Preuzmite Sudski Postupci o Poslovnoj Sposobnosti i Proglašenju za Umrlog i više Rezime u PDF od Građansko procesno pravo samo na Docsity!
130. POSTUPAK ZA STICANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Postupak za sticanje poslovne sposobnosti (sudska emancipacija) je relativno nov poseban vanparnicni postupak u vanparnicnom procesnom pravu RS. Po pravilima ovog postupka, postupa se kad treba, pod uslovima koji su predvidjeni porodicnopravnim normama, da jedno maloletno lice stekne potpunu poslovnu sposobnost. Postupak za sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnika je statusni vanparnicni postupak koji je regulisan odredbama Porodicnog zakona.
Potpuna poslovna sposobnost predstavlja sposobnost fizickog lica da sopstvenim izjavama volje sice prava i obaveze. Potpuna poslovna sposobnost, po pravilu, stice se punoletstvom. Lice punoletstvom stice sposobnost da samostalno odlucuje o svojim pravima i obavezama. Potpuna poslovna sposobnost stice se automatski, po samom zakonu, sa navrsenih 18 godina. Maloletnicima odredjenog uzrasta pravo priznaje ogranicenu poslovnu sposobnost koja im omogucava da preduzimaju pojedine pravne poslove i omogucava im da, pod odredjenim uslovima, steknu i potpunu poslovnu sposobnost i pre punoletstva. To je moguce ako maloletnik bude emancipovan.
Emancipacija, kao nacin prestanka statusa maloletstva, nastaje u slucajevima koji su predvidjeni u Porodicnom zakonu, a to su:
- u slucaju kada je maloletnik, nakon sto je dobio dozvolu za stupanje u brak, zakljucio brak
- u slucaju sudske emancipacije, kada sud donese odluku o sticanju poslovne sposobnosti u posebnom vanparnicnom postupku ako je maloletnik postao roditelj.
Postupak za sticanje potpune poslovne sposobnosti pokrece se predlogom maloletnika koji je postao roditelj. Postupak sudske emancipacije je jednostranacki vanparnicni postupak, ali je moguce da oba maloletna roditelja zajednicki pokrenu postupak za sudsku emancipaciju. Ali, i u tom slucaju postupak ima jednostranacki karakter jer se radi o spajanju dva istovremena postupka pred sudom koji je nadlezan za oba predlagaca. U postupku sudske emancipacije nije dopusteno da maloletnika zastupaju njegovi zakonski zastupnici, jer mu je samim zakonom priznata aktivna procesna legitimacija. Maloletnik, vec ima delimicnu poslovnu sposobnost i na ovaj nacin zeli da prosiri granice svoje poslovne sposobnosti. Predlog se podnosi osnovnom sudu, a mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu ili boravistu maloletnika. Predlog treba da sadrzi licne podatke maloletnika, cinjenice na kojima se predlog zasniva i dokaze o tim cinjenicama. Predlagac, takodje treba da navede i da dokaze da je stariji od 16 godina i da je dostigao telesnu i dusevnu zrelost neophodnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesima. Predlagac moze da povuce svoj predlog izricito, podneskom koji sadrzi izjavu o povlacenju ili usmenom izjavom na rocistu. Javnost u ovom postupku je iskljucena.
TOK POSTUPKA – U postupku za sudsku emancipaciju sud obavezno zakazuje rociste. Na zakazano rociste se poziva predlagac i potrebna lica da bi prikupio potrebne podatke za odlucivanje. S obzirom da se odlucuje o pravima maloletnika, sud je duzan da o pokrenutom postupku obavesti organ starateljstva, da ga pozove na rociste i da mu dostavlja podneske kao i odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek. Organ starateljstva, iako nije ovlascen da pokrece ovaj postupak, ovlascen je da uzme ucesce u ovom
postupku radi zastite prava i interesa maloletnog predlagaca koji je postao roditelj i
njegovog maloletnog deteta.
Sud u postupku, najpre izvidja da li je predlog podnet od maloletnika. Ako utvrdi da nije, resenjem odbacuje predlog. Kada utvrdi da je predlog podnet od maloletnika, sud ispituje
da li su ispunjeni uslovi za sticanje potpune poslovne sposobnosti, i to saslusanjem maloletnika i izvodjenjem dokaza koji se odnose na materijalnopravne cinjenice. Sud utvrdjuje i da li je maloletnik stariji od 16 godina, da li je postao vanbracni roditelj, da li je dostigao potrebnu telesnu i dusevnu zrelost, kao i druge bitne okolnosti. Da bi se utvrdile relevantne cinjenice koje se odnose na psiho-fizicku zrelost, sud pribavlja misljenje od zdravstvene organizacije kao i misljenje organa starateljstva.
Nakon sprovedenog postupka, sud usvaja ili odbija predlog. Predlog usvaja kao osnovan ako su ispunjeni uslovi neophodni za sudsku emancipaciju. Kada ova odluka postane pravnosnazna predlagac je emancipovan i stekao je potpunu poslovnu sposobnost i potpuno je izjednacen sa punoletnim licima. Pravnosnazno resenje sud dostavlja maticaru nadleznom za vodjenje maticne knjige rodjeni.
PRAVNI LEKOVI – Protiv odluke suda kojom je odbijen predlog, predlagac ima pravo zalbe. Organ starateljstva je ovlascen da izjavi zalbu ukoliko je usvojen predlog. Izjavljivanjem zalbe, organ starateljstva naknadno stice procesni polozaj ucesnika. U ovom postupku iskljuceni su pojedini vanredni pravni lekovi. Jedini vanredni pravni lek koji je moguc i dopusten, jeste neblagovremena zalba protiv resenja kojim je odbijen predlog za priznavanje potpune poslovne sposobnosti.
131. POSTUPAK ZA LISENJE I VRACANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Postupak za lisenje poslovne sposobnosti pokrece se po sluzbenoj duznosti ili predlogom. Sam sud po sluzbenoj duznosti pokrece postupak za lisenje poslovne sposobnosti cim dodje do saznanja da postoji potreba da se jednom licu pruzi zastitnicka pomoc. Vanparnicni sud moze da dobije informaciju od drugih organa o potrebi da jedno lice bude liseno poslovne sposobnosti (npr. od tuzilastva ili od krivicnog suda). Sud koji je pokrenuo postupak po sluzbenoj duznosti, duzan je da lice, prema kom se postupak vodi, obavesti o pokretanju postupka na razumljiv i jednostavan nacin, osim ako bi to obavestavanje ocigledno bilo bez smisla ili bi mogloda mu ugrozi zdravlje. Kada je u pitanju drugi nacin pokretanja ovog postupka, a to je predlogom, aktivnu procesnu legitimaciju mogu imati: organ starateljstva, supruznik, vanbracni partner, dete ili roditelj. Aktivnu procesnu legitimaciju mogu imati i dede, babe, braca, seste ili unuk, ali pod uslovom da zive u porodicnoj zajednici. Predlog moze da stavi i samo lice kome treba ograniciti poslovnu sposobnost, ako moze da shvati znacenje i pravne posledice svog predloga. Postupak za lisenje poslovne sposobnosti moze biti jednostranacki (kada ga pokrece samo lice koje predlaze ogranicenje poslovne sposobnosti ili dus) i dvostranacki (kada ga pokrece neko od ovlascenih predlagaca).
TOK POSTUPKA – Kada ppostupak bude pokrenut, bez obzira da li je pokrenut po sluzbenoj duznosti ili predlogom, sud je duzan da o tome obavesti maticara koji je nadlezan za vodjenje maticnih knjiga radi evidencije postupka u cilju zastite licnosti ucesnika prema kome se postupak vodi. Sud je duzan da proveri i da li lice prema kome se postupak vodi ima nepokretnosti, tako sto ce sam pribaviti potrebna obavestenja ili
Kada sud nadje da je cinjenicno stanje u dovoljnoj meri utvrdjeno, donosi resenje kojim
se okoncava postupak izvidjanja i pristupa odlucivanju. Sud ce predlog odbiti ako nadje da ne postoje razlozi za lisenje poslovne sposobnosti. Ukoliko utvrdi da postoje uslovi za lisenje poslovne sposobnosti, sud donosi resenje kojim potpuno ili delimicno oduzima poslovnu sposobnost licu. Resenje o delimicnom oduzimanju poslovne sposobnosti ima specificnu sadrzinu. Njime se odredjuje vrsta poslova koje lice moze preduzeti samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovlascen delimicnom sposobnoscu. Inace, vremensko trajanje ogranicenja poslovne sposobnosti ne moze biti neograniceno. Pravnosnazno resenje kojim se oduzima poslovna sposobnost dostavlja se maticaru, organu koji vodi javne knjige za evidenciju nepokretnosti, kao i organu starateljstva. Resenje kojim nije promenjen status lica, dostavlja se organima koje je sud ranije obavestio da je pokrenut postupak, radi brisanja evidentiranja postupka. Ucesnik prema kome je postupak vodjen ima pravo da izjavi zalbu na resenje, bez obizra na svoje mentalno stanje. Inace, sud moze odluciti da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.
ZASTAJANJE - Kad se u postupku za lisenje poslovne sposobnosti trazi delimicno oduzimanje poslovne sposobnosti zbog prekomernog uzivanja alkohola ili opojnih droga, sud moze odluciti da zastane sa postupkom ako se ucesnik prema kome se postupak vodi podvrgne lecenju u odgovarajucoj ustanovi dok to lecenje traje. Predlog da se zastane sa postupkom moze podneti sam ucesnik prema kome se postupak vodi, a do zastajanja moze doci i na inicijativu suda. Kada sud odluci da zastane sa postupkom, od odlaze donosenje odluke o predmetu postupka za odredjeni vremenski period koji ne moze biti kraci od 6 meseci a ni duzi od 1 godine. Ukoliko lice samoinicijativno prekine lecenje i napusti ustanovu, sud ce opozvati svoju odluku o zastajanju sa postupkom i nastaviti sa vanparnicnim postupkom.
POSTUPAK ZA VRACANJE OGRANICENE POSLOVNE SPOSOBNOSTI – Kada prestanu razlozi zbog kojih je nekom licu potpuno ili delimicno oduzeta poslovna sposobnost, moze se pokrenuti postupak za vracanje poslovne sposobnosti, da bi se u novom postupku odlucivalo ponovo o statusu lica. Ovaj statusni vanparnicni postupak moze se pokrenuti ako se licu, prema kome je vodjen postupak oduzimanja pravne sposobnosti, stanje zdravlja popravilo u toj meri da su prestali razlozi za lisenje poslovne sposobnosti.
Ovaj postupak moze pokrenuti sam sud po sluzbenoj duznisti, a mogu ga pokrenuti i organ starateljstva i sva lica koja su zakonom ovlascena na pokretanje postupka oduzimanja poslovne sposobnosti. Predlog moze da stavi i samo lice kome je ogranicena poslovna sposobnost. U postupku za vracanje poslovne sposobnosti primenjuju se ista pravila kao i za postupak oduzimanja poslovne sposobnosti. U ovom postupku, sud moze odluciti da se oduzeta poslovna sposobnost potpuno ili delimicno vrati. Pravnosnazno resenje dostavlja se maticaru, organu koji vodi javne knjige za evidenciju nepokretnosti, kao i organu starateljstva.
132. POSTUPAK ZA PRINUDNU HOSPITALIZACIJU
U ovom postupku sud odlucuje o prinudnoj hospitalizaciji – o smestaju i zadrzavanju lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu, kada sud na osnovu izvedenih dokaza proceni da to lice, usled mentalnih smetnji, ozbiljno i direktno ugrozava sopstveni zivot ili zdravlje ili bezbednost, odnosno zivot, zdravlje ili bezbednost drugog lica. Posto
prinudna hospitalizacija predstavlja ogranicenje licne slobode i slobode kretanja, a Ustav
predvidja pravo na slobodu i bezbednost, zakonodavac je predvideo da sud po sluzbenoj duznosti proverava svaki slucaj prinudne hospitalizacije i stara se da ona bude ogranicena na slucajeve kada to nalazu interesi lica sa mentalnim smetnjama ili interesi drugih lica. Ovaj postupak, kao vanparnicni, uredjen je Zakonom o zastiti lica sa mentalnim smetnjama iz 2013. godine. U ovom postupku sud vrsi kontrolu prinudnog lecenja ili zadrzavanja u psihijatrijskoj ustanovi u skladu sa principima Havajske deklaracije, koju je donelo Svetsko udruzenje psihijatra 1999. godine. U primeni su i odredbe Zakona o pravima pacijenata iz 2013. godine.
