Epilepsija, patogeneza, Beleške od Patofiziologija

Preuzmite Epilepsija, patogeneza i više Beleške u PDF od Patofiziologija samo na Docsity!

EPILEPSIJA

(grč.) epilambanein  (grč.) epilēpsia  (kasni lat.) epilepsia (XVI vek)

(zgrabiti, ščepati nekoga)

EPILEPSIJA

• U Starom Egiptu smatralo se da ljudi koji boluju od

epilepsije komuniciraju sa bogovima. Drevni Grci su je

smatrali duhovnom opsednutošću i dovodili je u vezu sa

genijalnošću i božanstvima (“sveta bolest”).

• Sredinom IX veka uveden je prvi efikasan lek – bromid.
• Hughlings Jackson 1873.g. daje prvo savremeno

viđenje patofiziologije epileptičnog napada kao

posledicu iznenadnih elektro-hemijskih pražnjenja u

mozgu od čije lokalizacije zavise i karakteristike

napada.

• Prvi savremeni lek – fenobarbital razvijen je 1912.g.

Širom sveta, osobe sa epilepsijom su još uvek

stigmatizovane.

26. mart – “ljubičasti dan” posvećen podizanju

svesti o epilepsiji.

Sokrat, Herkules, Cezar, Kaligula,

Napoleon, Fjodor Dostojevski,

George Gershwin, Vladimir Lenin,

Neil Young, Ian Curtis, Prince…

KLASIFIKACIJA EPILEPTIČNIH NAPADA

ETIOLOŠKI FAKTORI EPILEPSIJA

1. GENETSKI FAKTORI (mutacije gena za):

**jonske kanale koji regulišu ćelijsku ekscitabilnost** (kanali za Na+, K+, Ca++) – 

kanalopatije

• receptore za ligande koji regulišu ekscitabilnost neurona (npr. GABA, glutamat),
• enzime koji kontrolišu neuronsku funkciju (npr. dekarboksilaza glutaminske

kiseline – učestvuje u sintezi GABA, protein L-izoaspartat-O-metiltransferaza – enzim

za reparaciju proteina),

• proteine uključene u oslobađanje ili transport neurotransmitera (npr. sinapsin 1 i

2),

• proteine važne za uobičajene moždane funkcije (npr. prekursori amiloida, moždani

neurotrofički faktor i dr.) i ostali generički ćelijski proteini (npr. transkripcioni faktor

c-Fos, IL-6) i dr.

2. STRUKTURNI / METABOLIČKI FAKTORI

(Kongenitalni/razvojni strukturni poremećaji CNS-a, hipoksija, povrede, infekcije, tumori,

neurodegenerativne bolesti, lekovi, toksini, status epilepticus i dr.)

3. NEPOZNATI

(U najvećem broju epilepsija, tačni uzroci i mehanizmi nastanka su nepoznati. Pojediini

epileptični sindromi imaju specifične kliničke i patološke karakteristike koje sugerišu

specifičnu etiologiju.)

Najverovatniji uzroci prema uzrastu

Neonatalno (<1 mesec) Perinatalna hipoksija i ishemija

Intrakranijalna hemoragija i treuma

CNS infekcija

Metabolički poremećaji (hipoglikemija, hipokalcijemija, hipomagnezijemija, deficit vit. B6)

Razvojne bolesti

Genetske bolesti

Deca (>1 mes., < 12 god.) Febrilne konvulzije

Genetski poremećaji (metabolički, degenerativni, primarni epilepsijski sindromi)

CNS infekcije

Razvojne bolesti

Trauma

Adolsecenti (12-18 god.) Trauma

Genetske bolesti

Infekcija

Zloupotreba narkotika

Tumori mozga

Mladi odrasli (18-35 god.) Trauma

Apstinencija od alkohola

Zloupotreba narkotika

Tumori mozga

Autoantitela*

Stariji odrasli (>35 god.) Cerebrovaskularne bolesti

Tumori mozga

Apstinencija od alkohola

Metaboličke bolesti (uremija, insuficijencija jetre, elektrolitne abnormalnosti, hipoglikemija, hiperglikemija)

Alchajmerova bolest i druge degenerativne bolesti CNS-a

Autoantitela* (protiv K+ kanala, glutamatnih receptora i sl.)

EPILEPTOGENEZA

Obeležje epilepsije je postojanje epileptogenog fokusa (grupa neurona u

sivoj masi mozga koju karakteriše spontana, epizodična, ekscesna

električna aktivnost).

EPILEPTOGENEZA - proces tokom kojeg se funkcionalna

neuronska mreža transformiše u hipereskcitabilnu (epileptogeni

fokus).

