Download Medicina rada skripta and more Summaries Preventive medicine in PDF only on Docsity!
1. PREDMET, ZADACI I ORGANIZACIJA MEDICINE RADA U NAŠOJ
ZEMLJI
Medicina rada je medicinska disciplina koja se^ bavi:
- psihofiziologijom rada,
- (^) ispitivanjem uslova rada,
- profesionalnih i drugih oštećenja pod uticajem rada, njihovim lečenjem i sprečavanjem njihovog nastanka. Medicina rada proučava:
- učestalost povreda na radu,
- etiološke faktore profesionalnog traumatizma,
- ispituje i predlaže primenu ličnih i tehničkih mera zaštite na radu. Stara se o primeni blagovremene i adekvatne medicinske i profesionalne rehabilitacije radnika posle povrede ili oboljenja, o profesionalnoj orijentaciji i selekciji kao i o oceni radne sposobnosti za određeno radno mesto. Proučava odsutnost sa posla kao i uzroke koji da nje dovode i na osnovu toga predlaže preventivne mere. Medicina rada predlaže mere za poboljšanje zaštite na radu i stara se o održavanju dobre fizičke i psihičke kondicije radnika. Da bi se to postiglo, medicina rada ispituje:
- uslove rada još pre izgradnje i puštanja u rad proizvodnih pogona, fabrika i sl. i zalaže se za primenu savremenih principa zaštite na radu
- tehnološke procese, počev od sirovina, međuprodukata, otpadaka pa do finalnih proizvoda
- povoljne i nepovoljne uticaje radne sredine (prisustvo profesionalnih štetnosti, režim rada i odmora itd.)
- (^) sistem školovanja i uvežbavanja novih radnika
- probleme u zaštiti žene-radnice
- probleme zaposlenja i rada radnika ograničeno sposobnih i starih lica i predlaže mere zaštite
- raznovrsne probleme kao što su stanovanje, prevoz radnika, lična higijena na radu, odmor itd. Služba medicine rada u našoj zemlji je organizovana tako da postoje:
- zdravstvene stanice ili dispanzeri na nivou radne organizacije,
- službe ili dispanzeri na nivou opštine,
- zavodi za medicinu rada na nivou regiona,
- (^) instituti ili zavodi na nivou pokrajine odnosno republike. Dispanzeri, zdravstvene stanice ili službe su obično organizovani u okviru domova zdravlja ili medicinskih centara.
- Bernardino Ramazzini – otac moderne medicine rada
2. OBIM DELATNOSTI ZDRAVSTVENE STANICE U RADNOJ ORGANIZACIJI
Lekar sa ostalim osobljem zdravstvene stanice obavlja sledeće poslove:
- ispitivanje kandidata za zaposlenje i davanje mišljenja o radnoj sposobnosti kandidata,
- sistematski pregledi radnika u cilju ispitivanja opšteg zdravstvenog stanja,
- proučavanje izvora i uzroka bolesti, povreda i oštećenja, uzroka odsutnosti sa posla,
- praćenje procesa adaptacije novoprimljenih radnika, radnika sa promenom radnog mesta, uslova rada, režima rada i odmora i sl.,
- kontrola uslova rada, odmora, rekreacije, ishrane, sanitarnih uređaja i sl.,
- analiza radnih mesta i određivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada,
- prevencija masovnih bolesti,
- nadzor bezbednosti na radu,
- (^) dijagnoza, lečenje, pružanje prve pomoći radnicima i organizacija službe hitne pomoći,
- briga o medicinskoj i profesionalnoj rehabilitaciji posle bolesti ili povreda,
- u slučaju smanjene radne sposobnosti, upućuje radnike na invalidsku komisiju,
- praćenje morbiditeta, traumatizma i odsutnosti sa posla, analiziranje njihovih uzroka i podnošenje izveštaja o tome,
- zdravstveno prosvećivanje radnika,
- saradnja sa drugim službama unutar radne organizacije kao i sa ostalim državnim ustanovama, sanitarnom inspekcijom, inspekcijom rada i dr. Zdravstvena stanica, u zavisnosti od broja radnika, treba da ima odgovarajući stručni kadar, prostor za rad i opremu:
- minimum stučnog kadra: 1 lekar, 2 ili više sestara, 1 sanitarni tehničar
- prostor i oprema: ordinacija (radni sto, ležaj, aparat za pritisak, slušalice i dr.), odeljenja za intervencije (instrumenti za obradu i previjanje rana, davanje injekcija, oprema za antropometrijska merenja) i kartoteka za medicinsku dokumentaciju.
3. OBIM DELATNOSTI SLUŽBE ILI DISPANZERA ZA MEDICINU
RADA
Dispanzer za medicinu rada, zavisno od toga da li obezbeđuje preventivnu i eventualno kurativnu zdravstvenu zaštitu jednoj ili više radnih organizacija, na teritoriji jedne ili više opština, treba da obavlja sledeće:
- izrađuje kratkoročni i dugoročni plan i program rada za zaštitu radnika,
- epidemiološka ispitivanja zdravstvenog stanja određenih grupa radnika,
- prethodne, periodične i vanredne preglede radnika na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Stručni kadar, prostor za rad i oprema - u zavisnosti od obima delatnosti i regiona koji
pokriva.
5. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI. KLASIFIKACIJA
PROFESIONALNIH ŠTETNOSTI.
Profesionalne štetnosti su faktori poreklom iz procesa proizvodnje, uslova radne sredine i organizacije rada, koje mogu štetno delovati na zdravlje i radnu sposobnost radnika. Dovode do organskih i funkcionalnih patoloških promena u organizmu. One su osnovni
uzrok profesionalnih bolesti, mogu dovesti do nepovoljnog toka opštih oboljenja, čestog izostajanja sa posla, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Profesionalne štetnosti se mogu podeliti na 3 glavne grupe:
- (^) štetnosti u vezi sa nefiziološkim uslovima pri radu i usled nepravilne organizacije rada,
- štetnosti u vezi sa procesom proizvodnje i
- štetnosti u vezi sa nedostacima opštih tehničkih i sanitarno - higijenskih uslova na radnom mestu.
I Štetnosti u vezi sa nefiziološkim uslovima pri radu i usled nepravilne organizacije rada :
- prekovremeni rad,
- prekomerni intenzitet rada,
- neracionalni režim rada,
- (^) dugotrajan prisilan položaj tela pri radu,
- prekomerno naprezanje pojedinih organa (koštano - zglobnog npr.).
II Štetnosti u vezi sa procesom proizvodnje :
a) štetni fizički faktori
- nepodesni klimatski uslovi: temperatura, toplotno zračenje, atmosferski pritisak, vlažnost vazduha;
- energija zračenja: jonizujuće zračenje, UV, IC, lasersko, preterano jaki izvori svetlosti;
- mehanička energija: buka, vibracije, ultrazvuk. b) štetni fizički i fizičko-hemijski faktori (toksične materije koje se javljaju u
proizvodnji kao sirovine, primese, međuprodukti ili definitivni proizvodi, kao i proizvodna prašina).
c) štetni biološki faktori (mikrobi, gljive, paraziti, bolesne životinje). d) štetni psiho-socijalni faktori.
III Štetnosti u vezi sa nedostacima opštih tehničkih i sanitarno-higijenskih uslova na radnom mestu :
- nedovoljna kubatura, slaba ventilacija, neadekvatno zagrevanje i osvetljenje. Ukoliko su ti faktori izvan dozvoljenih granica/doza/koncentracija govorimo o radnom mestu sa^ posebnim radnim uslovima/rizikom po zdravlje. Stepen rizika zavisi^ od stepena odstupanja nađenih vrednosti kao i od broja noksi. S toga, postoji zakonska regulativa koja zahteva od radnih organizacija obavezna prethodna i periodična ispitivanja uslova rada na takvim radnim mestima sa obavezom da
otklone nedostatke kao i obaveza sprovođenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika zaposlenih na ovim radnim mestima.
6. PROFESIONALNA OŠTEĆENJA. LISTA PROFESIONALNIH
BOLESTI.
Profesionalna oštećenja su oštećenja organizma nastala pod uticajem profesionalnih štetnosti koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa obavljanjem poslova u redovnom zanimanju. Dele se na: 1) povrede na radu (profesionalni traumatizam), 2) profesionalna oboljenja Povrede na radu su oštećenja organizma nastala kao posledica nesreće na poslu tj. iznenadnog, neočekivanog i neplaniranog događaja nastalog direktno ili indirektno u vezi sa radom u redovnom zanimanju. Uzroci su najčešće fizičke ili humane prirode. Profesionalna oboljenja obuhvataju sva akutna i hronična oboljenja koja su u vezi sa radom u redovnom zanimanju. Najčešće nastaju kao posledica dejstva profesionalnih štetnosti u vezi sa tehnološkim procesom. Pored etioloških faktora, na pojavu profesionalnih oboljenja utiču i individualne osobine, preležane i postojeće bolesti, urođena ili stečena otpornost, psihofizička kondicija itd. Početak profesionalnog oboljenja obično se teško zapaža, sumiranjem dolazi do kliničkih manifestacija (hroniciteta). Iznenadna pojava profesionalnih oboljenja se izjednačava sa nesrećom na radu. Prema specifičnosti uzroka profesionalnog oboljenja (tj. da li se javljaju kod ostalog stanovništva) razlikuju se:
- specifična ili profesionalna oboljenja u užem smislu – ona koja se po pravilu ne pojavljuju kod ostalog stanovništva (sve vrste pneumokonioza, trovanja profesionalnim otrovima, dekompresiona bolest, vibraciona bolest itd.)
- (^) nespecifična ili profesionalna oboljenja u širem smislu – javljaju se i kod ostalog stanovništva ali daleko češće u određenim zanimanjima (ravni tabani i proširene vene, deformitet kičme npr. kod nosača, hronični bronhitis kod radnika izloženih prašini itd.) Uzroci nespecifičnih su najčešće nefiziološki uslovi i nepovoljni sanitarno-higijenski i tehnički uslovi. Prema propisima socijalnog osiguranja dele se na profesionalna oboljenja sa i bez prava na obeštećenje. Profesionalne bolesti sa pravom na obeštećenje određene su zakonom i
- promena radnog mesta (privremeno uz lečenje ili trajno)
- invalidska penzija
- novčana nadoknada.
8. RAD I RADNA SPOSOBNOST. VRSTE RADA I POTROŠNJA
ENERGIJE.