PRIJEM NA LECENJE – Lice sa mentalnim smetnjama moze da bude primljeno na lecenje i smesteno u psihijatrijskoj ustanovi ako je psihijatar utvrdio da se radi o licu kod kojeg se poboljsanje zdravstvenog stanja ne moze postici lecenjem izvan psihijatrijske ustanove. Prijem na lecenje moze biti dobrovoljan i prinudan. Psijihatrijska ustanova moze da primi na lecenje lice sa mentalnim smetnjama uz njegovu saglasnost, bez njegove saglasnosti i po odluci suda. ( → detaljnije str. 204, 205, 206)
POSTUPAK – Postupak za prinudnu hospitalizaciju pokrece se i vodi po sluzbenoj duznosti cim sud primi prijavu od psijihatrijske ustanove ili na drugi nacin sazna da je lice sa mentalnim smetnjama primljeno ili zadrzano bez svoje saglasnosti na stacionarno lecenje. Sud nece pokrenuti ovaj postupak ako je lice sa mentalnim smetnjama prinudno hospitalizovano po odluci suda (npr. po odluci vanparnicnog suda u postupku za lisenje poslovne sposobnosti). Ovaj postupak je jednostranacki. Lice prema kome se postupak vodi, ukoliko prethodno nije liseno poslovne sposobnosti, ima procesnu i postulacionu sposobnost. Maloletno lice ili lice sa potpuno ogranicenoj poslovnoj sposobnosti, u postupku zastupa njegov zakonski zastupnik.Ovaj postupak je hitan i u njemu je javnost iskljucena. Nadlezan je osnovni sud na cijem podrucju se nalazi sediste psihijatrijske ustanove u kojoj je smesteno i zadrzano lice sa mentalnim smetnjama.
Sud je duzan da u roku od 3 dana od prijema obavestenje o zadrzavanju lica sa mentalnim smetnjama, odrzi rociste u psihijatrijskog ustanovi u kojoj je zadrzano to lice. Iako je u ovom postupku javnost iskljucena, sud moze dozvoliti da rocistu prisustvuje, pored clanova uze poredice, i lice u koje ono ima poverenje ako se njegov zakonski zastupnik tome ne protici. Rocistu moze da prisustvuje i punomocnik. Sud je duzan da u postupku detaljno ispita i utvrdi da li je opravdana prinudna hospitalizacija. Priroda bolesti sama po sebi ne predstavlja razlog za prinudnu hospitalizaciju. Potrebno je da se utvrdi da li postoji opasnost za zivot, zdravlje, bezbednost ili imovinu tog lica ili drugog lica.U toku postupka sud po sluzbenoj duznosti utvrdjuje pravno relevantne cinjenice, prikuplja potrebne podatke i izvodi dokaze. Da bi u tome uspeo, sud je duzan da izvede dokaze vestacenjem vestaka odgovarajuce specijalnosti. Sud je duzan da pruzi mogucnost licu prema kome se postupak vodi ili njegovom zakonskom zastupni da se izjasni o licnosti vestaka. Sud odredjuje kao vestaka jednog od psihijatra sa liste stalnih sudskih vestala. Vestak ne moze biti lice koje je zaposleno u ustanovi u kojoj se nalazi hospitalizovano lice.
Kada sud nadje da je cinjenicno stanje u dovoljnoj meri utvrdjeno, on donosi resenje o tome da li se lice sa mentalnim smetnjama ima zadrzati u p.ustanovi ili je potrebno da se iz nje otpusti. Posto je postupak hitan, sud je duzan da u roku od 3 dana od dana prijave o prijemu odnosno zadrzavanju donese resenje o tome. Ukoliko utvrdjivanje prirode bolesti to zahteva ili postoje neki procesni razlozi ovaj rok moze biti i do 30 dana. Samom odlukom o zadrzavanju lica sa mentalnim smetnjama u p.ustanovu, sud odredjuje
- o cijem zivotu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo vini verovatnim da vise nije u zivotu
- koje je nestalo u brodolomu, saobracajnoj nesreci, pozaru, poplavi, zemljotresu, ili u nekoj drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti, a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti u za 6 meseci od dana prestanka opasnosti
- koje je nestalo u toku rata, o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka rata.
Postupak za proglasenje nestalog lica za umrlo se pokrece predlogom. Posto se radi o
statusnom postupku, ne moze se pokrenuti postupak za proglasenje nestalog stranog lica za umrlo. Predlog moze podneti svako lice koje za to ima pravni interes i javni tuzilac. Neposredni pravni interes imaju supruznici i srodnici koji se mogu javiti kao naslednici. Kada je u pitanju imovinsko-pravni interes drzave, predlog moze podneti i RS. Predlog mora da ima odredjenu sadrzinu, tj. da sadrzi navedene cinjenice kojima se on obrazlaze kao i dokaze kojima se te cinjenice mogu utvrditi ili uciniti verovatnim. Ukoliko predlog podnosi lice koje ima neposredni pravni interes, predlog mora da sadrzi i podatke iz kojih se moze videti u cemu se sastoji njegov pravni interes. Postupak je dvostranacki. Protivnik predlagaca je nestalo lice koga zastupa statelja kao zakonski zastupnik za poseban slucaj. Protivniku predlagaca se postavlja privremeni zakonski zastupnik.
Kada se postupak pokrene, najpre sud sprovodi potrebne izvidjaje, proveravajuci da li su ispunjeni svi uslovi za vodjenje postupka. Nakon toga, sud objavljuje, putem javnog oglasavanja, da je pokrenut postupak za proglasenje nestalog lica umrlim. Troskove objavljivanja oglasa u Sluzbenom glasniku snosi predlagac. U tom oglasu, navode se sve bitne okolnosti konkretnog slucaja i poziva se nestalo lice da se javi, istovremeno i sva ostala lica koja imaju podatke o njegovom zivotu ili smrti. Oglas se pored SG, objavljuje i na oglasnoj tabli suda , kao i na uobicajeni nacin u mestu u kome je nestalo lice imalo poslednje prebivaliste ili boraviste. Po proteku roka od 3 meseca od dana objavljivanja oglasa, ukoliko se nestalo lice ne javi niti ima traga da je u zivotu, sud zakazuje rociste. Ukoliko se nestalo lice pojavi u tom roku ili kasnije, sud, nakon sto utvrdi njegov identitet, donosi resenje o odbijanja predloga. Na rociste se pozivaju predlagac i staratelj nestalog lica. Na rocistu se izvode potrebni dokazi. Staratelj je duzan da prikuplja dokaze o zivotu, tj. nestanku lica, ali i sam sud po sluzbenoj duznosti prikuplja i izvodi dokaze. Ukoliko rezultati celokupnog postupka ukazuju da nestalo lice nije zivo, sud donosi resenje kojim proglasava nestalo lice za umrlo, a ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, sud donosi resenje kojim odbija predlog. Resenje kojim se nestalo lice proglasava umrlim, ima specificnu sadrzinu. Resenje treba da sadrzi podatke o tom licu koji inace sluze za identifikaciju. Po mogucnosti, resenje treba da sadrzi oznacen dan i cas koji se smatra kao vreme smrti nestalog lica. Protiv resenja moze se izjaviti zalba, od strane predlagaca ili staralaca nestalog lica. Pravnosnazno resenje sud dostavlja nadleznom maticaru za vodjenje matnicnih knjiga umrlih, sudu nadleznom za vodjenje ostavinskog postupka, organu starateljstva, kao i organu koji vodi javne knjige o evidencij nepokretnosti.
