Transportne osobine robe skripta, Rezime od Fitofarmacija

Preuzmite Transportne osobine robe skripta i više Rezime u PDF od Fitofarmacija samo na Docsity!

Transportne osobine robe

skripta

1 Tehnološke osobine robe u transportu......................................................... 2

1.1 Standardizacija, standardi i drugi propisi značajni za robu u transportu.. 2

1.2 Ambalaža i pakovanje robe............................................................................ 4

1.3 Lako kvarljiva roba u transportu................................................................... 8

1.4 Pakovanje, transport i skladištenje opasnih materija................................. 9

1.5 Pogonske materije.......................................................................................... 11

1.6 Maziva.............................................................................................................. 13

1.7 Korozija metala i njeno suzbijanje................................................................. 13

1.8 Građevinski materijali..................................................................................... 14

1.9 Guma i njeni proizvodi u transportu............................................................. 14

1.10 Đubriva u prometu.......................................................................................... 14

2 Priručnik za vežbe iz predmeta transportne osobine robe......................... 15

2.1 Organoleptičke osobine proizvoda............................................................... 15

2.2 Ispitivanje materijala sa razarenjem.............................................................. 15

2.3 Ispitivanje materijala bez razaranja ......................................................... 16

2.4 Ispitivanje ambalaže....................................................................................... 16

2.5 Tereti koji se transportuju ............................................................................. 17

2.6 Tovarenje tereta.............................................................................................. 17

2.7 Posebno naznačavanje teretnih vozila za transport opasnih materija...... 18

3 rokovi............................................................................................................... 19

3.1 Januar 2005..................................................................................................... 19

3.2 April 2005......................................................................................................... 20

3.3 Jun 2005........................................................................................................... 20

3.4 Septembar 2005.............................................................................................. 21

Tehnološke osobine robe u transportu

Standardizacija, standardi i drugi propisi značajni za robu u transportu

Standardi U odnosu na nivo standardizacije standardi mogu biti:

• interni
• nacionalni
• međunarodni

Predmet standardizacije su:

• proizvodi
• metode ispitivanja
• tehnološki procesi
• projekti, inžinjering

Ciljevi standardizacije:

• zaštita potrošača
• tipizacija – sređivanje po vrstama ili klasama
• unifikacija – ujedinjavanje,

• objektivana (naučna) i
• subjektivana (organoleptička).

Sa gledišta pravne prakse kvalitet robe može se utvrditi:

1. (^) pregledom od strane stručne komisije ili inspektora
   • pregledom svake jedinice pakovanja celokupne robe, ili
   • metodom uzorkovanja, pregledom određenog broja izabranih uzoraka,
2. upoređivanjem robe sa uzorkom koji može biti standardan ili ugovoren, a upoređenje vrši stručna komisija i
3. laboratorijskom analizom, ispitivanjem fizičkih, hemijskih, bioloških, mehaničkih karakteristika.

Proveravanje količine robe može se vršiti:

• proveravanjem celokupne količine robe i
• proveravanjem količine robe u jedinici pakovanja (da li izmerena količina odgovara naznačenoj u deklaraciji).

Oznake na robi mogu biti:

• obavezne 1. naziv i lokaciju proizvođača ili onoga koji je obavio pakovanje, i to: u prvom slučaju je sa naznakom 0 0 1 F’’proizveo’’, a u drugom ’’pakovao“,

2. (^) tehničko ime proizvoda ili trgovačko ime proizvoda (ukoliko postoji),
3. sastavne delove izražene u procentima ili nekim drugim mernim jedinicama,
4. neto i bruto masu, a kod izvesnih proizvoda i zapreminu,
5. datum proizvodnje i broj industrijske serije
6. broj i datum registracije proizvoda ukoliko je to zakonom predviđeno,
7. kratak opis obrade ili dorade proizvoda itd.

• konvencionalne (usvojene prećutnim sporazumom) - zaštitni znak (marka), - geografsko poreklo robe, - oznake nivoa kvaliteta - najviši, izuzetan (Extra, de Luxe, Superior...), - dobar (I klasa, Klasa A, Super...), - srednji (II klasa, Klasa B, secunda,...), - donji (III klasa, Klasa C,...) i - oznake za čistoću proizvoda i dr.
• specifične (za pravilno rukovanje opasnom materijom)
• oznake za opasne materije
• interne i dr.

Ambalaža i pakovanje robe

Uloga ambalaže u prometu je raznovrsna. Višestruke funkcije ambalaže preko osnovnih vrednosti su:

• (^) zaštita upakovanog proizvoda,
• olakšavanje manipulacije pri prevozu, skladištenju i prodaji robe,
• garantovanje porekla robe,
• davanje estetskih svojstava i povoljnih dimenzija za uspešno popunjavanje tovarnog prostora,
• ekonomičnije i uspešnije poslovanje itd.

