Preuzmite Studije Mira predavanja i više Beleške u PDF od Teorija političkog sistema samo na Docsity!
Prof. R. Nakarada Rezime predavanja Studije mira
STUDIJE MIRA
- PREDMET: proučavanje uzroke rata i uslove i pretpostavke mira. Drugim rečima, istraživanje kako se može smanjiti nasilje mirnim sredstvima.
- CILJ: ukinuti rat kao društvenu pojavu/instituciju
- ODLIKE DISCIPLINE: interdisciplinarnost vrednosno nije neutralna, ali je objektivna nauka angažovana nauka -OSNIVAĆI: Kvinci Vrajt (Quincy Wright), Louis Ričardson (Lewis Richardson), Kenet Bolding (Kenneth Boulding), Herbert, Kelman, Johan Galtung. K. Vrajt: "A study of war"; L. Ričardson: "Statistika smrtonosnih sukoba".
-RAZVOJ DISCIPLINE PODSTAKNUT JE:
svetskim ratovima vijetnamskim ratom nuklearnim naoružavanjem za vreme Hladnog rata novim ciklusom sukoba nakon Hladnog rata
- OSNOVNI POJMOVI
MIR: grčki: irene , arapsko/jevrejski: sala,am/šalom , kineski: ping , ruski: mir. negativan-pozitivan trajni (samoodrživ) - privremeni kazneni - velikodušni
-NASILJE
direktno fizičko nasilje strukturalno (eksploatacija, represija, dominacija, ekstremno siromaštvo) kulturno (ideološko, medijsko, umetničko, simboličko opravdanje direktnog i strukturalnog nasilja)
-KONFLIKT normalan deo ljudskog života, važno ih je rešavati nenasilnim sredstvima simetrični - asimetrični latentni - manifestni oni o kojima se može pregovarati - i oni o kojima se ne može pregovarati
Galtungov trougao
protivrečnost
stavovi ponašanje
-PARADIGME
- Rat nije neizbežan
- Nasilje rađa nasilje
- Nema puta do mira, mir je put
- Tolerancija je pretpostavka mira
- Svi prostori ljudskog života su prostori mirovnih akcija
RAZLIČITI PRISTUPI
Trećeg sveta Feministički
Različiti pristupi fenomenu rata
Rat je posledica rđave ljudske prirode Rad je posledica rđave države, vlasti
- Rat je dobar za državu, čini nju i njene podanike jačim (Šang Cu, Platon) Rat je štetan za državu koja ga vodi, za njene podanike kao i za čovečanstvo u celini (Mo Ce, Aristotel)
- Rat je manje zlo tj. način sprečavanja većeg zla. Sveti Avgustin Toma Akvinski Hugo Grocijus
- Rat je instrument stvaranja, širenja i odbrane države Nikolo Makijaveli Oto fon Bizmark Luj XIV Karl fon Klauzevic J. G. Fihte
- Rat je instrument poboljšanja ljudske vrste Herbert Spenser
- Rat je pozitivan, neponovljiv doživljaj. T. de Šarden Ernst Jinger
Definicija rata
- Čin nasilja koji ima za cilj da primora naše neprijatelje da realizuju našu volju. (Klauzevic) -Društvena aktivnost koja podrazumeva mobilizaciju i organizaciju pojedinaca radi primene fizičkog nasilja.
-Upotreba nasilja u sukobu između političkih aktera koji duže traje i većeg je obima.
Kriterijumi određenja: objava rata broj trupa broj žrtava akteri
Rat tesno povezan sa razvojem države i tehnologije.
Tipologija ratova:
- ograničen - totalni
- međunarodni - građanski
- imperijalni - oslobodilački
Povećana ubojitost, brzina, preciznost, oružja Informacija je ključni vojni resurs/stratosfera postaje 4 front,"first look - first kill" Manipulacija medijama
RAT PROTIV GLOBALNOG TERORIZMA (megaterorizma) Odlike globalnog terorizma: Akteri nisu vezani za državu i određenu teritoriju Organizovani su u globalnu mrežu Upotrebljavaju najsavremenije oružje Spremni su da polože svoje živote Koriste "ćelije spavače"
Odgovor SAD na globalni terorizam: intervencija u Avganistanu intervencija u Iraku Opasnost da se pretvori u trajni rat.
