Preuzmite Poslovna i pravna etika i više Završni radovi u PDF od Pravna etika samo na Docsity! 1. Bezbednost proizvoda i korporacijska odgovornost Bezbednost proizvoda i korporacijska odgovornost Metod koji smo primenili na atomske centrale može se isto tako pri- meniti na bezbednost proizvoda. Kaa što atomske centrale ne smeju da nanose štetu kroz izlive ili pogrešno funkcionisanje, tako ni fabrikanti ne smeju da nanose štetu svojim proizvodima. Niva rizika koji društvo u ko- rišćenju proizvoda želi da prihvati neformalno može da se postavi datim stepenom znanja koji se odnosi na posebnu vrstu proizvoda, ili, u složenijim slučajevima, tu ravan može da odredi vlada. U oba slučaja, kršenje ovih standarda jeste neetično, iako je to samo u drugom slučaju nezakonito.? Zaključak možemo da ilustrujemo pomoću automobila. Svi znamo da nijedan auto nije potpuno bezbedan. Isto tako znamo da su neka kola u nekim *pogledima bezbednija od drugih. Velika kola verovatno će biti sigurnija nego mala ako se jedna s drugim čeona sudare. Mala kola koja udaraju u veliki kamion u nekim će slučajevima u tom sudaru izvući deblji kraj. Mercedes Benc tvrdi da svoja kola projekruje imajući za cilj bezbednost; kupac plaća to dodatno majstorisanje koje se ulaže u kola. Nije verovatno da mala, jevtina kola mogu da budu podjednako bezbedna kao i veća, skupa kola. Ako je to tačno, koliko tad neka kola moraju da buđu bezbedna da bi bila ,,bezbedna“, i ka će to odrediti? Svaka kola mogla bi da se načine bezbednijima nego što jesu. A ipak niko od nas ne želi da vozi kala koja su teška kao vojni tenk, iako bi ona bila bezbednija od ovih koja vozimo. Stalo nam je da pređemo mnogo kilometara ža kupljeni benzin, plaćajući ono što sebi možemo da priuštimo, i raspolažući izvesnim komforom u kolima. Zato svaki proizvođač kola mora da pravi određene kompromise, uravnotežujući brzinu, težinu, cenu, sigurmost, kom- for i druge činioce. Prvi približan odgovor na pitanje koliko auta treba da bude bezbedan glasi da treba da odgovara onome što inženjeri zovu najsavremeniji stepen znanja. Ne očekujemo da se kola zapale kad ih pri umerenoj brzini neko Ali, ko je nadležan da odredi koliko je bezbedno ,bezbedno"? Da li to zavisi samo od proizvođača i potrošačke publike? U Sjedinjenim Državama, zadatak donošenja ove odluke takođe je zapao Nacionalnoj upravi za bezbed- nost drumskog saobraćaja (NHTSA)“ , ali, od svog osnivanja 1966, ona nije ustanovila mnogo standarda. Godine 1977. postavila je standarde za bezbed- nost benzinskih rezervoara, i, između ostalog, standarde u vezi s prevrtanjem vozila ili bočnim udarom. Njeni standardi predstavljaju meru rizika koju javnost može da očekuje, i treba da su plod izvesnog racionalnog uravnote- ženja troškova veće sigurnosti, i postignute mere sigurnosti, datog stepena znanja, i želja publike. No, čak i bez vladinih standarda, proizvođači su etički odgovori da ne nanose zlo, i tako su etički odgovorni da svoje proizvode prave onoliko bezbednima koliko ta dati stepen znanja dozvoljava. Kad ulazimo u neku zgradu očekujemo da je bezbedna i da se neće srušiti na nas. U tom