Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Preduzetništvo kao poslovna aktivnost, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema, realizacija nekog poslovnog poduhvatana nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba i stvaranje profita.
Tipologija: Završni radovi
1 / 29
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Termin preduzetnik rezervisan je, u principu, za inovativne i kreativne aktivnosti pa po toj definiciji, i nekim teorijskim shvatanjima, najveći broj poslovnih aktivnosti nemaju preduzetnički karakter. Međutim, posmatranje preduzetništva i preduzetnika sa različitih aspekata nikako se ne smeju zanemariti. Ona ih posmatra sa različitih perspektiva i analizira ih iz različitih uglova i načina. Tako se termin preduzetništvo koristi u svakoj prilici kad se definiše širok spektar poslovnih aktivnosti, kao što su osnivanje preduzeća, kreiranje poslovnog procesa, kreiranje i prilagođavanje promenama u ekonomskomi društvenom okruženju, upravljanje biznisom, itd. Pa otuda i pitanje,ima li uopšte smisla tražiti jedinstvenu definiciju ili, čak, konsenzus, u definiciji ovih pojmova. Smatramo značajnijim prikazateljima teorijske i empirijske pristupe kojim će se približiti karakteristike preduzetništva i preduzetnika i time ponuditi odgovore za svakog po slobodnom izboru i nahođenju. Preduzetnik u francuskom jeziku znači ’’proći između’’, u srednjem veku označava i glumca i osobu koja nadgleda velike projekte (ali bez rizika, nego samo da iskoristi obezbeđeni materijal). Kasnije se osim rizika pojmu dodaje konotacija pojedinca kome treba kapital da obavi svoje aktivnosti. Danas je pridodat i pojam inovacije, a preduzetnik je osoba koja proba nove kombinacije i tehnologije. Preduzetnik je osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preduzimanjem poslovnog rizika u preduzeću plasira svoje proizvode, usluge na tržištu radi sticanja dobiti. Preduzetništvo = aktivnost, kreativno kombinovanje proizvodnih faktora u procesu upravljanjai rukovodjenja preduzećem, ostvaruje se odgovarajući efekat. [ 4 ] Preduzetništvo = stvaranje novih vrednosti, suština je inovativnost ( sposobnost stvaranja novih vrednosti, preuzimanje rizika radi ostvarivanja finansijske i lične nezavisnosti ).Preduzetništvo je delatnost preduzetnika usmerena na pokretanje , organizovanje, inoviranje poslovanja – svrha je : stvaranje novog tržišta. Preduzetništvo se odnosi na preduzeća do 500 zaposlenih koja su u fazi stvaranja; termine preduzetnik i preduzetništvo koristimo u vezi sa stvaranjem novih poduhvata, a uopšteniji pojmovi su ’’malo poslovanje’’ ili ’’vlasnik malog poslovanja’’.
Prema Svetislavu Paunoviću sva razmišljanja o preduzetništvu mogu se svrstati u grupacije: I- ocena ličnih kvaliteta, izučavanje ličnih karakteristika (koncept velike ličnosti), škola psiholoških karakteristika; II – preduzetništvo kao sposobnost uočavanja šanse – rano američke i savremene teorije o preduzetništvu; III – upravljanje poslovanjem – menadžerska škola i liderska škola; IV – prilagođavanje postojećeg poslovanje novonastalim uslovima – škola unutrašnjeg preduzetništva. Koncept „velike ličnosti“. Osnovno pitanje koje analizira ova teorija je da li se preduzetnik rađa ili školuje; da li neko može da nauči da bude lider ili je to