POSTUPAK ZA STAVLJANJE VAN SNAGE I ZA PREINACENJE RESENJA – Ako je lice koje je proglaseno umrlim zivo, pokrece se postupak radi stavljanja vav snage resenja o proglasenju nestalog lica za umrlo. Ovaj postupak moze pokrenuti lice koje je proglaseno za umrlo, lica koja imaju pravni interes ili svaki zainteresovani organ. Odmah po pokretanju ovog postupka, sud je duzan da obavesti sud koji je nadlezan za raspravljanje zaostavstine kao i organ starateljstva. Ako je postupak za raspravljanje
zaostavstine u toku, ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka sve dok se ne
okonca ovaj postupak. Ukoliko je ostavinski postupak okoncan i ukoliko je izvrsen upis u javne knjige za evidenciju nepokretnosti, vanparnicni sud naredjuje da se u knjige stavi zabelezba o pokretanju ovog postupka.
Nakon pokretanja postupka, sud zakazuje rociste. Ukoliko je lice koje je proglaseno za umrlo pokrenulo ovaj postupak, njegov predlog predstavlja specifican pravni lek koji je izjavljen protiv pravnosnazne odluke vanparnicnog suda i prvostepeni vanparnicni sud je duzan da sam izmeni raniju odluku jer je nepotrebno ponavljanje postupka. Ukoliko se postupak pokrece po predlogu nekog drugog lica, sud na rocistu utvrdjuje identitet lica koje je proglaseno za umrlim i nakon toga donosi resenje kojim stavlja van snage doneto resenje o proglasenju tog lica za umrlo. Protiv resenja u ovom postupku dozvoljena je zalba od strane predlagaca, staralaca lica ili zainteresovanog lica.
134. POSTUPAK ZA DOKAZIVANJE SMRTI
Kad se smrt jednog lica ne moze dokazati javnim ispravama koje su predvidjene propisima o maticnim knjigama ili javnim ispravama, na osnovu kojih se ta cinjenica moze upisati u maticne knjige, potrebno je na drugi nacin utvrditi i dokazati cinjenicu smrti jednog fizickog lica. Razlika izmedju postupka za proglasenje nestalog lica za umrlo i postupka za dokazivanje smrti jeste u tome sto se ovaj postupak vodi kada ima dovoljno dokaza da je jedno lice umrlo, ali se ne moze tacno utvrditi trenutak njegove smrti. Razlika se ogleda i u tome sto se pred nasim sudovima ne moze voditi postupak za proglasenje nestalog stranog drzavljana za umrlo, dok je, medjutim, dozvoljeno dokazivanje smrti stranog drzavljanina (ukoliko je umrlo na teritoriji RS).
Postupak se pokrece predlogom. Predlog mogu da stave zainteresovani organi i svako lice koje ima neposredni pravni interes da sprovede postupak. Postupak je jednostranacki.
U ovom postupku shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na postupak proglasenja nestalog lica za umrlo. Kada sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za sprovodjenje postupka, on objavljuje oglas u Sluzbenom glasniku i na oglasnoj tabli suda. Oglasni rok ne moze biti kraci od 15 dana, niti duzi od 30 dana. Sud obavezno zakazuje i odrzava rociste na kome se raspravlja, izvidja i izvode dokazi.
U resenju kojim se utvrdjuje dan smrti jednog lica, sud treba da navede dan za koji je dokazao da je dan smrti tog lica, a po mogucnosti i cas smrti. Ako se dan smrti ne moze utvrdi, tim danom se smatra onaj dan za koji je utvrdjeno da ga lice cija je smrt dokazana nije prezivelo.
Protiv resenja kojim se utvrdjuje smrt, kao i protiv presenja kojim se ovo resenje ukida i preinacuje, kao i protiv resenja o odbijanju predloga za dokazivanje smrti, dozvoljena je zalba od strane predlagaca i zainteresovanih lica.
opravdanog razloga ne vrse roditeljsko pravo. Nakon sprovedenog postupka sd usvaja ili
odbija predlog.
Resenje kojim se dozvoljava maleletniku da zakljuci brak dostavlja se predlagacu, licu sa kojim predlagac zeli da zakljuci brak, roditeljima ili staratelju, organu starateljstva.
Resenje kojim se odbija predlog za davanje dozvole za stupanje u brak dostavlja se predlagacu.
Protiv resenje kojim se usvaja ili odbija predlog dozvoljena je zalba. Protiv resenja kojim se odbija predlog zalbu moze izjaviti samo maloletnik, a protiv resenja kojim se odbija zajednicki predlog zalbu moze izjaviti jedan od predlagaca.
Protiv resenja kojim se usvaja predlog, maloletnik ne moze izjaviti zalbu jer se usvojen njegov zahtev, a to ne mogu uciniti ni roditelji ni organ starateljstva jer nemaju status ucesnika.
136. POSTUPAK ZA DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK U SLUCAJU
SRODSTVA
U ovom vanparnicnom postupku, sud odlucuje o dozvoli za zakljucenje braka izmedju odredjenih punoletnih lica, kad se, zbog njihovog srodstva, kao jednog od zakonom propisanih uslova za punovaznost braka, ne moze izmedju njih zakljuciti brak bez dozvole suda. U ovom postupku sud svojom odlukom otklanja jednu bracnu smetnju i time omogucava sklapanje punovaznog braka.
Postupak se pokrece zajednickim predlogom ucesnika koji zele da sklope brak. Predlagaci mogu biti samo srodnici po tazbini ili usvojilac i usvojenik. Predlog se podnosi suydu na cijem podrucju predlagaci imaju prebivaliste ili boraviste (ili jedan od njih). Predlog mora da sadrzi licne podatke o predlagacima, cinjenice na kojima se predlog zasniva i dokaze o tim cinjenicama, jer sud moze dati ovu dozvolu samo u slucaju postojanja opravdanih razloga. Zajednicki predlog moze da se povuce do pravnosnaznosti resenja. U ovom postupku javnost je iskljucena.