Radna sposobnost je karakteristika stanja delatnosti čoveka i može se ceniti sa raznih aspekata (biološki, fiziološki, psihološki i dr.). Radna sposobnost se meri prema karakteru radnih zadataka i njihovih rezultata. Pojam ”rad” se može razmatrati sa fizičke i fiziološke tačke gledišta.
Razlikuju se tri vida mišićnog rada :
- dinamički pozitivan , pri kome se vrši premeštanje tereta u pravcu suprotnom dejstvu sile teže (podizanje tereta) i premeštanje po horizontali,
- dinamički negativan , kada se kretanje obavlja u pravcu sile teže i
- statički , bez premeštanja tereta, a mišićni napori su usmereni na njegovo održavanje ili obezbeđenje položaja tela pri radu. Klasična podela na fizički i umni rad sa fiziološke tačke je uslovna (uvek postoji kombinacija oba rada, sa dominacijom jednog ili drugog).
S obzirom na različit stepen automatizacije u različitim delatnostima, rad se može podeliti na:
- rad koji karakterišu znatna mišićna naprezanja (kovači, kopači),
- rad kod mehanizovanih procesa proizvodnje sa neznatnim mišićnim naporima (rukovanje mehanizacijom),
- rad kod poluautomatskih i automatskih proizvodnih procesa, monoton,
- rad na konvejerima (otpremači - kod serijske proizvodnje),
- rad vezan za rukovanje iz daljine (često je u pitanju umni rad),
- umni rad (može biti veoma raznovrstan). Potrošnja kiseonika:
- do 0.5 l/min – laki rad ,
- od 0.5 do 1 l/min – umereni i
- više od 1 l/min – težak rad. Energetska potrošnja:
- do 10.47 kJ/min – kod lakog,
- od 10.47 do 20.93 kJ/min – kod umerenog,
- više od 20.93 kJ/min – kod teškog rada. Sem težine mišićnih naprezanja, na dnevnu energetsku potrošnju utiču organizacija,
režim rada i odmora, utreniranost^ , mikroklimatski uslovi i dr.
Graft je dao gradaciju za korišćenje rezervne radne sposobnosti:
- I stepen - radnik može da vrši svoj rad automatski koristeći minimalnu voljnu kontrolu (vožnja bicikla na ravnoj površini)
- II stepen - fiziološka radna sposobnost gde se rad može vršiti bez posebnih naprezanja volje, a nastali zamor potpuno nestaje u toku odmora i noćnog sna
- III stepen – korišćenje “običnih rezervi”, rad se odvija specijalnim naprezanjem volje i tako nastao zamor ne iščezava za vreme noćnog odmora
- IV stepen - uključuju se rezerve koje nisu pod uticajem volje radnika, a zaštićene su pri običnim uslovima funkcijom vegetativnog nervnog sistema. Takva delatnost dovodi do opšte iscrpljenosti organizma.
Informativno – proces mišićne kontrakcije protiče kroz 2 faze:
- Aerobna faza – ¼ mlečne kiseline se oksidiše do CO 2 i H2O, a na račun oslobođene E ostali deo mlečne kiseline prelazi u glikogen
- Anaerobna – cepanje ATP-a na ADP i fosfornu kiselinu.
9. ZAMOR I PREMOR. PREVENTIVNE MERE ZA SUZBIJANJE
ZAMORA I PREMORA I POVEĆANJE RADNE SPOSOBNOSTI.
Zamor je stanje privremeno smanjene radne sposobnosti praćeno fiziološkim i proizvodnim promenama kao posledica rada određenog intenziteta i trajanja. Raznovrsnost manifestacija zamora (umni, fizički, lokalni, opšti i dr.), po karakteru (akutni, hronični, primarni, sekundarni) i dinamici, otežava njegovo merenje i ocenu.
Umor je subjektivna manifestacija zamora. Postoji niz teorija o zamoru:
- Predstavlja iscrpljivanje energetskih rezervi u mišićima
- Teorije o trovanju organizma produktima raspada belančevina ili UH
- Teorija zagađenja organizma raspadnim produktima posebno mlečne kiseline, a najpoznatije su biohemijska i neurofiziološka.
- Biohemijska ili humoralno-lokalistička teorija zamora tvrdi da uzrok zamora ne treba tražiti u promenama funkcionalnog stanja CNS-a, već u slabljenju perifernog aparata za kretanje (uočeno je povećanje amplituda mišićnih biostruja pri kraju radnog dana kao kompenzatorna reakcija).
- Neurofiziološka teorija kaže da dispozicija čoveka prema radu u svakom momentu zavisi od stepena aktivacije dva sistema: inhibicionog (ako je dominantan, organizam će biti u stanju zamora) i aktivacionog (ako je dominantan - povećana je dispozicija za rad). Inhibitorni sistem se nalazi u
rashlađivanja nego zagrevanja. Na opasnost od pregrevanja utiču razne nepovoljne kombinacije kao što su visoka temperatura vazduha i toplotno zračenje, visoka relativna vlažnost, mala brzina kretanja vazduha i intenzivna mišićna naprezanja. Pregrejavanje organizma nastaje kada je odavanje toplote otežano ili protiče sa
prenaprezanjem termoregulacionih mehanizama. Nedovoljno odavanje toplote dovodi do nagomilavanja viška toplote što dovodi do povišenja telesne temperature.