KAPILARNI RAT (Hans Magnus Encesberger) Spontani unutrašnji sukobi rulje, bandi, skin heads, naci - grupa, terorista, običnih građana Bez ideologije, projekta, proizvoljno nasilje prazna agresija bez pravila, život nema vrednost
INTERVENCIONIZAM
Vestfalski poredak (Vestfalski mir 1648): Suverena jednakost teritorijalnih država Zabrana intervencije u unutrašnje stvari država
UN poredak Zabrana upotrebe sile protiv teritorijalnog suvereniteta i političke nezavisnosti drugih država
Postvestfalski poredak: suverenitet transformisan, ograničen reinterpretira se čl. 51 Povelje o samoodbrani-preventivna intervencija u ime moralne međuzavisnosti država - intervencija opravdana
Tip intervencije vojni: neposredni- vidljiva upotreba sile posredni nevojni: posredovanja/održavanje mira sankcije (pol./ekon.)
Argumenti u prilog vojne intervencije
- sprečavanje/obustavljanje nasilja
- podrška borbi za demokratiju
- izraz novog, modernog značenje pravde
Humanitarna intervencija intervencije bez saglasnost države u kojoj se interveniše, upotrebom prinudnih sredstava, ne nužno vojnih, s ciljem da se okonča masovno kršenje ljudskih prava
Argumenti u prilog vojne humanitarne intervencije:
- moralni imperativ
- održavanje međunarodnog poretka
- sprečavanje etničkog nacionalizma ....protiv:
- asimetrično pravo - jakih država
- države obično nisu motivisane humanitarnim razlozima
- upotreba sile predstavlja najozbiljnije kršenje ljudskih prava - vodi haosu
- slab učinak vojnih h. intervencija
Potrebne reformisane UN, pregovori, humanitarna pomoć, preventivni razvoj, jasna pravila
Slučaj Iraka Sukob Irana i Iraka- 1980- Zalivski rat 1991. zbog napada Iraka na Kuvajt (1990) doktrina Kolina Paula - upotreba nepobedive sile nema pregovora - zahteva se bezuslovno povlačenje uloga UN- njena marginalizacija Posledice: Irak pretvoren u pred-industrijsko društvo ekološka katastrofa Nova intervencija SAD - 2003. godine zbog navodne opasnosti od oružja za masovno uništenje i podrške teroristima.
Humanitarne intervencije
Slučaj Somalije 1969 Sijad Bare dolazi na vlast 1988 građanski rat 1991 Bare skinut s vlasti, Somaliland proglašava nezavisnost Sukob između Muhameda Aidide i Muhameda Ali Mahdija, predstavnika klanova UN Operacija uspostavljanje nade združenih snaga pod komandom SAD 1992- Razlog: rat klanova i masovna glad 1996 Aidida poginuo nasledio ga sin Husein. 2000 novi predsednik - borbe se nastavljaju 2002 primirje
Slučaj Kosova Bombardovanje SRJ od strane NATO zbog odbijanja da se potpiše Aneks B mirovnog sporazuma u Rambujeu, i humanitarne katastrofe zbog dejstva srpskih vojnih i policijskih snaga. Operacija Milosrdni anđeo izvedena je 1999. Prvi etički rat (V. Havel) jer su ljudska prava stavljena iznad državnog suvereniteta
Sankcije (novi tip opsade?) Kontroverze zbog: duplih standarda prisutni u njihovoj primeni kažnjavanja nevinih civila, uništavanja ekonomskih pretpostavki razvoja toga što su pretpostavke za ukidanje nejasne
Predlog da se uvode "Pametne sankcije" - precizno fokusirane na nosioce vlasti.
S. Arabija, 10,6% 11,3% (9 mesto) Izrael, 8,2% 7,7% (16 mesto) Slovenija (0,593 milijardi ) (77 mesto)
Odnos vojnih izdataka i troškova za obrazovanje/zdravstvo
U nerazvijenim zemljama nepovoljan Npr. Eritreja 29,0% za naoružanje a 1,8% za obrazovanje
Naoružanje podsticano napretkom vojne tehnologije, komercijalnim interesima, BEZBEDNOSNOM DILEMOM , medijskom propagandom.
U proizvodnji oružja trend ka privatizaciji, komercijalizaciji, transnacionalnoj proizvodnji, dvostrukoj upotrebi tehnologije, monopolizaciji (mega integracije preduzeća se usporila poslednjih godina).