očekivanju podržavaju nas građevinski propisi i građevinski inspektori, čiji je posao da potvrde da građevina zadovoljava standarde koji stanarima jemče sigurnost. Zgrade se ponekad ruše pri vrlo jakom zemljotresu. Pa čak i tu očekujemo da je urađeno sve što je razumno mogla biti urađeno, u skladu sa znanjem dostupnim u vreme gradnje, da se ta mogućnost atkloni. Građevinski nedostaci zbog pogrešnog projektovanja ili korišćenja podstandardnih materijala obično su posledica neetičnog pona- žanje jedne osobe ili više osoba, i nastala šteta može njima da se stavi na lušu. 2. Bezbednost u procesu proizvodnje Bezbednost proizvodnje Kao što nivo bezbednosti proizvoda koju društvo očekuje ili zahteva može da varira, zavisno od toga šta je mogućna i koju ravan bezbednosti zajednica može sebi da priušti, tako isto može da varira nivo bezbednosti koja se očekuje ili zahteva u procesu proizvodnje. Ovde je riziku izložena bezbednost radnika i nameštenika, ne kupaca i potrošača. Kao i u slučaju bezbednosti proizvoda i ovde postoji minimum, a rizičnost radnog mesta koja ide ispod tog bezbednasnog minimuma nije etički prihvatljiva. Ovde idu svi oblici opasnosti koji se lako mogu otkloniti, i svi oblici štete koji se lako dadu preduprediti. Na primer, očekuju se da. za rad budu obezbeđeni od- govarajuća ventilacija 1 podnošljiva temperatura — recimo, za službenike pbezbeđenja u slučaju požara (tu treba da postoje pogodni protivpožarni izlazi), kao i zaštita od opasnih mašina, i toksičnih materija i otpada, Neki poslovi su po prirodi opasni, a s njima ulaze u igru opšta pravila definisanja prihvatljivog rizika. Protivpožarstvo je opasno zanimanje. No. tu, vatrogasci mogu očekivati da budu snabdeveni svakovrsnom sigurnosnom opremom koju zajednica može da dobavi i plati. Mogu da očekuju obuku, i posla gašenja požara treba da se prihvate sa svešću a rizicima, i znanjem kako da ih sveđu na najmanju rneru. Valja da su odgovarajuće plaćeni za preuzimanje tog rizika. No, koliko ta tačno iznosi može značajnć da se razlikuje od prilike do prilike. ouaasju Poslodavci su odgovorni za bezbedne radne uslove, i podložni krivici za povrede koje radnici pretrpe zbog neispravne opreme ili nehezbednih radnih uslova. U Sjedinjenim Državama, radnička nadoknada je neka vrsta osigu- ranja koja pokriva povrede radnika na poslu. Ali poslodavci podležu odgo- vomrnosti i za štetu uzrokovanu nemarom, ili neobaveštavanjem radnika o rizicima kojima su izloženi a za koje poslovodstvo zna. Sigurnost proizvoda, bezbednost procesa proizvodnje, zaštita okoline, sve to na odgovarajući način obuhvata društvene i individualne odluke i izbore, procenu rizika, i brižljivo razvrstavanje složenih spornih pitanja. Etika igra značajnu ulogu u njihovom rešavanju. Etički obziri imaju uticaja na postavljanje bezbednosnih standarda i za proizvađe i za životnu sredinu, ali oni još jasnije dolaze da izražaja kad se ti standardi ustanove. Namerno spuštanje ispod linije standarda je prima facie neetično, i predstavlja povredu naloga da se ne nanosi zlo. 4. Šta određuje da je neka informacija poslovna tajna 5 Da bismo stekli jasniju