Toplotni udar je stanje insuficijencije termoregulacionog mehanizma koje nastaje naglo kao posledica ekspozicije u vrućoj sredini, a karakterišu ga poremećaj CNS-a, generalizovana anhidroza, rektalna temperatura preko 40.6oC. Toplotni udar karakteriše
brzo povišenje temperature do 42-43oC.
*kada rektalna temperatura dostigne 43-44o^ C nastupa smrt. Klinički : ubrzanje pulsa, pad TA, gušenje, povraćanje, gubitak svesti. Laboratorijski : leukocitoza, trombocitopenija, hipokalijemija, povišena urea, oligurija, proteinurija, cilindurija. Toplotna hipertermija – niža rektalna temperatura nego kod toplotnog udara (iako veća od 40,6˚C) i bez poremećaja CNS-a. Prva pomoć - hlađenje raspršivanjem vodene pare uz brzo kretanje vazduha ili stavljanje u kadu sa ledom. Rektalna temperatura se meri svaka 3 min. Hlađenje je dovoljno ako ona padne na 38,9˚C za 1h. *TOPLOTNI UDAR = trijas simptoma - konvulzije ili koma, generalizovana anhidroza i hiperpireksija! *TOPLOTNA HIPERTERMIJA = bez poremećaja CNS-a! Toplotna sinkopa ili kolaps je stanje koje nastaje kao posledica dugotrajnog dejstva visoke temperature okoline, a karakteriše ga osećaj gađenja ili akutni fizički zamor, hipotenzija, vazomotorni kolaps i cerebralna anoksija uz odsustvo gubitka soli i vode.
*u osnovi je periferna vazodilatacija i funkcionalna slabost miokarda - hipotenzija – naprezanje (npr. dugotrajno stajanje ili naporne vežbe) - sinkopa. Bledilo, znoj, mlitavost mišića je vidna karakteristika. Povratak svesti za 1-2 min. Prva pomoć - postavljanje u ležeći položaj u hladnoj prostoriji, mirovanje 1-2 sata, tečnost na usta.
Poremećaj sonog bilansa nastaje usled neadekvatne zamene izgubljene soli pri dugotrajnom znojenju, a karakteriše ga razdražljivost, zamor, mučnina, gađenje, povraćanje, mišićni grčevi i na kraju, cirkulatorna insuficijencija. U osnovi je relativni soni deficit zbog gubitka znoja, što je praćeno unošenjem većih količina vode, njenom brzom apsorpcijom, znojenjem i intenzivnim sniženjem koncentracije hlora u krvi. Pod uticajem
nedostatka soli dolazi do nervne razdražljivosti, proširenja krvnih sudova kože i mišićnih grčeva, naročito u listovima, koji se teško otklanjaju što predstavlja tipičan simptom nedostatka soli u organizmu. Prisutan je gubitak apetita zbog nedovoljnog stvaranja solne
kiseline u želucu, mučnina, gađenje i povraćanje. Lečenje je unošenje većih količina vode i soli, mirovanje. Prevencija - dodatno unošenje soli kod radnika koji nisu aklimatizovani, pored unosa hranom (oko 10 g/dan kod nas) još 10-15g/dan ( putem slanih napitaka). Kod aklimatizovanih je dovoljan unos soli putem hrane.
11. SPECIFIČNE PROMENE POD UTICAJEM INFRACRVENIH ZRAKA
Infracrveni zraci, pored pojačanja toplotnog uticaja okolne sredine na organizam, imaju i specifična dejstva koja prvenstveno zavise od intenziteta njihove energije. Uticaj na organizam čoveka ispoljava se u vidu opštih i lokalnih reakcija.
Opšte reakcije :
- biohemijske promene - stvaranje histamina, holina, povećanje nivoa fosfora i natrijuma u krvi,
- porast sekretorne aktivnosti želuca, pankreasa, pljuvačnih žlezda,
- u CNS-u se razvijaju procesi inhibicije, smanjuje se nervno-mišićna razdražljivost i snižava opšta razmena materija. Lokalne reakcije : a) Profesionalna infracrvena katarakta – nastaje pod uticajem kratkih infracrvenih zraka. Najčešće se javlja kod ¨duvača stakla ¨, ređe kod radnika zaposlenih u topionicama metala u trajanju od 10-20 god. U ranom stadijumu, oboljenje oka koje je izloženo izvoru infracrvenih zraka ispoljava se u vidu tačkastog zamućenja na zadnjem polu sočiva, u predelu zenice. Staklasto telo i dužica nisu oštećeni. Promene se ne povlače nakon prestanka ekspozicije.
- prevencija – ekraniziranje izvora toplotnog zračenja i zaštitne naočare pri radu b) Sunčani udar (sunčanica) nastaje kao rezultat dugotrajnog dejstva infracrvene sunčeve radijacije na glavu. Najčešće se javlja kod poljoprivrednika, građevinskih radnika, radnika u kamenolomima itd. Gotovo da se ne javlja kod radnika u zatvorenim prostorijama izloženih infracrvenom zračenju, što ukazuje na značaj pravca zraka. Sunčani udar nastaje kao posledica direktnog dejstva infracrvenih zraka na moždane opne i moždano tkivo što dovodi do hemoragije različitog stepena, anemije i otoka kore sa pojavom tačkastih krvarenja u moždanom tkivu, meningitisa i encefalitisa. Klinički : glavobolja, vrtoglavica, nemir, poremećaj disanja i srčanog rada, grčevi, gubitak svesti.