EPILEPTOGENEZA

STRUKTURNE I FUNKCIONALNE PROMENE

TOKOM EPILEPTOGENEZE

1. Intrinzične: vrsta, broj i distribucija voltažno- i ligand zavisnih kanala,

biohemijske promene receptora, aktivacija sekundarnih ćelijskih

glasnika, modulacija genske ekspresije (npr. subjedinice glutamatnih

receptora) i dr.

2. Ekstrinzične: remodelovanje sinapsi, modulacija metabolizma

neurotransmitera od strane glijalnih ćelija, promene u ekstracelularnoj

koncentraciji jona usled varijacija u zapremini ekstracelularnog prostora

i dr.

POVEĆANA EKCITATORNA

(SINAPTIČKA) NEUROTRANSMISIJA

GLAVNI EKSCITATORNI NEUROTRANSMITER -

GLUTAMAT

1. Jonotropni receptori (NMDA, AMPA,

kainatski) - brza sinaptička transmisija.

Razlikuju se prema propustljivosti za katjone.

Svi su propustljivi za Na+ i K+ - rezultat

njihove stimulacije je depolarizacija

membrane i generisanje akcionog

potencijala.

Agonisti NMDA, AMPA i kainatskih receptora

indukuju epileptične napade, a

antagonisti ovih receptora ih suprimiraju.

2. Metabotropni receptori – vezani za G-proteine, njihova

stimulacija ima različite efekte u zavisnosti od

lokalizacije ćelija i mehanizma transmisije signala.

NMDA receptor ima i Ca++ kanal koji je u

stanju mirovanja blokiran Mg++. Influks Ca+

• dodatno depolarizuje ćeliju i dovodi do

prekomerne neuronske aktivacije i

oštećenja, a potencijalno i smrti neurona

(ekscitotoksičnost)

SMANJENA INHIBITORNA

NEUROTRANSMISIJA

GLAVNI INHBITORNI NEUROTRANSMITER -GABA

1. GABAA receptori - nalaze se na postsinaptičkoj

membrani. Rezultat njihove aktivacije je influks

Cl- , hiperpolarizacija membrane i inhibicija

generisanja akcionog potencijala. Agonisti

GABAA receptora (barbiturati, benzodiazepini)

uspešno suprimiraju epileptički napad.

2. GABAB receptori- nalaze se na presinaptičkoj

membrani (autoregulatorni – modulišu

oslobađanje neurotransmitera iz presinaptičkog

završetka). Povezani sa sistemom sekundarnih

glasnika koji često dovode do otvaranja K+

kanala -> hiperpolarizacija.

MEHANIZMI INICIJACIJE I

PROPAGACIJE NAPADA

(A) INICIJACIJA NAPADA

1. Naglo, visokofreventno pražnjenje individualnih neurona („paroksizmalni

depolarizacioni pomak“, PDP),

2. Sinhronizacija njihove aktivnosti (pojava „šiljka“ na EEG-u).

PDP, na nivou pojedinačnog

neurona, karakteriše:

1. Prolongirana depolarizacija neurileme

usled influksa Ca++  otvaranje voltažno-

zavisnih Na+ kanala, influks Na+ i

generisanje repetitivnih akcionih

potencijala;

2. Nagli prekid depolarizacije i rapidna

repolarizacija sa hiperpolarizacijom, usled:

(a) aktivacije GABA receptora i

sledstvenog influksa Cl-, ili

(b) otvaranja K+ kanala i sledstvenog

efluksa K+

(zavisi od tipa ćelije).

(A) INICIJACIJA NAPADA

*Kanalopatije (mutacije gena za neku od subjedinica receptora/jonskih kanala) mogu da doprinesu

nastanku PDP.

(B) PROPAGACIJA NAPADA

Regrutovanje okolnih neurona putem sinaptičkih i nesinaptičkih mehanizama:

1 povećanje ekstracelularnog K+ i onemogućena hiperpolarizacija 

depolarizacija susednih neurona;

2. Depolarizacijom indukovana aktivacija NMDA receptora  influks Ca++ i

depolarizacija;

3. Akumulacija Ca++ u presinaptičkim terminalima  povećano oslobađanje

neurotransmitera  depolarizacija;

4. Promene u osmolarnosti tkiva i ćelija  citotoksični edem ćelija.

Širenje napada u okolne regione preko kortikalnih konekcija ili u udaljene

regione/suprotnu hemisferu preko corpus-a callosum-a ili komisura mozga.

MEHANIZMI INICIJACIJE I

PROPAGACIJE NAPADA