UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA
dr Svetozar Kostić, dipl.inţ .saob.
dr Branko Davidović, dipl.inţ .saob.
dr Zoran Papić,dipl.inţ .saob.
TERMINALI U
SAOBRAĆAJU
FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2012.
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Školska orijentacija
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Terminali u saobraćaju“, Vodiči, Projekti, Istraživanja od Upravljanje kvalitetom
Knjiga „Terminali u saobraćaju“ je napisana u saglasnosti sa nastavnim planom i programom predmeta istoimenog naziva, a koji se izuĉava na smeru drumskog saobraćaja Departmanu za saobraćaj, Fakulteta Tehniĉkih nauka Univerzteta u Novom Sadu.
Tipologija: Vodiči, Projekti, Istraživanja
2017/2018
1 / 254
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Srodni dokumenti
Delimični pregled teksta
Preuzmite Terminali u saobraćaju“ i više Vodiči, Projekti, Istraživanja u PDF od Upravljanje kvalitetom samo na Docsity!
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA
dr Svetozar Kostić, dipl.inţ .saob.
dr Branko Davidović, dipl.inţ .saob.
dr Zoran Papić,dipl.inţ .saob.
TERMINALI U
SAOBRAĆAJU
FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2012.
Edicija : “TEHNIĈKE NAUKE – UDţ BENICI“
Naziv udţ benika : „Terminali u saobraćaju“
Autori : Prof.Dr Svetozar Kostić,dipl.inţ .saobraćaja Prof.Dr Branko Davidović,dipl.inţ .saobraćaja Docent Dr Zoran Papić, dipl.inţ .saobraćaja
Recenzenti : Prof. Dr Nada Milosavljević, Saobraćajni fakultet u Beogradu Prof.Dr Pavle Gladović, Fakultet tehniĉkih nauka u Novom Sadu
Računarska obrada : Milan Srećković, inţ enjer informatike
Lektor : Prof. Dr Tamara Grujić
Izdavač : Fakultet tehniĉkih nauka u Novom Sadu
Glavni i odgovorni urednik : Prof. Doroslovaĉki D. Dipl.matematiĉar
Štampa : FTN – Grafiĉki centar GRID, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad
Štampanje odobrio : Savet za izdavaĉku-ureĊivaĉku delatnost FTN u Novom sadu
Predsednik Saveta za izadvačko-ureĎivačku delatnost : Prof.Dr Radomir Folić, profesor emeritus Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
KOSTIĆ Svetozar, TERMINALI U SAOBRAĆAJU /Davidović B. – Novi Sad: Fakultet tehniĉkih nauka, 2012. (Novi Sad: FTN, Grafiĉki centar GRID). – 200 str. : ilustr. ; 25 cm
Tiraţ 250. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 193-196. ISBN 978 - 86 - 87299 - 02 - 3 a) Transport – terminali u saobraćaju COBISS: SR – ID 270590215
Izdavaĉ zadrţ ava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije u bilo kom obliku nije dozvoljena bez saglasnosti autora
PREDGOVOR
Knjiga „Terminali u saobraćaju“ je napisana u saglasnosti sa nastavnim planom i programom predmeta istoimenog naziva, a koji se izuĉava na smeru drumskog saobraćaja Departmanu za saobraćaj, Fakulteta Tehniĉkih nauka Univerzteta u Novom Sadu.