predstavu o poslovnim tajnama i vlasništvu nad intelektualnom svojinom, možemo da pogledamo tri tipična mada hipotetična slučaja: Slučaj 1. Džon Nosit (Jonhn Knosit) bio je rukovodilac istraživačkog tima firme CDE elektrik. Njegov tim radio je na stvaranju jevtinijeg i delotvornijeg vlakna za električne sijalice. Šest meseci ranije kružile su glasine u toj grani proizvodnje da je pomenuti tim već postigao cilj, i da je potrebno samo još završno testiranje. To bi CDE elektrik dovelo u veliku prednost u odnosu na konkurente. Pet meseci ranije, X elektrik je preuzeo Džona od CDE i zaposlio ga, ponudivši mu 25.000 dolara godišnje više nego što je dobijao.Nije pominjan njegov rad na novom vlaknu, Pošto je proveo tri meseća na novom poslu, Džonu je prišao pretpostavljeni i rekao mu da ga je X elektrik zaposlio zbog njegovog rada na vlaknu, te da će hitno morati da izradi novo vlakno za X elektrik ili će biti otpušten. Džon zna kaka da napravi vlakno. Da li je moralno opravdano da napravi vlakno za X elektrik? Slučaj 2. Džejn Beri (Jane Berry) radi kao direktor prodaje za firmu Prilično dobra rashlađivanje. Nju unajmljuje firma Još bolje rashlađivanje da zauzme slično mesto, uz poprilično povećanje plate. Pre nego što napušta Prilično dobro rashlađivanje, Džejn pravi kopiju knjige mušterija, koja sadrži spisak klijenata firme, ime osobe za kontakt u svakoj firmi, vrstu opreme koju svaka od firmi kupuje, vreme kad treba obaviti zamenu, i druge slične informacije. Nosi spisak sa sobom, i potom sistematično stupa u kontakt s ljudima sa spiska u odgovarajuće vreme, promovišući proizvode Još boljeg rashlađivanja. Ona veruje da su ovi proizvodi bolji od onih Prilično dobrog rashlađivanja, i, pošto poznaje obe vrste proizvoda, u stanju je da izvede ubedljiv skok prodaje. Da li čineći to postupa moralno? Slučaj 3. Henri Mangel (Henry Mangel) je pomoćnik direktora kadrov- ske službe Prljavosmeđe građevinske kompanije. Za kompaniju je radio pet godina. Tokom tog vremena poprilično je naučio o metodima personalne politike kompanije, koji su primenjivani i potvrđeni kao uspešni, Delom kao plod njegovih inovacija, radnici su postali zadovoljni, i njihova produktiv- nost je porasla. Njega tad unajmljuje Travastozelena građevinska kompanija kao svog direktora personalne službe. Na novom poslu, on bez oklevanja uvodi niz promena zasnovanih na iskustvu iz Prljavosmeđe gradevinske kompanije, a uz to koristi i neke od tehnika koje je sam smislio i koristio u ranijoj firmi. Da li je moralno opravdano da to radi? 5. Industrijska špijunaža Industrijska špijunaža Kako je biznis postao globalan, tako su i problemi čuvanja informacija i krade informacija postali stvar ne samo jedne firme koja se nadmeće s drugom već i špijunaže koju sponzorišu nacionalne vlade. Neobično je da se, okončanjem Hladnog rata, špijuniranje koje je bilo karakteristično za me- dusobne odnose vlada bar delom preobrazilo u uhođenje industrijskih kome« panija sveta koje prednjače u tehnološkom razvoju. Glavna meta postale su američke kompanije, naročito one u oblasti elektronike, laserskih istraži- vanja, biotehnologije, vazdušnih