Patogeneza groznice

Groznica

Groznica je reakcija organizma na dejstvo etioloskog faktora, najcesce infektivne prirode, uzrokovana

promenjenom aktivnoscu termoregulacionog centra (TRC).Promena aktivnosti TRC-a ogleda se u

podizanju njegove funkcije na visi nivo. To podrazumeva aktivaciju simpatickog dela TRC-a, sto je

praceno pojacanom termogenezom, i inhibiciju parasimpatickog dela TRC-a, sa smanjenom

termolizom. Nastaje nagomilavanje unutrasnje toplote i porast telesne temperature, sa promenom

funkcije organa i sistema organizma.

Prema etioloskim faktorima koji izazivaju groznicu, sve groznice se dele na: infektivne i neinfektivne

(proteinske, dehidratacione, alergijske, hemijske, neurogene) groznice.

Infektivne groznice predstavljaju najcesci tip groznica. Izazvane su bioloskim faktorima ( bakterije,

virusi, gljivice), koji svojim endotoksinima ( gram negativne bakterije) i egzotoksinima ( gram

pozitivne bakterije) izazivaju groznicu. Fagociti u kontaktu sa mikroorganizmima oslobadjaju IL-1, koji

hematogenim putem dospeva do hipotalamusa, gde deluje na termosenzitivne neurone i izaziva

sintezu prostaglandina E2 ( PGE2). Stvoreni PGE2 deluje na TRC u hipotalamusu i podesava ga za rad

na visem nivou. Na taj nacin TRC povecava produkciju toplote, tako da je telesna temperatura iznad

37 stepena C.

Proteinske groznice nastaje nakon unosa, najcesce parenteralnim putem, belancevina stranih

organizama (vakcine i serumi), koji fagocitovane od strane fagocita izazivaju nastanak i razvoj

groznice. Proteinska groznica se javlja i zbog prisustva produkata razgradnje sopstvenog tkiva. Nakon

operativnog zahvata javlja se asepticna temperatura koja je posledica resorpcije proteina iz

operativnog podrucja. Ovaj tip groznice moze da se javi i kao posledica drugih lezija tkiva (karcinom

pluca, zeludca, pankreasa, jetre), kod vaskularnih poremecaja ( tromboza,infarkt). Javlja se i kod

autoimunskih oboljenja narocito sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Moze da se javi i nakon aplikacije

koloidnih rastvora (zelatin, dekstran).

Dehidratacione groznice nastaju u slucajevima obilnog znojenja kada dolazi do gubitka tecnosti,

hipovolemije i poremecaja osmolarnosti celija, a posebno celija CNS-a. Disbalans vode i soli ostecuje

celije, pre svega celijske membrane, dolazi do oslobadjanja supstanci nastalih razgradnjom

intracelularnih proteina. Ove visokomolekularne supstance bivaju fagocitovane od strane fagocita.

Ovaj tip groznice nastaje pri aplikaciji hipertonicnih rastvora glikoze i NaCl, najcesce kod odojcadi i

male dece.

Alergijske groznice, posledica su imunoloske reakcije Ag( alergena) sa At i Ag sa senzibilisanim

limfocitima. Nastali imunski kompleksi indukuju oslobadjanje medijatora sa pirogenim svojstvim.

Celije monocitno-makrofagnog sistema nakon fagocitoze ovih kompleksa ili produkata celijske lize

oslobadjaju IL-1, IL-6 i TNF koji odlaze do hipotalamusa gde dovode do stvaranja PgE2, promene

aktivnosti TRC-a i nastanka groznice.

Hemijske groznice mogu se pojaviti pri unosenju raznih lekova, otrova i hormona. Neke od ovih

hemijskih supstanci izazivaju groznicu vazokonstrikcijom krvnih sudova na periferiji i smanjivanjem

gubitka toplote ( kateholamini), druge pojacanim katabolickim procesima (tiroksin), dok neke hem.

