Kњижевна дела -8. разред њижевна дела -8. разред
Епика, епско-лирске врсте и књижевно-научна дела
Аутор и дело књижевна врста време и место радње,
историјски догађај
Ликови, књижевни поступци
Народни певач( Филип
Вишњић): "Почетак буне против
дахија"
епска народна песма о
ослобођењу Србије
сеча кнезова, Први српски
устанак, 1804, Београд, Ваљево,
Топола
4 дахије: Аганлија, Кучук-алија, Мула Јусуф и
Мемед-ага Фочић, стари Фочо, Алекса Ненадовић
и Илија Бирчанин, Карађорђе
Народни певач: "Бој на
Мишару"
-//- Први српски устанак,Мишар Кулин-капетан, Кулинова када, врани гавранови,
Карађорђе
Прота Матеја Ненадовић:
"Мемоари"
мемоари(књижевно-научна
врста) – сећања знаменитих
људи о духу времена у ком су
живели и друштвеним ,
политичким догађајиматог
времена
Први српски устанак, сеча
кнезова у Ваљеву
Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, млади
Матеја Ненадовић
Љубомир Ненадовић: "Писма из
Италије"
путопис 1851, Италија- Напуљ и Рим аутор, Његош, сердар Вукало
анегдота – духовита појединост из живота
знамените личности
Његош у Ватикану –"Црногорци не љубе ланце"
Растко Петровић: "Африка" путопис афричке саване, прерије и
прашуме
сугестивно описивање, употреба епитета,
персонификација и метафора у слици пејзажа
Петар Петровић Његош: "Горски
вијенац"
спев – дуже епско дело са
развијеном фабулом , великим
бројем ликова и уз бројне
епизоде
1701, истрага потурица
Ловћен и Цетиње
Владика Данило, Селим везир
писма прожета афоризмима, говор у алузијама
Петар Кочић: "Кроз мећаву" социјална приповетка 19. век, варош у Босни и
планина Змијање
Реља Кнежевић, Вујо, Ђоко, а помиње се бик
Јаблан из истоимене Кочићеве приповетке
ретроспекција(некадашња Рељина моћ и
постепено пропадање) и хронолошко
приповедање (неуспешна продаја краве и смрт у
планини
Симо Матавуљ: "Пилипенда" социјална приповетка 19.век, далматинско село,
време "унијаћења" Срба услед
глади
Пилип Бакљина, Јела, сусед Кљако, кокошка
Пирга, магарац Куријел
Лаза Лазаревић: "Све ће то
народ позлатити"
социјална приповетка Српско-турски ратови (1875-
1878), вече, пристаниште на
реци у српској провинцији
Благоје казанџија, његов тешко рањени син,
капетан Танасије Јеличић, његова жена
симболичка употреба пејзажа – крвава вода
реке, сунце чији зраци личе на раширене прсте