Sadrţ aj materije je dat u šest poglavlja. Prvo poglavlje daje uvodna razmatranja o pojmu i definicijama terminala, podeli i osnovnim funkcijama, procesnom pristupu u analizi rada terminala, kao i strukturi osnovnih tehnoloških elemenata po vrstama terminala. Drugo poglavlje obraĊuje materiju vezanu za terminale javnog putniĉkog saobraćaja. Dati su tehniĉki elementi autobuskih, tramvajskih stajališta, okretnica, kao i organizacija spoljnog i unutrašnjeg saobraćaja kod odmorišta i motela. U trećem poglavlju izvršena je sistematizacija i podela autobuskih terminala, definisani su tipovi autobuskih stanica i tehnološke celine unutar njih. Ukazano je na neophodne kriterijume koje treba respektovati kod razmeštaja osnovnih i pratećih sadrţ aja terminala i utvrĊene su merodavne veliĉine znaĉajne za optimizaciju tehnoloških elemenata autobuskih stanica. Posebno je obraĊen univerzalni informacioni sistem, koji se moţ e koristiti kod svih autobuskih stanica kao pouzdana podrška u upravljanju tehnologijom rada stanice. Ĉetvrto poglavlje obraĊuje terminale za vozila. Ukazano je na ĉetiri osnovne grupe ovih terminala: terminale za odrţ avanje i prodaju vozila, centre za tehniĉke preglede, terminale za snabdevanje gorivom i kontrolne stanice, njihove funkcije, tehnološke elemente i tehnologiju rada. Peto poglavlje obraĊuje autobaze za drumska vozila i autobaze za odrţ avanje puteva. Date su njihove osnovne karakteristike, proraĉun i sadrţ aj tehnoloških elemenata, kao i veći broj tipskih šema njihovih sadrţ aja. U poslednjem, šestom poglavlju, obraĊeni su terminali u teretnom saobraćaju. Ukazano je na znaĉaj postojanja posebnih terminala za stacioniranje teretnih drumskih vozila, kao i terminale u kojima se obavljaju tehnološke operacije sa robom. Na kraju je data literatura.
Knjiga predstavlja jedinstvenu celinu i kao osnovni udţ benik iz predmeta „Terminali u saobraćaju“ je namenjena prvenstveno studentima Departmana za drumski saobraćaj, a moţ e posluţ iti kao koristan priruĉnik svima onima koji se u svom radu susreću sa ovom problematikom. Programski sadrţ aj je uslovio obim i strukturu izloţ ene materije, tako da sve što nije obraĊeno u ovoj knjizi ostaje kao mogućnost kritiĉarima i drugim autorima da na svoj naĉin to obrade u nekoj novoj knjizi koja će uslediti iza ove. Tokom pisanja knjige korišćena je domaća i strana literatura, uglavnom sa engleskog govornog podruĉja.
Autori će biti veoma zahvalni svima onima koji budu dostavili odreĊene predloge, sugestije i primedbe u funkciji boljeg kvaliteta sledećeg izdanja ove knjige. Posebno se zahvaljujemo recenzentima prof.dr Nadi Milosavljević sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i prof. dr Pavlu Gladoviću sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu na pisanim sugestijama i preporukama koje smo sa zadovoljstvom prihvatili i uneli u ovu knjigu.
AUTORI
SADRŢAJ
- 1 DEFINICIJE TERMINALA, FUNKCIJE I ZNAĈAJ
- 1.1 DEFINICIJE I POJAM TERMINALA U SAOBRAĆAJU
- 1.2 PODELA I OSNOVNE FUNKCIJE TERMINALA
- 1.3 PROCESNI PRISTUP U ANALIZI RADA TERMINALA
- 1.4 STRUKTURA I TEHNOLOŠKI ELEMENTI TERMINALA
- 2 TERMINALI JAVNOG PUTNIĈKOG SAOBRAĆAJA
- 2.1 AUTOBUSKA STAJALIŠTA
- 2.1.1 Definisanje i podele stajališta.............................................................
- 2.1.2 Tehnički elementi stajališta i uslovi funkcionisanja saobraćaja
- 2.2 TRAMVAJSKA STAJALIŠTA
- 2.3 OKRETNICE (TERMINUSI)
- 2.3.1 Definisanje i podele okretnica
- 2.3.2 Tehnički elelmenti okretnica i uslovi funkcionisanja saobraćaja
- 2.4 ODMORIŠTA I MOTELI
- 2.4.1 Podela i osnovna svojstva odmorišta i motela
- 2.4.2 Organizacija spoljnog i unutrašnjeg saobraćaja
- 2.1 AUTOBUSKA STAJALIŠTA
- 3 AUTOBUSKI TERMINALI
- 3.1 DEFINISANJE I PODELA AUTOBUSKIH TERMINALA
- 3.2 KORISNICI AUTOBUSKIH STANICA.........................................................