SAD dominiraju proizvodnjom i najveći su izvoznici. Ukupan obim prodaje oružja 100 najvećih kompanija u 2003. je $236 milijardi. Na pet najvećih otpada 44%. U 2003. 100 najvećih su povećale svoju prodaju za 25%. Najveća preduzeća imaju takav obim prodaje da njihova vrednost prevazilazi Bruto nacionalan dohodak većine siromašnih zemalja, a mogu da se uporede i sa BNP srednje razvijenih zemalja. Prodaja oružja 5 najvećih proizvođača oružja:
- Lokid Martin (SAD) 24.9 milijardi
- Boing (SAD) 24.4 " "
- Nortrop Gruman (SAD) 22,
- BAE Sistems (VB) 15.
- Rejtion(Raytheon) (SAD) 15.
Najveći izvoznici konvencionalnog naoružanja U periodu 2000.-2004. Rusija zamenila SAD na prvom mestu. Slede Francuska, Nemačka VB. Najveći uvoznici Kina i Indija (od Rusije). Problem EU-SAD oko planiranog ukidanja embarga na oružje Kini.
U etničkim sukobima do oružja se dolazi: napadom na policiju/vojsku domaćom proizvodnjom uvozom (iz regiona)
Kontrola nuklearnog naoružanja i ne širenje 1968 Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja - u 2004. doveden u pitanje. ( država sa nuk. oružjem)
- tajnom transnacionalnom mrežom na čelu sa A. Kanom (vodeći nuklearni stručnjak iz Pakistana) koja je dostavljala nuklearnu tehnologiju i ekspertizu Iranu i Libiji. Problem širenja na ne-državne aktere - nuklearni terorizam.
- Iranski nuklearni program (vs. Izrael koji ima u posedu oko 200 nuklearnih bojevih glava što je više od VB koja ima 185)
- Otpor demontiranu nuklearnog arsenala postojećih nuklearnih sila- privilegovanih, promena doktrina u SAD i Francuskoj (Širak je 19 januara 2006. izjavio da odgovor na fanatični terorizam može da bude i nuklearni).
- Da li će nuklearni kapaciteti F i VB postati deo odbrambenog mehanizma EU.
NENASILJE
Mohandas Karamčand Gandi (1869-1948) Mahatma (Velika duša)
Biografski podaci Relativno imućnog porekla, studirao pravo u Londonu. Advokat u Južnoj Africi gde je započeo nenasilni otpor prema rasnoj diskriminaciji
- se vratio u Indiju i postao vođa borbe za nezavisnost. Indija stekla nezavisnost 1947, a Gandi je godinu dana kasnije ubijen.
Inspiracija : stari hinduistički i hrišćanski spisi, Tolstoj, Dejvid Toro.
Učenje : Sukob potiče od iluzija, grešaka. Istina neophodna da bise otklonila iluzija. Do istine se dolazi ljubavlju i tolerancijom, kroz greške i velike napore. SATYAGRAHA - Satya (istina) Agraha (snaga, sila, odlučnost): nenasilno ponašanje. Nenasilje nije pasivni otpor već aktivno angažovanje u sukobu. AHIMSA - ljubav, ne povređivati druge
Metode : ubeđivanje, građanska neposlušnost (namerno kršenje određenih zakon), nesaradnja sa državnim institucijama, štrajkovi, demonstracije, post, povratak starim zanatima, borba za ekonomsku nezavisnost (SWARAJ), marš soli.
Martin Luter King (1929-1968) Proučavao Gandija - cilj postideti neprijatelja, napasti sistem, iznuriti ga sposobnošću da se izdrži patnja AGAPE - ljubav, suprotstaviti se zlu, snagom ljubavi Stao na čelo pokreta za građanska prava crnaca u SAD Bojkot autobusa - Roza Parks 1955. odbila da sedne u autobusu na mesto za crnce. Sedeći protesti (Sit-ins)
- marš na Vašington "I have a dream" "Sanjam da će se ova nacija jednoga dana uzdići i živeti shodno pravom značenju svog uverenja: Držimo da je ova istina sama po sebi jasna; svi ljudi stvoreni su jednakim." 1968 ubio ga belac, zatvorenik, Džejms Erl Rej.