urođeno. „Velike ličnosti“ su sposobne da prezentuju određenu ideju ili koncept na način koji je za druge vrlo interesantan. Bez urođene intuicije velike ličnosti bi bile kao i ostali ljudi. Uspešni preduzetnici se obično opisuju kao osobe koje su izuzetno samostalne u radu, sa visokim stepenom istrajnosti, snage i samopouzdanja. Škola psiholoških karakteristika. Ljudi se ponašaju u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti uprkos nekim odstupanjima u određenim situacijama. Ovaj pravac potencira psihološke karakteristike pojedinca. Posebno su bitne tri karakteristike: 1.sistem vrednosti pojedinca (poštenje, poštovanje,odgovornosti), 2.spremnost da se uđe u rizik i 3.potreba i želja za velikim dostignućima i velikim ostvarenjima. Rizik u našem slučaju nije neka kockarska veština već preuzimanje „kontrolisanog“ rizika, pri čemu je posebno bitna njegova sposobnost da njime upravlja. Preduzetnik iskazuje veliku želju za velikim ostvarenjima, koja se na tržištu iskazuju u stalnoj borbi za bolju poziciju na njemu. Preduzetnik uživa u borbi i kreativnom radu. Preduzetništvo – sposobnost uočavanja šanse. Savremeni istraživači cene sposobnost uočavanja potencijalne šanse kao preduzetnički kvalitet br. 1. Bitno je da se potencijalna šansa izvodi iz određenog problema za čije je rešavanje potrebno napraviti određenu promenu. [1] Preduzetnik je osoba koja upravlja određenim poslovima preuzimajući rizik, a u cilju ostvarivanja profita. Osim toga smatra se da su preduzetničke funkcije i supervizija, kontrola i rukovođenje firmom. Menadžment škola se bavi tehničkim aspektima menadžmenta i bazirana je na verovanju da preduzetnici mogu da se obrazuju i treniraju u školama, na fakultetima. Pri tome treba naglasiti da jedan broj firmi propada zbog nedovoljno znanja koje preduzetnik mora imati iz marketinga, finansija, organizacije itd. Liderska škola preduzetništva. Ova škola zagovara „ne-tehnički“ prstup tj. aspekt preduzetnika koji se bazira na činjenici da preduzetnici moraju da poseduju određeno umeće i veštine u komuniciranju sa okruženjem. Preduzetnik je lider koji sarađuje sa ljudima u procesu ostvarivanja ciljeva firme (kroz motivaciju i usmeravanje ljudi). Ovde postoje dva pravca: prvi je u okviru škole „velika ličnost“ i zasniva se na liderskim karakteristikama koje doprinose uspehu firme (adaptibilnost,kooperativnost, energičnost, ...), drugi se odnosi na sposobnost preduzetnika – lidera da efikasno komunicira i sarađuje sa saradnicima u poslovanju. Koncept unutrašnjem preduzetništva. Ovaj pravac istraživanja preduzetništva nastaje kao odgovor na nedovoljnu inovativnost i konkurentnost unutar određene organizacije poslovanja. Ideja podrazumeva razvoj poslovnih jedinica koje su zadužene za kreiranje novih ideja, tržišta, ekspanziju proizvoda i usluga, razvoj tehnologija i metoda rada unutar organizacije. Sve ove škole definišu preduzetništvo kao i operativni proces (ponavljajući, obnavljajući) u čijoj osnovi se nalaze: 1.kreiranje i definisanje poslovne ideje, bazirano na analizi ličnih kvaliteta i mogućnosti uočavanja određene šanse na tržištu ,2.ocena opravdanosti poslovne ideje (kroz izradu poslovnog plana), 3.realizacija poslovne ideje i upravljanja poslovanja, i 4.stalna procena potencijalno novih šansi i potreba za promenama.