- FUNKCIONISANJE 3.3 TIPOVI AUTOBUSKIH STANICA I NJIHOVO SISTEMSKO
- 3.3.1 Autobuska stanica kao tehnološki sistem
- 3.3.2 Autobuska stanica kao organizacioni sistem
- 3.3.3 Konstitucija i hijerarhija autobuske stanice
- 3.4 TEHNOLOŠKE CELINE AUTOBUSKE STANICE
- 3.4.1 Osnovne tehnološke celine autobuske stanice..................................
- 3.4.2 Prateći sadrţ aji
- AUTOBUSKE STANICE 3.5 KRITERIJUMI ZA RAZMEŠTAJ OSNOVNIH I PRATEĆIH SADRŢAJA
- 3.5.1 Stanični predprostor
- 3.5.2 Putnička zgrada
- 3.5.3 Autobuski prostor
- ELEMENATA STANICE 3.6 UTVRĐIVANJE VELIĈINA ZNAĈAJNIH ZA OPTIMIZACIJUTEHNOLOŠKIH
- 3.6.1 Definisanje merodavne veličine za dimenzionisanje
- 3.6.2 Distribucija korisnika autobuske stanice po elementima koje koriste
- 3.6.3 Broj pratilaca i posetilaca autobuske stanice
- 3.6.4 Srednje vreme boravka korisnika u autobuskoj stanici
- 3.6.5 Raspodela korisnika na prateći sadrţ aj
- 3.6.6 Potrošnja u pratećem sadrţ aju
- 3.6.7 Koeficjent jednovremenih polazaka autobusa
- 3.7 MATEMATIĈKI MODELI ZA IZBOR OPTIMALNOG BROJA PUTNIKA
- 3.7.1 Troškovi posedovanja kapaciteta
- 3.7.2 Troškovi gubitka komfora u periodu vršnih opterećenja stanice
- 3.7.3 Definisanje troškova nedostatka kapaciteta R
- 3.7.4 Ukupni časovni troškovi pratećeg sadrţ aja putničkog terminala
- 3.7.5 Algoritam izračunavanja merodavnog broja putnika
- 3.8 KRITERIJUMI ZA IZBOR ELEMENATA PRATEĆIH SADRŢAJA
- 3.8.1 Izbor elemenata u pratećem sadrţ aju
- 3.8.2 Model izbora elemenata u pratećem sadrţ aju
- AUTOBUSKE STANICE 3.9 METODE PRORAĈUNA KAPACITETA POJEDINIH ELEMENATA
- 3.9.1 Definisanje parametara m, Pops i t
- 3.9.2 Stanični predprostor
- 3.9.3 Osnovni sadrţ aj putničke zgrade
- 3.9.4 Prateći sadrţ aj
- 3.9.5 Autobuski prostor
- sadrţ aja autobuske stanice 3.9.6 Prilog izračunavanju kapaciteta elemenata osnovnog i pratećeg
- ELEMENATA AUTOBUSKIH TERMINALA 3.10 PRINCIPI RAZMEŠTAJA I PROSTORNO DIMENZIONISANJE
- 3.10.1 Zahtevi zainteresovanih strana
- 3.10.2 Objedinjavanje putničkiih terminala
- 3.10.3 Putnička zgrada
- 3.10.4 Autobuski prostor
- 3.11 INFORMATIĈKA PODRŠKA RADU AUTOBUSKIH TERMINALA
- 3.11.1 Procesi prijema i otpreme autobusa
- 3.11.2 Procesi prijema i otpreme putnika
- 3.11.3 Izveštavanje i veza sa drugim podsistemima
- 3.12 PRIMERI AUTOBUSKIH TERMINALA
- 3.12.1 Autobuska stanica u Novom Sadu
- 3.12.2 Autobuska stanica Beograd
- 3.12.3 Autobuskastanica Sr.Mitrovica
- 3.10.1 Zahtevi zainteresovanih strana
- 4 TERMINALI ZA VOZILA
- 4.1 TERMINALI ZA ODRŢAVANJE I PRODAJU VOZILA
- 4.1.1 Modeli tehničkog odrţ avanja
- 4.1.2 Osnovne karakteristike i razlike servisnih stanica i autobaza
- 4.1.3 Objekti za odrţ avanje i kriterijumi za njihov razmeštaj
- 4.1.4 Osnovne funkcije pogona za odrţ avanje vozila
- 4.1.5 Informacioni sistemi o radu i odrţ avanju vozila
- 4.1.6 Prodaja vozila i skladištenje rezervnih delova
- 4.2 CENTRI ZA TEHNIĈKI PREGLED VOZILA..............................................