Delimični pregled teksta

Preuzmite Etiopatogeneza groznice i više Skripte u PDF od Patofiziologija samo na Docsity!

Patogeneza groznice Groznica Groznica je reakcija organizma na dejstvo etioloskog faktora, najcesce infektivne prirode, uzrokovana promenjenom aktivnoscu termoregulacionog centra (TRC).Promena aktivnosti TRC-a ogleda se u podizanju njegove funkcije na visi nivo. To podrazumeva aktivaciju simpatickog dela TRC-a, sto je praceno pojacanom termogenezom, i inhibiciju parasimpatickog dela TRC-a, sa smanjenom termolizom. Nastaje nagomilavanje unutrasnje toplote i porast telesne temperature, sa promenom funkcije organa i sistema organizma. Prema etioloskim faktorima koji izazivaju groznicu, sve groznice se dele na: infektivne i neinfektivne (proteinske, dehidratacione, alergijske, hemijske, neurogene) groznice. Infektivne groznice predstavljaju najcesci tip groznica. Izazvane su bioloskim faktorima ( bakterije, virusi, gljivice), koji svojim endotoksinima ( gram negativne bakterije) i egzotoksinima ( gram pozitivne bakterije) izazivaju groznicu. Fagociti u kontaktu sa mikroorganizmima oslobadjaju IL-1, koji hematogenim putem dospeva do hipotalamusa, gde deluje na termosenzitivne neurone i izaziva sintezu prostaglandina E2 ( PGE2). Stvoreni PGE2 deluje na TRC u hipotalamusu i podesava ga za rad na visem nivou. Na taj nacin TRC povecava produkciju toplote, tako da je telesna temperatura iznad 37 stepena C. Proteinske groznice nastaje nakon unosa, najcesce parenteralnim putem, belancevina stranih organizama (vakcine i serumi), koji fagocitovane od strane fagocita izazivaju nastanak i razvoj groznice. Proteinska groznica se javlja i zbog prisustva produkata razgradnje sopstvenog tkiva. Nakon operativnog zahvata javlja se asepticna temperatura koja je posledica resorpcije proteina iz operativnog podrucja. Ovaj tip groznice moze da se javi i kao posledica drugih lezija tkiva (karcinom pluca, zeludca, pankreasa, jetre), kod vaskularnih poremecaja ( tromboza,infarkt). Javlja se i kod autoimunskih oboljenja narocito sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Moze da se javi i nakon aplikacije koloidnih rastvora (zelatin, dekstran). Dehidratacione groznice nastaju u slucajevima obilnog znojenja kada dolazi do gubitka tecnosti, hipovolemije i poremecaja osmolarnosti celija, a posebno celija CNS-a. Disbalans vode i soli ostecuje celije, pre svega celijske membrane, dolazi do oslobadjanja supstanci nastalih razgradnjom intracelularnih proteina. Ove visokomolekularne supstance bivaju fagocitovane od strane fagocita. Ovaj tip groznice nastaje pri aplikaciji hipertonicnih rastvora glikoze i NaCl, najcesce kod odojcadi i male dece. Alergijske groznice, posledica su imunoloske reakcije Ag( alergena) sa At i Ag sa senzibilisanim limfocitima. Nastali imunski kompleksi indukuju oslobadjanje medijatora sa pirogenim svojstvim. Celije monocitno-makrofagnog sistema nakon fagocitoze ovih kompleksa ili produkata celijske lize oslobadjaju IL-1, IL-6 i TNF koji odlaze do hipotalamusa gde dovode do stvaranja PgE2, promene aktivnosti TRC-a i nastanka groznice. Hemijske groznice mogu se pojaviti pri unosenju raznih lekova, otrova i hormona. Neke od ovih hemijskih supstanci izazivaju groznicu vazokonstrikcijom krvnih sudova na periferiji i smanjivanjem gubitka toplote ( kateholamini), druge pojacanim katabolickim procesima (tiroksin), dok neke hem.

Supstance izazivaju groznicu istovremenim povecanjem metabolickih procesa i vazokonstrikcijom krvnih sudova. Neurogene groznice nastaju zbog desavanja u CNS-u (hemoragija,maligni procesi,povecanje intrakranijalnog pritiska i hipertenzivna kriza), posebno u predelu III mozdane komore i hipotalamusa. Zbog povecanog intrakranijalnog pritiska dolazi do kompresije TRC-a u hipotalamusu i pojave neurogene groznice. Drugi patogenski tip ove groznice javlja se kod refleksnog drazenja hipotalamusa, ekstremno jakim drazima, kada se periferija nervnim putem drazi dolaze do hipotalamusa i povecavaju telesnu temperaturu. Takav je mehanizam kod groznice koja prati bubrezne kolike, citoskopiju i dr. Pirogene supstance Supstance koje imaju sposobnost da delujuci na TRC u hipotalamusu, izazivaju groznicu, nose naziv pirogene supstance. U egzogene pirogene supstance spadaju bioloski aktivne materije, najcesce bakterijskog, virusnog, gljivicnog porekla, zatim mnogobrojni pirogeni nebioloskog porekla kao sto su lekovi, otrovi, hormoni i dr. Endogeni pirogeni su u osnovi citokini, supstance cija je osnovna uloga regulacija rada imunskog sistema. Danas je poznato da mikroorganizmi ne deluju direktno na TRC i da na taj nacin izazivaju groznicu. Oni deluju na fagocitne celije (uglavnom na neutrofilne leukocite, monocite i makrofage) i stimulisu sintezu IL-1, IL-6,TNF, dok u manjoj meri svoje pirogeno svojstvo ispoljavaju i IL-8, makrofagni inflamatorni protein alfa i interferoni alfa,beta i gama. Za sintezu i izlucivanje endogenih pirogena u makrofagima i leukocitima, potrebno je da ove celije budu aktivirane. Njihova aktivacija nastaje fenomenom priblizavanja, anglobisanja, i intracelularnedigestije, od strane fagocita. Ali, i samo prijanjanje mikroorganizama uz fagocit moze da podstakne aktivaciju fagocita i sintezu pirogena. Patogeneza groznice Putem krvotoka, pirogeni dospevaju u mozdani krvotok u hipotalamusu gde se vezuju za receptore na endotelnim celija krvnih sudova mozga, ili interaguju sa mikroglijalnim celijama u hipotalamusu. Medjutim, i impulsi sa perfierije aferentnim neuronima, kao i impulsi iz visih delova CNS-a, dospevaju u hipotalamus i menjaju aktivnost TRC-a. Takodje, na aktivnost TRC-a utice i toplota krvi koja ga kupa( topla krv- snziava produkciju toplote, hladna krv-povecava produkciju toplote). Aktivirane celije pokrecu ciklus arahidonske kiseline i nastanak krajnjeg produkta PgE2. U ovaj ciklus su ukljuceni sledeci enzimi: fosfolipaza A2, cikolooksigenza 2(COX-2), i PgE2 sintaza. Stvoreni PgE2 menja funkciju TRC-a delujuci direktno na neurone pre optickog centra preko receptora za prostaglandine (EP receptori). Najveca koncentracija ovih receptora nalazi se u dorzomedijalnom hipotalamusu i paraventrikularnim jedrima hipotalamusa. Stimulacija ovih neurona dovodi do opsezne aktivacije simpatickog dela TRC-a ( povecan misicni tonus,drhtanje, povecana produkcija kortikotropnih hormona sa posledicnim uvecanjem metabolickih funkcija posebno u masnom tkivu), pojacane produkcije i smanjenog odavanja toplote iz organizma ( periferna vazokonstrikcija), tako da on sada radi na temperaturi od 37 stepena C.

Febris continua- Temperatura raste naglo ili postpeno a zatim se odrzava sa dnevnim kolebanjem manjim od 1 stepena C ( merenim ujutru i uvece). Ovakav tip temperaturne krive srece se kod krupozne pneumonije,trbusnog tifusa, milijarne tuberkuloze i drugih infektivnih oboljenja. Na njoj se dobro razlikuju sva tri stadijuma groznice.
Febris remittensseptica- je temperatura koja se srece kod septickih stanja. Odlikuje se velikim razlikama u visini jutarnje i vecernje temperature. Te razlike u vece od jednog stepena. Javlja se kod septickih stanja, bronhopneumonija i drugih infektivnih oboljenja, cesto virusnih. Kada se ova temperatura odrzava nedeljama i mesecima, govorimo o febris hectica, koja nastaje kod kavernozne tuberkuloze, apscesa pluca ili jetre, osteomijelitisa, maligniteta i dr.
Febris intermittens- smenjuje se period pireksije i apireksije u pravilnim intervalima. Pireksija nastaje naglo, traje nekoliko sati, a zatim se do 3 do 4h vraca na normalu. Naredni period se javlja posle jednodnevnog, dnovnevnog ili trodnevnog intervala. Ovaj tip krive je tipican za malariju, mada se vidja i kod dugotrajnog kontakta sa parama cinka ili olova. Zbog toga razlikujemo: febris quotidiana(period pireksije se javlja svakog drugog dana), febris tertiana ( svakog treceg dana) i febris quartana (svakog cetvrtog dana). Periodi pireksije zavise od maturacionog ciklusa Plasmodium-a malarije i nastaje kao posledica izbacivanja gameta u cirkulaciju, pri raspadanju eritrocita.
Febris recurrens- period pireksije i apireksije traju duze od perioda od febris intermittens. Javlja se kod povratnog tifusa. Pod dejstvom uzrocnika nastaje period pireksije koji traje nekoliko dana.
Febris undulans- je temperaturna kriva koja se odlikuje dnevnim kolebanjima telesne temperature koje ne prelaze 1 stepen. Temperatura se svakog dana povecava postepeno za period od 6-7 dana, zatim se postepeno snizava za isti period. Ova talasasta groznica moze da se ponovi 2 ili vise puta. Srece se kod bruceloze, tularemije, tuberkuloze i dr. Metabolicki poremecaj u toku groznice Pojacani su za 5-10 %.Najintenzivniji su katabolicki procesi u stadijumu pojacane termogeneze, a najslabiji pri izrazenoj termolizi. Na metabolizam u toku groznice umnogome uticu: smanjeno unosenje i iskoriscavanje unete hrane, toksicno dejstvo infektivnog agensa, kao i samo dejstvo povecane temperature na oksidativne procese u organizmu. Metabolizam ugljenih hidrata je veoma intenzivan u toku groznice. Aktivacijom glikogena i procesima glikogenolize raste nivo glukoze u krvi (hiperglikemija), pojacano sagorevanje glukoze na periferiji i oslobadjanje hemijski nagomilane energije koja se koristi za porast telesne temperature. Zbog pojacane glikogenolize dolazi do smanjenja kolicine glikogena u jetri i misicima a nagomilavanja pirogrozdjane i mlecne kiseline u tkivima i u krvi kao i do izlucivanja mlecne kiseline mokracom iz organizma. Metabolizam masti u toku groznice je intenzivan i izmenjen. Pojacani su procesi lipolize i oni dovode do oslobadjanja velikih kolicina slobodnih masnih kiselina. Masne kiseline dospevaju u krv i dolaze u jetru gde se koriste kao izvor energije. Medjutim, smanjeno iskoriscavanje masnih kiselina dugih lanaca u celiji, remeti njihov prolaz kroz membranu mitohondrija (nedostatak karnitin) pa je povecano stvaranje triglicerida u jetri, sto uz njihvo smanjeno odstranjivanje iz krvi dovodi do hipertriglicidemije. Zbog toga se nagomilavaju raspadni produkti katabolizma masti,

raste koncentracija ketonskih tela u krvi ( ketonemija), i njihovo pojacano izlucivanje putem mokrace (ketonurija) dok je smanjena koncentracija holesterola u krvi. Metabolizam proteina u toku groznice karakterise smanjeno iskoriscenje unetih proteina i pojacani su procesi razgradnje sopstvenih proteina zbog cega nastaje negativni azotni bilans. Oslobodjeni IL-1 pokrece katabolicku reakciju povecanjem koncentracije PgE2 koji aktivira proteaze u lizozomima misicnih celija. Tu reakciju karakterise pojacan glikoliza i upotreba masnih kiselina za pokrice energetskih potreba. Pojacan katabolizam belancevina opskrbljuje organizam supstratom za biosintezu Ig i za glikogenezu. Izmenjen je i odnos izmedju pojedinih frakcija proteina koje sintetise jetra. Pod dejstvom IL-1 pojacana je sinteza proteina akutne faze u jetri a smanjena sinteza albumina. Dolazi do nagomilavanja produkata metabolizma azota (kreatinin, mokracna kiselina, NH3) i negativnog azotnog bilansa. Ne postoji direktna zavisnost izmedju visine telesne temperature i intenziteta katabolickih procesa. Ako groznica potraje duze, nastaje deficit proteina i proteinska distrofija, gubitak telesne mase i usporena rekonvalescencija. Usled delimicnog gladovanja u toku groznice smanjeno je i unosenje vitamina u organizam. Od posebnog znacaj je i smanjenje kolicine vitamina C i B kompleksa. Poremecaj metabolizma vode i minerala je posledica mnogobrojnih promena u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina, pri cemu se povecava broj cestica, raste osmotski pritisak i prelazak tecnosti u tkiva. Zbog toga dolazi do hipovolemije, smanjenje diureze u toku stadijuma incrementi i fastigi kao i pojacane diureze u stadijumu decrementi. Takodje dolazi do nagomilavanja hlora u tkivima i pada koncentracija u krvi u toku stadijuma incrementi i fastigi. Medjutim, u toku stadijuma decrementi, zbog nastale vazodilatacije i povecane permeabilnosti krvnih sudova, voda i hlor se vracaju iz tkiva u krv pa dolazi do pojacane diureze i obilnog znojenja. Poremecaji funkcije organa i sistema u groznici

Nervni sistem- poremecaji u funkciji nervnog sistema su prisutni kod svake groznice i najizrazeniji su kod dece. Uzroci poremecaja nervnog sistema su posledica direktnog dejstva IL-1 i njegovog delovanja na sintezu endorfina, produkata intermedijarnog metabolizma, kao i direktnog delovanja povisene temperature. Nastali poremecaji se manifestuju opstom malaksaloscu, mucninom , povracanjem, glavoboljom, a kod tezih slucajeva mogu da se javi i psihcki poremecaji. U toku groznice izmenjena je i funkcija vegetativnog nervnog sistema. Pojacan je tonus simpatikusa.
Kardiovaskularni sistem- skoro svaka groznica je pracena promenom frekvencije srcanog rada. Za svaki stepen povecanja telesne temperature u toku groznice raste frekvencija za 8- 10 udara u minuti. Postoji citav niz oboljenja kod kojih taj paralelizam nije prisutan (difterija, povreda misicnog stabla, meningitis, trbusni tifus). Izgleda da se u ovim slucajevima o prevazi aktivnosti vagusa nad aktivnoscu simpatikusa. Porast frekvencije srcanog rada je pracen i porastom minutnog volumena koji u toku groznice moze da se poveca 50-150%.Zbog nadrazaja simpatikusa vazokonstrikcija na periferiji, porasta frekvence srcanog rada i porasta vrednosti srcanog volumena u toku stadijuma incrementi i fastigi, nastaje povecane vrednosti krvnog pritiska, dok u toku trece faze groznice, zbog izrazitog nadrazaja parasimpatikusa nastaje njegov pad.

Etiopatogeneza groznice, Skripte od Patofiziologija

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite Etiopatogeneza groznice i više Skripte u PDF od Patofiziologija samo na Docsity!