Osnovni zadatak obrazovanja za preduzetništvo jeste sticanje znanja koja su neophodna da bi se uspešno rukovodilo poslovanjem i/ili preduzećem. a u cilju povećanja produktivnosti kako rada tako i znanja. Krajnji cilj jeste poslovno opismenjavanje za adekvatno upravljanje poslovanjem. Prema nekim shvatanjima smatra se da su danas bitna tri pravila u poslovanju[1]: Najpametnija kompanija pobeđuje, Biti najpametnija kompanija, znači imati najpametnije ljude, Da bi imao najpametnije ljude, nemoj prestati da učiš. Ova tri pravila mogu i da se sažmu u jedno – upravljanje pametnim procesima kreiranja znanja unutar pametne organizacije je način da se pobedi konkurencija. Obrazovanje za preduzetništvo mora da stvori uslove i klimu koja će omogućiti da se novostečeno znanje primeni na rad i znanje (akcenat nije samo na tome šta da se radi već i kako da se radi). U tom smislu, ukupan rezultat obrazovanja za preduzetništvo mora biti preduzetnik i menadžer, na koga se može primeniti u svetu opšteprihvaćena definicija: "onaj koji je odgovoran za primenu i praktičnu izvođačku stranu znanja". Obrazovanje za preduzetništvo uključuje u sebe i[ 3 ]: Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti za stvaralaštvo, za rešavanje problema, razvijanje preduzetničkog stila i preduzetništva kod mladih i odraslih, u formalnom smislu obrazovanja, Podizanje nivoa znanja i sposobnosti za vođenje biznisa kod postojećih preduzetnika i rukovodilaca (finansijsko i pravno poslovanje, informatika, menadžment, marketing, poslovno komuniciranje), Osposobljavanje nezaposlenih i tehnološkog viška za pokretanje sopstvenog biznisa, (8, str. 260). Posebna pažnja se mora posvetiti implementiranju novih pristupa upravljanju, kako u koncepcijskom, tako i u organizacionom smislu. Prema Drakeru, delotvornost je navika, tj. skup utvrđenih postupaka, a postupke je uvek moguće naučiti. Ovde se posebno misli na šire prihvatanje novog modela marketinga, opredeljenog tehnološkim razvojem, a u komunikacionoj komponenti marketinga predstavljenog kroz model integrisanog marketing komuniciranja, zatim razvoj integrisanih menadžment sistema baziranih na standardima upravljanja kvalitetom, primenu tehnika benčmarkinga i reinženjeringa, itd. [ 6 ] Koncept reinženjeringa je posebno zanimljiv za primenu kod preduzeća zemalja u tranziciji jer se bazira na potpunom redefinisanju svih poslovnih procesa u preduzeću u funkciji kreiranja konkurentske sposobnosti i stvaranja uslova za rast i razvoj preduzeća. Preprojektovanje organizacije mora se bazirati na tržišnoj, organizacionoj, tehnološkoj i vlasničkoj transformaciji, pri čemu je vlasnička transformacija domaćih preduzeća osnov za uspešnu realizaciju integralnog koncepta. Preduzetništvo kao dinamičan proces – preduzetnici[1]: Preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja (Re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa Preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata Tradicionalne organizacije su kreirane na konceptu mesta, odnosno prostora gde se obavljaju poslovne aktivnosti. U današnjoj eri visokih tahnologija, informacija, učenja i promena, tradicionalne organizacije doživljavaju metamorfozu i transformišu se u virtuelne organizacije, koje se zasnivaju na konceptu aktivnosti, a ne mesta na kojem se aktivnosti obavljaju. Ovaj fenomen nas dovodi do potrebe izučevanja potrebnog liderstva za takav tip organizacije, a takvo liderstvo definišemo kao virtuelno liderstvo.