- 4.2.1 Uloga i značaj tehničkog pregleda vozila
- 4.2.2 Uticajni faktori od značaja za kvalitet tehničkog pregleda vozila
- 4.2.3 Neophodni uslovi za vršenje tehničkog pregleda vozila
- 4.2.4 Tehnologija vršenja tehničkog pregleda vozila
- 4.2.5 Oprema za tehnički pregled za teretna i putnička vozila
- 4.2.6 Organizacija rada linije tehničkog pregleda u taktovima
- 4.2.7 Izbor i definisanje tipskih modela tehničkih pregleda
- 4.3 TERMINALI ZA SNABDEVANJE GORIVOM (TSG)
- 4.3.1 Podela terminala za snabdevanje gorivom
- 4.3.2 Uklapanje TSG u prostorni ambijent lokacije
- 4.3.3 Elementi i kapacitet TSG
- 4.3.4 Priključak TSG na javni put
- 4.3.5 Projektno-tehničko oblikovanje elemenata TSG
- 4.3.6 Terminali za snabdevanje gorivom budućnosti
- 4.4 KONTROLNE STANICE
- 4.1 TERMINALI ZA ODRŢAVANJE I PRODAJU VOZILA
- 5 AUTOBAZE
- 5.1 AUTOBAZA ZA DRUMSKA VOZILA
- 5.1.1 Funkcijei karakteristike autobaza
- 5.1.2 Tehnološki proces i razmeštaj objekata unutar autobaze
- 5.1.3 Planiranje procesimaodrţ avanja
- 5.1.4 Proračun tehnoloških elemenata autobaze za odrţ avanje
- 5.1.5 Čuvanje vozila u posebnim uslovima
- 5.1.6 Primeri autobaza
- 5.2 AUTOBAZE ZA ODRŢAVANJE PUTEVA – PUTNA BAZA
- 5.2.1 Izbor makrolokacije baza za odrţ avanje puteva
- 5.2.2 Tipski sadrţ aji i kapaciteti baza za odrţ avanje puteva
- 5.2.3 Tipske šeme funkcionalne i prostorne organizacije
- 5.1 AUTOBAZA ZA DRUMSKA VOZILA
- 6 TERMINALI U TERETNOM SAOBRAĆAJU
- 6.1 TERMINALI ZA PARKIRANJE VOZILA
- 6.1.1 Zahtevi sistema bezbednosti u terminalima
- 6.1.2 Sistem OHSAS
- 6.1.3 Elementi fizičke bezbednosti terminala
- 6.2 ROBNI TERMINALI
- 6.2.1 Planiranje lokacije i elemenata terminala
- 6.2.2 Osnovni tehnološki elementi robnih terminala
- 6.2.3 Tehnologija rada drumskih vozila u terminalu
- 6.2.4 Prednosti formiranja terminala
- 6.1 TERMINALI ZA PARKIRANJE VOZILA
- POJMOVNIK
- LITERATURA
Terminali u saobraćaju 1
1 DEFINICIJE TERMINALA, FUNKCIJE I ZNAĈAJ
U uţ em, primarnom, smislu terminal predstavlja prostornu ograĊenu celinu „mesto- ĉvor“ u kome se obavlja konverzija (promena, pretvaranje) tokova jednog naĉina transporta u tokove drugog, promena vida transporta, kao i tehniĉka eksploatacija vozila, snabdevanje pogonskim gorivom i dr, odnosno to je mesto u kome se zadovoljavaju primarne funkcije transportne delatnosti i razliĉiti zahtevi i zadaci korisnika usluga u transportu. Pored primarne, postoji niz drugih funkcija kao što su: ugostiteljstvo, higijena, koncetracija MTO-špeditera, raznih posrednika, osiguranja, carina i dr. U zavisnosti od funkcije i infrastrukture, sreću se pod razliĉitim nazivima: autobuske i ţ elezniĉke stanice, transportni centri, robno distributivni centri, teretna sela i dr.