MIROVNI POKRETI
Izražavaju duboku težnju za mirom Suprotstavljaju se ratu, militarizaciji,organizovanoj upotrebi sile, vojnoj obavezi Nema jednog pokreta već postoje različite mirovne tradicije
Predistorija Aristotel, E. Roterdamski, I. Kant, Ejdin Belou, Viliam Turo, L. Tolstoj, M. Gandi
- rane hrišćanske sekte (proganjani, odbijali da služe u rimskim legijama)
- Kvekeri (17 v.) Društvo prijatelja, za trajni i univerzalni mir. Aktivno protiv rata, veruju u mogućnost ukidanja rata nenasilnim putem- rat zločin protiv vrste.
- sukob u Bosni i Hercegovini tumačili isključivo kao spoljnu agresiju;
- vršili pritisak za ukidanje embarga na uvoz oružja za Muslimane (pravo na samoodbranu);
- vršila pritisak za vojnu intervenciju UN/NATO (humanitarni obziri). Insistirati po svaku cenu na miroljubivom rešenju sukoba je, po njima, lažni pacifizam koji je u službi genocida;
- zalagali se za protektorat UN nad BiH; Ideja da se mir može postići vojnim sredstvima a demokratija nasiljem ozbiljno kompromituje mirovnim pokret.
MIROVNI AKTERI
OUN, OEBS, nevladine organizacije, EU
Delovanje OUN - preventivna diplomatija postizanje mira (peace making) održavanje mira (peace keeping) izgradnja mira (peace building)
- Preventivna diplomatija (preimenovana u Preventivne akcije) Cilj sprečavanja sporova, ili ako izbiju sprečavanje njihovog širenja. Preventivna diplomatija obuhvata: a) Mere stvaranja poverenja
- razmena vojnih misija -saradnja na protoku informacija,
- nadziranje sporazuma o razoružanju -diplomatija građana b) Razvoj sistema ranog upozorenja - sakupljanjem činjenica - misijama dobre volje - slanjem izaslanika c) Preventivno razmeštanje snaga
- razmeštanje snaga UN na granicama država
- pružanje humanitarne pomoći
- pružanje pomoći u obliku slanja vojnog, policijskog, civilnog osoblja UN u krizna područja. d) Uspostavljanje demilitarizovane zone e)Preventivna izgradnja mira (preventive peace building)
- Postizanje mira usmerene ka rešavanju sukoba mirnim putem:
- posredovanjem, pregovaranjem
- korišćenjem Međunarodnog suda pravde; sankcija;
- akcija za poboljšavanje prilika koje su dovele do spora 2a. Nametanje mira
ako je reč o pretnji miru, a miroljubiva sredstava ne uspevaju prema Glavi VII Povelje - moge se preduzeti vojne akcije bez saglasnosti država
- Održavanje (čuvanje) mira Plavi šlemovi za primenu mirovnog sporazuma, razdvajanje strana, organizovanje prelazne vlasti Od 1945 - 2001- 54 operacija Pouke iz dosadašnjeg iskustva: potrebno je jasno definisan mandat uspostaviti jedinstvo komande i kontrole neophodna saglasnost strana u sukobu humanitarna komponenta je nužna upotreba sile samo u samoodbrani
- Izgradnja mira izgradnja mira obuhvat:
- razoružanje
- povratak izbeglica
- nadgledanje izbora
- jačanje zaštite lj. prava i demokratskih institucija
- poboljšanje socijalnih i ekonomskih uslova
- pomirenje
Nedavno je objavljen novi izveštaj UN: "Bezbedniji svet: naša zajednička odgovornost". Glavni akcenti:
- (^) Razvoj se smatra - prvom linijom odbrane (borba protiv siromaštva, za biološku bezbednost, sprečavanje ratova, širenje oružja za masovno uništenje)
- Neophodan razvoj strategije protiv terorizma koja bi uvažavala ljudska prava i vladavinu zakona
- Borba protiv organizovanog kriminala postaje ključan faktor bezbednosti
- Jasno precizirati pretpostavke za upotrebu vojne sile
OEBS Čuvar mira i ljudskih prava Fokus na instrumentima ranog upozorenja, sprečavanje sukoba, upravljanja krizom
- Mehanizam obaveznih konsultacija država u cilju rešavanja spornih pitanja iz domena ljudskih prava + posredovanje, mirenje, arbitraža
- Visoki komesar OEBS za nacionalne manjine(1992) -Upozorenje, preventivna akcija u odnosu na n.m. radi otklanjanja rizika od sukoba
- preporuke vladama, promena zakona, organizacija okrugle stolove
- Stalne misije za sprečavanje sukoba ili post-konfliktnu konsolidaciju (nadgledanje poštovanje lj. prava, slobode medija, izbora) Dvadesetak misija obavljeno i u toku u bivšoj JU i bivšem Sovjetskom savezu, Baltičkim Zemljama. U BiH nadgledale sprovođenje Dejtona, kontrolu naoružanja, izbora. U Hrvatskoj : nadgledale izbore i medije. Na Kosovu : verifikaciona misija do bombardovanja, posle postala deo UNMIKa, sudeluju u razvoju demokratskih institucija, nadziru zaštitu lj. prava, izbori. U SCG: organizuju obuku sudija, poslanika, učestvuju u razvoju strategije odbrane.