Virtuelno liderstvo afirmiše novu doktrinu, koja pokušava da pronađe odgovor na ključno pitanje virtuelne organizacije: kako upravljati ljudima koje ne vidimo? Odgovor je naizgled jednostavan i glasi: tako što im verujemo. Poverenje je osnov virtuelne organizacije i fenomen koji otvara novo poglavlje vođstva. To je model vođstva koji treba da kod ljudi koji rade na određenom poslu razvije osećaj pripadanja i privrženosti organizaciji, nazavisno od mesta i vremena u kome se posao obavlja. RAZVOJ KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA KAO PREDUSLOVA ZA UNAPREĐIVANJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA U savremenoj privredi osnova uspešnog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetničko ponašanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik više ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik može biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristične za preduzetničko ponašanje. Prema Drakeru, poslovima u organizaciji se bez obzira na veličinu mora upravljati na preduzetnički način, da bi preduzeće postalo preduzetnička organizacija. Sve više preduzeća, bez obzira na veličinu, finansijsku snagu i svojinske odnose, počinje da se ponaša preduzetnički, usvajajući osnovne postulate preduzetničkog poslovanja i koristeći preduzetnički menadžment. 50 - ih fokus je bio na velikim preduzećima,Tehnološki diskontinuitet se javlja sredinom 20.veka kada se oslobađa preduzetnička inicijativa, prevazilazi se potreba za stereotipnim proizvodima, pojavljuje se veliki broj preduzetnika koji proizvode specifične proizvode. Dolazi do izmene privredne strukture u dva pravca[ 5 ]:
Primena koncepta korporativnog preduzetništva treba da omogući formiranje uslova za uspešniji tržišni nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti preduzeća iz tranzicionih ekonomija. Osnovni pokretač ovih aktivnosti mora da bude unapređivanje produktivnosti znanja izvršnog rukovodstva, kao i unapređivanje znanja svih zaposlenih u organizaciji. Uspešno poslovanje u 21. veku zavisiće od odnosa preduzeća prema narastajućoj potrebi za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignuća u upravljanju preduzećem, kao i od sposobnosti za transfer informacija ka ciljnoj grupi potrošača i kupaca na najbrži, najrazumljiviji i najefikasniji način. U otvorenoj i dinamičnoj tržišnoj privredi aktivnosti preduzetnika usmerene su ka zadovoljenju potrebe potrošača-otvaraju nova radna mesta unutar sopstvenih preduzeća ali isto tako stvaraju potrebu za posebnim intelektualnim kapacitetima i stimulišu osnivanje novih malih preduzeća.Moderna privreda ne može delovati bez jake države. Danas, u većini država postoji vrlo široka paleta raznih oblika, programa i izvođača (service providers) MSPP sektoru. To su obično: država, lokalne i regionalne vlasti, NGOs, i komercijalni ponuđači poslovnih usluga. Savremena država se zalaže za[ 3 ]:
Velika preduzeća moraju da podstiču preduzetništvo da bi prebrodila teškoće sa kojima se suočavaju dok uče kako da rade sa partnerima ili saveznicima. Velika preduzeća u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu kola se ponaša potpuno drugačije od ostatka organizacije. Draker smatra da veličina nije prepreka za uspeh u domenu preduzetništva i inovacija[6]. Veliki sistem su tokom vremena razvili modele preduzetničkog ponašanja i razvoja preduzetničke klime, koji su omogućili da budu konkuretni sa preduzećima srednje veličine. Veličina sama po sebi nije prepreka za preduzetništvo. Konvencionalna poslovna logika greši samo u jednoj činjenici, a to je da su preduzetničko ponašanje i inovacije nešto što je spontano, prirodno i apsolutno kreativno. Suština je u tome da preduzetništvo u savremenim uslovima poslovanja nije "urođena karakteristika" niti rezultat "prirodnih kreativnih procesa". Draker, smatra da svaka velika kompanija mora da bude u stanju da istovremeno radi tri bitne stvari – da unapređuje, da proširuje i da inovira. Draker, naglašava da on još uvek ne poznaje takvu kompaniju, ali da postoji veliki broj kompanija koji radi na tome. Današnjim poslovnim svetom vladaju visokoobrazovani menadžeri - radnici znanja – koji znanje primenjuju na znanje i brinu se o stalnom unapređenju produktivnosti poslovanja, koje je zasnovano na stalnom unapređenju produktivnosti znanja. Umesto velikog poslovno lidera sa