Polazeći od različitih merila ambalaža se deli prema:

1. materijalu od kojeg je izrađena,
2. obliku,
3. nameni zavisno od konstrukcije i
4. osnovnoj funkciji u prometu.

prema materijalu prema obliku

1. drvena ambalaža sanduci, holandeze, gajbe, bačve, ramovi i dr.
2. ambalaža od hartije kese i vreće, kutije, ostali oblici
3. metalna ambalaža limenke, kante, kutije, sanduci, cisterne, kontejneri, burad, aerosol pakovanja i dr.
4. staklena ambalaža
5. tekstilna ambalaža vreće, omoti za bale, cerade, pomoćna sredstva za pakovanje
6. plastična ambalaža folije, šipke, cevi, ploče, burad, razni gotovi predmeti, tube, kese, vreće, baloni, kutije
7. kompleksna ambalaža folije, kese, vreće, kutije, terapak i dr.
8. ambalaža od ostalih materijala
9. pomoćni materijali za pakovanje

Podela ambalaže prema nameni uslovljena je agregatnim stanjem i osobinama upakovanog proizvoda. Najčešće su u primeni:

• ambalaže za gasovite i tečne proizvode i
• ambalaža za čvrste, komadne i rasute terete.

Podela ambalaže prema osnovnoj funkciji u prometu. Za potrebe potrošača proizvodi se pakuju u odmerenim količinama, koje se u transportu brojem pakovanja umnožavaju. Stoga treba razlikovati:

• komercijalnu (maloprodajnu, potrošačku) ambalažu i
• transportnu (grubu ili veliku) ambalašu.

Prednosti komercijalnog pakovanja su:

• garantovanje kvaliteta, kvantiteta i indentiteta robe,
• proizvod je pravilno deklarisan,
• znatno se smanjuju štete od rastura, kala, loma itd.,
• lakše se manipuliše i ukrupnjava teret.

Za proizvodnju drvene ambalaže koriste se poluproizvodi prerade drveta i to:

• rezana građa četinara, naročtio jelova,
• rezana građa lišćara, u prvom redu bukve i topole,
• jeftinije vrste furnira i šper-ploče,
• pruće kultivisane vrbe, rogozina i dr.

Za proizvodnju ambalaže od hartije koriste se:

1. hartije različitih svojstava, zavisno od sastava i procesa dobijanja:
   • obična hartija,
   • specijalne vrste hartije,
   • natron ili kraft hartija i
   • ostale vrste hartije (svilasta, krep i dr.),
2. kartoni i lepenke;
3. talasasti kartoni i talasaste lepenke i
4. pomoćni materijali od hartije.

Specijalne vrste hartije su dobile značajno mesto u primeni iz razloga što je obična hartija propustljiva na masti, gasove, vodu i druge tečnosti, tako da za pakovanje mnogih proizvoda nije pogodna. Oplemenjivanje hartije raznim postupcima obezbedilo je primenu:

• pergament hartije,
• hartije prevučene parafinom (parafinisana hartija),
• hartije prevučene voskovima (voštana hartija),
• hartije oplemenjene smešama sintetičkih smola i voskova,
• hartije sa umecima,
• laminirane i kaširene hartije (kompleksni materijali),
• (^) hartije od staklene vune.

U proizvodnji metalne ambalaže koriste se:

1. crni limovi debljine 0,15-2,50mm, mada veoma osetljivi na koroziju;
2. limovi od nerđajućeg čelika (dekapirani lim);
3. hladno valjano čelične trake debljine 0,21mm pa naviše;
4. livene čelične boce za transport tehničkih gasova;
5. beli lim

Podela plastičnih masa se vrši pre svega na osnovu ponašanja pri zagrevanju, a zatim na osnovu porekla i načina proizvodnje visokomolekularnog jedinjenja, koje ulazi u sastav plastične mase kao osnovna kompnenta. A. Termoplastične mase

• na bazi celuloze,
• (^) na bazi veštačkih smola )a polimerizacione, )b polikondenzacione B. Termostabilne mase B.)a polikondenzacione C. Proteinske plastične mase

Pored osnovnog visokomolekularnog jedinjenja kao različite dodatke plastične mase sadrže:

• punila, za popravljanje mehaničkuh osobina,
• plastifikatore ili omekšivače, koji povećavaju plastičnost,
• katalizatore, da se ubrza proces polimerizacije i
• boje.

PRERADA PLASTIČNIH MASA

Poluproizvodi se izrađuju:

• istiskivanjem
• laminiranjem
• kalandriranjem
• kaširanjem

Za izradu gotovih predmeta od plastičnih masa obično se primenjuje:

• presovanje
• brizganje
• mehaničke metode sa skidanjem strugotine (podrazumevaju preradu struganjem, glodanjem, brušenjem, poliranjem)

Materijali za izradu kompleksne ambalaže dobijaju se na sledeće načine:

• kaširanjem (slepljivanjem),
• (^) ekstruzionim laminiranjem (oslojavanjem) i
• postupcima površinskog oplemenjavanja (bešihtovanjem).