- Kontrola naoružanja (demokratska kontrola vojske i policije) smanjenje konvencionalnog oružja, verifikacije, transparentnost
- Raspoređivanje snaga za brzo dejstvo.
C) Izgradnja mira
- rekonstrukcija
- uspostavljanje privremen vlasti
Primena Rešavanje sukoba: na Bliskom istoku (deo Kvarteta) Africi (misija Artemis u DR Kongo) Misije na Balkanu (Konkordija u Makedoniji, Altea u BiH). Učestvuje u rekonstrukciji Avganistana. Politikom susedstva pokušava da reši sukob u Moldaviji. Vrši pritisak zajedno sa SAD na Iran, s ciljem da trajno obustavi svoj nuklearni program.
Problemi teško uspostavljanje Evrope jednog glasa opasnost od prenaglašavanja vojnih dimenzija institucionalna preklapanja tenzije sa NATO i Rusijom
ANALIZA KONFLIKATA
Nema jedne sveobuhvatne teorije koja objašnjava uzroke sukoba. Sukobi zbog- aktera koji imaju inkompatibilne ciljeve (subjektivna percepcija) strukturalnih razloga: nepravde, siromaštva, nejednakosti (objektivni temelji) Metodologija analize: istorijska pozadina osnovni problem i akteri globalni i regionalni kontekst pouke Analiza će pokazati: dugu senku istorije, usud raskršća, izgubljene šanse, ulogu lokalnih elita i međunarodnih aktera, razorne posledice (potpuno slomljena društva), nisku cenu ljudskog života. Tipologije: promenljive Nakon hladnog rata: unutar država - etnički, religijski, jezički (problemi vezani za identitet, loše strane globalizacije). Sukobi su vodili stvaranju slabih država, raspadu država. Međunarodni društveni sukobi/ izvori sukoba: lokalni i globalni Dugotrajni sukobi, (E. Azar), duboko ukorenjeni u život, nerešivi. Temelj: negiranje ljudskih potreba za sigurnošću, identitetom, učešćem u procesima koji određuje identitet. Faze nasilnih sukoba: stabilnosti/legitimiteta tenzija, političkih podela erozije političkog legitimiteta, prihvatanje nasilja sukoba niskog intenziteta rasplamsavanje sukoba
Pristup rešavanju sukoba : zero-summ (win-loose); (militarizam, moć, rasizam,demonizacija) loose -loose kompromis win-win (dilema zatvorenika) Multiuzročni, složeni sukobi zahtevaju i složenu, sveobuhvatnu strategiju rešavanja.
REŠAVANJE KONFLIKATA
Osnovni cilj: sprečavanje nasilnih sukoba površna prevencija - sprečavati pretvaranje latentnih sukoba u otvorene, oružane sukobe posredstvom (zvanične i nezvanične) diplomatije, posredovanja, pritisaka spoljnih sila, razmeštanjem trupa. dubinska prevencija (provencija, John Burton) - bavljenje korenima sukoba, sukobljenim interesima i odnosima. Metod: ekonomski razvoj, političke i ustavne promene, razvoj političke kulture.
Obustavljanje sukoba (conflict settlement), prekid nasilja nagodbama i sporazumima, Upravljanje sukobima (conflict managment) ograničavanje, ublažavanje, obuzdavanje nasilnih sukoba Rešavanje sukoba (conflict resolution), rešavanje dubinskih uzroka. Metode: Intervencija treće strane (MO, država, NVO, UN) ciljne grupe: elite, predstavnici pokreta, građani:
- Moldavija (Kišinjev) Istorijski koreni: 16-19 veka Moldavija podeljena: istočni deo (Besarabija) pripala Rusiji a zapadni deo -Turskoj.
- zapadni deo se pridružuje Rumuniji, a 1920. i istočni (što Boljševici nisu priznali).
