Hermodinamski poremecaji, Slajdovi od Fizika

Preuzmite Hermodinamski poremecaji i više Slajdovi u PDF od Fizika samo na Docsity!

HEMODINAMSKI

POREMEĆAJI

Prof. dr Vesna Živković

TROMBOZA (THROMBOSIS)

Tromboza je zaživotno zgrušavanje (koagulacija) krvi u krvnim sudovima i u srcu. Krvni koagulum koji se formira u procesu tromboze naziva se tromb (thrombus).

Virchow-ljeva trijada

1) Oštećenje endotela

Normalni endotel je prirodna barijera koja sprečava izlazak krvi iz krvnih sudova, kontakt krvi sa subendotelnim strukturama i stvaranje tromba. Funkcije endotelnog sistema su: selektivna propustljivost za pojedine sastojke krvi, lokalna regulacija krvotoka, primarna hemostaza (sprečava adheziju trombocita, antitrombogena i fibrinolitička funkcija).

Trombociti

Trombociti nikada ne prijanjaju na funkcionalno aktivne endotelne ćelije normalno građenog krvnog suda. Električni naboj na membranama endotelnih ćelija i trombocita i razne supstance na njihovoj površini sprečavaju njihovu interreakciju.

• (^) U procesu zgrušavanja krvi veoma važnu ulogu imaju

supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.

Koagulacija se dešava putem niza enzimskih pretvaranja

kaskade cirkulišućih i lokalno sintetisanih proteina.

Najznačajniji pokretač koagulacijske “kaskade” je tkivni

faktor koji se stvara na mestima oštećenja.

Koagulacijska “kaskada” je klasično podeljena na:

spoljašnji i unutrašnji put, koji se potom spajaju, a u

krajnjem stadijumu koagulacije trombin pretvara

fibrinogen u nerastvorljivi fibrin, što pomaže da se stvori

definitivni čep.

Koagulacijska “kaskada”

Unutrašnji i spoljašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi

3) Hiperkoagulabilnost krvi je posledica neravnoteže izmedu prokoagulantnih i antikoagulantnih sila u krvnom sudu. Hiperkoagulabilna stanja mogu da budu:

1. primarna (poremećaj jednog ili više proteina koagulacije – genetski uslovljena). Najčešće nasledne forme hiperkoagulabilnosti su: Lajdenska mutacija Faktora V, mutacija gena za Protrombin i mutacija gena za metiltetrahidrofolat, a retka stanja su povezana sa nedostatkom antikoagulanata antitrombina III, proteina C i proteina S.

• (^) 2) sekundarna (u sklopu različitih stečenih poremećaja). Visok rizik za trombozu postoji kod dugotrajnog ležanja ili imobilizacije, infarkta miokarda, fibrilacije pretkomora, oštećenja tkiva (operacija, fraktura, opekotine), DIK-a, veštačkih srčanih valvula, diseminovanog kancera, antifosfolipidnog sindroma, heparinom indukovane trombocitopenije i drugih.

B. Koraliformni tromb Na istaloženi fibrin ponovo adheriraju trombociti u vidu uspravnih lamina, koje rastu normalno na tok krvi, a zatim se malo saviju u smeru toka krvi. Trombocitne lamine prave koraliformnu formaciju, a između njih je deponovan fibrin. U fibrinskoj mreži su brojni eritrociti i leukociti. To je primer mešovitog tromba, koji čine trombociti i krvni koagulum. Zbog retrakcije fibrina površina tromba je karakteristično naborana. Izdignuti slojevi trombocita se zovu Canove linije. Proces tromboze može da se zaustavi u ovom stadijumu i može da dođe do endotelizacije tromba i kasnije organizacije.

C. Okluzivni tromb Rast koraliformnog tromba izaziva progresivnu okluziju lumena krvnog suda. D. Koagulacioni tromb Kada krvni sud bude okludiran, prestaje krvni tok. U stacionarnom stubu krvi iza tromba stvara se koagulacioni tromb koji raste do ušća prve sledeće vene. Taj deo okluzivnog tromba čini krvni koagulum sa vrlo malo trombocita. Radi se o crvenom trombu. Na ušću prve sledeće vene može doći do endotelizacije površine tromba ili dolazi do propagacije.

Koraliformni tromb (presek)

Propagacija tromba

Morfologija tromba

Prema makroskopskom i mikroskopskom izgledu, razlikuju se: 1) Beli (konglutinacioni) trombi koji se sastoje od trombocita i fibrina. Oni se formiraju u velikim arterijama, gde je tok krvi brz, i u srcu.