Preuzmite Informatika skripta,Pravna Informatika i više Rezime u PDF od Informatika samo na Docsity!
TRENDOVI
Informacione tehnologije: elementi I vestine za cuvanje stvaranje I prenosenje informacija. Najvaznija komponenta IT su racunari.
Opsti trendovi su:
- Odnos trosak/performance : prednost racunara u odnosu na ljudsku snagu (kompjuter ce za 10g kostati isto, a imace mnogo vecu snagu, dok ce radna snaga poskupeti za duplo)
- Objektivno – orjentisano okruzenje : novi nacini programiranja I koriscenja racunara kako bi se znatno smanjili troskovi izgradnje I odrzavanja inform.sistema
- Menadzment dokumenata
- (^) Mrezno racunovodstvo : omogucava korisnicima da dodju do drugih korisnika I pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji
- Mobilna trgovina : E-trgovina preko bezicnih aparata
- Internet: brz rast internet korisnika
- Intranet : unutar organizacije se sve vise koristi
- Ekstranet
- Korporativni portal : odnosi se na WEB stranu firme kao ulaz za korporativne portale, informacije itd.
- Mrezno preduzece : koje omogucava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma posluje
- (^) Opticke mreze : telekomunikacione mreze velikog kapaciteta koje se koriste kod interneta, videa….
MIKROPROCESOR
(Central Processing Unit)
Mikroprocesor je cip koji upravlja radom mikroracunara. On dobija instrukcije od RAM memorije, obradjuje podatke I vraca ih nazad kako bi se mogli prikazati ili uskladistiti.
CPU se sastoji iz:
- Aritmeticko-logicke jedinice : matematicke I logicke operacije potrebne za obradu podataka. Kako ALU moze obavljati samo jednu operaciju u jedno vreme, on koristi tzv. registre , a rezultati tih operacija su privremeno smesteni u akumulatoru
- Upravljaca jedinica : nadgleda I upravlja radom svih pojednicnih delova racunara, samim tim I samim racunarom. Tokom obrade podaci se prenose iz jednog dela sistema u drugi I upravljacka jedinica upravlja-kordinira tom obradom.
Mikroprocesori se izrazavaju u bitima I to 4,8,16,32 I 64 bita, gde se manji koriste kod jednostavnih kalkulatora, a ovi poslednji npr.64bita kod PC Pentium racunara.
RAM MEMORIJA
(Random Access Memory)
RAM omogucava izvrsenje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa.
Da bi program mogao da se izvrsi, on se iz stalne memorije (hard disk) kopira u radnu memoriju. Sadrzaj RAM-a se moze menjati, sto znaci da se podaci mogu upisivati I brisati.
RAM memorija sadrzi: operativni system, aplikativni program….
Kriterijumi za kvalitet RAM-a su: kapacitet, brzina pristupa, nacin pakovanja, proizvodjac.
ROM MEMORIJA
(Read Only Memory)
ROM omogucava citanje iskljucivo fabricki upisanih podataka, pri cemu se podaci ne mogu menjati tj. promene sadrzaja nisu moguce.
ROM sadrzi deo operativnog sistema koji se naziva BIOS, program za ukljucivanje I startovanje sistema (Start Up), program za testiranje svih komponenti pri ukljucivanju….
HARD DISK
Hard disk je glavn uredjaj za cuvanje podataka. Nalazi se u zatvorenom kucistu I omogucava veliki “kapaciteti” unosa podataka.
Hard disk se sastoji od vise diskova pricvrscenih na jednu osovinu I zapis podataka se vrsi sa obe strane diska.
Osnovni pramatri kvaliteta su: kapacitet, vreme pristupa podacima, brzina obrtaja, disk ploca, pouzdanost, otpornost, proizvodjac I cena,
Kapacitet se izrazava u gigabajtima.
OPTICKI CITACI
Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver.
Aplikativni softverski paketi su:
- Vertikalni – pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. Npr.vodjenje projekta, evidencije o zalihama itd.
- Horizontalni – koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima. Npr.za knjigovodstvo, racunovodstvo, finansije itd.
SISTEMSKI SOFTVER
Sistemski softver i su programi koji upravljaju racunarskim sistemom:
- Operativni sistem : sluzi za pokretanje I rad racunara, vrsi kontrolu rada racunara I predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara
- Usluzni programi : omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka I hardverskih komponenti, kao I pripremanje diska za uzimanje podata, kopiranje podataka sa jednog diska na drugi, stite kompjutere od virusa itd.