i kosmičkih letelica, i drugih industrijskih grana budučnosti — posebno njihova tehnologija, marketinški planovi, licita- cioni ugovori i softver. Poslednjih nekoliko godina problem je izišao na videlo, kako se otvorila rasprava o pravoj ulozi američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u uhođenju kompanija u drugim zemljama, i kako je vlada Sjedinjenih Država optužila obaveštajne službe drugih zemalja za špijunažu. Rusija, Francuska, Japan, Izrael, Egipat, Narodna Republika Kina, idu među skoro stotinu ze- malja koje su, po svemu sudeći, tragale za poslovnim tajnama američkih kompanija. 7 Kao što je to najčešće slučaj u vojnoj špijunaži, i industrijska špijunaža za dobavljanje informacija u velikoj meri zavisi od javnih izvora podataka. Ona brižljivo skuplja, razvrstava i analizuje podatke do kojih se može doći u objavljenim člancima, izveštajima, intervjuima, prodajnim promocijama i sličnim stvarima. I do 90 posto podataka prikupi se na ovaj način, a ovakvo dobavljanje informacija je i zakonito i moralno. Drugi veoma efikasan način dobavljanja poverljivih podataka a poslov- nim tajnama neke kompanije jeste korišćenje njenih nameštenika, Već samo raspravljali o tome koje informacije pripadaju poslodavcu a koje zaposle- nima. Ali strane države koriste mnoge tchnike koje nisu prosto preotimanje nameštenika ili kupovanje tajni od njih. Kina je optuživana da Kinezima zaposlenima u ključnim američkim firmama poklanja besplatne letove za Kinu kako bi im ojačala lojalnost i odobrovoljila ih za razgovor o poslu. Takođe šalje studente da studiraju na onim katedrama američkih univerziteta na kojima će imati pristup znanju i informacijama za koje je vlada zaintere- sovana, Neke zemlje zahtevaju da američke firme u inostranstvu zapošljavaju lokalno osoblje, odakle onda neka prikupljene informacije prebacuje obave- štajnim uredima lokalne uprave. 10.Odlučivanje na multinacionalnom nivou 11. Razlika između minimalnih i viših dužnosti u multinacionalnim korporacijama 10 12. Pravni osnov principa „ne nanošenja štete“ na aktivnosti multinacionalnih korporacija 11 13. tivni minimum. U tom kontekstu, glavna prednost pristupa zasnovanog na pravima jeste uspostavljanje jasne granice za zahteve koji se postavljaju u ime zakona i morala strane zemlje — bar kada je u pitanju jasna opasnost po sigurnost radnika. Izričite pretnje, poput slučajeva kada zagađenje u fabrikama azbesta premašuje nivoe koje preporučuju neza- visna naučna tela, krše prava zaposlenih, posebno njihovo pravo da ne budu izloženi šteti. Ne može se naći nikakvo opravdanje u pozivanju na blage lokalne propise ili nedo- voljno obavešteno javno mnjenje u stranoj zemlji. Verzija ,poslednjeg čoveka“ Ričarda Rutlija: moralne dileme Verzija ,,poslednjeg čoveka“ Ričarda Rutlija (Richard Routley) /15/ mogla bi glasiti ovako: zamislite da ste posled- nje preživelo biće i da ćete uskoro umreti od nuklearnog trovanja, kao što su već pomrla sva druga ljudska i druga bića koja osećaju. Pretpostavimo i da imate moć da uništite sav preostali život ili, da pojednostavimo, poslednje drvo koje bi moglo da