



Study with the several resources on Docsity
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Prepare for your exams
Study with the several resources on Docsity
Earn points to download
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Short text for school presentation
Typology: Summaries
1 / 5
This page cannot be seen from the preview
Don't miss anything!




Аушвиц и Јасеновац – два пута до коначног решења Садржај:
безбедност Рајха, да припреми „коначно решење“. Хајдрих је 20. јануара 1942. сазвао Ванзејску конференцију, где он и други високи званичници планирају систематско убијање свих 11 милиона европских Јевреја. Након Ванзејске конференције, нацисти су покренули „Операцију Рајнхард“ како би елиминисали 2 милиона јеврејских Пољака.
Након инвазије Немачке и њених савезника, на Југославију у априлу 1941., усташке власти су прогласиле Независну Државу Хрватску. Усташки режим је изградио више концентрационих логора у Хрватској који су коришћени за изолацију и убијање Јевреја, Срба, Рома и других мањина, као и политичких и верских противника. Највећи од ових логора био је Јасеновац, смештен на обали реке Саве, јужно од Загреба. Крајем августа 1941. године хрватске власти су основале прва два логора комплекса Јасеновац, Крапје и Брочица, која су затворена након четири месеца. Остала три логора била су Циглана, Козара и Стара Градишка, при чему је Стара Градишка првобитно служила за политичке затворенике, а касније је постала концентрациони логор за жене. Логоре су чували припадници усташке милиције и хрватске политичке полиције. Услови у логорима били су ужасни: затвореници су добијали минималну храну, имали лоше склониште и санитарне услове, а стражари су их окрутно мучили и убијали по својој вољи. Убијања су вршена на изузетно суров начин – у јамама, са употребом оштрих предмета (ножевима, секирама...) и другим методама које су показивале изузетну бруталност, што је Јасеновац издвајало од многих других логора. Међу затвореницима били су Срби, Јевреји, Роми и политички противници режима. Неки од одабраних затвореника са посебним вештинама (лекари, електричари, кројачи) били су поштеђени смрти и пребачени у Аушвиц-Биркенау током депортација 1942. и 1943. године. Када су партизанске јединице под командом Тита стигле до логора крајем априла 1945. године, затвореници су делимично покушали да се побуне и побегну. Већину преживелих стрељали су стражари пре него што су последња три логора затворена, а партизани су преузели контролу почетком маја 1945. године. Тачан број жртава је непознат: