History word document, Summaries of History

Short text for school presentation

Typology: Summaries

2019/2020

Uploaded on 11/27/2025

sara-djordjevic-3
sara-djordjevic-3 🇷🇸

2 documents

1 / 5

Toggle sidebar

This page cannot be seen from the preview

Don't miss anything!

bg1
Аушвиц и Јасеновац – два пута до коначног решења
Садржај:
1. Шта је коначно решење?
2. Историјски контекст
3. Концентрациони логор
4. Аушвиц
5. Јасеновац
6. Резиме
7. Литература
1. Шта је „коначно решење“?
Нацистичко „коначно решење“ било је намерно и систематско
масовно убиство европских Јевреја. Била је то последња фаза
Холокауста и одвијала се од 1941. до 1945. године. Велика већина
јеврејских жртава убијена је током овог периода. Није познато када
су нацисти одлучили о „коначном решењу“, али је оно било резултат
дугогодишњег прогањања Јевреја. Данас се тај израз користи као
синоним за геноцид над европским Јеврејима
2. Историјски контекст
Притисак на Јевреје почео је одмах након што је Хитлер постао
канцелар 1933. године. До 1939. нацистичка власт је све више
притискала Јевреје: забрањивали су им послове, доносили законе који
су их дискриминисали, организовали економске бојкоте и користили
отворено насиље. Циљ је био да што више Јевреја напусти Немачку, а
да они који остану буду потпуно изоловани.
Немачке власти су почеле да затварају Јевреје у посебне ограђене
делове градова, који су се звали гета - ограничена подручја која нису
смели да напуштају и где су живели у веома лошим условима.
Нацисти су их сматрали само привременим решењем.
Немачки званичници су разматрали пресељење свих јеврејских
становника Трећег рајха на острво Мадагаскар. Због рата, план није
могао да се изведе.
Масовна убиства започела су немачком инвазијом на Совјетски Савез
у јуну 1941. Око 4.000 људи у јединицама Ајнзацгрупа стрељало је
Јевреје, Роме и совјетске заробљенике, користећи касније и мобилне
гасне комбије - жртве закључане и угушене угљен-моноксидом. До
краја рата убили су око 1,4 милиона људи, већином Јевреја.
31. јула 1941. године, нацистички званичник Херман Геринг наредио
је генералу Рајнхарду Хајдриху, шефу Централне канцеларије за
pf3
pf4
pf5

Partial preview of the text

Download History word document and more Summaries History in PDF only on Docsity!

Аушвиц и Јасеновац – два пута до коначног решења Садржај:

  1. Шта је коначно решење?
  2. Историјски контекст
  3. Концентрациони логор
  4. Аушвиц
  5. Јасеновац
  6. Резиме
  7. Литература
  8. Шта је „коначно решење“? Нацистичко „коначно решење“ било је намерно и систематско масовно убиство европских Јевреја. Била је то последња фаза Холокауста и одвијала се од 1941. до 1945. године. Велика већина јеврејских жртава убијена је током овог периода. Није познато када су нацисти одлучили о „коначном решењу“, али је оно било резултат дугогодишњег прогањања Јевреја. Данас се тај израз користи као синоним за геноцид над европским Јеврејима
  9. Историјски контекст Притисак на Јевреје почео је одмах након што је Хитлер постао канцелар 1933. године. До 1939. нацистичка власт је све више притискала Јевреје: забрањивали су им послове, доносили законе који су их дискриминисали, организовали економске бојкоте и користили отворено насиље. Циљ је био да што више Јевреја напусти Немачку, а да они који остану буду потпуно изоловани. Немачке власти су почеле да затварају Јевреје у посебне ограђене делове градова, који су се звали гета - ограничена подручја која нису смели да напуштају и где су живели у веома лошим условима. Нацисти су их сматрали само привременим решењем. Немачки званичници су разматрали пресељење свих јеврејских становника Трећег рајха на острво Мадагаскар. Због рата, план није могао да се изведе. Масовна убиства започела су немачком инвазијом на Совјетски Савез у јуну 1941. Око 4.000 људи у јединицама Ајнзацгрупа стрељало је Јевреје, Роме и совјетске заробљенике, користећи касније и мобилне гасне комбије - жртве закључане и угушене угљен-моноксидом. До краја рата убили су око 1,4 милиона људи, већином Јевреја.
  10. јула 1941. године, нацистички званичник Херман Геринг наредио је генералу Рајнхарду Хајдриху, шефу Централне канцеларије за

безбедност Рајха, да припреми „коначно решење“. Хајдрих је 20. јануара 1942. сазвао Ванзејску конференцију, где он и други високи званичници планирају систематско убијање свих 11 милиона европских Јевреја. Након Ванзејске конференције, нацисти су покренули „Операцију Рајнхард“ како би елиминисали 2 милиона јеврејских Пољака.