preduzetničkom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menažeri koji rade u timovima. Preduzetništvo je rad, trud, napor. Preduzeća moraju svesno i organizovano da primenjuju reduzetnički koncept i da se preduzetnički ponašaju , ako i da svesno kreću u proces inoviranja. Da bi postojeće preduzeće bilo sposobno da sistemski preduzima inovacije ono mora da stvori odgovarajuću organizacionu strukturu koja zaposlenima dozvoljava da se preduzetnički ponašanju. Preduzeće mora da uspostavi takav sistem veza i odnosa u preduzeću koji će omogućiti fokusiranje na preduzetničko ponašanje. U savremenom poslovanju preduzetništvo je pre pitanje ponašanja organizacije i definisanja poslovne politike i primene odgovarajuće poslovne prakse, a manje pitanje ličnosti. [1] Preduzeća koje želi upeh u turbuletnom i kompleksnom poslovnom okruženju mora da u organizacionu strukturu ugradi preduzetnički menadžment, odnosno preduzetnički način rukovođenja. Ono mora da usvoji takvu poslovnu politiku koja će organizaciju stovriti sposobnom za inovacije. Problemi sa kojima se susreće domaća privreda danas predstavljaju posledicu ne samo započetog procesa tranzicije, već najvećim delom nasleđenih nedorečenosti bivšeg ekonomskog sistema. Sa otpočinjanjem procesa tranzicije, posle demokratskih promena, došlo je i do transformacije u ekonomskoj sferi – vlasničkog, strukturalnog i institucionalnog menjanja načina privređivanja i unapređivanja efikasnosti poslovanja u privredi. Da bi se omogućio dalji nesmetani ekonomski razvoj naše zemlje, neophodno je da se na svim nivoima prihvati model preduzetničkog ponašanja. Sve domaće poslovne organizacije, po osnovu primene preduzetničkog ponašanja, treba da stvore preduslove za uspešnu tržišnu borbu u uslovima globalnog tržišta U praksi su se izdeferencirala tri osnovna oblika korporativnog preduzetništva. Prvi se odnosi na stvaranje nove poslovne mogućnosti unutar postojeće organizacije. Drugi označava transformaciju ili podmlađivanje organizacije, što ujedno može biti i inovacija procesa, uključujući prihvatanje novih rešenja starih problema. Treći se, pak, odnosi na menjanje pravila po kojima posluje konkurencija na posmatranom tržištu. Međutim, takav oblik korporacijskog preduzetništva susreće se samo u naznakama, jer je izuzetno teško planirati promene zbog nedovoljnih informacija o namerama konkurenata.
Razlika između socijalnih i tradicionalnih poduzetnika Socijalno preduzetništvo (Social Entrepreneurship) je relativno novi vid preduzetništva koji zaokuplja sve veću pažnju. Kao koncept koji integriše stvaranje ekonomske I socijalne vrednosti, prisutan je u teotiji I praksi već jedno stoleće. Pojam “socijalni preduzetnik” ponekad se koristi I za opisivanje preduzetnika koji osnivaju “socijalna preduzeća”,odnosno preduzeća sa socijalnom svrhom ili preduzeća koja stvaraju profit koji zatim poklanjaju u socijalne svrhe. Socijalno je poduzetništvo svoje temelje izgradilo na značaju i karakteristikama tradicionalnog poduzetništva. Prema tome, kada se gleda s aspekta karakteristika poput odlučnosti, iskorištavanja prilika, karizme, reagiranja na promjene, kontinuirano inoviranje I ulaganje u poslovanje, maksimalno iskorištavanje ograničenih resursa – čini se da obje vrste poduzetnika čine isti ljudi. No, iako posjeduju gotovo iste karakteristike kao tradicionalni poduzetnici, socijalni poduzetnici su, prema Nancy Clement 3 , znatno više orijentirani na ono što se događa u njihovoj okolini, u smislu da osluškuju i reagiraju na nepravdu, nejednakost i socijalne probleme. Prema Boschee i Mclurg (2003:3) i mnogi tradicionalni poduzetnici u svom poslovanju mogu biti socijalno orijentirani – doniraju novce različitim neprofitnim organizacijama i udrugama, posluju u skladu s ekološkim standardima, prema svojim zaposlenicima se ponašaju s dostojanstvom i poštovanjem, odbijaju poslovati nemoralno i sl. Pa ipak, iako vrlo pohvalno ponašanje, i