Ambalaža od ostalih materijala. Izvesni proizvodi pakuju se ili skladište u sudovima od: grnčarije (lončarska roba),terakote (pečena zemlja), majolike, fajansa, porcelana, kamenine, cementa, i drugih materijala. Da bi se prilikom transporta i drugih operacija manipulisanja upakovani proizvod svojom ambalažom zaštitio od mehaničkih oštećenja i loma, mora se na određeni način sprečiti pomeranje upakovanog proizvoda. To se postiže na različite načine:

• popunjavanjem praznina rastresitim materijalom,
• korišćenjem raznih uložaka (jastučića),
• pričvršćavanjem robe pomoću zavrtnjeva ili ramova i
• pričvršćavanjem tereta na palete “kargo“ trakama itd.

Karakteristike ambalaže, prilikom njenog izbora, određuju se na osnovu različitih kriterijuma (merila), a to su:

• tehničke karakteristike
• spoljni izgled i dizajn
• sposobnost zaštite
• funkcionalnost ambalaže
• mogučnost konstantne izrade
• (^) cena ambalaže

Prema dužini korišćenja transportna ambalaža se deli na: povratnu (koja se „ne troši“ u jednom prevoženju) i D. nepovratnu (koja se „troši“ u jednom prevoženju).

Uvođenenje i razvoj kombinovanog – integralnog transporta robe kao jedinstvenog sistema zahteva:

1. proizvodnju ambalaže sa standardnim dimenzijama i oblicima,
2. paletizovanje robe (okrupnjavanje tereta),
3. kontejnerizovanje robe,
4. konstruisanje specijalizovanih vozila koja objedinjuju osobine različitih postoječih transportnih sredstava (hovercraft),
5. konstruisanje velikih prevoznih sredstava za prevoženje različitih vozila drugog vida saobraćaja (trajekti i sl.),
6. uvođenje sistema povezivanja različitih vidova prevoza robe, (najpoznatiji: sistem kontrejlera i sistem roudrejlera).

Paletizovanje robe podrazumeva objedinjenu primenu paleta i viljuškara.

Preimućstva paletizovanog transporta robe su:

• obezbeđeno je ekonomičnnije, brže i bolje manipulisanje robom uz smanjenje oštećenja i gubitaka robe,
• omogućeno je prevoženje slabije pakovanih proizvoda iako se u prometu javljaju u velikim količinama,
• postiže se optimalno korišćenje tovarnog prostora kod vozila svih vidova saobraćaja,
• (^) smanjuje se broj radnika za opsluživanje.

Vrste paleta:

• ravne palete (mogu biti izrađene od: drveta, čeličnog lima ili pofila, plastičnih masa, više slojeva hartije itd.),
• ravna paleta sa čeonim branicima,
• sandučaste ili boks palete,
• nestandardne (sklopive, rasklopive itd.),
• stubne i dr.

Prema nosivosti i unutrašnjoj zapremini kontejneri se dele na:

• male,
• srednje,
• teške ili velike i
• vrlo teške ili transkontejnere.

Kontejneri mogu imati obeležje univerzalnog korišćenja ili specijalne namene. Specijalni kontejneri se dele na:

• kontejneri za koncentrate ruda,
• kontejneri za rasute i kabaste terete,
• kontejneri za guste tečnosti,
• (^) specijalni kontejneri za tečnosti
  • za guste tečnosti (sa ugrađenim ili prenosivim grejačima)
  • za tečnosti osetljive na spoljnu temperaturu (sa termoizolacionim slojevima)
  • za tečnost otporne na spoljnu temperaturu
  • za hlađene tečnosti tokom transporta,
• kontejneri od gume - elastomernih materijala,
• kontejneri sa zagrevanjem ili hlađenjem robe.

Lako kvarljiva roba u transportu

Prema uzrocima promene na lako-kvarljivoj robi se mogu svrstati u tri grupe:

1. mikrobiološke promene, uzrokovane mikroorganizmima (bakterije i gljive),
2. biohemijske promene, uzrokovane fermentima i
3. ostale promene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.
   • delovanje sopstvenih kiselina u proizvodima,
   • moguće reakcije između sastojaka upakovanog proizvoda i sastojaka materijala ambalaže,
   • delovanje insekata i grinja,
   • (^) fizičko-mehanički uticaji posredovani sušenjem, smrzavanjem, trenjem,pritiskom, udarom itd.
   • zagađivanje proizvoda stranim materijama.