*za razliku od toplotnog udara, nema porasta telesne temperature Lečenje : sklanjanje od izvora zračenja, hladni oblozi na glavu, fiziološki rastvor. Prevencija : zaštita glave šeširom ili kapom, najbolje bele boje.
12. PROMENE U ORGANIZMU POD UTICAJEM HLADNOĆE
Pod uticajem hladnoće u proizvodnim uslovima, u organizmu čoveka dolazi do promena, počev od fizioloških procesa pa do oboljenja i sniženja radne sposobnosti. Termoregulacione promene koje se javljaju u takvim uslovima usmerene su na smanjenje gubitka toplote i povećanje stvaranja toplote.
Smanjenje gubitka toplote postiže se suženjem perifernih krvnih sudova. Pri kratkotrajnom dejstvu hladnoće, to suženje se smenjuje reaktivnim proširenjem, dok kod dugotrajnog dejstva hladnoće ili kod naglog rashlađivanja organizma dolazi do trajnog spazma krvih sudova kože i sluzokoža, sa posledičnim poremećajem njihove ishrane i jakim hlađenjem. To je praćeno povećanjem krvnog pritiska, koji se snižava u uslovima
isključi oslobađanje toplote i omogući njeno lokalno odvođenje, uz mogućnost kontrole i
upravljanja radnim procesom sa odstojanja. Gde god je moguće za zagrevanje peći kao izvora preobilne toplote, koristiti gas ili struju umesto čvrstog goriva. Toplotnom izolacijom, ekraniziranjem, hermetizacijom i dr. obezbediti sve izvore toplote i time sprečiti njeno odavanje. Pri tome, temperatura površine toplotne izolacije ili uređaja za ekraniziranje ne sme da prelazi 35˚C. U slučajevima kada je toplotna izolacija nemoguća treba sprečiti dospevanje toplote u radnu zonu uvođenjem pokretnih ili nepokretnih ekrana. Postoji nekoliko vrsta ekrana, kao što su ekrani za reflektovanje toplotnih zraka (moraju biti glatki, sjajni i čisti), ekrani za apsorpciju koji se hlade i vodene zavese koje su najefikasnije.
Sloj vode od 1 mm apsorbuje svu toplotnu radijaciju otvorene peći za zagrevanje. Zagrejani vazduh treba kondicionirati. Ako prirodna i veštačka ventilacija ne mogu da obezbede povoljne mikroklimatske uslove, treba primeniti tzv. vazdušne tuševe. Vazdušni tuševi predstavljaju vazdušne struje određene temperature i brzine koje se posebnim uređajima dovode na radno mesto. Drugi način je racionalni razmeštaj uređaja, rashlađivanje zidova, tavanica i podova.
Lične mere zaštite Od mera lične zaštite, osnovni značaj ima racionalni režim uzimanja vode za piće. Pri znatnom gubitku tečnosti i vodene pare i znatnom vremenu ekspozicije infracrvenim zracima, treba davati hladnu, slanu, gaziranu vodu sa dodavanjem izvesnih količina soli kalijuma i vitamina. Pri manjim gubicima tečnosti, gubitak soli se nadoknađuje hranom. Veoma je bitan i režim rada i odmora. Uvođenje češćih pauza u toku rada, boravak u klimatizovanim prostorijama kao i uvođenje hidroprocedura u vidu tuševa ili polutuševa, povoljno utiče na toplotno stanje organizma i na radnu sposobnost. Važna je i adekvatna ishrana radnika, bogata vitaminima i mineralima.
Zaštitna odeća se koristi kada postoji opasnost od opekotina. Koriste se rukavice, zaštitne kape, naočare i radna odela. Za zaštitu od radijacione toplote, veoma je efikasno korišćenje radnog odela presvučenog aluminijumskim ljuspicama ili staniolom, koji odbijaju infracrvene zrake. U toplim pogonima, pogodna su odela od prirodnih vlakana - pamuka i lana.
Medicinske mere zaštite Medicinska zaštita se sastoji u profesionalnoj orijentaciji i selekciji radnika kao i u vršenju periodičnih lekarskih pregleda. Kontraindikacije za rad u toplim pogonima su epilepsija, hipertenzija, organski poremećaji CNS-a, bolesti KVS-a, bronhijalna astma i dr.
14. MERE ZA SPREČAVANJE PRETERANOG RASHLAĐIVANJA
RADNIKA
Postoji čitav niz mera za zaštitu radnika od prehlađivanja kao što su:
- reorganizacija radnih procesa je najbolji način da se smanji ekspozicija hladnoći. Detaljna priprema pojedinih faza radnog procesa u radionicama, omogućava da rad na instalacijama u hladnoj sredini može biti obavljen brzo. Korišćenje pokrivenih vozila kao pokretne radionice će omogućiti da radnici na održavanju instalacija veći dio svog rada obave pod pokrivenim prostorom i u toplom.