nastavi da buja i razmnožava se, ako ga ni- Ko ne bude dirao. Vi nećete patiti ako ga ne uništite. Da li ćete pogrešiti ako ga posečete? Dublji ekološki pogled kaž da hoćete jer ćete tako uništiti nešto što irna vrednost u se- bi i po sebi i tako osiromašiti svet. ' Moglo bi se tvrditi da je drvo važno samo zato što ljud- ska bića uopšte misle da drvo ima vrednost, bilo praktičnu ili estetsku, a ne atomi i molekuli u koje bi se pretvorilo ako promeni svoj sadašnji oblik. Pitanje je da li drvo ima vred. 12 . MopaltHo nupaso (umu oBjgalihewe) jecre omnatuheine MopajiHor cy- GjexTa y MOPAJIHOM OJHOCy Ma SaxTePa Na My Ipyra cTPaHa y TOM om- , CyOjekT MOPAJIHe NJY2KHOCTM, YuHMHH HEITO IITO je NIpormmcano HOpMOM. laKO, HUP., IIOBEPMJAL mMa MOpaJIHO TIpaBo za MY IJYIKHHMK BPATH nyr, A JeTE MMA MOPAJIHO TIPABO IIpeMa POJUTEJBY Na ra OBaj M3Np- gxaBa, Kao iro u carosopsipi umajy NpaBo jelaH IIpeMA NPpyTOM ma sa- xTenajy ga ce rosopu ucruua uru. MopanHx ogHoc je, TaKO, OuHOC y3sa- jaMHMX, KOpeJaTHBHMX Ipasa M NJ?KHOcTM — CBAaKOM MOPAJIHOM Ipasy OnmroBapa jenHa MOpaJiHa NyKHOCT M OGpHyTO. MebyTuu, oko mojma MOparuor rpaBa mocroju rakobe Heciarame y Teopuju. Heku muci omćanyjy Osaj nojaM Kao HeIITO ro CYILTUH- cKu ne Olrosapa MOpagy+ Ilo iwsuma OH ce MOXe ymorpećuru caMo y NIPaBHOM ITOpeTKy.“ | nošHaje CAMO AYZXHOCTM, X He M IIPaBa. TaxO. je Ilerpaxguumu CBOjy NO3HATy IICHXOJIOLIKy Teopniy o passmvnju uaMehy CaMO cBojy NyxHOcr, a HUK&KO paso EpyTOr ey6jekrTa, E cy6jekT OCeha M rmpaso npyror cy6jekTa (rsn. Ba oš = a TuBHO-ATPAGYTHBHA Ocehaiba). AKO je jenaH MOpaiu cy6jexarT g zmnepi S zpeMa Kpyrom cy6jekTy c KOjuM CTOj4 y OUHOcy nocrynu ma a HauuH, OgaTJe He usna3x ga osaj npyru cyOjekr suma Ha To E sE MopajiHo IIpano. Moxe ce uhu 4 gaje y OBOME, Ia TEP sa magare xolu Marmela la uMa MOpalHO NPSBO Y CTBApu HMa oma cyojexT HOCT, MAKO TO Ha IIPB4 NOIJEN uuje TAKO. MOPAJIHy Nyza- dapueu. COTIMOJIOLIKM NOCMATpaHO, u3nleA Na Ce Sacra MOpa IpM3HaTH za usmeby T3B. cyOjekruBHor npasa y IpaBHOM ONHOCY M MOPAJIHOT IIpaBa Y MopajiHoM OgHOcy mocToje smecHe passure. Ilok je cyojekrTHEHO npaBo saucTa ,“MCTO“ IPABO, NOTJE MOPAJHO IpaBO yBek Me Cc nyY?KHouihy na ce saxTeBameM cBor rpaBa oGe3Gelu Mcryibeibe NY?7KHOCTM APyTOT. Zipyraduje pedeH0O, go cyOjekT cyojekrusHor Ipana y IIpaBHOM OZXHOCY MO2Ke yBEK na Ce OLPEKHE BPiLeIbA CBOF IIpPaBa, TJ. saxTenaiba ga cybjekT IIpaBHe NY?KHOCTM M3BPUIMA CBOjy Ny>KHOCI, ZOTJIE CYyOjeKT MOpaJIHOF IIpa- sa He Gu MOrTa0 ja ce OIpekHe cBor Ipasa x Mopao Gu na saxTeBa M3aBp- 1Iiemee MOP&JIHe IYIKHOCIM IPYTOF Cy6jekra, jep OM uHaqe M cam M3BPILIMO npekpnruaj mMopama. Tako ce, HIp., nosepujan Hue &u morao onpefim_cBor IpaBa Xa MY LJKBREK ILIATM Ny HMTH CATOBOPHMK CBOI IPaBa ga My ce Kake HMCTUHa MTI. 18.Vrste moralnih prekšaja po težini 15 C očsupoM Ha BpenHocr oHor mopaznor go6&pa uporan gora je yne- pen, pasuuayjy ce pase BpcTe MOPAJKHK NpeKpillaja IO TeXXRuHH. CBaKof Bakehu MOPOJIHM CMCTEM MMA RIQIe MJI M&ie NPelH43Hy MW paspabeny JIECTBMUyY MOPAJIH4K NpeEplulaja C OG3MPOM Ha IHMXOBy Te7EMHY — om unajrexux no najrakumax. Jlsa ucra nperpmnaja, pasyMe ce, HiMcy