- stvorena je Moldavska autonomna socijalistička republika u okviru Ukrajine, kojoj Rusija 1940. pripaja Besarabiju i stvara Sovjetsku Republiku Moldaviju.
- Moldavija proglašava nezavisnost i postaje čl. Zajednice nezavisnih država (ZND). Problem - secesija: Transdnjestarskog regiona (Transnistrija, Pridnjestrovlje, ili Zadnjestrovlje) u kome žive Rusi, Belorusi i Ukrajinci.
- pobuna u TD regionu, stotine ubijenih. Primirje uspostavljeno dolaskom 14. ruske armije.
- Donet novi ustav, predviđena autonomija za separatiste.
- Nova runda pregovora, dalja autonomija = labava konfederacije.
- Započeto povlačenje ruskih trupa ali nije do kraja izvedeno.
- Predstavnik KP izabran za šefa države Moldavije. Tenzije sa Rusijom se nastavile.
- EU i SAD uvele sankcije jednom broju političkih lidera TD. EU pokušava da Evropskom politikom susedstva doprinese rešenju sukoba.
KAVKAZ (bure baruta, raskršće, složenog etničkog sastava)
- Jermenija/Azerbajdžan (Jerevan/Baku) Istorijski koren:
- Azerbajdžan podeljen između Rusije i Persije
- Crvena armija osvaja Azerbajdžan. Staljin poklanja Nagorno- Karabah Azerbajdžanu iako je većinsko stanovništvo jermensko
- Azerbajdžan postaje nezavisna država.
Jermenija među najstarijim hrišćanskim zemljama. U toku Prvog svetskog rata doživela genocid od strane Turska koja je uzela i deo njene teritorije. 1922. Zajedno sa Gruzijom i Azerbajdžanom stvorila Zakakvkasu sovjetsku federativnu socijalističku Republiku i pridružila se SS.
- Samostalna republika u okviru SS.
Problem: teritorijalni i manjinski. Jermenska enklava (Nagorno-Karabah) u Azerbajdžanu Azerska enklava - Nakičevan - u Jermeniji. Za vreme glasnosti - NK glasa da se prisajedini Jermeniji. 1989-1990 izbija nasilje- masakri Jermena, uvodi se vanredno stanje, pojavljuje se talas izbeglica i dolaze ruske trupe. Kada A. proglašava nezavisnost i Nagorno-Karabah se takođe proglašava nezavisnom republikom (odustaje od ujedinjenja s Jermenijom) koju niko ne priznaje. Jermenija podržava secesiju i daje vojnu podršku. Osvaja ne samo NK već i 20% okolne teritorije. Azeri beža a J. uspostavlja kopneni most sa NK.
- Borbe izbijaju i u Nakičevanu. Tenzije sa Turskom koja podržava Az. i Iranom gde žive Azeri. Oko 15.000 žrtava.
- Primirje pod okriljem tzv. Grupe Minsk (koju čine Jer. Azar. Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Švedska, Turska i SAD) ali Jermenija odbija da povuče svoje trupe dok se ne reši status NK. Rusija pojačala svoje vojno prisustvo u Jermeniji
(2 vojne baze). Ćorsokak situacija. 2004. pregovori se obnavljaju, kroz tzv Praški proces pod okriljem OEBS-a. U toku 2006. razgovori se vodili u Rambujeu, Londonu i Varšavi ali sukob još uvek nije rešen.
- Gruzija Istorijska pozadina: u 19. veku Gruzija je deo Carske Rusije
- proglašena nezavisnost
- u sastavu SSSR
- Zahtevi za autonomijom u Južnoj Osetiji. Dolazi do nasilja, ruski mirotvorci se raspoređuju. 1991-1992 borbe Gamashurdia i Šervenadzea, Š. podržan od Rusije.
- Kriza u Abhaziji. Sukob sa vojskom. Separatisti potisnuli vojsku. Gruzijci napuštaju Abhaziju.
- Abhazija proglašava nezavisnost. Sklapa se primirje, ruske trupe dolaze pod okriljem UN i razmeštaju se na liniji razdvajanja.
- Amerikanci i Englezi šalju specijalne trupe da bi pomogle vlastima Gruzije u borbi protiv terorizma. (Čečenski teroristi koriste teritoriju G. za svoje kampove).
- Šervanadze je smenjen iako je smatran prijateljem Zapada. Pobuna u Adžariji, oblast na granici sa Turskom. Adžari su gruzijski muslimani. Njihova pobuna je pacifikovana.