Konzerviranje životnih namernica ima izrazit značaj jer:

• omogućava raznovrsnu ishranu tokom čitave godine,
• smanjuje gubitke u korišćenju životnih namernica,
• sprečava porast cena izvan sezone te štiti potrošače,
• omogućava transport lako-kvarljivih namernica na velike udaljenosti itd.

Metode čuvanja lako-kvarljive robe dele se na:

• fizičke
• pasterizacija
• blanširanje
• sterilizacija
• (^) hlađenje i smrzavanje (lagano, brzo i munjevito)
• sušenje ili dehidratacija
• koncentracija
• zračenje (ultravioletni, rentgenski, beta i gama zraci)
  • hemijske
  • soljenje i salamurenje
  • slađenje
  • kiseljenje
  • (^) konzerviranje mastima i uljima
  • dimljenje
  • konzerviranje hemijskim kozervansima

Izvod iz pravilnika o prevozu opasnih materija

Pošiljalac je dužan da za svaku pošiljku opasne materije isposatavi posebnu ispravu o prevozu opasnih materija, koja mora da sadrži:

1. podatke o sadržini pošiljke sa naznačenjem opasne materije, njene klase, ivičnog i rednog broja pod kojim je opasna materija navedena u Evropskom sporazumu – Aneksi A i B itd.
2. naznačenje pošiljaoca da su ispunjene mere bezbednosti propisane ovim pravilnikom i Evropskim sporazumom,,
3. nazive, odnosno imena i prezimena pošiljaoca i primaoca, njihova sedišta, odnosno adrese,
4. naznačenje da je uz ispravu o prevozu opasnih materija prevozniku odnosno vozaču predato upustvo o posebnim meram bezbednosti koje se prilikom prevoza opasne materije moraju preduzeti.

Upustvo o posebnim merama bezbednosti prilikom prevoza, koje požiljalac daje prevozniku, odnosno vozaču treba da sadrži:

1. naznačenje vrste opasnosti koju predstavlja opasna materija i naznačenja posledica koje može da prouzrokuje,
2. naznačenje posebnih mera koje treba da se preduzmu prilikom vršenja prevoza opasne materije i mera za sprečavanje, odnosno ublažavanje štetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na vozilu,
3. postupak sa licem koje dođe u dodir sa opasnom materijom ili njenom emanacijom (zračenje, isparavnje, prašina, toplotno zračenje itd.),
4. naziv i adresu organa ili radne ili druge organizacije koja mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio pri prevozu.

Prema hemijskom sastavu i osobinama eksplozivi se dele na:

1. puščane ili deflagrantne (barut),
2. brizantne ili lomive,
3. sigurnosne (primenjuju se u rudnicima),
4. inicijalne (za paljenje brizantnih).

Načini pakovanja gasova prema stanju u kome se šalju u promet mogu se podeliti u četiri osnovne grupe:

• komprinovani gasove,
• gasovi prevedeni u tečnost na normanoj temperaturi (0°C),
• gasovi prevedeni u tečnost na sniženim temperaturama i
• upijeni gasovi.

Pri skladištenju i transportu boca sa gasovima moraju se uvažavati sledeće odredbe:

• čuvanje boca mora biti bez uticaja toplote (grejanja, sunčevih zraka...), ne smeju se izložiti delovanju hladnoće (mraza)
• (^) prevoziti i manipulisati samo sa bocama kod kojih je preko reducir-ventila pričvršćen poklopac,
• položaj boca treba da je uvek vertikalan i da su osigurane od eventualnog pada, prevrtanja i ako je moguće potresa,
• boce sa gasovima se održavaju u čistom stanju i ne smeju biti umrljane zapaljivim materijama, ili onim koje deluju korozivno.

Uzimanjem u obzir podele prema poreklu i hemijskom sastavu otrovi ili otrovne materije mogu biti:

• mineralni otrovi,
• biljni otrovi i
• sintetički otrovi (prema nameni mogu biti: insekticidi, rodenticidi, fungicidi i herbicidi).

Zapaljive tečnosti se dele u tri grupe:

1. tečnosti tačke zapaljivosti ispod 21°C, sa podgrupama:
   • tečnosti koje se ne mešaju ili delimično mešaju sa vodom i
   • tečnosti koje se mešaju sa vodom u svim odnosima,
2. tečnosti tački zapaljivosti od 21°C do 55°C,
3. tečnosti sa tačkama zapaljivosti od 55°C do 100°C,
4. tečnosti čije su temperature zapaljivosti iznad 100°C ne smatraju se opasnim u smislu zapaljivosti.

Boje u praksi mogu biti prirodne i veštačke, odnosno:

• neorganske (zemljane, mineralne),

• organske (prirodne) i
• sintetičke.

Oksidirajuće materije lako oslobađaju kiseonik i aktiviraju sagorevanje materija koje su u okolini. Takve materije su skoro svi proizvodi bogati kiseonikom, kao što su:

• peroksidi vodonika, natrijuma, kalijuma, barijuma i dr.
• hloriti i hlorati,
• perhlorna kiselina i perhlorati,
• permanganati i
• nitrati.

Nagrizajuće su one materije koje pored otrovnoti imaju i izrazito korozivno ili nagrizajuće dejstvo na razne materijale i tkivo čoveka i životinja. Najčešće transportovani korozivni proizvodi ove grupe opasnih materija su:

tehnički važne mineralne i organske kiseline • mineralne

• sumporna
• hlorovodonična
• azotna
  • organske
  • mravlja
  • sirćetna
  • oksalna i dr.

E. tehnički važne baze natrijum i kalijum hidroksid

F. ostale nagrizajuće materije bilo kao elementi ili jedinjenja brom, flourovodonik, jedinjenja sumpora itd.

Zarazne bolesti se lako i brzo prenose, pa se takve materije smatraju opasnim teretima i traže manipulisanje uz određene mere predostrožnosti. Vrlo često gadne materije su i zarazne. U zarazne i gadne materije spadaju:

• životinjske sirovine i proizvodi koji ne služe ishrani ljudi: sirove kože, sirišta;
• razni otpaci klanica: vuna, dlaka, perje, kosti;
• stajsko đubre i izmeti (fekalije);
• leševi i dr.

Pogonske materije

Najkarakterističniji izvori tekuće energije su:

• drvo i drugi biljni delovi,
• energija vodenih padova i tokova,
• (^) energija Sunca,
• energija vetra,
• energija plime i oseke mora i okeana,
• energija unutrašnjosti Zemlje,
• energija vulkana,
• ostali izvori tekuće energije kao: energija morskih talasa, energija morskih strujanja, energija električnog polja Zemlje itd.

Termogene sirovine sa visokim stepenom koncentracije akumulirane energije u jedinici njihove mase su:

• fosilna goriva (ugalj, zemno ulje, zemni gas),
• razne hemijske supstance i
• nuklearne termogene materije.

Termogene mterije se mogu deliti prema:

• agregatnom stanju • sastavu • načinu postanka • postojanosti na toploti - zapaljivosti
• čvrste
• tečne
• gasovite i
• mešovite
• (kombinacija čvrstih i tečnih materija) 1. elementarne, 2. homogena jedinjenja, 3. mešavine elemenata i jedinjenja, 4. mešavine dva ili više jedinjenja, 5. koloidni rastvori - fosilne, - mineralne i - veštačke - toplopostojane (termostabilne) toplonepostojane - (termonestabilne) - samozapaljive - nesamozapaljive

Termogene materije se prema agregatnom stanju dele na:

• čvrste • tečne • gasovite

• parafinska ulja (min 75% parafinskih ugljovodonika),
• naftenska ulja (min. 75% naftena) i
• aromatska ulja.(sa više od 50% aromata),

2. po ostatku destilacije zemnog ulja na:

• (^) zemna ulja parafinske baze, gde je ostatak čvrst parafin odnosno vosak,
• zemna ulja asfaltne baze, gde je ostatak uglavnom crn, sjajan asfalt,
• zemna ulja mešovite baze, gde se kao ostatak destilacije javlja i čvrst asfalt i parafin.

U grupu hemijskih osobina zemnog ulja dolazi: Od najznačajnih fizičkih osobina zemnog ulja spominju se:

• elementarni sastav
• sadržaj primesa
• sklonost zemnog ulja prema spajanju sa kiseonikom
  • gustina zemnog ulja
  • viskozitet
  • temperatura paljenja, gorenja i samopaljenja
  • temperatura stinjavanja (potpuno gubljenje tečljivosti)
  • karakteristika ključanja odn. isparavanja
  • toplotna moć

Postupci dobijanja osnovnih tečnih goriva iz zemnog ulja su:

• frakciona destilacija,
• frakciona kondenzacija,
• dvofazni postupak frakcionisanja.

Postupci prerade osnovnih tečnih goriva iz zemnog ulja. U cilju dobijanja većih količina pojedinih vrsta tečnih goriva ili poboljšanja njihovog kvaliteta, odnosno pojedinih osobina, osnovni derivati zemnog ulja podvrgavaju se različitim termičkim i termokatalitičkim procesima:

• krekovanja (termičko, termokatalitičko i hidrokrekovanje),
• reformisanja,
• polimerizacije,
• izomerizacije,
• aromatizacije i dr.

Prerada gasovitih gorivih materija u cilju dobijanja tečnih goriva:

1. postupcma neposrednog izdvajanja čestica tečnog goriva iz gasovite sredine,
2. polimerizacijom i drugim termičkim postupcima prerade gasovitih ugljovodonika,
3. postupcima sinteze i katalitičkg hidriranja.