Osnovna uloga i znaĉaj terminala, kao elementa transportnog sistema je u izvršenju zahteva teretnog i/ili putniĉkog saobraćaja i to što je moguće: u kraćem vremenu , na bezbedniji način i sa što manje negativnog uticaja na ţ ivotnu sredinu.
1.1 DEFINICIJE I POJAM TERMINALA U SAOBRAĆAJU
Pod pojmom terminal ( station, depot, terminus ) u saobraćaju treba podrazumevati, funkcionalno struktuiranu izgraĊenu prostornu celinu odnosno „ stanicu-skladište- pristupno mesto “ gde se obavljaju primarne poĉetno-završne i/ili operacije u toku procesa transporta u putniĉkom i teretnom saobraćaju izmeĊu razliĉitih vozila istih ili razliĉitih vidova transporta, u kome se vrši konverzija tokova gde tereti i/ili putnici dolaze i napuštaju transportno vozilo ili sistem, vrši se ukrupnjavanje i distribucija tereta, snabdevanje pogonskim gorivom, tehniĉka eksploatacija vozila i/ili pruţ aju druge vrste usluga. Prema [ 15 ], terminali su: mesta, taĉke, ĉvorovi transportnog sistema na kojima se zadovoljavaju transportno-tehnološki zahtevi putnika, robe i/ili transportnih sredstava. U zavisnosti od vrste terminala imaju odgovarajuće infrastrukturne elemente sa specijalno namenskom opremom. Locirani su, na ili kraju linija (trasa) kretanja vozila odnosno na modalnoj mreţ i ili su pravilno rasporeĊeni duţ neke mreţ e. Semantiĉki posmatrano, terminal oznaĉava nešto što ima svoju duţ inu i kraj u smislu saobraćajne rute.
U zavisnosti od funkcije i infrastukture, u praksi se ĉesto koriste po vidovima razliĉiti sinonimi (autobuska stanica, ţ elezniĉka stanica-teretna ili putniĉka, loko-teretna stanica, terminal za vazdušni saobraćaj-aerodrom, stanica za snabdevanje gorivom-benzinska pumpa ili stanica za snabdevanje gorivom, cevovodni terminal- skladište gasa i sl.). U stranoj literaturi, stanica ( station ) je mesto u jednom sistemu ili organizaciji sa posebnim zahtevima, opremljeno specijalnom opremom i radnicima. Termin stajalište se koristi u sluĉajevima kratkog zaustavljanja vozila na jednoj trasi, samo po odreĊenom saobraćajnom znaku ili na mestu obeleţ enom redom voţ nje u gradovima ili manjim mestima, radi pruţ anja uzastopnih kratkotrajnih usluga ili po drugim zahtevima. Postoji 21 tipiĉno rešenje stanica i stajališta. TakoĊe se koristi i termin baza ( base ), koja se vezuje za operacije i
Terminali u saobraćaju 3
nosaĉa. Koristi se za rukovanje tereta i/ili putnika. http://www.dbtmuuga.ee/?page=glossary, terminal takoĊe moţ e biti sopstveni DC (Distributivni Centar). U industriji, otprema u cilju ukrupnjavanja, izmeĊu proizvodnje i lokalne konsignacije http://usliftorlando.com/uslglossary.htm, prostor gde se brodski teret utovara i istovara, aktivnosti sa masovnim teretima kod skladištenja, transporta i izdavanje naftnih proizvoda, moţ e biti u glavnom terminalu za prijem i otpremu proizvoda iz i u tankera, centralnog cevovoda ili na kraju, ili kao meĊu terminal u mreţ i. Takav terminal sadrţ i prostor za rezervoar ili kompleks rezervoara, višestruku povezanost i centralnu pumpnu stanicu. http://www.eaca.com/.docs/pg/11230, prostor na kraju ţ elezniĉke, brodske, avio i kamionske linije u kojima se vrše usluge utovara, istovara, mesta transfera i skladišne/reparaturne aktivnosti http://www.dilsa.com/tuv.html, terminal se definiše kao “neko mesto opremljeno za manipulaciju i skladištenje intermodalnih transportnih jedinica” (UN/ECE, 2001).