- Mihail Šakašvili, koji je živeo u SAD, izabran za novog predsednika sa 96% glasova. Rezime problema:
- unutrašnje političke borbe
- secesija Abhazije, Južne Osetije (Abhazija u prošlosti samostalna, 1810. postala deo Rusije. 1931. Staljin je pripojio Gruziji. U 1991. 1/5 Abhaza od ukupnog stanovništva. Potpuno izolovana i ekonomski ruinirana. Prolaz samo ka Rusiji, kojom povezana železnicom).
- dejstvo čečenskih terorista sa teritorije Gruzije
- naftovod koji treba da spoji Azerbajdžan i Tursku preko Gruzije, a da zaobiđe Rusiju.
Centralno-azijske države (Tađikistan, Uzbekistana, Kirgistan, Turkmenistan)
- Tađikistan (Dušanbe) od 10 - 20 veka pohodili, Persijanci, Mongoli, Rusi.
- u sastavu SSSR; veštačka tvorevina nastala komunističkom podelom Turkestana na Tađikistan i Uzbekistan. Najsiromašnija zemlja u regionu.
- Proglašava nezavisnost
- građanski rat između snage režima, proislamista i pro-demokratskih snaga. 20.000 mrtvih. Uništena privreda.
- Vlada uspostavlja kontrolu i zabranjuje opozicione partije. Vojne snage ZND postavljenje na granici prema Avganistanu.
- Primirje i pregovori s opozicijom.
- Nove pobune islamista na jugu zemlje, UN postiže primirje.
- Formirana Komisija za pomirenje
- Podržali borbu protiv terorizma
- Referendum, promenjen ustav, predsednik dobio pravo na još dva mandata.
- Čečenija (Grozni) Ljermontov je napisao za Čečene: " Njihov Bog je sloboda, njihov zakon je rat." Reč je o sukobu unutar Rusije: Čečeni traže nezavisnost
Ima 216 miliona stanovnika, predstavlja najveću muslimansku zemlju (97%) Značajna manjina: Kinezi (trgovci) Ose sukoba: a. Istočni Timor (najsiromašnija zemlja u regionu) 1975 Portugalci okončali svoju 450 godišnju vladavinu 1976 Indonežani napadaju IT i pretvaraju ga u vlastitu provinciju. Stanovnici IT katolici. Krvavi sukobi od 1989. Poginulo 200.000 ljudi od 800.000.
- Predsednik Indonezije pristaje na referendum - 80% za nezavisnost. Nakon toga slede napadi pro-indonežanske milicije, koja je spalila veći deo zemlje. 1999-2002 uspostavlja se prelazna vlast UN IT dobija punu nezavisnost 2002. Kofi Anan predao vlast novoj vladi. Rad Komisije za istinu započinje rad. Nakon sticanja nezavisnosti IT suočen sa socijalnim problemima. 2005 u potpunosti se povlače mirovne trupe UN. 2006. IT sklapa sporazum o eksploataciji nafte i gasa.
b. Sukob centra/periferija (Provincija Ače koja je bogata resursima, naftom i prirodnim gasom. Sukob traje 26 godina. Postoji oslobodilački pokret. Nakon primirja postignutog u Ženevi 2002, ponovo su izbili sukobi i proglašeno vanredno stanje. Sukob rešen 2005. posredovanjem M. Ahtisarija, provincija Ače dobila autonomiju).
c. separatizam Zapadna Papua tj. provincija Irian Đaja. 1962. postala deo Indonezije. Bogata je resursima. Većinsko stanovništvo je protestantsko. 2002. dobila veću autonomiju i povratila ime Papua. d. etnički sukobi sukob musliman i hrišćana (na ostrvima Maluka), sukob sa kineskom manjinom (naročito za vreme Suharta), sukob sa "transmigrantima" (Kalmante). e. terorizam Od 2002. bombaški napadi krila Al Kaide (napadi na ostrvu Bali i Džakarti)
- Filipini Do 16 v. F. deo Islamskog carstva. Postaju španska kolonija do 1898, a potom Amerika uvodi vojnu vladavinu. Stanovništvo broji 69 milion, od toga 83% Katolici, 9% Protestanti, 5% Muslimani Priroda sukoba: religijski sukob muslimanskih separatista na jugu zemlje(Mindanao) i vlasti Sukob započeo krajem šezdesetih godina kada je stvoren Muslimanski pokret za nezavisnost i traje do danas. Pokret se radikalizivao i podelio na više krila najjače "Moro narodni front oslobođenja" (nakon 1976. i Sporazuma iz Tripolija,on je postao Moro Islamski front oslobođenja), a najmilitantniji pokret je Abu Sajaf koji je povezan sa Al Kaidom. Sa MIFO sklopljeno primirje 2003 i 2005. a sukobi sa Abu Sajefom se nastavili.