U ovom postupku sud ima zadatak da na pogodan nacin ispita opravdanost dispenzacije, vodeci racuna o ostvarivanju ciljeva braka i o zastiti porodice. Sud pribavlja potrebne izvestaje i misljenja, zavisno od okolnosti slucaja. Kad su predlagaci usvojilac i usvojenik, sud je duzan da privavi misljenje organa starateljstva.
Posto izvede sve potrebne dokaze, sud zakljucuje raspravu i odlucuje.
Resenje kojim je odluceno povodom zajednickog predloga, sud dostavlja ucesnicima i nadleznom organu starateljstva. Protiv resnenja kojim se dozvoljava brak izmedju srodnika po tazbini ili usvojioca i usvojenika, dozvoljena je zalba koju moze izjaviti organ starateljstva. Protiv resenja kojim je odbijen predlog, pravo na zalbu imaju predlagaci.
137. POSTUPAK ZA ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU
NEPOKRETNOST
U postupku za odredjivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost vanparnicni sud
odredjuje naknadu kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik nisu pred nadleznim organom uprave zakljucili punovazni sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Naknada za eksproprisanu nepokretnost predstavlja obestecenje koje pripada vlasniku. Ona se redovno odredjuje u postupku pred nadleznim organom uprave posle sprovedenog postupka eksproprijacije. Ukoliko do odredjivanja naknade ne dodje u postupku pred organom uprave, ona se odredjuje u postupku pred vanparnicnim sudom. Ovaj postupak je oficijelan i hitan. Postupak je jednostranacki. Ucesnici u postupku su vlasnik i korisnik eksproprijacije.
Ovaj postupak pokrece se i vodi po sluzbenoj duznosti. Sud pokrece postupak cim primi obavestenje od organa uprave nadleznog za imovinsko-pravne poslove. Naime, ukoliko korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zakljuce sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od 2 meseca od dana pravnosnaznosti resenja o eksproprijaciji, postoji potreba da se odredi visina naknade. U tom slucaju, organ uprave dostavlja pravnosnazno resenje sa svim spisima vanparnicnom sudu i obavestava ga da naknada nije odredjena. Izuzetno, organ uprave moze i ranije obavestiti vanparnicni sud ukoliko je iz izjava ucesnika utvrdjeno da se ne moze postici sporazum o naknadi.
Ukoliko nadlezni organ uprave sam ne obavesti sud o potrebi da se pokrene ovaj postupak, inicijativa i obavestenje moze da potekne i od ranijeg sopstvenika ili od korisnika eksproprijacije. Ova inicijativa nema karakter predloga kojim se pokrece postupak. U tom slucaju, sud sam trazi od organa uprave da mu dostavi resenje i sve ostale spise.
Za sprovodjenje ovog postupka mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi nepokretnost. U ovom postupku u prvom stepenu odlucuje se u vecu. Vece je sastavljeno od 3 sudije (1 sudija profesionalac kao predsednik veca i 2 sudije porotnika).
TOK POSTUPKA – Sud zakazuje rociste na koje poziva korisnika eksproprijacije i ranijeg sopstvenika. Rociste se zakazuje da bi se ucesnicima u postupku pruzila mogucnost da se izjasne o obimu i obliku, odnosno o visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koje sud treba da pribavi po sluzbenoj duznosti. Sud je duzan da na rocistu izvede i dokaze koje ucesnici predloze, a po potrebi i da odredi vestacenje. U toku postupka, ucesnici se mogu sporazumei o obimu i obliku, odnosno o visini naknade. U tom slucaju sud u resenju unosi sporazum. Sporazum sadrzi i rokove za izvrsenje uzajamnih obaveza. Ukoliko ucesnici ne postignu sporazum, sud nako sto utvrdi sve vazne cinjenice, donosi resenjeo odredjivanju naknade.
Posto je postupak hitan, u ovom postupku ne moze doci do prekida usled smrti sostvenika eksproprisane nepokretnosti. Ukoliko dodje do njegove smrti ili to lice izgubi poslovnu sposobnost, a nema punomocnika, sud postavlja privremenog zastupnika njegovim naslednicima i o tome obavestava organ starateljstva. Na isti nacin sud ce postupiti ako je nepoznatyo boraviste ranijeg sopstvenika, a nema punomocnika.
Resenjem, sud odredjuje visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Resenjem se odlucuje i o troskovima eksproprijacije. Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika.
U postupku za deobu susvojine vanparnicni sud odlucuje o pravu na deobu jedne ili vise suvlasnickih stvari. Deobom susvojina prestaje u odnosu na sve suvlasnike i na taj nacin dolazi do promene prava svojine – susvojina se pretvara u iskljucivu svojinu na odgovarajucem delu same stvari. Do deobe susvojine najcesce dolazi mirnim putem – sporazumom. Svoje pravo na deobu suvlasnik moze da vrsi u svako doba, ali ga ne moze vrsiti u nevreme i na stetu ostalih subjekata. Potreba za pruzanje pravne zastite postoji kada titulari prava susvojine ne mogu mirnim putem da odluce o deobi i nacinu deobe.
Postupak za deobu susvojine pokrece se kada medju satitularima prava svojine postoji spor o deobi i nacinu deopve samo jende nepodeljene stvari ili veceg broja nepodeljenih stvari koje pripadaju istim licima.
Subjekti postupka za deobu su pre svega sud pred kojim se ovaj vanparnicni postupak vodi i ucesnici. U ovom postupku mogu da ucestvuju i drugi procesni subjekti radi ostvarenja razlicitih ciljeva. Za odlucivanje o predlogu za deobu stvarno je nadlezan osnovni sud, dok visi sud ima ulogu drugostepenog suda. Mesna nadleznost odredjuje se prema mestu na kojem se nalazi predmet deobe.
Postupak za deobu zajednickih stvari ili imovine pokrece se iskljucivo predlogom jednog suvlasnika ili svih suvlasnika. Predlog mora da zadri podatke o predmetu robe, podatke o udelima suvlasnika, podatke o licima koja eventualno na predmet deobe imaju stvarno pravo. Kada je predmet deobe nepokretnost, predlagac mora da navede potrebne podatke o nepokretnosti kao i da prilozi odgovarajuce isprave kao dokaz o pravu svojine, pravu sluzbenosti ili drugom stvarnom pravu. Predlog za deobu moze se preinaciti o objektivnom i subjektivnom smislu:
- Predlagac moze svoj predlog preinaciti u objektivnom smislu tako sto ce zahtev za deobu prosiriti i na stvari koje nisu bile obuhvacene prvobitnim predlogom.
- Do preinacenja u subjektivnom smislu dolazi kada predlagac u toku postupka, umesto prema prvobitnom protivniku predlagaca, svoj zahtev istakne prema drugom koji prvobitnim predlogom nije bio obuhvacen.