Prerada tečnih goriva radi poboljšanja kvaliteta:

1. termičko i katalitičko reformisanje,
2. izomerizacija.

Maziva

Vrste maziva: Osobine mazivih ulja:

• mineralna ulja
• emulgirana maziva ili uljane emulzije
• složena ulja
• maziva sa naročitim dodacima
• mazive masti
• vazelin
• regenerisana maziva
  • mazivost
  • viskozitet
  • stinište (kod podmazivanja pri niskim temperaturama)
  • plamtište ulja ili temperatura paljenja
  • starenje ulja

Korozija metala i njeno suzbijanje

Teorijsko izučavanje problema korozije metala i legura dovelo je do saznanja da koroziju uslovljavaju mnogi činioci, među kojima najvažnija uloga pripada uticaju spoljnih i unutrašnjih sila kao čto su: hemijske, elektrohemijske i mehaničke prirode.

Prema mehanizmu odigravanja treba razlikovati dva osnovna tipa korozije:

• hemijsku i

• elektrohemijsku.

Prema mestu, načinu i uzroku oštečenja razlikuju se sledeće vrste korozije:

• površinska,
• (^) mestimična,
• međukristalna,
• selektivna,
• naponska i
• kombinovana hemijsko-mehanička.

Površnska zaštitametala i legura vrši se nanošenjem:

• metalnih prevlaka,
• neorganskih prevlaka (emajl, cement, beton) i
• nemetalnih-organskih prevlaka i obloga.

Građevinski materijali

Građevinski materijali mogu biti: konstruktivni i vezivni.

Zavisno od sastava i osobina mineralna veziva se dele na tri grupe:

• hidraulična, koja mogu otvrdnuti i povećati svoju čvrstoću kako na vazduhu tako i pod vodom (portland cement, lafraž cement itd.),
• vazdušna koja nisu postojana u vodi, pa mogu otvrdnuti i povćti svoju čvrstoću samo na vazduhu (gips, kreč itd.) i
• vatrostalna koja posle stvrdnjavanja na vazduhu mogu izdržati visoku temperaturu i zadržati svoju čvrstoću. (vatrostalna glina, šamota mešavina i dr.).

Guma i njeni proizvodi u transportu

Sirovine za proizvodnju ili izradu gume treba da su:

• kaučuk (prirodni i sintetički),
• regenerat (stara guma),
• razni dodaci – indigrijenti i
• tekstilni kord.

Proizvodnja gumene robe podrazumeva:

• mastifikaciju (gnječenje),
• punjenje i homogenizaciju,
• oblikovanje i
• vulkanizaciju.

Đubriva u prometu

Prema hemijskom sastavu đubriva se mogu podeliti u četiri osnovne grupe:

1. azotna,
2. fosforna,
3. kalijumova i
4. mešana i kompleksna đubriva.

Oznake za čelike propisane JUS-om sastoji se iz tri dela:

1. slovni simbol ’’Č’’, što podrazumeva skraćenicu za reč ’’čelik’’,
2. osnovna oznaka, koja se odnosi na vrstu čelika i sastoji se od četiri brojna simbola i
3. (^) dopunska oznaka, koja se odnosi na stanje čelika i ima jedan ili da brojna simbola.

Čelici sa garantovanim hemijskim sastavom podrazumevaju:

• obične ugljenične konstruktivne čelike,
• kvalitetne ugljenične čelike koji se izlažu termičkoj obradi (cementaciji, poboljšanju) i
• legirane čelike
  • niskolegirani sa sadržajem legirajućih elemenata do 5%,
  • visokolegirane sa sadržajem legirajućih elemenata više od 5%.

Na svakom čeličnom proizvodu željezara (osim kod trgovačkog kvaliteta) mora utisnuti slovnu i brojnu oznaku za vrstu čelika visine 6 – 10 mm. Načelno, utiskivanje oznaka vrste čelika vrši se:

• kod pojedinih šipki, na jednom kraju,
• kod šipki koje se isporučuju u vezovima na pričvršćenoj limenoj etiketi i
• kod limova i traka u levom uglu, paralelno sa kraćom stranicom.