- zagrevanje radnih prostorija gde god je to moguće ima najveći značaj u borbi protiv prehlađivanja organizma,
- u toku zime i prelaznim periodima godine, neophodno je da se radna mesta zaštite od struja hladnog vazduha koje prodiru u pogon preko prozora, vrata i otvora za unutrašnji transport uvođenjem brana i vazdušnih zavesa kao i korišćenjem automatskog otvaranja i zatvaranja otvora za transport i njihovim blokiranjem vazdušnim toplim zavesama.
- ako nije moguće zagrevanje na radnim mestima, neophodno je obezbediti zagrejane prostorije za povremeni boravak radnika u njima radi odmora i uzimanja obroka,
- zaštitno odelo – gde god nije moguće na drugi način izbeći izloženost hladnoći radnici treba da koriste zaštitno radno odelo. Ono služi za izolaciju tople površine tela od hladne okoline. Dobro konstruisano odelo dopušta radniku da po potrebi skine slojeve, otvori razreze i na taj način se oslobodi viška toplote, čime se sprečava pregrejavanje u hladnoj sredini koje je praćeno rashlađivanjem organizma toko odmora, sa jezom i drhtavicom. Za sprečavanje povećanog odavanja toplote pri niskim temperaturama neophodno je izabrati tkanine koje imaju malu toplotnu provodljivost. Poznato je da vazduh ima najmanju toplotnu provodljivost. Najviše vazduha sadrže krzno i vuna, a zbog njihovog nedostatka u današnje vreme, koriste se sintetička vlakna. Odelo treba da zaštiti i od dejstva vetra. Za zaštitu od vetra koriste se specijalni ogrtači, košulje i pantalone, izrađeni od guste pamučne tkanine čija je unutrašnja površina prekrivena dlačicama. Nekad je potrebno obezbediti odela od nepromočive tkanine koja ne propušta vodu, a propušta vazduh. Pored odela, važne su i odgovarajuće rukavice, topla obuća i sl.
- adekvatna ishrana i topli napici Kontraindikacije za rad pri niskim temperaturama su oboljenja kardiovaskularnog sistema, alergija na hladnoću, hronični reumatizam, prethodna oštećenja hladnoćom, pušenje, alkoholizam.
15. BUKA. DEJSTVO BUKE NA ORGANIZAM ČOVEKA PRI RADU.
***** Buka, vibracije, ultrazvuk i infrazvuk predstavljaju vibracije materijalnih čestica čvrstih tela, tečnosti i gasova. Infrazvučne vibracije frekvencije niže od 16 Hz ne predstavljaju nadražaj za organ sluha, vibracije zvučnih frekvencija od 16-20 000 Hz prima organ sluha, a ultrazvučne vibracije frekvencije više od 20 000 Hz, takođe, nisu nadražaj za organ sluha.
Buka kao jedan veoma nepovoljan faktor na radnom mestu definiše se kao nepoželjan, neprijatan zvuk. Stepen neprijatnosti buke zavisi od nivoa zvučnog pritiska, od spektra različitih frekvencija, dužine ekspozicije i individualne osetljivosti.
U fizičkom smislu, zvuk znači vibracije čestica koje se prenose vazduhom i organom sluha i primaju kao zvučni osećaj. Granice čujnosti za organ sluha čoveka nalaze se između 16-20 000 Hz i u izvesnoj meri su uslovne jer zavise od individualne osetljivosti slušnog aparata i karakteristike slušne funkcije vezane za uzrast. Nivo buke zavisi od frekvencije zvuka:
sluha širi naviše (6000-8000Hz) i naniže (2000Hz i niže) što pogađa zonu glasnog govora (od 500-4000Hz). Gubitak sluha na 500, 1000 i 2000 Hz manje od 20dB nije hendikep, preko 20dB - teškoće u razgovoru, preko 45dB – znatni hendikep, preko 85dB – ne može učestvovati u razgovoru. Gubitak sluha nastaje kao posledica dugotrajnog dejstva na Kortijev organ koji degeneriše i atrofira zbog spazma krvnih sudova. Pored toga javlja se i glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, razdražljivost. Usled kombinovanog delovanja buke i vibracija dolazi do oštećenja sluha kako za visoke tonove tako i za niske (pod uticajem samo buke dolazi do oštećenja za visoke tonove). Buka izaziva:
- promene KVS: sniženje TA (osim kod intenzivne visokofrekventne buke gde krvni pritisak raste), poremećaj srčanog ritma i bolove u predelu srca,
- brži zamor na radnom mestu,
- (^) poremećaj funkcije endokrinih žlezda, želuca,
- nepovoljni uticaj na koncentraciju, pažnju, odmor,
- može maskirati zvučna upozorenja i time izazvati nesreće na poslu,
- prekid govorne komunikacije među radnicima. Ocena radne sposobnosti kod oštećenja sluha u prvom redu zavisi od stepena oštećenja u zoni glasnog govora. Kao kriterijum uzima se redukcija aritmetičke sredine sniženja praga slušne osetljivosti izražene u decibelima na 500, 1000 i 2000 Hz za više od 20dB. Pri procenjivanju rizika oštećenja sluha od značaja je dinamika sniženja sluha jer postoje individualne razlike u osetljivosti. 16. PREVENTIVNE MERE ZA SUZBIJANJE BUKE I ZAŠTITU ZDRAVLJA RADNIKA EKSPONIRANIH BUCI PRI RADU Osnovni zadatak svih preventivnih mera zaštite od štetnog dejstva buke je njeno uklanjanje ili smanjenje njene jačine. Mere za suzbijanje profesionalne buke dele se na:
- zakonodavno-administrativne mere Zakonskim odredbama se propisuju normativi i opšte mere zaštite na radu od buke koje treba da obezbede radne organizacije. Naš Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke navodi vrednosti dopuštenih nivoa buke s obzirom na vrstu delatnosti, mogućnost posrednog i neposrednog sporazumevanja kao i dopušteno vreme ekspozicije buci s obzirom na intenzitet.