- Programski softveri : alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje aplikativni softver. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika Visual Basic, C++, Java itd.
- Drajeveri : softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. Oni povezuju hardverske komponente sa racunarom.
PROGRAMSKI JEZICI
Podela programskih jezika na:
- Masinski : prva generacija programskih jezika. Programiranje ovim jezikom je bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju hardvera, a narocito procesora. Programi moraju biti napisani u binarnom kodu koji je specifican za svaki racunar, te ovi programi nisu bili prenosivi na druge racunare.
- Asemblerski : programi niskog nivoa. Isto kao I kod masinskih, programer je morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Programi su se pisali u simbolickom kodu, sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Ali, takodje nisu prenosivi, jer su pisani za svaki racunar posebno
- Proceduralni : jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera, te ih nije bilo potredno reprogramirati za druge racunare. Mogucnost pravljenja gresaka je mala. Neki od ovih jezika su Basic, Pascal, Fortran itd.
- Programski jezici cetvrte generacije : njima se secificira sta je potrebno uraditi, a ne kako. Dele se u tri kategorije: Upitni jezici (omogucavaju korisnicima pristup bazama podataka , Generatori izvestaja (omogucavaju korisniku da oblikuje izvestaj bez upustanja u detalje) I Generatori aplikacija (omogucavaju stvaranje aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). Mane ovih jezika su: manje efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije, manje su fleksibilni tj.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza.
- (^) Objektivno-orijentisani jezici : omogucavaju pravljenje programa koji povezuje podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti). Objekti razmenjuju podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. Programiranje ovim jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti, klase I nasledstvo.
SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA
Baza podataka je skup podataka iste vrste koji sluze korisnicima za njihove potrebe, Iako su podaci zajednicki vecem broju korisnika, razliciti korisnici ih razlicito shvataju.
Formiranje baze podataka je komplikovan zadatak, koji moze biti automatizovan. Posto razliciti korisnici razlicito koriste nazive za podatke iste vrste, pri automatizaciji, posebno
- Sistem internih izvestaja – koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o tekucoj prodaji, zalihama, troskovima, dugovanjima, nabavci itd.
- (^) Sistem marketing obavestavanja – obezbedjuje externe informacije o promenama u poslovnom okruzenju tj.konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). Primer: godisnji izvestaji o poslovanju firmi
- Sistem marketing istrazivanja – process prikupljanja, obrade, cuvanja podataka o uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji, potrosacima, ponudama, cenama I uslovima prodaje itd.
- Sistem analitickog marketinga – sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka koji su medjusobno logicki povezani), banka metoda obrade (programi kojima se podaci mogu obradjivati), banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje jasnog sistema izvestavanja)
INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
Informacioni podsistem proizvodnje podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to planiranje materijala I kapaciteta, izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku, kao I upravljanje procesom proizvodnje.
Aplikacije ovog podsistema su:
- (^) Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom – obuhvata aktivnosti pri porucivanju, kupovini, ulaznoj logistici I otpremnoj logistici, kao I stanje zaliha koje imaju
- Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija – sadrzi softvere koji olaksavaju plan nabavke, planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima, omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima
- Automatizacija projektovanja I proizvodnje – za smanjenje vremena potrebnog za projektovanje I to: projektovanje pomocu racunara (sistem koji omogucava da se industrijski crtezi prikazu na ekranu I da se na njima radi), inzenjering pomocu racunara (analiza modela da bi se utvrdilo da li ce raditi kako je planirano), proizvodnja pomocu racunara (postupci preko racunara koji olaksavaju u radu sa proizvodnim postrojenjima) I saradnicka proizvodnja (distrib.sistem zasnovan na WEB-u koji omogucava proizvodjacima da modifikuju proizvod sa bilo kog mesta)
- Racunarski integrisana proizvodnja – sluzi za pojednostavljivanje svih proizvodnih tehnologija I postupaka, kao I integracija I koordinaciji svih aspekata proizvodnje, projektovanja pomocu hardvera I softvera.
INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RACUNOVODSTVA
Informacioni podsistem finans.i racunovodstva obuhvata process vodjenja finansija, racunovodstva I to prikupljanje, kontrola I upravljanje novcanim sredstvima.
Aplikacije ovog podsistema su:
- Finansijsko planiranje I predvidjanje budzeta – obuhvata znanje o raspolozivosti I ceni novca, izradjivanje modela podrske pri odlucivanju za planiranje prihoda, upravljanje I raspodelu resursa, predvidjanje budzeta za nabavke I rasporedjivanje sredstava organizacije
- Upravaljanje finansijskim transakcijama – softver koji prikuplja neobradjene podatke neophodne za transakcioni racunovodstveni I finansijski sistem
- Upravljanje investicijama – za pristup finansijskim I ekonomskim izvestajima, za tumacenje I analizu finansijskih podataka
- Kontrola I revizija – za budzetsku kontrolu, reviziju, analizu rentabilnosti I kontrola cena
INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA
Informacioni podsistem upravlanja kadrovima podrzava process upravljanja kadrovima, vodjenje kadrovskih, pravnih I opsith poslova u vezi sa politikom kadrova, pravih poslova (prikaz zaposlenih, raspored neradnih dana, opis poslova itd)
Aplikacije ovog podsistema su:
- Zaposljavanje – process u vezi zaposljavanja I to: preko Web-a, spisak radnih mesta (baza podataka radnih mesta), izbor sluzbenika (proces testiranja I ocenjivanja)
- (^) Pracenja zaposlenih – ocenjivanje rada zaposlenih (nagradjivanje, premestaj ili otpustanje), obuka zaposlenih uz pomoc racunara
- Planiranje I upravljanje ljudskim resursima – planiranje osoblja, pregovaranju radnika I uprave, upravljanje dohocima…
SOFTVER ZA LICNU PRODUKTIVNOST
Softver za licnu produktivnost sluzi korisniku da lakes I efikasnije izvrsava poslove. Omogucava laksu organizaciju I analizu podataka, prezentacije, komunikaciju, vodjenje rasporede sastanaka I za svaki od navedenih postoji posebna softverska aplikacija.
- Sisem za upravljanje bazom podataka - za organizaciju I laksu manipulaciju podacima iz baze. Korisnik kreira I odrzava bazu, dobija informacije I kreira izvestaje
- Softver za obradu teksta – za kreiranje, editovanje I stampanje dokumenta (Word)
- Softver za pravljenje prezentacija – za pripremu I prikazivanje prezentacije ili predavanja za veci broj ljudi
- Smer prenosa – simpleksan (prenos u jednom smeru, pr.radio, tv), poludupleksan (prenos u oba smera, ali u razlicito vreme) I dupleksan (prenos u oba smera istovremeno, pr.telefon)
- (^) Nacin prenosa – asinhroni (emituje I prima samo jedan alfanumericki znak po principu da start bit daje znak kada pocinje, a stop bit kada se zavrsava prenos) I sinhroni (slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova uz sinhronizaciju predajnika I prijemnika kako bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova)
- Tacnost podataka – na osnovu bitova parnosti se moze ustanoviti da li su bitovi preneseni potpuno ili su neki ispusteni u prenosu (zbog razlicitih uticaja kao sto su vremenske nepogode itd)
- Kompresija signala – npr. kod mulitimedijalnih prenosa
- Multipleksiranje – vise signala se prenosi istovremeno
MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA
Kod mreza racunara istog prioriteta ne postoji glavni najaci racunar tj. server, vec su svi racunari I serveri pojedinacno svaki od njih.
Ovde svaki racunar odredjuje koje ce svoje resurse da deli sa ostalim racunarima u mrezi.
Ova mreza se koristi najcesce kada postoji mala grupa korisnika, kada racunari dele resurse ali im nije potreban server. Kod ove mreze ne mora postojati velika bezbednost I kada organizacija,a samim tim I mreza moze porasti do odredjenih granica.
SERVERSKE MREZE
Serverske mreze rade po principu povezanosti racunara klijenata sa serverom koji pruza podrsku racunarima klijentima I gde oni veci deo posla obavljaju sami.
Racunar klijent poziva podatke u svoju radnu memoriju, obradjuje ih I vraca ih na server kako bi bili raspolozivi za druge racunare klijente. Periferne jedinice su zajednicki deljivi mrezni resursi. Ako se server iskljuci, klijenti mogu nastaviti samostalno sa radom, ali nece moci medjusobno da koriste zajednicke deljive resurse.