Ispitivanje tvrdoće:

• statičkim dejstvom sile – statičke metode: •.-1 Brinelova (Brinell), •.-2 Vikersova (Vickers) i •.-3 Rokvelova (Rockwell). - dinamičkim dejstvom sile •.-1 metode za ispitivanje tvrdoće udarom na utiskivač i •.-2 metoda za ispitivanje tvrdoće elastičnim odskokom. •.-3 određivanje tvrdoće duroskopom

Ispitivanje materijala bez razaranja

Među postupcima ispitivanja bez razaranja tzv. metodama defektoskopije najviše se vrše ispitivanja:

• očnim pregledom kod finalnih proizvoda u cilju utvrđivanja grubih grešaka
• penetracijom samo za utvrđivanje površinskih grešaka. Osnovne operacije u primeni penetransa su:
  1. čišćenje površine,
  2. primena penetransa,
  3. uklanjanje viška penetransa,
  4. primena razvijača i
  5. očitavanje i tumačenje.
• magneto - fluksom
• (^) radiografija rentgenski i gama zraci
• ultrazvukom U praksi se koriste sledeće metode ispitivanja ultrazvukom:
  • postupak prozvučavanja
  • impilsni – eho postupak ili metoda odjeka i
  • rezonantni postupak.

Priprema metalografskih uzoraka. Pripremanje površine uzetog uzorka za ispitivanje podrazumeva: brušenje, poliranje i nagrizanje.

Ispitivanje ambalaže

U osnovi se razlikuje više vrsta ispitivanja ambalaže i to:

• materijala za njenu izradu Zavisno od vrste materijala kao i od fizičkih i hemijskih osobina najčešće se određuju:
  • vlaga, odnosno upijanje vode,
  • propustljivost za tečnosti i gasove,
  • uticaj temperature,
  • inaktivnost
  • otpornost prema koroziji, hemikalijima, rastvaračima, mastima i drugim agensima.

• gotove ambalaže na uslove manipulisanja • izdržljivost na padanje i bacanje,
  • izdržljivost na udare i vibracije,
  • izdržljivost na prevrtanje i kotrljanje i
  • izdržljivost pri stvarnim uslovima transporta uz statističko praćenje rezultata

Ako se ispituje ambalaža od hartije treba još dodati kao standardna ispitivanja:

• izdržljivost na pritisak,
• izdržljivost na prodiranje šiljatim pedmetom,
• izdržljivost na bočne udare i dr.
• u cilju razvoja tehnologije pakovanja itd.

Tereti koji se transportuju

Tereti se dele prema agregatnom stanju na čvrste, tečne i gasovite. Čvrsti tereti se mogu još podeliti na rasute i komadne.

Od opštih transportnih osobina rasutih tereta koje imaju poseban značaj treba proučiti:

• granulometrijski sastav,
• zapreminska masa tereta podela rasutih tereta prema vrednosti zapreminske mase je:
  • laki rasuti tereti,
  • srednje teški rasuti tereti,
  • teški rasuti tereti
  • vrlo teški rasuti tereti,
• unutarnje trenje,
• spoljno trenje,
• abrazivnost ili habajuće dejstvo prema stepenu habajućeg dejstva rasuti tereti mogu biti:
  • nehabajući,
  • malo habajući,
  • srednje habajući,
  • jako habajući.

Od opštih osobina kod komadnih tereta bitno je da li su ravnih ili neravnih površina, da li su im površine meke ili tvrde, stabilnog ili nestabilnog oblika, lomljivi ili nelomljivi itd.

• Sa gledišta transporta komadni tereti mogu biti: - Komadni tereti zavisno od dimenzija mogu biti: - Komadni tereti zavisno od sopstvene mase mogu biti:
• pojedinačni komadi,
• upakovani u odabranu ambalažu,
• (^) tereti koji su paletizovani i
• tereti koji su kontejnerizovani.
  • male veličine
  • srednje veličine
  • (^) veliki tereti
  • vrlo veliki tereti
    • laki
    • srednji
    • (^) teški
    • vrlo teški

Masa jedinice rukovanja se menja zavisno od toga da li se transportuje potpuno ili delimično ambalažirana roba, ili je pak bez ambalaže, pa razlikujemo:

• jedinica rukovanja od 100 kg (boce, kutije i sl.)
• jedinica rukovanja od 100 – 250 kg (potpuna ambalaža – sanduci, vreće, bale, cilindrične posude)
• jedinica rukovanja od 250 – 500 kg (delimična ambalaža ili bez nje)
• (^) jedinica rukovanja preko 500 kg (delimična ambalaža obmotavanjm ili bez nje)

Jedinica tereta uključuje više jedinica rukovanja, složenih na svrsishodan način u čvrstu celinu, pogodnu za transport, pa razlikujemo:

• jedinicu tereta sa više slobodnih komada,
• jedinicu tereta nastalu korišćenjem paleta i
• jedinicu tereta nastalu korišćenjem kontejnera.

Tovarenje tereta

rokovi

Januar 2005.

Osiguranje se neće isplatiti u sledećim slučajevima:

• ako se dokaže da je oštećenje pošiljke uzrokovano njenom sadržinom,
• ako gubitak nastane usled prirodne smrti ili povrede neke životinje, bilo da su uzroci: smrt, ujedanje, ritanje, ubod ili gušenje, ili su tome doprineli sama priroda i sklonost životinje,
• ako dođe do povrede pratioca životinja zbog ponašanja samih životinja,
• ako se radi o brzo pokvarljivim pošiljkama koje se kvare tokom transporta usled promene temperature, visine, klime ili zbog dužine trajanja putovanja,
• u slučaju konfiskacije ili uništenja pošiljke zbog nedostataka potrebnih dokumenata, pa ne odgovara zahtevima zemalje u koju se šalje i
• u slučaju nepotpune dokumentacije za dokazivanje štete od strane osiguranika u vezi odgovarajućeg zahteva.

DIJAMANT OPASNOSTI

POLJE VRSTA OPASNOSTI CRVENO opasnost od zapaljivosti ŽUTO opasnost od eksplozije PLAVO opasnost po zdravlje BELO posebne napomene

Zavisno od sastava i osobina mineralna veziva se dele na tri grupe:

• hidraulična, koja mogu otvrdnuti i povećati svoju čvrstoću kako na vazduhu tako i pod vodom (portland cement, lafraž cement itd.),
• vazdušna koja nisu postojana u vodi, pa mogu otvrdnuti i povćti svoju čvrstoću samo na vazduhu (gips, kreč itd.) i
• vatrostalna koja posle stvrdnjavanja na vazduhu mogu izdržati visoku temperaturu i zadržati svoju čvrstoću. (vatrostalna glina, šamota mešavina i dr.).

Ciljevi standardizacije:

• zaštita potrošača
• tipizacija – sređivanje po vrstama ili klasama
• unifikacija – ujedinjavanje, ujednačavanje
• uvođenje jedinstvene terminologije
• uzimanje uzorka
• tolerancije i dr.

Zavisno od vrste materijala kao i od fizičkih i hemijskih osobina najčešće se određuju:

• (^) vlaga, odnosno upijanje vode,
• propustljivost za tečnosti i gasove,
• uticaj temperature,
• inaktivnost
• otpornost prema koroziji, hemikalijima, rastvaračima, mastima i drugim agensima.

April 2005.

Kontejneri mogu imati obeležje univerzalnog korišćenja ili specijalne namene. Specijalni kontejneri se dele na:

• kontejneri za koncentrate ruda,
• kontejneri za rasute i kabaste terete,
• kontejneri za guste tečnosti,
• specijalni kontejneri za tečnosti
  • za guste tečnosti (sa ugrađenim ili prenosivim grejačima)
  • za tečnosti osetljive na spoljnu temperaturu (sa termoizolacionim slojevima)
  • za tečnost otporne na spoljnu temperaturu
  • za hlađene tečnosti tokom transporta,
• kontejneri od gume - elastomernih materijala,
• kontejneri sa zagrevanjem ili hlađenjem robe.

Prema uzrocima promene na lako-kvarljivoj robi se mogu svrstati u tri grupe:

1. mikrobiološke promene, uzrokovane mikroorganizmima (bakterije i gljive),
2. biohemijske promene, uzrokovane fermentima i
3. ostale promene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.
   • delovanje sopstvenih kiselina u proizvodima,
   • moguće reakcije između sastojaka upakovanog proizvoda i sastojaka materijala ambalaže,
   • delovanje insekata i grinja,
   • fizičko-mehanički uticaji posredovani sušenjem, smrzavanjem, trenjem,pritiskom, udarom itd.
   • (^) zagađivanje proizvoda stranim materijama.

Zvanične kontrole transportujuće robe su:

• kod izvoza • carinska
  • veterinarska
  • fitopatološka
  • kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa
• kod uvoza i provoza • carinska
  • veterinarska
  • fitopatološka
• u unutrašnjem prometu • veterinarska
  • fitopatološka

Određivanje zatezne čvrstoće. Karakteristične veličine pri ispitivanju istezanjem. Na dijagramu naprezanja (εσ dijagram) uočavaju se sledeće karakteristične veličine otpornosti materijala:

1. napon na granici elastičnosti,
2. napon na granici proporcijalnosti,
3. napon na granici velikih razvlačenja ili tečenja materijala (napon tečenja) i
4. zatezna čvrstoća.

Od opštih transportnih osobina rasutih tereta koje imaju poseban značaj treba proučiti:

• granulometrijski sastav,
• zapreminska masa tereta podela rasutih tereta prema vrednosti zapreminske mase je:
  • laki rasuti tereti,
  • srednje teški rasuti tereti,
  • teški rasuti tereti
  • vrlo teški rasuti tereti,
• unutarnje trenje,
• spoljno trenje,
• abrazivnost ili habajuće dejstvo prema stepenu habajućeg dejstva rasuti tereti mogu biti:
  • nehabajući,
  • malo habajući,
  • (^) srednje habajući,
  • jako habajući.

Jun 2005.