Hucre TEMKMHMHC Yy Ba pazHa MOpaja, € OG3HPOM Ha passuke meby OBuMa. IIpe- xpiuaju kojm cy y jegHomM MOpAJy J&KH, y APYFOM CY TEIIKM, M OGPHyTO, KAO IITO MMA caysajesa M Kan je netiro npegpimaj y jemnom, a nonmyi- TEHO MJIM, “aK, BPJIKHA Yy APYTOM MOpajy. Mnag, coumonoruja mopaza MOJKE Ma yrTBPAM M3BecrAH CiBiCAK IpeKpillaja KOju Cy BMINe Kru Marte onmrru, urro je nocnenwmja omrosapajyhe pegaTuBHe YHHBEep3aJIHOCTM MO- PANAMA HOpMH, O UEMy C& DaCIpaBiLa Fa IOCeGHOM MECTy. C rmeaunTa comuonoruje Mopana najsanumusupuje je marasbe saurro mosaau go Moparuux npexprmaja. One Tpefa pasaunosaru msa Cciyuaja: yeBojeHHx MOPAJIHWX HOPMM M HeycBojeHux. Y cnyuajy na Mopanuu cyOjer uuje ycnojko jenmy Mopasny HOPMy, iGeroB npekpniaj c IS€roBor rnelKiiTa u Huje MOParHuum npekpiuaj, re TBEHMK HOpMM — cyOjekT Be npespinaj monpluiTu ka Hamas na je To sa Ocrsapeibe HM3BECHMX IJUbena NnoBOmHije, drpu ueMy he, Hapaaio yseru y oGoup u upyrmene cauxiuje, koje he a mera GuTu esenryajno upumereHe. imrramy je, name, jenau pauuonajan pauyH nrra je mo Poseanje za cyojekra — Na HGBpuix IIpeKpilaj mu He. Hacynpor omum cayuajesuma nocroje cnyuajesu ueTo; nperpmaje, Th npexpimaja jačcHO u “Spero yeBojeumx Mona nina PaTHor Gea HRaREOr CYKoGa M C NOTNyHOM MOPSAHOM yPaWyHEuBOLIhy crSjamna Y3sponyu Koju moBoge no raxeor mpexpulaja uanase ce y nojanu mHTepeca za ce HOpMa npexpum koju rakO jaKo MOTHBIMIIy BOJbY Za OHa MOHOCM ONJIYKy O npekpinajy. Ta murepecn mory OMTH H3 CacBuM KOpHCTH (HIP, maTePujaJHuX) NA M M3 NOTNyHO Perom LITO CY CrpacTM. Uonex je, BuMeJIM cMO, nageKko on Tora ga ye yckJa- beno Guhe, koje BIMNe-MAE€ HyTOMATCKM NOySnaHO IOCTyIIA IO HOPMAMA, Ia MaKap OH€ Gule u unpcro ycnojene Mopajne HopMe. OH je HeycEHa- bemo m cnaGo 6uhe, pacrpsano &pojgMM yHyTPauneum CYKOGHMA MOTHBA. Za 6H nočenmuo MOPAJIHn muruu, NOceČHO Kag TU TPAJRM TEmČ IEpTDE, norpećna je Gopća u cara, a OBY MHOrH geyau HeMajy, a cBakakO je Hemajy ynex. 19. Unutrašnja i spoljašnja moralna sankcija 16 21. Pravo kao anticipator morala 22. Trostruki uticaj prava na društveni moral 17 29.Vlast, pravo i moralnost iv VLAST, PRAVO I MORALNOST* H. L.A. Hart je naslednik i lučonoša velike tradicije u filozofiji prava, koja deluje realistično i neromantično. Po njoj su postojanje i sadržaj prava društvena činjenica, čija je veza sa moralnim ili bilo kojim drugim vrednostima kontingent- na i nesigurna. Njegova analiza pojma prava je deo poduhvata demitologizaci je prava, usađivan ja racionalnih kritičkih stavova u njega. Počevši od svog inaugu- ralnog predavanja u Oxfordu“*', on je jedva čekao da rastera filozofsku maglu koju je zatekao u pravnoj kulturi i pravnoj teoriji. I poslednjih godina on je jed- nako pokazivao u kojoj je meri odbacivanje morališućeg mita oko prava od sre- dišnjeg značaja za njegovu teoriju. Njegovi ogledi *'Bentham and Demystifica- tion of the Law' i “The Nightmare and the Noble Dream'25“ pokazuju da on sve- sno deli bentamovsko osećanje neobičnog poštovanja koje se prema pravu negu- je u zemljama običajnog prava (common law), kao i njegove štetne moralne po- sledice. Evidentan je njegov strah da je poslednjih