Pored saobraćaja i transporta, reĉ terminal se koristi u dosta drugih nauĉnih oblasti: elektrotehnici (mesto kontaktnih polova-pozitivan i negativan terminal, kompjuterski displej-monitor PC, VDU radna stanica), medicini (lokacija kancera, razvoj loze) i dr.
1.2 PODELA I OSNOVNE FUNKCIJE TERMINALA
Terminal kao deo saobraćajne infrastrukture, treba posmatrati kao poseban proizvodni sistem i ta ideja nije nova jer poseduje sve tehnološke elemente (fiksne i mobilne), performanse kao i drugi proizvodni sistemi, tokove transportnih sredstava i predmeta rada (putnika i/ili tereta) u okviru jednog ili više vidova transporta, ciljno orijentisane mreţ e procesa, upravljaĉko-informaciono sistem, kontrolnu funkciju i druge elemente u zavisnosti od vida transporta.
Pod pojmom " saobraćajni terminal " treba podrazumevati kompleksnost u smislu fiziĉkog postojanja saobraćajnih tehnoloških elemenata i njihovu funkcionalnu vezu na jednoj ili više tehnološko zavisnih lokacija. Smatra se da nije pravilno govoriti o saobraćajnom terminalu ako se radi samo o jednom vidu saobraćaja, mada praksa govori da takvo razgraniĉenje u literaturi nije u potpunosti prihvaćeno. U poslednje vreme, sve više se koristi termin « logistički centar » kao sinonim za saobraćajni terminal. TakoĊe se smatra, da kompleksnost funkcija odreĊenih postrojenja definiše status terminala. Neopravdano je definisati manje komplekse kao terminale, tim pre ako isti ne zahtevaju sloţ ene zadatke projektovanja i eksploatacije. Prema tome, saobraćajni terminal podrazumeva kompleks saobraćajnih postrojenja u mestu gde se stiĉu dva ili više vidova saobraćaja, koji pojedinaĉno ili zajedniĉki izvršavaju operacije opsluţ ivanja tranzitnih, meĊugradskih i gradskih transporta vozila, tereta i putnika.
(^4) Terminali u saobraćaju
Moţ e se slobodno reći da saobraćajni terminali zajedno sa mreţ om saobraćajnica ĉine osnovne infrastrukturne elemente saobraćajnog sistema. U njima poĉinje i završava se ili tranzitira svaki prevoz, a odlikuju se izuzetno velikim lokalnim radom. Znaĉi, to su mesta u kojima se realizuju poĉetno-završne operacije sa teretom, putnicima, vozilima i teretnim jedinicama koncentrisanim na jednoj ili više bliskih lokacija. Saobraćajni terminali ukljuĉuju i teritoriju u kojima se realizuju sakupljanje i disperzija tokova putnika i tereta koji se odvijaju na magistralnim, prigradskim ili gradskim saobraćajnicama. Teritorijalno gledano, saobraćajni terminali mogu da se naĊu na teritoriji u preĉniku od pribliţ no 50 do 60 km. Kada se nalaze na više lokacija koje su funkcionalno povezane tada se najĉešće podrazumevaju industrijski saobraćajni terminali.
Podela saobraćajnih terminala moţ e se izvršiti sa više aspekata i to po: karakteru rada, vidovima koje opsluţ uje, geografskom poloţ aju na mreţ i, geometrijskim obeleţ jima, vlasništvu (drţ avni, privatni ili mešovite uloge), obimu rada, funkcijama odnosno strukturi tehnološko transportnih podsistema i dr.