- Pored sukoba vlasti i muslimanske manjine, postojao je dugogodišnji politički sukob komunista i vlasti
- Fiđi Kolonija Holanđana (17-19 veka) i Britanaca Glavni je etnički sukob domorodaca i Indusa koje su Britanci dovodili kao najamnu snagu. Svojom politikom izazvali su borbu dve grupe za političku i ekonomsku
prevlast. Domorodci kontrolišu vlast i poseduju 83% zemlje, a Indusi dominiraju industrijom šećera.
- postali nezavisni.
- pobeda indijske koalicije na izborima izaziva prevrat s ciljem da domorodci postanu politički dominantni. Indusi masovno napuštaju ostrvo.
- Vrhovni sud naložio da Indusi moraju učestvovati u vlasti.
- Vojnici Fiđija odlaze u Irak.
- Započinju sudski procesi protiv učesnika pobune, napada na parlament.
- Kina Ose sukoba: a. (latentni sukob)Tajvan NR Kina želi da prisjedini Tajvan, Tajvan želi da ostane samostalna država.Poslednjih godina ekonomski odnosi vrlo razvijeni. 2005. Kina donosi zakon kojim sebi daje pravo na upotrebu sile ukoliko bi Tajvan proglasio secesiju. b. Tibet (Krov sveta) zemlja posebne vrste Budizma (Dalej Lama - budistički vođa). Za Kinu to oduvek njen integralni deo. 1912 Tibet proglasio nezavisnost, koju niko nije priznao, ali proterali i kinesko stanovništvo. Od 1949. Kina ponovo uspostavlja vladavinu, nakon perioda nezavisnosti Tibeta, daje autonomiju, vrši pol. i ek. reforme, ali i doseljava stanovništvo. Pobuna Tibetanaca izbija 1959. kada Dalej Lama beži u Indiju. Zahteva se nezavisnost i neutralnost. Nova pobuna izbija 1988. kada Tibetanci traže pravo na sopstveno obrazovanje. Kina proglašava vanredno stanje. Od tada Tibet više manje pacifikovan. c. separatistički pokreti u Unutrašnjoj Mongoliji Sinkiang (Ksinđang)
- Burma (Mjanmar) Burma je bila kolonija Britanije; u Drugom svetskom ratu okupirana od Japana. Britanija i lokalni oslobodilački pokret na čelu sa Aung San proterali su Japance. 1948 postaje nezavisna i federativna zemlja Dva tipa sukoba potresaju Mjanmar: a. etnički sukobi (135 etničkih grupa, 8 glavnih: Bamanr, Karen, Šan,Čin, Mon, ) Poreklo sukoba - napuštanje ideje o federalnoj državi 1962. u ime unitarne države. Sukobi sa pripadnicima Karen trajali do 2004. b. paravojne snage koje se bave trgovinom droge (drogu doneli Britanci) u Zlatnom trouglu, stvaraju problem sa Tajlandom. c. Od 1988. sukob vojne hunte (Državnog Saveta za mir i razvoj) koja je nakon studentskih demonstracija došla pučem na vlast i, opozicije (Nacionalne liga za demokratiju; vođa Aung San Su Či 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir) Ona je od
- u kućnom pritvoru.
- započeli tajni pregovori dve strane, 2002 Aung San Su Či puštena ali 2003 ponovo u kućnom pritvoru.
- UN šalje svog izaslanika i insistira na "road map to democracy". U toku 2004. vlasti oslobađaju glavne disidente, pokušavaju da organizuju ustavnu konvenciju, ali opozicija i etničke grupe odbijaju da učestvuju.
- Nepal Nepal je od 1816-1923 protektorat Britanije. To je izuzetno siromašna zemlja sa 25 miliona stanovnika. Glavna osa sukoba je sukob komunističke gerile (maoista) i monarhije.
- na izborima pobeđuje KP, ali već sledeće godine vlada je raspuštena. Započinje pobuna (narodni rat) s ciljem rušenja monarhije.
