Uvod u baze podataka, Slajdovi od Baze podataka

Preuzmite Uvod u baze podataka i više Slajdovi u PDF od Baze podataka samo na Docsity!

Uvod u baze

podataka

Pojam

 Baze podataka predstavljaju skup podataka organizovanih s nekim zajedničkim ciljem

• centralno skladištenje podataka i jednostavno upravljanje podacima.  Nije od velikog značaja kakva podrška postoji za prikupljanje i skladištenje podatka (papir, datoteke,...) sve dok se podaci prikupljaju i skladište na neki organizova način i sa specifičnim ciljem može se govoriti o bazama podataka.  Pod bazama podataka podrazumevamo strukturirani skup podataka koji omogućava takvo skladištenje velike količine podataka koje olakšava njihovu eksploataciju (dodavanje, ažuriranje, pretraživanje). Naravno, danas, kada se govori o bazama podataka, misli se prvenstveno na automatizovane baze podataka.

Definicija

 Automatizovane baze podataka predstavljaju organizovani skup podataka koji je zabeležen na nekom računarskom nosicu podataka; ovaj skup podataka predstavlja informacije o realnom svetu koje neka zajednica korisnika može da po potrebi menja i pretražuje.

Sada 

Gde koristimo baze podataka – koja je njihova primena?  Poslovanje preduzeća  Prodaja: korisnici, proizvodi, kupci  Proizvodnja: obrada, inventar, porudžbine, lanac snabdevanja  Ljudski resursi: evidencija zaposlenih, zarade  Policijska baza podataka – sva sreća pa gledamo CSI  Škole, fakulteti – Baze učenika, studenata, rasporedi…  Aerodromi: rezervacije, raspored letova  Zdravstvo – evidencija o pacijentima, zaposlenima, organizacija i zakazivanje  Finansijske organizacije – banke, transakcije  Politika – političke stranke 

***Problem koherentnosti podataka

 Baze podataka se stvaraju jer postoji potreba da se prikupe podaci između kojih postoje neke veze s ciljem da se pronađu informacije, koristeći kriterijume za pretraživanje koji se oslanjaju na sadržaj tih informacija.  Na primer: podatak Album u bazi se može uneti kao Album, ALBUM, album i slično…  Koherentnost podataka je ključni problem baza podataka.  Prvi i najvažniji odgovor za rešavanje ovog problema je da se što je moguće više ograniči redundantnost informacija, tj. njihovo nepotrebno ponavljanje.

Tipovi baza podataka

 Lokalne baze podataka  Nalaze se na lokalnom disku računara  Bazi podataka može da pristupa samo jedan korisnik  Klijent/server baze podataka  Baza podataka se nalazi na serveru  Bazi podataka može „istovremeno“ da pristupa više korisnika  Primer - informacioni sistem

Šta je to DBMS?

 Skraćenica DBMS znači Data Base Managment System – odnosno Sistem za Upravljanje Bazama Podataka (SUBP)  DBMS predstavlja kolekciju programa koji omogućavaju kako osnovne tako i napredne o.peracije nad bazom podataka

DBMS obično sadrži:

 Jezik za definisanje podataka (Data Definition Language, DDL ) omogućava

definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad memorisanim podacima

 Jezik za manipulaciju podacima (Data Manipulation Language, DML )

omogućujava umetanje, izmenu, brisanje… podataka iz baze podataka

 Jezik za postavljanje upita (Query Language, QL ) omogućava interaktivno

pretraživanje baze podataka

 Sistem za upravljanje bazama podataka omogućava dodavanje podataka, njihovu modifikaciju i pretraživanje.  Model koji se prirodno nametnuo u poslednjih tridesetak godina je relacioni model, koji se poslednjih godina nadograđuje objektnim pristupom. Sistemi za upravljanje bazama podataka koji podržavaju relacioni model koriste jezik SQL – Standard Query Language

• koji predstavlja standardizovani pristupni (upitni) jezik za relacione baze podataka.

Sistem za upravljanje bazama podataka ostvaruje više značajnih CILJEVA u stvaranju i eksploataciji baze podataka:  fizička nezavisnost : interna reprezentacija podataka i metoda ze pristup sistemu datoteka mora za korisnika da bude transparentna. To znači da promene fizičke organizacije podataka ne zahtevaju modifikaciju programa obrade nad bazom podataka;  logička nezavisnost : jedan isti skup podataka različiti korisnici mogu da vide na različite načine. Sve ove različite poglede definiše eksterna šema koja mora u potpunosti da bude integrisana sa globalnom konceptualnom šemom. To znači, na primer, uvođenje nove rubrike - kolone u tabeli - ne zahteva izmene programa obrade koji nisu neposredno pogođeni ovom izmenom.

CILJEVI DBMS

 deljenje podataka : sistem za upravljanje bazama podataka treba da omogući istovremeno korišćenje podataka u različitim aplikacijama i da otkriva i obrađuje slučajeve u kojima postoji konflikt u pristupu bazi između više korisnika.  bezbednost podataka : podaci u bazi podataka moraju biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Da bi se to ostvarilo svakom korisniku treba da se dodeli određeni nivo prava za pristup podacima.  otpornost na kvarove : Treba da postoji mogućnost da se baza vrati u stabilno stanje u kome je bila pre početka transakcije promene podataka...

Predstavnici DBMS - primeri

 Access  Oracle  MS SQL  MySQL  SQLite

 Konceptualna šema se, dalje, transformiše u logički model koji nazivamo logička šema , a u kojoj se na jeziku za definiciju i manipulaciju podataka izražavaju veze podataka opisane konceptuelnom šemom. Logička šema se u fazi fizičkog projektovanja transformiše u internu (ili fizičku ) šemu. Na ovom nivou se detaljno i potpuno predstavljaju rezultati prethodnog projektovanja konkretnim strukturama podataka i odgovarajućim algoritmima.

Arhitektura BP

1. FIZIČKI NIVO se odnosi na fizički prikaz i raspored podataka na jedinici spoljne memorije. To je aspekt koji vide samo sistemski programeri 2. GLOBALNI LOGIČKI NIVO se odnosi na logičku strukturu cele baze, zapis logičke definicije se naziva Shema (tekst ili dijagram). Ovaj aspekt vidi administrator/projektant baze 3. LOKALNI LOGIČKI NIVO se odnosi na logičku predstavu dela baze koji koristi pojedinačna aplikacija. Zapis jedne lokalne logičke definicije se naziva Pogled ili podshema. Ovaj aspekt baze vidi korisnik baze ili aplikacijski programer