  1. Концентрациони логори Концентрациони логори смрти налазили су се у Немачкој и окупираним територијама. Најсмртоноснији је био Аушвиц-Биркенау (данашња Пољска). Остали важни логори су: Мајданек, Собибор, Маутахузен, Дахао, Бухенвалд и други. Јединствени логор смрти који није био под директном немачком контролом био је Јасеновац, који су водиле усташе у Независној Држави Хрватској.
  2. Аушвиц – логорски комплекс Аушвиц је био један од најозлоглашенијих концентрационих логора Холокауста и централни за спровођење нацистичког „Коначног решења“. Основан 1940. године у Пољској. Састојао се од три главна логора: Аушвиц I (Главни логор), Аушвиц II – Биркенау (центар за смрт) и Аушвиц III – Буна/Моновиц (логор рада). Аушвиц I – Главни логор
    • -Основан 1940. године у Пољској.
    • -Импровизована гасна комора у подруму Блока 11; касније већа комора ван комплекса.
    • -Медицински експерименти у Блоку 10 (близанци, одојчад, патуљци, присилне стерилизације).
    • -„Црни зид“ између Блокова 10 и 11 – место погубљења затвореника. Аушвиц II – Биркенау
    • -Основан 1941. године, највећи логор комплекса.
    • -Подељен на десет делова са бодљикавом жицом.
    • -Центар за смрт – прве масовне жртве и експерименти са Циклоном Б 1942.
    • -Прве мале гасне коморе (Бункер I и II) замењене великим крематоријумима II–V 1943.
    • -Селекција депортованих: способни за рад – присилни рад, остали – гасне коморе.

Након инвазије Немачке и њених савезника, на Југославију у априлу 1941., усташке власти су прогласиле Независну Државу Хрватску. Усташки режим је изградио више концентрационих логора у Хрватској који су коришћени за изолацију и убијање Јевреја, Срба, Рома и других мањина, као и политичких и верских противника. Највећи од ових логора био је Јасеновац, смештен на обали реке Саве, јужно од Загреба. Крајем августа 1941. године хрватске власти су основале прва два логора комплекса Јасеновац, Крапје и Брочица, која су затворена након четири месеца. Остала три логора била су Циглана, Козара и Стара Градишка, при чему је Стара Градишка првобитно служила за политичке затворенике, а касније је постала концентрациони логор за жене. Логоре су чували припадници усташке милиције и хрватске политичке полиције. Услови у логорима били су ужасни: затвореници су добијали минималну храну, имали лоше склониште и санитарне услове, а стражари су их окрутно мучили и убијали по својој вољи. Убијања су вршена на изузетно суров начин – у јамама, са употребом оштрих предмета (ножевима, секирама...) и другим методама које су показивале изузетну бруталност, што је Јасеновац издвајало од многих других логора. Међу затвореницима били су Срби, Јевреји, Роми и политички противници режима. Неки од одабраних затвореника са посебним вештинама (лекари, електричари, кројачи) били су поштеђени смрти и пребачени у Аушвиц-Биркенау током депортација 1942. и 1943. године. Када су партизанске јединице под командом Тита стигле до логора крајем априла 1945. године, затвореници су делимично покушали да се побуне и побегну. Већину преживелих стрељали су стражари пре него што су последња три логора затворена, а партизани су преузели контролу почетком маја 1945. године. Тачан број жртава је непознат:

  • Немачки извештаји из Другог светског рата: 400.000–750.
  • Први југословенски и хрватски извештаји: око 600.
  • Неколико југословенских историчaра претпоставља до 700. Спомен-подручје Јасеновац
  • Основано 1968. године ради очувања сећања на жртве логора НДХ
  • Најпознатији део комплекса је споменик „Цвијет“ архитекте Богдана Богдановића
  • У оквиру комплекса налази се Музеј Јасеновац са личним предметима жртава, сведочанствима и историјском документацијом.
  • Меморијални простор обухвата очуване остатке логора и обележена места масовних гробница.
  • Сваке године 22. априла обележава се Дан сећања на жртве и пробој логораша. 6.Резиме Аушвиц и Јасеновац представљају два трагична пута до „коначног решења“ током Другог светског рата. Аушвиц, под немачком контролом, био је центар индустријског и систематског убиства уз употребу гасних комора и медицинских експеримената, док је Јасеновац, под усташком контролом, био познат по суровости и бруталним методама масовног убијања. Обa логора симболизују величину и страхоту Холокауста и страдања цивилног становништва, наглашавајући потребу за памћењем и образовањем о овим догађајима како би се спречили слични злочини у будућности.
  1. Литература Holocaust Encyclopedia Britannica https://www.britannica.com/event/Final-Solution https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/final-solution-overview? utm https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/auschwitz https://www.auschwitz.org/en/museum/unesco/?utm