Osnovne komponente su:
- Serveri : racuanri koji obezbedjuju resurse koje dele umrezeni racunari. Serveri su racunari sa najvecom procesorskom snagom, RAM-om I hardiskom. Pod serverima podrazumevamo sledece: server datoteka, server za stampanje, server baze podataka, server aplikacija, server e-poste, server za caskanje, fax I komunkacioni server, audio I video server itd.
- Klijenti : racunari, radne stanice koji pristupaju mreznim resursima preko servera
- (^) Komunikaciona oprema : kablovi, razdelne kutije, skretnice, konektori….
Prednosti serverske mreze su: zajednicko koriscenje, bezbednost rezervne kopije podataka, otpornost na greske, mnogo korisnika….
TOPOLOGIJA MAGISTRALA
Magistrala je najjednostavniji nacin umrezavanja racunara,
Sastoji se od kabla – stablo na koje su povezuju racunari pravolinijski.
Prednosti ove topologije su da je arhitektura jednostavna, lako prosirivanje na glavni vod, koriscenje malo kablova, a nedostaci su da se tesko izoluje greska, preopterecenje glavnog voda u slucaju gusceg saobracaja, ukoliko koren postane neispravan, cela mreze postaje neispravna. Ukoliko se pokvari jedan od racunara, to nema uticaja na ostale.
Na rad mreze utice broj povezanih racunara, karakteristike hardvera racunara, vrsta kabla I udaljenost izmedju racunara.
TOPOLOGIJA ZVEZDA
Zvezda je umrezavanje racunara gde su oni povezani sa centralnom komponentom koja se zove HAB. Signal salje odredjeni racunar preko hab-a na ostale racunare u mrezi.
Ovo povezivanje zahteva dosta kabla, a ukoliko centralna komponenta otkaze, otkazuje
cela mreza. Ukoliko se racunar pokvari to ne utice na rad ostalih umrezenih racunara.
Prednosti ove topologije su lako fizicko formiranje mreze, lako dodavanje novih radnih jedinica, lako pronalazenje greske I nema zagusenja u mrezi, a nedostaci su velika duzina kablova, otezana komunikacija na krajnim krakovima mreze.
TOPOLOGIJA PRSTEN
Prsten je umrezavanje racunara kruzno gde signal putuje kruzno u jednom smeru kroz svaki racunar.
Otkazivanje jednog od racunara, otkazuje cela mreza.
Prednosti ove topologije su malo kablova, jednostavno umrezavanje I nema centralnog dela, a nedostaci su prestanak rada jednog od racunara prestaje da radi cela mreza, tesko izolovanje greske I tesko dodavanje novih radnih jedinica.
TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI
preko hiperlinkova koji predstavljaju podvucene ili uokvirene reci I slike koje u sebi sadrze web adrese. Postoje dve vrste Web-a: staticki gde HTML stranice jesu nosilac informacija, ali onih koje se ne menjaju zavisno od konteksta – te informacije su uvek iste I dinamicki koje se zasnivaju na principu da se HTML kod ne stvara dok korisnik ne pozeli da vidi web stranicu, sto omogucava da one budu prilagodjene korisniku, da zavise od prethodnih akcija korisnika, od vremena I mesta kad je pristupio lokaciji itd.
- News – protokol za prenos vesti preko mreze, omogucava distribuciju, istrazivanje, izvlacenje I upucivanje raznih vesti ili poruka. Jedan on najpopularnijij NNTP-a je Network News , gde se razgovori odvijaju na javnom forumu ili diskusionoj grupi. Period u kome poruke postoje pre nego sto se obrisu odredjuje administrator grupe (najcesce nedelju dana)
- Razgovor putem Interneta – mreza servera koji omogucavaju razgovor uzivo I uz pomoc koga je moguce razgovarati sa drugim ljudima na internetu. On spada u najpopularnije servise interneta (postoje grupe ili podgrupe zavisnosti od tema za razgovor).
OSNOVNI SERVISI INTERNETA
Osnovni servisi interneta su servisi koji postoje na svakom racunaru. Za pristup njima potrebno je imati korisnicko ime I lozinku. Najznacajniji servisi su:
- E-mail – dopusta razmenu poruka sa bilo kim na internetu, bilo gde u svetu. On je brz, efikasan I jeftin nacin za komunikaciju I sa pojednicima I sa grupom ljudi, u licne ili poslovne svrhe.