Predlagac moze u toku postupka i da povuce svoj predlog. Predlog se smatra povucenim kada predlagac izricito izjavi da povlaci svoj predlog. Kad je predlog za deobu zajednicki podnelo vise lica (subjektivna kumulacija), predlog se moze povuci samo njihovom saglasnom izjavom.
Po prijemu predloga, sud najpre preduzima potrebne radnje kako bi utvrdilo da je dopusteno pruzanje pravne zastite. Ukoliko nadje da nema procesnih smetnji za dalji razvoj postupka, sud zakazuje rociste za usmenu raspravu na kojem poziva predlagaca, protivnika predlagaca i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Na predlog nekog od ucesnika, sud moze pozvati i druga lica ciji bi interesi mogli biti povredjeni deobom. Sud ima zadatak da u toku citavog postupka pokusa da poravna ucesnike. Duzan je da ucesnicima ukaze na mogucnost sklapanja sudskog poravnanja i da im u tome pomogne. Ako ucesnici u toku postupka postignu poravnanje sud to poravnanje unosi u zapisnik. Ako ucesnici ne postignu poravnanje, sud sprovodi potrebne izvidjaje da bi utvrdio tacno stanje stvari i utvrdio pravne posledice koje proizilaze iz takvog stanja. Sud odredjuje i izvodi dokaz, a po potrebi odredjuje i vestacenje. Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je medju ucesnicima sporno pravo na stvari kojesu predmet
deobe, prekinuce postupak za deobu i uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene
parnicni postupak. Ako predlagac u odredjenom roku ne pokrene postupak, smatrace se da je predlog povukao.
Na osnovu rezultate celokupnog postupka, sud odlucuje o zahtevu za deobu, meritornim
resenjem kojim istaknuti zahtev usvaja ili odbija. Resenjem o deobi mora da sadrzi predmet i nacin deobe, podatke o fizickim delovima stvari i pravima, koja su deobom priapli svakom od zajednicara, kao i njihova prava i obaveze utvrdjene deobom. Resenjem kojim usvaja predlog sud izrice trazenu pravnu promenu koja se sastoji u prestanku susvojine putem deobe zajednickog objekta prava susvojine. Za razliku od resenja kojim je sud odredio fizicku deobu stvari, resenje kojim sud nalaze civilnu deobu stvari sadrzi samo oznacenje predmeta deobe i odluku suda da se razvrnuce susvojine sprovede putem prodaje stvari.
Ucesnik koji smatra da je odluka suda nepravilna, moze da ulozi pravni lek kojim ce pokusati da izdejstvuje odluku koja ce za njega biti povoljnija. Odluku o deobi ucesnici mogu pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Protiv resenja o deobi donetog u prvom stepenu, moze se izjaviti zalba i predlog za vracanja u predjasnje stanje. Protiv pravnosnaznog resenje strana moze izjaviti: reviziju, posebnu reviziju, zahtev za preispitivanje pravnosnaznosti odluke, ponavljanje postupka, predlog za vracanje u predjasnje stanje i neblagovremenu zalbu.
140. POSTUPAK ZA UREDJENJE MEDJA
Medja je zamisljena granica koja razdvaja dve parcele. U postupku za uredjenje medja izmedju izmedju ucesnika postoji spor oko toga gde je granica izmedju dve nepokretnosti jer medjaski znaci ne mogu da se raspoznaju. U ovom postupku sud utvrdjuje granicu izmedju susednih nepokretnosti kad su medjaski znaci unisteni, osteceni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno utvrditi granicu. Granica moze biti unistena, ostecena ili pomerena usled elementarnih nepogoda (poplave, klizista...), ljudskim radnjama ili samim tokom vremena. Postupak za uredjenje medja se ne moze voditi ukoliko medje nisu poremecene, tj. ukoliko one na licu mesta postoje, bez obzira sto fakticko stanje nije u saglasnosti sa pravnim stanjem. U tom slucaju postoji klasican gradjanski spor, koji se resava u parnici. Inace, postupak za uredjenje medja je dvostranacki i kontenciozni.
Postupak za uredjenje medja se pokrece predlogom. Predlog moze podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika onih parcela izmedju kojih se ne raspoznaju medje. U odredjenim slucajevima, procesno legitimisani su i odredjeni ovlasceni organi (npr. javni pravobranilac kad je sporna granica drzavne svojine). Moze doci i do toga da se jedna nepokretnost granici sa vise njih, pri cemu moze doci do subjektivne kumulacije. Predlog mora sa sadrzi podatke o vlasnicima odn. korisnicima susednih parcela, podatke o zemljisnim parcelama izmedju kojih treba da se uredi medja, oznake tih parcela, razloge zbog kojih se postupak pokrece.
TOK POSTUPKA – Kad postupak bude pokrenut, ukoliko nema smetnji za razvijanje postupka, sud zakazuje rociste na kojem se pozivaju svi ucesnici. Sud ima zadatak da na ovom rocistu pokusa da ucesnicima pomogne da sporazumno urede medju. Ako na rociste ne doje predlagac koji je uredno pozvan, a ne postoje okolnosti koje bi ga sprecile da dodje pred sud, smatra se da je povukao predlog. Medjutim, protivnik predlagaca u
- Postupak za sastavljanje testamenta
- Postupak za cuvanje isprave
- Postupak za ponistaj isprave (amortizacija).
Postupci povodom isprava su pretezno ili izricito tehnickog karaktera. U ovim postupcima vanparnicni sud ne odlucuje o pravnim pitanjima i ne donosi odluke o predmetu postupka. Zadatak suda u ovim postupcima je da utvrdi istinitost odredjenih cinjenica koje su od znacaja za postanak, postojanje, promenu, prestanak ili prenos nekog prava. Sud to utvrdjuje ili na osnovu sudskih spisa ili se licno u to uverava. U nekim od ovih postupaka se ne odrzava rociste.
Za sprovodjenje ovih postupaka nadlezan je svaki vanparnicni sud. Pojedine radnje u ovim postupcima vrse sudski pomocnici ili administrativni radnici u sudu.
142. POSTUPAK ZA SASTAVLJANJE ISPRAVA
U postupku za sastavljanje isprava regulisano je postupanje vanparnicnog suda kome se obravaju fizicka i pravna lica kad je potrebno da se sastavi odredjena isprava. Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki stvarno nadlezan sud. Ispravu sastavlja sudija i ona se sastavlja na zahtev ucesnika. Zahtev se saopstava sudu u pisanoj ili usmenoj formi. Ucesnik moze da podnese sudu i nacrt isprave koja treba da se sastavi. Isprava se sastavlja, po pravilu, u sudu, a izuzetno moze i van suda u prebivalistu ili boravistu ucesnika (njegov stan, bolnica itd kada ucesnik nije sposoban da dodje u sud ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi).
Sud je duzan da ispravu odmah sastavi cim mu se stranka obrati.. Ukoliko to nije moguce, sud odredjuje dan i cas kada ce ta isprava biti sastavljena. Pre nego sto pristupi sastavljanju isprava, sud najpre utvrdjuje identitet ucesnika, ako ga ne zna licno onda to cini javnom ispravom sa fotografijom. Pored toga, potrebno je da njegov identitet posvedoci samo jedan svedok (svedok identiteta), koga sudiija licno poznaje po imenu i prezimenu, a ako ga ne poznaje, on utvrdjuje i njegov identitet na osnovu javne isprave. Ukoliko stranka ne moze da dokaze svoj identitet javnom ispravom, njen identitet se utvrdjuje izjavom dva punoletna svedoka ciji je identitet utvrdjen ispravama. Kada je ucesnik nepismen, nem, slep ili ne poznaje jezik koji je u sluzbenoj upotrebi suda, sastavljanje isprava se vrsi u prisustvu dva punoletna svedoka. Ako ucesnik ne zna jezik na koji se sastavlja isprava, u sastavljanju ucestvuje i sudski tumac, kao prevodilac.
Svedoci koji ucestvuju u postupku mogu biti samo lica koja su pismena i koja poznaju sluzbeni jezik suda, kao i jezik ucesnika. Svedoci identiteta i svedoci sastavljanja isprave najcesce su ista lica, ali to mogu biti i razlicita.
Prilikom sastavljanja isprave o pravnom poslu, sud ispituje da li ucesnik ima pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje tog posla. Ukoliko je ucesnik pravno lice, sud ispituje da li postoji ovlasceni zastupnik. Kada u sastavljanju isprave ucestvuje zakonski zastupnik ili punomocnik, sud ispituje da li je on ovlascen za zakljucenje odnosnog pravnog posla.
Kad sud utvrdi da su ispunjene sve pretpostavke koje se ticu stranke, sud ispituje da li postoji slobodna i ozbiljna volja za zakljucenje pravnog posla. Sudija je duzan da strankama objasni smisao pravnog posloa, da im ukaze na posledice i da ispita li je pravni
posao dozvoljen. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, sud donosi resenje kojim odbija da
sastavi ispravi. Protiv ovog resenja dozvoljena je zalba. Kad sud utvrdi da su ispunjeni svi uslovi, on sastavlja zapisni, koji potpisuju pored sudije, ucesnici i svedoci. Zapisnik se vodi odvojeno od isprave koja se sastavlja. Uz zapisnik se prilaze primerak sastavljene isprave.
143. POSTUPAK ZA POTVRDJIVANJE SADRZINE ISPRAVE
(SOLEMINIZACIJA)
Postupak za potvrdjivanje isprave sprovodi se kada je zakonom predvidjeno da se
sadrzina privatne ili druge nejavne isprave potvrdjuje. Na ovaj nacin sud sudeluje u nastajanju, promeni ili prestanku odredjenih prava i pravnih odnosa. U praksi najcesci su slucajevi potvrdjivanja sadrzine dvostranih pravnih poslova o uredjenju imovinskih odnosa ili o raspodeli imovine za zivota (ugovor o dozivotnom izdrzavanju, bracni ugovor...)
Postupak se pokrece tako sto stranke koje su zakljucile neki posao donose u sud sastavljenu ispravu o pravnom poslu. Za sprovodjenje ovog postupka nadlezan je svaki stvarno nadlezni sud. Posto se izvrsili identifikacija strana (i svedoka ako je potrebno), sudija proverava pravnu i poslovnu sposobnost stranaka koja se trazi za konkretni posao kao i postojanje odgovarajuceg ovlascenja za zakljucivanje pravnog posla. U daljem toku postupka sudija cita ispravu da bi proverio njenu sadrzinu i da li postoji slobodna i ozbiljna volja za zakljucenje posla. Sve to sudija unosi u zapisnik, kome prilaze primerak prepisa isprave. Na taj nacin vrsi se solemnizacija i to se potvrdjuje zapisnikom. Sve to sudija upisuje i u izvornik isprave u koji unosi i oznaku i broj upisnika u koji je isprava zavedena.
Solemnizacija se vrsi sastavljanjem klauzule o potvrdjivanju. Ta klauzula ima istu sadrzinu kao i zapisnik. Sastavljanje zapisnika i stavljanje solemnizacione klauzule su dva bitna elementa solemnizacije bez kojih nje nema. Solemnizaciona klauzula se potvrdjuje potpisom sudije i stavljanjem pecata suda.
Ako je ama isprava imala neke nedostatke u pogledu sadrzine ili forme, u klauzulu o potvrdjivanju, kao i u zapisniku, unose se sve potrebne ispravke i dopune koje potpisuju sva lica koja treba da potpisu ispravu prilikom potvrdjivanja. Nakon sto je izvrseno potvrdjivanje isprave, sud predaje ucesnicima original primerak isprave. Zapisnik sa prilozenim prepisom isprave ostaje u sudu.
Potvrdjena isprava ima istu vaznost kao i isprava sastavljena u sudu.
Sud ne mora da donese formalno resenje jer samim potvrdjivanjem i predajom originalnog primerka isprave sud je doneo odluku i sproveo je. Medjutim, ako sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za potvrdjivanje isprave, sud donosi resenje kojim odbija potvrdu sadrzine isprave.
Postpak za potvrdjivanje isprave razlikuje se od postupka za overu prepisa isprave (legalizacija). U postupku overe prepisa isprave sud uporedjivanjem prepisa sa originalom, vrsi vidimiranje, tj. na prepis stavlja klauzulu o overavanju. Prilikom overavanja ne sastavlja se nikakav zapisnik, ali se izvrseno vidimiranje upisuje u upisnik
vrednosti kojima se igra na zgoditke, taloni hartija od vrednosti, karte i marke iz
svakodnevnog prometa (ulaznice, vozne karte...).
Postupak se pokrece iskljucivo predlogom koji se podnosi nadleznom sudu. Posebna mesna nadleznosr se odreduje na tri nacina:
.1 (^) Ako su ispravu zdali drzavni organi, privredno drustvo ili drugo pravno lice, nadlezan je sud na cijem podrucju se nalazi sediste izdavaoca isprave .2 Ako je u ispravi oznaceno mesto ispunjenja obaveze, iskljucivo je nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi mesto ispunjenja obaveze .3 Ako se iz isprave ne moze odrediti sediste izdavaoca niti mesto ispunjenja obaveze, nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi sediste ili prebivaliste odnosno boraviste predlagaca
Predlagac uz predlog prilaze i prepis isprave ako on postoji. Jednim predlogom predlagac moze zahtevati ponistenje vise isprava, pod uslovom da je isti sud mesno nadlezan.