godina pravna teorija posrnula u tom pravcu, kao i njegov stav da pravna teorija ima ulogu da postavi kanceptu- alne temelje za staloženu i potencijalno kritičku procenu prava. Ovaj stav je usmeren ka veoma starom pitanju odnosa između mo- ralnosti i prava. Pogotovu, on se tiče pitanja da li je ikada slučaj da je jedno pravilo pravno pravilo zato što je moralno obavezujuće, odnosno, da li jedno pravilo ikada može da ne bude pravno obavezujuće na osnovu toga što je moralno neprihvatljivo. Kao toliko puta u filozofiji, veliki deo odgovora na ovo pitanje sastoji se u odbacivanju samog tog pojednostavljenog pitanja, i njegovoj zameni mnogo složenijim pitanjima koja se tiču odnosa između moralne vrednosti i pravne validnosti. Međutim. zadržimo u svesti ovo po- jednostavljeno pitanje. Ono nam pomaže da krenemo u naše istraživanje. Pravo se zasniva na (empirijskom) izvoru ako njegovo postojanje i sadr- žaj mogu da se identifikuju isključivo pozivanjem na društvene činjenice, bez pribegavanja bilo kojem evaluativnom argumentu. Sve tri teze daju pravu koje se zasniva na izvoru posebnu ulogu za identifikaciju prava. Međutim, dok škrta teza o izvorima smatra da postoji samo ono pravo koje se zasniva na (empirij- skom) izvoru, dotle ostale dve teze dopuštaju da se pravo na različite načine može dopuniti pravom koje nije zasnovano na izvoru. Zapravo, teza koherenci- je insistira na tome da svaki pravni sistem nužno uključuje i takve zakone. Osnovni cilj ovog ogleda je da brani tezu o izvorima od nekih uobiča jenih nesporazuma? i da ponudi jedan razlog na osnovu kojeg pretpostavlja tu tezu drugim dvema tezama. Ovaj argument je usmeren ka prirodi vlasti, koja je pred- met prvog odeljka. U drugom odeljku se pokazuje da su neke od implikacija ove analize relevantne za naše shvatanje prava. Time je ispitan njihov odnos sa ove tri teze. Veza između prava i vlasti se koristi za kritiku Dvorkinovog podr- žavanja teze koherencije, kao i teze inkorporiranosti, koju su zastupali Hart i drugi. Odbacivanje ovih gledišta vodi ka prihvatanju teze o (empirijskim) izvo- rima. Ogled zaključujem nekim zapažanjima o odnosu pravne teorije, prava i moralnosti. Ovaj argument je u svemu istraživački, a ne konkluzivan. 20 33. Uloga vrednosti u pravu VI. ULOGA VREDNOSTI U PRAVNOJ TEORIJI Prema Dvorkinu, pravni pozitivisti zastupaju model pravila prema poli- tičkoj teoriji o ulozi prava, koja se po njima sastoji u tome da se 'obezbedi je- dan javni i pouzdan niz standarda za privatno i javno ponašanje, standarda koji ne mogu da se dovedu u pitanje nečijom individualnom koncepcijom po- litike ili moralnosti.*" Argument ovog članka pokazuje da se nešto slično Dvorkinovom opisu može primeniti i na moj argument. Međutim, treba pri- Počnimo time što ćemo razmotriti gledište koje osporava značaj namere zakonodavca za naše razumevanje prava. Na pitanje: 'zašto bi čovek nekom pojedinačnom tekstu pripisao značaj zakonski obavezujećeg teksta?" to gle- dište bi pružilo sledeći odgovor: "jer je donet na osnovu odgovarajuće ustav- ne procedure.' Na pitanje 'kako bi se taj tekst mogao tumačiti drugačije nego