- tehničke mere Ove mere imaju najveći značaj. Važno je sprovesti odgovarajuće mere zaštite još pri planiranju i izgradnji industrijskih objekata, izolovati pogone, mašine i radne prostorije gde je intenzitet buke veliki, napraviti pravilan razmeštaj uređaja unutar radne prostorije, odabrati tiši tehnološki proces, redovno održavati uređaje.
- lične mere
U slučajevima gde kolektivne mere tehničke zaštite nisu u stanju da obezbede dozvoljeni nivo buke, koriste se mere lične zaštite. Ovde spadaju antifoni, štitnici za uši, kacige. antifon = spravica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova buke
- medicinske mere Ove mere zaštite podrazumevaju zdravstvena ispitavanja pre stupanja na radno mesto, kao i periodične preglede radnika na mestima gde postoji štetni uticaj buke. One omogućavaju utvrđivanje opšteg zdravstvenog stanja (laboratorijski nalazi i klinički pregled), stanja sluha (audiometrija) kao i eventualne kontraindikacije za rad. Rizične privredne delatnosti su: metalna industrija, proizvodnja gvožđa, čelika, šinskih vozila, mašinogradnja, avionska i automobilska industrija, brodogradnja, industrija oružja, šumarstvo.
17. VIBRACIJE I NJIHOVO DEJSTVO NA ORGANIZAM ČOVEKA
(VIBRACIONA BOLEST)
Vibracije kao profesionalna štetnost javljaju se najčešće kod radnika u metalnoj industriji, u rudarstvu, šumskih sekača testerom, traktorista i kombajnera u poljoprivredi, vozača, pilota, u tekstilnoj industriji itd. Vibracije predstavljaju mehaničko oscilatorno kretanje materijalnog tela oko njegovog početnog ili ravnotežnog položaja koje se ponavlja u određenom vremenskom periodu. Za njihovo nastajanje neophodno je dejstvo spoljne sile koja izvodi telo iz stanja ravnoteže. Vibracija može biti harmonična (sinusoidalna) ili statička. Osnovni parametri vibracija su:
- frekvencija (Hz) - broj punih oscilacija u jedinici vremena. Mogu biti infrazvučne (1-16 Hz), zvučne (16-20000 Hz), ultrazvučne > 20000 Hz,
- amplituda (mm, cm) - max udaljavanje oscilatornog tela od ravnotežnog položaja,
- brzina (naglost kretanja tačke: cm/s, m/s) i
- ubrzanje (promena brzine sa vremenom cm/s^2 , m/s 2 ).
Intenzitet vibracija predstavlja tok oscilatorne energije u jedinici vremena i jedinici površine normalne na pravac širenja vibracija u datoj materiji (W/s 2 ).
U zavisnosti od pravca oscilatornog kretanja, vibracije mogu biti horizontalne, vertikalne, rotatorne i dr. Vertikalne vibracije deluju nepovoljnije na čoveka u
stojećem, a horizontalne u ležećem položaju. Veći praktični značaj ima podela vibracija na lokalne i opšte. Pri korišćenju ručnih vibracionih instrumenata vibracije se neposredno prenose na tkiva (lokalne vibracije), a kada je vibracijama izložen ceo organizam npr. pri radu na poljoprivrednim mašinama, tada govorimo o opštim vibracijama. Ova podela je uslovna pošto ne postoji strogo ograničeno lokalno dejstvo (prenosi se i na udaljene organe i tkiva).
IV stadijum – Nastaje retko. Karakteriše ga generalizovani poremećaj krvotoka usled
poremećaja viših centara CNS-a koji regulišu funkciju vaskularnog sistema. Zahvaćeni su krvni sudovi ruku i nogu pa liči na Rejnoovu bolest, ali angiospazam zahvata i koronarne i moždane krvne sudove (napadi angine, sinkope, glavobolja). Ireverzibilne promene.
Postoji i kompenzovani oblik koji je reverzibilan, a njegov jedini simptom je akrospazam (javlja se kod brusaca).
Opšta vibraciona bolest Vibracije se prenose preko nogu ili trupa na celi organizam, a nastaje nakon nekoliko godina izloženosti opštim vibracijama (obično posle 2 do 7 godina ). U kliničkoj slici preovlađuju:
- poremećaji od strane CNS-a (napadi glavobolje, vrtoglavice, razdražljivost, poremećaj sna, zamor). Tokom progresije nastaju znaci poremećaja diencefalne oblasti sa astenijom, smanjenjem telesne težine i arterijskom hipotonijom - diencefalni sindrom,
- poremećaji vestibularnog aparata. Nalaze se i poremećaji termoregulacije, endokrinog sistema i metabolizma. Karakterističan je angiodistoničan sindrom sa pojavom vegetativnih kriza. Objektivnim nalazom uočava se tremor prstiju ruku, pojačani tetivni refleksi i nistagmus.