- (^) Telnet – program koji omogucava ukljucenje u druge servere na internetu imitirajuci njihove terminale. Telnet je jedan od najstarijih aplikacija. Racunar korisnika se ponasa kao da je prikljucen na udaljeni racunar. Koristi se npr.za pretrazivanje baze podataka na odredisnom racunaru (npr.biblioteke)
- FTP - sredstvo za prenosenje datoteka sa jednog na drugi racunar sirom sveta. Posto se datotekama ne moze direktno pristupiti, mora se prebaciti cela datoteka sa FTP servera na lokalni racunar. Ovaj program se koristi u TCP/IP okuzenju I omogucava prenos I tekstualnih I binarnih datoteka. Vecina pretrazivaca podrzava FTP I koristi ga za prenos datoteka (mogu se dobijati slike, zvucni zapisi,programi itd)
INTRANET I EKSTRANET
Intranet predstavlja lokalnu racunarsku mrezu, najcesce unutar jedne firme koja omogucava zaposlenima da medjusobno komuniciraju I koriste dokumentaciju I arhivu
(aplikacije intraneta su npr. za racunovodstvo, ljudske resurse, prodaju I marketing itd).
Intranet ne mora biti uvek ogranicen samo na racunare unutar jedne firme, vec je moguce da na raspolaganju zaposlenima koji rade na udaljenim mestima bude dostupno nekoliko telefonskih linija preko kojih se mogu ukljuciti u sistem.
Strucnjaci smatraju da je, I pored postavljanja firewall-a, radi bolje zastite poslovanja najbolje drzati odvojeno intranet I internet, gde je najbolje napraviti zatvoreni krug racunara koji imaju bitne podatke u okvir intraneta, a manje bitnim dozvoliti pristup internetu.
Ekstranet je privatna racunarska mreza u vlasnistvu organizacije napravljena tako da deo poslovanja moze deliti I van okvira organizacije npr.sa proizvodjacima, partnerima, dobavljacima itd. On se koristi za privatne diskusione grupe, grupnu saranju, programe obuke, zajednicke kataloge proizvoda itd.
RAZVOJ MODELA KLIJENT-SERVER SISTEMA
Evidentiranje, obrada I memorisanje podataka, kao informacioni procesi se mogu organizovati na razlicite nacine, ali danas je sve vise u upotrebi distibuirana obrada, kod koje se infomacije obradjuju na vise mesta.
Klijent-server model obrade je model distribuirane obrade podataka, gde se funkcije jednog korisnickog programa raspodeljuju na najmanje dva procesa koji medjusobno komuniciraju. Ta dva procesa obrade su klijentski I serverski. Komunikacija se vrsi: klijentski proces salje poruku serverskom procesu, trazeci odredjenu uslugu, a serverski proces izvrsava zadatak I salje poruku klijentskom procesu o rezultatu.
Za punu primetnu klijent-server arhitekture potrebna su najmanje dva racunara, povezana komunikacionom mrezom, sa instaliranim mreznim OS i uspostavljenom komunikacijom. Elementi klijent-server sistema su: jedan ili vise klijenata, jedan ili vise servera, klijent procesi, serverski procesi I komunikacioni hardver I softver.
U praksi se javljaju razlicite arhitekture klijent server sistema:
- Dvoslojni – najednostavniji sistem cine jedan klijent I jedan server, slozenije vise klijenata I vise servera istovremeno, gde se raspodela zadataka obavlja na dva nivoa gde postoje samo dva sloja: sloj baze podataka I klijentski sloj.
firme, čime se postupak samog ciklusa poslovanja ubrzava. Primena koncepta e- poslovanja van firme omogućava stvaranje jedinstvene mreže između dobavljača, velikih korporacija i drugih činilaca poslovanja. Ovo dovodi do bržeg i efikasnijeg poslovanja, čime firma povećava svoju konkurentnost na tržištu. E-poslovanje ima veliki uticaj na sam marketing firme. Globalno prikazivanje proizvoda i usluga koje firma pruža dovodi do širenja tržišta poslovanja kao i do promene samih proizvoda i usluga. Radi realizacije efikasnijeg e-poslovanja, potrebno je obezbediti: dostupnost informacija, direktan kontakt sa kupcima i bezbednost transakcija. U e-poslovanju neophodno je obezbediti dostupnost informacija kupcima, tj.korisnicima računarskih mreža. Npr.putem e-mail-a moguće je ostvariti direktan kontakt sa kupcima što omogućava da se kupcu da blagovremeni odgovor u cilju stvaranja slike kao kod tradicionalne kupovine.
B2B MODEL
Model biznis prema biznisu , je po def. trgovina između firmi preko Interneta, sa nizom pratećih aktivnosti. Njegova tehnologija koristi se za transakcije robe i novca, posredovanje u lancima ponuda, raspisivanje online tendera i sl. Često se javljaju problemi prilikom primene B2B aplikacija a najčešći su: ■ pravni aspekti integracije i ■ bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama. Ovaj model omogućava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim distributerima, prodavcima, snabdevačima, dobavljačima, kupcima i drugim partnerima. Najveći problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste različite sisteme od različitih proizvođača koji teško međusobno komuniciraju.
Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane , model kupovne , i model razmene.
Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima , jedan prema mnogima. U prvoj varijanti prodavac može prodavati direktno iz kataloga. U drugoj, direktno putem aukcije, gde prodavac može da bude ili proizvođač, ili distributer ili maloprodavac. Ovaj model primenjuju kompanije poput Dell-a, Intel-a, Cisco-a i IBM-a jer se preporučuje njima.
Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca, model
mnogi prema jednom. Modeli za kupovinu su: ■ prvi - kada kupac može kupiti putem sistema tendera; ■ drugi – kada se katalozi svih dobavljača sređuju i organizuju na kupčevoj Web strani i kupac može kupiti robu od dobavljača po unapred određenoj ceni.
Kod ovog modela najviše primenjivani model je aukcija unazad. Kod nje kompanija
oglašava proizvod za kupovinu, potom kompanija vrši prikupljanje ponuda za dati proizvod koje šallju dobavljači. Kako se aukcija unazad nastavlja, tako cena proizvoda opada. Posao dobija onaj koji je dao najnižu cenu.
Model razmene obavlja se na e-tržištu na kom se sreću mnogi kupci i prodavci. Tipovi razmena su: ■Prvi-onaj kod kojih se razmena dešava na mestu koje drži treća neutralna strana; ■ Drugi- one koje se dešavaju na mestu koje je vlasništvo i na kojima radi jedna velika kompanija; ■ Treći-one koje se dešavaju na mestu koje pripada konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima. U osnovi postoje četiri vrste razmena: Vertikalni distributeri, vertikalne razmene, horizontalni distributeri i funkcionalne razmene.
B2B model e-trgovine ima svoje prednosti i nedostatke.
Prednosti: Kreiranje novih mogućnosti za kupovinu/prodaju; Smanjena upotreba dokumenta u klasičnoj papirnoj formi i snižavanje administrativnih troškova; Poboljšanje procesa obrade i smanjenje vremena obrta; Snižavanje troškova traženja željenih proizvoda; Povećanje produktivnosti zaposlenih u poslovima kupovine/prodaje; Manji broj grešaka; Lakše određivanje strukture asortimana proizvoda; Snižavanje marketinških i troškova prodaje na strani prodavca; Smanjenje nivoa zaliha i troškova održavanja istih; Mogućnost personalizacije online kataloga sa različitim cenama za različite grupe kupaca; Povećanje fleksibilnosti proizvoda uz isporuku u pravo vreme; Snižavanje troškova nabavke na strani kupaca; Jačanje masovne personalizacije; Efikasniji potrošački servisi;Veće mogućnosti za poslovnu saradnju.
Korišćenje B2B modela može implicirati eliminaciju distributera u maloprodaji što može označavati nedostatak.
Elektronski posrednici prodaju tuđe proizvode ili usluge online. Postoje 2 tipa elektronskih posrednika i to: ■ prvi – čisti online e-maloprodavci (npr. Amazon.com) ■ drugi – maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan način i online (Wal-Mart online i ToysRus.com)
Javlja se i klasifikacija elektronskih maloprodavaca na osnovu distribucionih kanala i to: maloprodavci koji porudžbine šalju poštom, direktni marketng proizvođača, čisti elektronski maloprodavci, click-and-mortar maloprodavci, Internet tržni centri.