Kada postupak bude pokrenut, sud najpre ispituje da li su ispunjene sve potrebne pretpostavke od kojih zavisi dopustenost pokretanja postupka. Ukoliko utvrdi da potrebne pretpostavke nisu ispunjene, resenjem odbacuje predlog. Ako sud ne odbaci predlog, on ce naloziti protivniku predlagaca da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava cije se ponistenje trazi bila izdata i da li postoje smetnje za sprovodjenje postupka. Sud sam odredjuje rok pri cemu vodi racuna da on bude dovoljan. Posto primi izjasnjenje ucesnika, sud donosi resenje o objavljivanju da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave i odluku o visini potrebnog novcanog iznosa za objavljivanje oglasa koj treba predlagac da polozi u sudski depozit. Ako predlagac u odredjenom roku ne polozi potreban novcani iznos, smatra se da je predlog povucen te ce sud resenjem obustaviti postupak.
Oglas se dostavlja svim ucesnicima, istice na oglasnu tablu i jedanput objavljuje o trosku predlagaca u sluzbenom glasniku ili na drugi pogodan nacin.
Po isteku oglasnog roka, ako nadje da su ispunjeni uslovi za dalje postupanje, sud ce sprovesti potrebna izvidjanja. Sud potom zakazuje rociste na koje poziva predlagaca, izdavaoca isprave, duznika po ispravi i sva lica koja su se prijavila sudu odnosno podnela prigovore protiv predloga za ponistenje isprave. Po odrzanom rocistu, sud donosi ili resenje o ponistenju isprave ili resenje o odbijanju predloga. Protiv resenja kojim se predlog odbacuje odnosno odbija ili postupak obustavlja, zalbu moze izjaviti samo predlagac. Protiv resenja o ponistenju isprave, zalbu moze izjaviti izdavalac isprave i duznik iz te isprave, kao i lice ovlasceno na osnovu isprave, ako nije predlagac.
Pravnosnazno resenje kojim se isprava ponistava zamenjuje ponistenu ispravu, dok se ne izda nova. Na osnovu pravnosnaznog resenja o ponistenju isprave, predlagac moze prema duzniku ostvarivati sva prava koja proisticu iz te isprave ili mu na osnovu nje pripadaju, a moze zahtevati da mu se o njenom trosku izda nova isprava uz predaju resenja o ponistenju.
146. SUDSKI DEPOZIT
Pravilima vanparnicnog procesnog prava regulisan je postupak prijema u sudski depozit
odredjenih predmeta kad je zakonom ili drugim propisom to predvidjeno. Sud je duzan da primi u depozit odredjene predmete kad je zakonom ili drugim propisom to predvidjeno. Sud je duzan da primi u depozit odredjene predmete kad je zakonom odredjeno da duznik moze poloziti stvar koju duguje kod suda za poverioca. U sudski depozit se mogu predati: novac, hartije od vrednosti, isprave koje se mogu unovciti, plemeniti metal, dragocenosti, predmeti izradjeni od plemenitog metala
147. POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVSTINE
Postupak za raspravljanje zaostavstine je poseban vanparnicni postupak koji pripada
grupi imovinsko-pravnih vanparnicnih postupaka. U ovom postupku utvrdjuju se naslednopravna dejstva koja nastaju smrcu fizickog lica ili proglasenjem nestalog lica za umrlo. Ovaj postupak pokrece se po sluzbenoj duznosti, cim sud sazna na bilo koji nacin da su ispunjeni uslovi za njegovo pokretanje. U postupku za raspravljanje zaostavstine sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu, koja prava pripadaju naslednicima, legatarima i drugim singularnim sukcesorima. Ostavinski postupak odvija se u tri faze: pokretanje postupka i pripremanje ostavinske rasprave; raspravljanje zaostavstine; donosenje resenja o nasledjivanju.
Primarni subjekti ostavinskog postupka su sud i stranke. U prvom stepenu postupa Osnovni sud i odluke donosi sudija pojedinac. Mesno je nadlezan onaj sud na cijem je podrucju ostavilac, u vreme otvaranja nasledja imao svoje prebivaliste. Ako ostavilac nije imao prebivaliste, uzima se njegovo boraviste. Ako se na ovaj nacin ne moze odrediti mesna nadleznost, nadlezan ce biti onaj sud na cijem se podrucju nalazi pretezni deo zaostavstine. Zakonom je predvidjeno da sve izjave i predloge ucesnika (osim izjave o odricanju od nasledja) mogu uzimati i sudski pomocnici. Stranke u ovom postupku su sva lica koja po naslednom osnovu sticu celokupnu zaostavstinu ili njen alikvotni deo. To su: naslednici, legatari ili druga lica koja iz zaostavstine ostvaruju neko pravo. Pored suda, kao glavnog organa, u ostavinskom postupku sudeluju i drugi, pomocni organi, koji pomazu u sprovodjenju postupka (maticar, organ starateljstva, sud na cijoj teritoriji se nalazi zaostavstina ili sud na cijoj teritoriji je umro ostavilac). U ostavinskom postupku mogu ucestvovati i oni koji provociraju radnje ostavinskog suda iako ne ostvaruju nikakva prava iz zaostavstine (poverioci ostavioca, izvrsilac testamenta, staratelj zaostavstine, singularni sukcesor...).
Moze se desiti da su naslednici odsutni, da su nepoznatog prebivalista ili boravista, da je naslednik nascitutus ili da iz nekog drugog razloga ne moze da se stara o zastiti zaostavstine. U tom slucaju sud je duzan da odredi privremene mere za obezbedjenje zaostavstine. Ove privremene mere moze odrediti sud na cijem je podrucju ostavilac umro ili sud na cijem podrucju se nalazi zaostavstina.
POKRETANJE POSTUPKA – Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. Sud saznaje za smrt jednog lica tako sto mu organ opstine, koji je nadlezan da upise cinjenicu smrti u maticnu knjigu umrlih, dostavlja smrtovnicu. Sud saznaje o potrebi da pokrene ostavinski postupak i kad prima resenje suda koji je nestalo lice proglasio za umrlo. Zainteresovana lica takodje mogu obavestiti sud da postoji potreba za pokretanjem postupka postupka tako sto upucuje