Od lokalnih promena prisutni su poremećaji donjih ekstremiteta (zamor, bolovi, znojenje, hladnoća, bledilo). Promene na kostima i zglobovima, pogotovo na kičmi, česte su kod traktorista, kombajnera, pilota. Kod žena u tekstilnoj industriji i gradskom saobraćaju javljaju se statički poremećaji genitalnih organa i poremećaji menstrualnog ciklusa.
Dijagnoza
- radna anamneza, lična anamneza, ispitivanja: kapilaroskopija, kožna termometrija, hladna proba, RTG.
*diferencijalno-dijagnostički: Rejnov sy, siringomijelija, vegetativni polineuritis.
Prognoza zavisi od stadijuma oboljenja, dobra u I i II stadijumu. Radna sposobnost je očuvana u I stadijumu, u II je neophodno lečenje i promena radnog mesta do izlečenja, a u III i IV određuje se novo radno mesto, ili se vrši prevođenje u invalidsku penziju ako dođe do komplikacija.
Lečenje samo u ranijim stadijumima i to tople kupke, masaža ruku, UV zraci...
18. PREVENCIJA VIBRACIONE BOLESTI
U osnovi prevencije vibracione bolesti jeste uklanjanje vibracija na radnom mestu odnosno preduzimanje mera za smanjenje njihovog štetnog dejstva. U borbi protiv vibracija preduzimaju se:
1) tehničke
2) organizacione i
3) medicinske mere zaštite.
Izmena tehnološkog procesa u smislu upotrebe nevibrirajućih alata, zatim upotreba amortizera i prigušivača vibracija na ručnim instrumentima kao i na sedištima traktora, kombajnera i drugih transportnih sredstava, usavršavanje instrumenata kako bi manje vibrirali, antivibraciona obrada.
Neophodno je upoznati radnike sa upotrebom vibrirajućih instrumenata, smanjiti izloženost vibracijama izmenom režima rada tako da se radnici smenjuju u radu na vibracionim instrumentima (do 30% radnog vremena), obezbediti prostoriju u kojoj bi radnici mogli povremeno da ogreju ruke toplim vazduhom (22oC), koristiti antivibracione
rukavice.
- U okviru medicinske zaštite važni su profesionalna orijentacija, selekcija i periodični medicinski pregledi eksponiranih radnika (jednom godišnje).
Kontraindikacije za rad u uslovima gde postoje vibracije na radnom mestu su oboljenja CNS-a, psihička oboljenja, endokrina i vegetativna oboljenja, KVS oboljenja, neuritisi, koštana oboljenja, ulkus. Osobe mlađe od 18 godina, dojilje i trudnice ne treba da rade sa
vibracijama.
19. DEJSTVO POVIŠENOG I SNIŽENOG ATMOSFERSKOG PRITISKA NA
ČOVEKA PRI RADU
Normalni atmosferski odnosno pritisak vazduha na nivou morske površine iznosi 101. kPa i čovek ga u običnim uslovima ne oseća pošto je u ravnoteži sa pritiskom gasova u krvi, šupljim organima i tkivima. Atmosferski pritisak se menja u zavisnosti od nadmorske visine i temperature vazduha.
U uslovima povišenog atmosferskog pritiska rade radnici u kesonima, koji služe za izvođenje građevinskih radova duboko ispod vode, vodonosnih slojeva i zemlje –
izgradnja nosača mostova, podzemnih tunela pri izgradnji metroa i sl., zatim za ronjenje u različite svrhe itd. Keson predstavlja zatvoreni prostor u koji radnici ulaze preko pretkomore i centralne komore (gde se podvrgavaju povećanom pritisku), a zatim preko cilindra silaze u radnu komoru. Od kompresorske stanice koja se nalazi napolju na površini, do centralne komore dolazi cev pomoću koje vazduh ulazi pod pritiskom. Ovaj pritisak izbacuje vodu iz komore. Obično se na svakih 10m pritisak povećava za 1 atmosferu (max 4 atm.).
Za vreme povišenja pritiska vazduha (kompresije) mogu se javiti akutni bolovi u ušima ili sinusima ako postoji infekcija gornjih disajnih puteva – tako da ljudima koji boluju od prehlade ili sinuzitisa ne treba dopustiti boravak u uslovima povišenog pritiska. Kod nagle kompresije vazduha kao i kod neupućenih u otvaranje Eustahijeve tube može se javiti vrtoglavica, zujanje u ušima, dezorijentacija i bolovi u ušima. Može se pojaviti i hematom ili ruptura bubne opne praćena akutnim zapaljenjem srednjeg uha. Pored povišenog pritiska u kesonima obično postoji i povišena vlažnost, temperatura, aerozagađenje (oksidi ugljenika, sumporovodonik, metan, azotni oksidi). Boravak i rad u zoni komprimovanog vazduha protiče obično bez ikakvih smetnji ali pri dekompresiji u organizmu čoveka nastaje niz fizičkih fenomena koji mogu biti uzrok dekompresione bolesti.