Po karakteru rada terminali se mogu klasifikovati, sa:
preteţ no tranzitnim radom (luke, kontenerski i dr.), velikim meĊugradskim radom, velikim meĊugradskim i lokalnim radom.
Slika 1.1 Nivoi pripadnosti terminala na mreţ i
Po vidovima koje opslužuju , terminali mogu biti transferna mesta za razliĉite kombinacije vidova, na primer – jedno modalni (drumski, ţ elezniĉki, reĉni i dr.), ili intermodalni: dvo modalni (drumski-ţ elezniĉki, reĉni-drumski, reĉni-ţ elezniĉki i dr.),
Infrastruktur
e
Lokalni
Regionalni
Globalni
Lokacija
Pristupačnost
(^6) Terminali u saobraćaju
Svaki vid transporta u terminalu ima svoje specifiĉne zahteve koji determinišu namenu a time i tehnologiju rada terminala. Funkcionalna hijerarhija zahteva determiniše procese i aktivnosti terminala (prevoz, putovanja - ne pojedinaĉna, nakupljanje, odrţ avanje, parkiranje, ugostiteljske i druge prateće usluge) iz kojih proizilaze osnove funkcije, a to su:
opsluţ ivanje velike koncentracije aktivnosti vezanih za ljudske i/ili industrijske zahteve iz okruţ enja terminala uz specifiĉna ograniĉenja kod terminala u vodnom i vazdušnom saobraćaju, potpuna povezanost terminal izmeĊu vidova i mreţ a i unutargranska povezanost ( Intermodality, Interconnectivity, Interoperability )^1 , rukovanje teretima, putnicima, zaposlenima i drugim licama uz prostornu i vremensku usklaĊenost njihovih zahteva, konvergenciona funkcija kojom se ostvaruje specifiĉna ekonomska funkcija kroz komercijalno posredovanje tranzitnih tokova izmeĊu razliĉitih funkcionalnih elemenata transportnog sistema, potreba i nuţ nost koordinacije i kooperacije razliĉitih vidova saobraćaja uz potpunu prilagodljivost i zadovoljstvo korisnika osnovnim i dodatnim transportnim uslugama, bezbedno i sigurno organizovanje prevoznog procesa i procesa tehniĉkog opluţ ivanja po vidovima u potpunosti prema zahtevima standarda OHSAS 18001, ISO/PAS 28000 i ISO 39001.
Na razvoj tehnoloških elemenata terminala i njihovo lociranje utiĉu sledeći zahtevi:
zahtevi bazirani na logistiĉkim pricipima za racionalizaciju distributivnih procesa i transportnih sistema, kao što su: koncentracija robnog rada, racionalna preraspodela tokova izmeĊu nosioca transportnih usluga (drum, ţ eleznica, reka), tehnološko-ekonomskalj koordinacija, kooperacija i kolaboracija uĉesnika u transportnom lancu, zahtevi generisani zakonskim i stimulativnim merama kao što su: zahtevi i naĉela saobraćajne politike, društveni dogovori, dugoroĉni programi ekonomske stabilizacije iz oblasti saobraćaja, urbanistiĉki uslovi (geografski, topografski, geloški, hidrološki i dr.) vezani za dosadašnji razvoj transportnih sistema i infrastrukture, i dr.
Navedene i druge podele ukazuju na svu sloţ enost tehnologije i organizacije rada terminala, njihov znaĉaj i povezanost na saobraćajnim mreţ ama.
(^1) Koncept „3i“ ( Intermodality, Interconnectivity, Interoperability ), podrazumeva
međopovezanost vidova transporta, različitih transportnih mreža i pristupačnost kao i međugransku i unutargransku povezanost usluga što sve čini osnovnu filozofiju održivosti razvoja saobraćaja i transporta.