Boschee i Mclurg i Clement smatraju da je njihovo poslovanje samo indirektno povezano sa socijalnim problemima koje muče različite ljude u njihovoj zajednici. S druge strane, poslovanje socijalnih poduzetnika je direktno povezano sa ostvarivanjem socijalne misije i rješavanjem i najtežih socijalnih problema. Oni socijalne probleme mogu riješiti na nekoliko načina, bilo da zaposle ljude s poteškoćama u razvoju, siromašne ili one koji su nabilo koji drugi način bespomoćni ili da prodaju usluge i proizvode koji direktno imaju utjecaja na rješavanje socijalnih problema (proizvodeći naprave za osobe sa invaliditetom, nudeći usluge kućne njege starijim i nemoćnim osobama i sl.) [1]. Socijalni poduzetnici nikada neće staviti u prvi plan osobni dobitak, rizik ili troškove koje će eventualno napraviti svojim poslovanjem. Njihovi proizvodi, usluge, klijenti i poslovne metode vođeni su isključivo potrebom koju iskaže nezadovoljeno tržište i marginalizirana skupina ljudi. [ 2 ] Socijalni preduzetnici osnivaju profitna ili neprofitna preduzeća. Bitna razlika izmedju socijalnog preduzetništva I profitnog preduzetništva je pre svega u motivu I cilju delovanja, a to je društvena dobrobit. Socijalno preduzetništvo karakterišu tri komponente: 1. Identifikovanje stabilne ali inherentne I nepravedne neravnoteže koja uzrokuje isključivanje, marginalizaciju ili patnju dela stanovništva kojem nedoataju finansijska sredstva ili politička moć da ostvare bill kakve korisne promene za sebe. 2. prepoznavanje prilike u toj nepravednoj ravnoteži, razvijanje socijalno korisnih preduzetničkih poduhvata, korišćenje inspiracije, kreativnosti, spremnosti na akciju, hrabrosti I snage za dobrobit, I na taj način izazivanje stabilne državne hegemonije. 3. stvaranje nove, stabilne ravnoteže, koja oslobadja zarobljeni potencijal ili ublažuje patnju ciljane skupine, kroz imitiranje I kreiranje stabilnog sustava koji okružuje ravnoteža osiguravajući time bolju budućnost za ciljanu skupinu, ali I društvo u celini. Iako je inovativnost karakteristika koja povezuje obje vrste poduzetnika, mnogi autori (Shaw i Carter, 2003.; Hartigan i Billimoria, 2005.; Bornstein, 2007) se slažu sa Leadbeaterom da tradicionalni poduzetnici ne moraju nužno biti i inovativni kako bi bili uspješni poduzetnici, dok socijalni poduzetnici, s obzirom na izrazito težak posao rješavanja (ne)rješivih socijalnih problema, moraju biti izrazito inovativni.
Socijalno poduzetništvo nije sinonim za neprofitne organizacije Unapređenje kvalitete života i pomaganje onima kojima je pomoć najpotrebnija, a čiji su problemi zapostavljeni od strane različitih privatnih i javnih institucija predstavljaju srž poslovanja i neprofitnih organizacija i socijalnih poduzetnika. Pa iako se, kako zbog misije za kojom teže tako i zbog nedovoljnog razumijevanja pojma socijalno poduzetništvo , ovaj aspekt tradicionalnog poduzetništva vrlo često poistovjećuje sa neprofitnim organizacijama značajne razlike ipak postoje. [ 2 ] Dvadesetogodišnje iskustvo Ricka Walkera, je pokazalo da većina ljudi iz neprofitnog sektora nije sklona riziku niti ima želje djelovati izvan parametara onoga što je standardno u sustavu u kojem djeluju. Iako i u neprofitnom sektoru postoji iznimaka po tom pitanju, socijalni poduzetnici uopće ne razmišljaju o standardnom načinu ponašanja, djeluju bez obzira na situaciju u kojoj se nalaze i odgovaraju na probleme kreativno i inovativno bez obzira na znatni nedostatak resursa.socijalni su poduzetnici, za razliku od djelatnika u neprofitnim organizacijama, puno brži, inovativniji i snalažljiviji u pronalaženju načina i resursa za rješavanje ozbiljnih socijalnih problema. Osim toga, neprofitne organizacije u pravilu nisu samoodržive – ovise o projektima, subvencijama, natječajima i sl. Socijalni poduzetnici – po čemu su posebni? U današnje vrijeme sve se više javlja potreba za ljudima koji imaju i sposobnost