pozivanjem na namere svojih autora, odgovor bi upućivao na postojeće kon- vencije interpretacije, koje ne moraju da upućuju na nečije namere. Nema ni- čeg lošeg u ovim odgovorima. Oni samo otvaraju dalja pitanja. Zašto neki tekst koji je iznet u skladu sa tim procedurama dobija poseban status? Da li je to neka vrsta magije ili fetišizma? Ta procedura je način na koji jedan tekst dobija zakonsku snagu, jer je ona tako zamišljena da omogućuje onima na vlasti da iznesu gledište o tome kako hi ljudi trebalo da se ponašaju, te da to učine na obavezujući način. Či- njenica da je reč o takvoj jednoj proceduri, a ne samo o nekom proizvoljno izabranom ritualu, čini deo razloga da je reč o zakonskoj proceduri. Zakono- 21 34.Zakonito opravdanje i validnost III. ZAKONITO OPRAVDANJE [ VALIDNOST Pravni sistem se može smatrati za sistem praktičnog rasuđivanja, jer su mnoga njegova pravila smeštena u opravdavajuće strukture. Pravila su tako smeštena ako, od bilo koja dva pravila, jedno zakonski opravdava drugo. Od- nos zakonitog opravdanja između pravnih pravila je samo jedan primer šireg odnosa zakonitog opravdanja među pravnim iskazima. Jedno uspešno zakonito opravdanje nekog postojećeg pravila koje zavi- si od sadržaja ne utvrđuje samo da je to pravilo moralno validno, već takođe da je dobro da ono postoji. Stoga je to razlog protiv menjanja tog pravila, međutim, još jedanput se mora reći da to nije nužno odlučujući razlog. Samo uvođenje promene, čak i one koja menja neko manje zadovoljavajuće pravilo za ovo sada postojeće, može imati aspekte i posledice koji ga čine poželjnim ikoji mogu prevagnuti nad razlozima koji su protiv njega. Sada imamo jednu prilično potpunu sliku smisla u kojem se može go- voriti o tome da je pravo sistem praktičnog rasuđivanja. Prvo, neka pravna pravila opravdavaju neka druga pravna pravila. Time ona osvetljavaju smisao tih pravila. Ovi prvi su neprocenjivi putokazi za tumačenje ovih drugih, i oni pomažu da se donese odluka koju težinu treba dati ovim drugim pravilima kada su u sukobu sa drugim pravilima. Drugo, pravna pravila konstituišu pravne razloge da se pravo razvija na određeni način. Važnost činjenice da su to pravni razlozi za razvoj prava je što su to razlozi po kojima sudovi moraju da postupaju kada im se za to ukaže prilika. Na jednom drugom mestu ja sam ih doveo u vezu sa usmerenim administrativnim ovlašćen jima.?"' Razmotri- mo slučaj u kojem je nekom administrativnom telu dato ovlašćenje da deli i vesne privilegije i prava (recimo, da deli dozvole) i naloženo mu je da to čini ukoliko su zadovoljeni izvesni uslovi (npr. da predloženi plan razvoja čuva karakter okoline, zadovoljava tražene zahteve bezbednosti i ne povećava sao- bračaj u toj oblasti). To telo po zakonu mora da iskoristi svoja ovlašćenja ka- ko mu je naloženo. Činjenica da jedan pravni iskaz uspešno opravdava neki drugi iskaz koji još nema zakonsku snagu, predstavlja razlog da mu sudovi koji imaju to ovlašćenje daju zakonsko dejstvo. Stoga se njihovo ovlašćenje da menjaju i razvijaju pravo pretvara u jedno usmereno ovlašćen je. 22

Dokumenti

Rezime

Vežbe

Ispiti

pitanja