Terminali u saobraćaju 7
1.3 PROCESNI PRISTUP U ANALIZI RADA TERMINALA
Ako terminal deklarišemo kao sistem, onda se njegovo funkcionisanje moţ e opisati sa nekoliko meĊuzavisnih procesa i/ili podprocesa preko kojih obavlja svoje funkcije. Takav pristup, gde se neki sistem opisuje procesima, uz primenu standarda SRBS ISO 9001:2008, naziva se „procesni pristup“ u skladu sa QMS-om. Kada je u pitanju bilo koji oblik terminala, unapreĊenje kvaliteta i zadovoljstvo korisnika vezano je za procese koji se u njima realzuju. Mapiranje procesa unutar terminala moguće je izvesti sa nekom od poznatih metoda^2 (IDEF, BSP, HIPO,SSA i dr.)
MeĊusobno delovanje procesa predstavlja se preko proizvoda procesa, koji su izlaz iz jednog a ulaz u naredni proces. U zavisnosti od kompleksnosti, proces se struktuira na podprocese a oni dalje na aktivnosti i dalje do mikro pokreta. Kriterijumi i metode potrebne za realizaciju procesa i upravljanje propisuju se regulativom procesa odnosno projektovanjem tehnološkog procesa rada terminala. Procedurama se propisuju bliţ e karakteristike procesa: dijagram toka realizacije procesa, diferenciranje podprocesa i aktivnosti, merenje/praćenje indikatora performansi, uska grla, ocenjivanje efekata procesa i dr.
Identifikacija procesa i njihova dekompozija odnosno razlaganje glavnih (kljuĉnih) procesa na podprocese i operacije predstavlja osnovu za izuĉavanje procesa nekog terminala. Na primeru terminalu za teretni saobraćaj, prikazani su osnovni procesi i aktivnosti ukazuje na svu sloţ enost funkcija terminala, slika 1.2(a,b).
a.Blok dijagram toka teretnih jedinica b.Dekompozija transfera
Slika 1. 2 Struktura procesa sa teretnim jedinicama u terminalu
(^2) Davidović B.”Menadžment kvaliteta u transportu”,str.
Terminali u saobraćaju 9
Širina prostora predstavlja zbir duţ ina: rastojanja vozila do rampe (0,1–0,2 m), duţ ine vozila ( la ) i širine trake za komuniciranje ( btr ). Kod ovakvog naĉina postavljanja pretovar vozila jesu sa zadnje strane tovarnog sanduka vozila.
Slika 1.4. Koso postavljanje vozila
Duţ ina i širina manipulativnog prostora kod kosog postavljanja vozila odreĊuje se po posebnom postupku, grafiĉko-analitiĉkom metodom, za uglove postavljanja vozila od 30o, 45o^ i 60o. Kod kosog postavljanja vozila se mogu tovariti sa zadnje strane (varijanta a) i/ili boĉne strane (varijanta b), slika 1.4. U sluĉajevima paralelnog i upravnog postavljanja vozila vrednosti: a, b i btr odreĊuju se u zavisnosti od manevarskih sposobnosti vozila, odnosno potrebnih površina za bezbedno manevrisanje vozila.
Procesni pristup, dat na primeru Auto centra za prodaju i odrţ avanje vozila ukazuje na strukturu procesa. Prvo je izvršena identifikacija procesa, datih u tabeli 1.1 gde su procesi svrstani u tri grupe: Menadžment procesi (P1) podrazumevaju sve aktivnosti u pogledu upravljanja, rukovoĊenja i odluĉivanja, Osnovni procesi (P 2 - P5) predstavljaju glavne tehnološke procese koji direktno utiĉu na zahteve kupaca/korisnika, ostvaruju najveći deo prihoda i predstavljaju osnovnu delatnost terminala, Procesi podrške (podrţ avajući procesi P6-P9) podrazumevaju procese koji imaju uticaja na karakteristike glavnih procesa i koji su njihova podrška u izvršenju svojih funkcija i ciljeva.
Mreţ om procesa (MP) se prikazuje redosled i meĊusobno delovanje procesa, slika 1.5.
(^10) Terminali u saobraćaju
Slika 1.5 Mreţ a procesa sa redosledom realizacije servisiranja vozila
Legenda: SD-Saob.dozvola, LK-Lična karta, TO-Tabela odrţ avanja, SK- Saob.servisna kartica