uočiti priliku za rješavanje neke, do sada, neriješene dileme i mogućnost prikupiti potrebne resurse (ljude, volontere, opremu, novac) kojima uspješno “čine promjenu“ (Thompson, Alvy i Lees, 2000). David Bornstein (2007) smatra da važna socijalna promjena počinje s jednom poduzetničkom osobom, upornim i energičnim pojedincem koji može uočiti problem, predvidjeti rješenje, preuzeti inicijativu, prikupiti resurse, svladati sve prepreke i izgraditi organizacije koje će štititi njegovu viziju. Takav pojedinac će iz desetljeća u desetljeće usavršavati, jačati i širiti svoju viziju kako bi ono što je nekada bila marginalna ideja postala mjerilo ponašanja. Hartigan i Billimora (2005:19) naglašavaju kako socijalni poduzetnici moraju biti izuzetno snalažljivi i inovativni jer osim što pokušavaju riješiti probleme koje javne institucije ne mogu riješiti, nude proizvode i usluge na tržištima na kojim tradicionalna poduzeća ne žele poslovati jer je rizik prevelik, a financijske nagrade premale. Socijalni poduzetnici, također, imaju i razvijenu sposobnost umrežavanja; zbog prirode svojih misija naučili su surađivati i stvarati veliku mrežu kontakata s ljudima iz bilo kojeg sektora, bilo koje političke aspiracije i religioznog uvjerenja. Ova karakteristika, za socijalne poduzetnike, vrijedi znatno više od posjedovanja financijskih resursa, jer, s jedne strane, stvara odnose bazirane na povjerenju i razumijevanju, a s druge strane osigurava bolje iskorištavanje postojećih resursa i održiviji utjecaj na zajednicu. 6 Izvori i modeli socijalnog poduzetništva Socijalni poduzetnici reagiraju na nepravdu i nedostatke na tržištu koji ugrožavaju najmarginaliziraniju skupinu ljudi. Činjenica da ovi nedostaci i problemi mogu doći iz bilo kojeg sektora eliminira „predrasude“ da socijalni poduzetnici dolaze isključivo iz neprofitnog sektora. Prema tome, i socijalne inicijative, bilo pojedinaca bilo organizacija, se mogu naći u bilo kojem sektoru i na bilo kojem tržištu.[1] Alastair Wilson, voditelj Škole za Socijalne poduzetnike, smatra da, iako većina socijalnih poduzetnika započinje svoju karijeru u neprofitnom, tzv trećem sektoru, sve je više socijalnih poduzetnika koji i u drugim sektorima (privatnom i javnom) mogu pronaći model koji će im najbolje pomoći u ostvarenju njihove MISIJE.
Istraživanja su pokazala, kako u slučaju konflikata između članova iste generacije (braće isestara) oni najviše puta i nepokušavaju otvoreno raščistiti razmimoilaženja (u 63%), štostvara mogućnosti daljeg zaoštravanja. Ti sporovi vuku korenje čak iz detinjstva (29%), problem je u tome, što starija deca mlađim ne omogućavaju jednake uslove, sebe smatraju za pametnije i snažnije (21%), potcjenjuju mlađe (17%), a ima i ljubomore (21%). Friedman &Friedman (1994) upozoravaju kako je poželjno, da se dogovori unutar porodice, koji seodnose na vlasništvo, zapišu, iako bi usmeni dogovori bili važeći. Najznačajnija pitanja porodičnih preduzeća Porodično preduzeće susreće u svom razvoju određene promene, koje doprinose mjenjajuodnosa unutar porodice (razvoj od mlade porodice, ustanovljenje preduzeća i prenosr ukovođenja i vlasništva na decu), razvija se preduzeće, mijenja vlasništvo. Prenos porodičnog preduzeća na sledeću generaciju treba rešiti sa šest pitanja[ 3 ]:
U sve brojnijoj literaturi o preduzetništvu mogu se sresti i takve tipologije u kojima se pored gore navedenih oblika preduzetništva iyzdvajaju i sledeći oblici: omladinsko, političko preduzetništvo isl. Kada je reč o tzv.omladinskom preduzetništvu mi mislimo da se taj oblik,kao generacijski determinisana vrsta preduzetništva, samo donekle razlikuje od prethodno opisanihformi jer je prelazna ili prolazna forma, u smilsu da niko ne može biti dugo omladinac, zbog čega se taj oblik postepeno preoblikuje u porodično, šensko ili korporativno preduzetništvo. Razume se preduzetničke ideje energija,sklonost ka rizikom,impulsivnost,senzibilitet,želja