Internet trgovina počela je da se razvija 1995.godine. Rad ovih prodavnica omogućio je
da samo nekoliko kompanija uspe da ostvari određeni deo e-tržišta, npr Amazon.com, Egghead.com i drugi.
E-VLADA
E- vlada je korišćenje interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo komuniciranje sa državnom upravom. Za nju može da se kaže da predstavlja: servis građana, ili reinženjering primenom najnovijih tehnologija, ili poslovanje uprave preko Interneta. E-vlada je online pružanje usluga državnih organa i javnih službi. Jedan od najbitnijih razloga za uvođenje e-vlade je stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. Kao što građani očekuju da na Internetu pronađu servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa državnim sektorom, tako i državne strukture imaju svoje razloge za uvođenje e-vlade. Vrlo bitan razlog je mogućnost uštede jer je transakcija obavljena preko interneta znatno jeftinija od one koja bi bila obavljena komunikacionim kanalom. Uvođenjem e-vlade ne samo da se štedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, već građanin koji sa svog računara pristupa servisima na taj način smanjuje troškove održavanja opreme državnih organa. Može se zaključiti da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledećih razloga: ■ Internet je postao masovno sredstvo komunikacije između ljudi. Sve veći br.ljudi korissti mogućnost poslovanja preko Interneta zbog evidentnih prednosti koje on pruža a to su brzina i ušteda; ■ pružanjem raznovrsnih online servisa, omogućava upravi da rastereti šaltere i na taj način izađe u susret građanima omogućavajući im lakše obavljanje poslova; ■ sa uvođenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim radnicima i samim tim se smanjuju troškovi njihovog angažovanja.
U e-vladi mogu se javiti sledeći osnovni odnosi između korisnika: G2B (predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica) B2G (servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom, zasnovan na konceptu Interneta i ekstraneta)
G2C (predstavlja saradnju vlade i građana
C2G (servis za komunikaciju građana sa javnom upravom zasnovan na konceptu Interneta) G2G (predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između različitih državnih organa) G2E ((korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima).
G2E omogućava blagovremeno obaveštavanje i protok informacija, bolju međusobnu komunikaciju među zaposlenima, potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama, upravljanje znanjem kao najvećim resursom neke organizacije.
3 globalna cilja e-vlade su: ■ poboljšavanje funkcionisanja unutar vladine administracije, ■ povezivanje vlade sa građanima, ■ razvijanje i poboljšavanje vladinog odnosa sa organizacijom
M-TRGOVINA
M-trgovina se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja. Aplikacije za m- trgovinu omogućavaju kupovinu različitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaćenim sadržajima i informacijama. Preduslov razvoja m-trgovine je dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. Postoji više generatora budućeg razvoja m-trgovine: ■ masovno tržište mobilne telefonije, ■ nagli razvoj Interneta i e-trgovine, ■ usavršavanje opreme i uređaja za mobilnu telefoniju ■ novi principi tarifiranja servisa ■ uspeh u podeli licenci zaUMTS i 3G. U većini zemanja Evrope, penetracija mobilne telefonije je već uveliko prešla 50%. U našoj zemlji dominantna tehnologija je i dalje GSM (2G), uz prisustvo NMT tehnologije. Sa uvođenjem GPRS tehnologije dolazi i do promene sistema tarifiranja. GPRS samo promoviše „always on“ model tarifiranja. UMTS predstavlja mrežu treće generacije koja obezbeđuje kvalitetan prenos video signala preko mobilne mreže, sa brzinom prenosa podataka do 400 kB/s. Da bi se realizovala m-trgovina, neophodno je podesiti konfiguraciju adaptera, zatim da postoji Web server, ili serverski switch za mobilne komunikacije.
M-trgovinski servisi korisnici kratko koriste iz sledećih razloga: ■ mob.telefoni imaju više ograničenja u odnosu na personalni računar, ■ mob.tel.su uvek kod svojih vlasnika, gde god da su, pa se nameću u slučaju potrebe, ■ online finansijski servisi su po svojoj prirodi bliži mtrgovinskim tehnologijama.
Svi m-trgovinski servisi dele se u 4 generacijske grupe i to na: ■ prvu generaciju koju čine osnovni servisi (1999.godina)