za dokazivanjem i uspehom kod mladih ljudi ima poseban intezitet,što daje osnova da se govori o posebnom omladinskom preduzetništvu. Definicija - Omladinsko preduzetništvo- Definiciju omladinskog preduzetništva nije lako dati jer sama reč preduzetništvo“ ima više značenja. Sama reč potiče od francuske reči „entreprendre„ što znači „preduzeti“, i ovo bi u bukvalnom tumačenju značilo da je „preduzetnik“ bilo koja osoba koja preduzima određene radnje ili poteze sa svrhom sopstvene ekonomske dobiti. Međutim, u poslovnom kontekstu reč „preduzetnik“ danas se gotovo isključivo koristi za osobe koje su samoupošljene, odnosno vode i poseduju sopstveni biznis. Tako se i u kontekstu izrade ovog Akcionog plana, omladinskim preduzetništvom smatra svaka radnja koju mlada osoba preduzme sa ciljem generisanja prihoda preko sopstvenog privatnog biznisa. Ovo je suprotnost „radu za drugog“ i zato se i zove samoupošljenost ili samozapošljavanje. Takođe, u kontekstu ovog Akcionog plana, osoba koja se bavi omladinskim preduzetništvom jeste mlada osoba koja se bavi preduzetništvom, odnosno vodi sopstveni biznis. Ovde primenjena definicija „mladi preduzetnik“ odnosi se znači na mlade osobe koje su vlasnici preduzetničke radnje odnosno preduzeća, kao i na one koji su samoupošljeni preko bavljenja poljoprivredom, stočarstvom... Definicija „mladi preduzetnik“ se i u kontekstu rodne ravnopravnosti odnosi i na „mlade preduzetnice“, odnosno osobe ženskog pola koje se bave preduzetništvom. Mladi u Srbiji Prema Nacionalnoj strategiji za mlade, mladi su osobe uzrasta od petnaest do trideset godina starosti. U Republici Srbiji ima oko milion i po mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini dvadeset procenata. Po zadnjem popisu stanovništva iz 2002. godine. Omladinska politika Pojmom Omladinska politika obeležavamo sistem podrške mladima koji je izgrađen u partnerstvu svih relevantnih nosilaca aspekata života mladih. Veoma je važno imati u vidu dimenziju osnaživanja i pune participacije mladih u ovom procesu. Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i važan prostor u kome mladi mogu da deluju kao aktivni građani. Istovremeno, omladinska politika bi trebalo da predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i pravima mladih. Elementi koji čine omladinsku politiku pored Kancelarije za mlade su prostor za mlade, omladinske organizacije, opštinska struktura, budžetska linija za mlade, institucionalne strukture učešća mladih kao i Akcioni plan za mlade, te akcioni planovi sa specifičnim ciljevima kao sto je i Akcioni plan za preduzetništvo mladih.
Ciljevi procesa Uzimajući u obzir prirodu prioriteta i međusektorsko presecanje određenih aktivnosti i predloženih mera proces izrade Akcionog plana je podrazumevao uključivanje institucija koje se na lokalu bave direktno ili indirektno mladima. Pored horizontalne međusektorske saradnje, izuzetno je bitno učešće opštine, uz kvalitetno poznavanje aktivnosti republičkih institucija. Svi prioriteti se oslanjaju na participaciju mladih, odnosno uključivanje mladih osoba u procese odlučivanja, kreiranja i savetovanja. Ovaj dokument predstavlja platformu i mehanizam do pune participacije mladih na svim nivoima. Proces izrade Akcionog plana za preduzetništvo mladih Proces izrade Akcinog plana za preduzetništvo mladih je započeo u novembru 2010. godine dogovorom glavnih nosilaca aktivnosti. Sledeći korak je podrazumevao formiranje radne grupe i određivanjem prioriteta u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade i Lokalnim Akcionim planom za mlade. Nakon toga je određena metodologija i dinamika rada. Istraživanje, kao sledeći korak procesa podrazumevalo je postavljanje tehnike istraživanja za koju je odabrana Fokus grupa i čijim su radom određeni i trenutno stanje i prioriteti i vremenski okvir izrade i implementacije AP za omladinsko preduzetništvo u periodu od 2011. do 2013. godine.
