Preuzmite INFORMATOR i više Slajdovi u PDF od Pravo samo na Docsity!
INFORMATOR
N ezavisNi siNdikat ProsvetNih radNika vojvodiNe • godiNa 3 • avgust 2009 • broj 27
ПРОТЕСТ СРПС „И УЧИТЕЉИ СУ ВАЖНИ“
И „КРОВНИ ЗАКОН“ НА ЧЕКАЊУ
ДР ТОМИСЛАВ
ЖИВАНОВИЋ И ГСПРС
„НЕЗАВИСНОСТ“
ОСУЂЕНИ
СОС СМАЊИО НАКНАДЕ ТРОШКОВА
ЗА ПРЕВОЗ
Синдикат радника у просвети Србије (СрпС) организовао је веома успешан про- тест. Оборужани бројним заставама и транс- парентима чланови СрпС (НСПРВ и СОБ) подржани од стране руководства из Синди- ката организација правосудних органа Ср- бије (СОПОС) и УСС “Слога” су из београд- ског парка Мањеж у колони прошетали до министарства рада и социјалне политике где су и одржали митинг. Протест СрпС организован због тога што Одбор за утврђивање репрезентативности и Министарство рада у дужем периоду опстру-
ишу поступак доказивања репрезентативнос- ти нових синдиката. На тај начин, у социјал- ном дијалогу и колективном преговарању, по инерцији учествују синдикати којима је реп- резентативност одавно истекла (ГСПРС „Не- зависност“ и Синдикату образовања Србије
- репрезентативност је истекла 12. септембра
- године, а УСПРС – репрезентативност је истекла 19. јануара 2009. године), као и нереп- резентативна синдикална централа УГС „Не- зависност“ којој је репрезентативност истекла још у јануару 2008. године. (Наставакнастр.3)
Први Општински суд у Београду је ставио тачку на клевете које су др Томислав Живано- вић, као главни и одговорни уредник Билтена ГСПРС „Независност“ и лице овлашћено за заступање тог синдиката, нанели Ранку Хрња- зу у Билтену бр. 66. синдиката „Независност“, чланком „Хрњаз без печата“. Наиме, суд је Жи- вановића и ГСПРС „Независност“ прогласио
кривим и обавезним „да Хрњазу на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душев- них болова, услед повреде угледа и части, со- лидарно сиплате износ од 150.000 динара са за- конском затезном каматом, почев од 18.06.2009. године па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принуд- ног извршења“. (Наставакнастр.5)
Иако је сет више закона упућен на усвајање по хитној процедури и расправа завр- шена до краја јула (за „наше“ законе две недеље раније) усвајање свих ових закона је одгођено за сам крај августа, јер је усвајање „школских закона“ условљено усвајањем медијског закона, а за који не постоји већина у Скупштини. (Наставакнастр.5)
У присуству члана градског већа Суботице задуженог за об- разовање, Слободана Чампрага, настављени су преговори пред- ставника синдиката просветних радника у Суботици, и пред- ставника градске власти у вези са начином надокнаде путних трошкова. У преговорима су, као и први пут, учествовали; Љубица Киселички, помоћница градона- челника задужена за образовање, Слободан Чампраг и Елизабета Кулханек, правник. У име Само- сталног синдиката учествовали су: Зорица Карановић и Милан Поповић из СОС, а у име НСПРВ Звездана Ћирковић, члан градског одбора и Јелена Зејак, координа- тор ГО НСПРВ. На другој рунди преговора по нуђен је на потписивање нови Спо- разум који је претходно усаглашен од стране градских власти и пред- ставника СОС. Ј. Зејак и З. Ћирко- вић су изнеле став градског одбора НСПРВ, који је наишао на неразу- мевање од стране колега из СОСа, а наравно, и госпође Киселички која је на то рекла да ми из НСПРВ нисмо желели да сарађујемо. Споразум који је потписан од стране представника Самосталног синдиката и Града садржи нове услове под којима ће запослени у просвети остваривати право на путне трошкове:
- Право на путне трошкове убудуће имаће само запослени који станују на удаљености већој од 2,5 км од школе.
- Онај ко се определи за надо кнаду у новцу, добијаће 75% од износа месечне карте што уст- ватри износи 60% од стварних трошкова.
- Они запослени који станују ван општине Суботица, путне тро шкове ће добијати само до границе општине!!! На тај начин “самосталци” су, по ко зна по који пут, оставили колеге без онога што им по зако- ну припада трошкова превоза у пуном износу и на тај начин ами- новали насиље градске владе над запосленим у просвети и не само то – прихватањем тачке 3. Спора- зума они су постали судионици у неуставној и дискриминитаторс- кој одредби колега који имају пре- бивалиште ван града Суботице. Уследила је, на Отвореном универзитету у Суботици, веома посећена конференција НСПРВ за средства информисања (чети- ри телевизијске екипе и десетак новинара штампаних медија). На конференцији је било речи о но- вом „кровном закону“ и школској легислативи – говорио је профе- сор Ковач, преговорима ГО НС- ПРВ и управе за град Суботицу
- говорила је Јелена Зејак и раз- лозима НСПРВ и СрпС за протест који је одржан 30.06.2009. године
- Звездана Ћирковић. За медије мађарском језику о овим тема- ма говорила је Отилија Чешљар Киш. (Реакције из ГУ Суботица и НСПРВстр.6)
BESPLATAN PRIMERAK
www.nsprv.org
У овом броју можете још читати:
УРЕЂЕЊЕ СЕНТАНДРЕЈСКЕ ПРЕПАРАНДИЈЕ ..............стр. 2. ШКОЛСКА ГОДИНА БЕЗ ШТРАЈКОВА ..............................стр. 4. СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ, ШТА ТО БЕШЕ? ........................стр. 6. ЧИЈЕ СУ „НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“?.....................стр. 7. НЕМАЧКА: НИЈЕ СВЕ У УЧЕЊУ .........................................стр. 8. СВИ ЧЛАНОВИ НСПРВ ОСИГУРАНИ ...............................стр. 9. ЛЕТО БЕЗ ИНФЛАЦИЈЕ........................................................стр. 10. УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ................ стр. 11. ДЕДА И УНУК ЗАЈЕДНО ДИПЛОМИРАЛИ .....................стр. 12.
2 strana Avgust2009.
U
nutrašnje uređenje sentandrejske Preparandije usaglašeno je sa uređenjem sličnih nemačkih škola, shodno planu koji je Nestorović razradio sa pomenutim direktorom bečkog konvikta, savetnikom Langom. Na čelu Preparandije stojalo je Nastavnič- ko veće (Consessus litterarius – učebnoje za- sjedanije), koje je rukovodilo svim tekućim poslovima škole. Njega su sačinjavali profe- sori i katiheta, i ono je predstavljao instituciju pred spoljnim svetom. Sve naredbe i reskrip- ti vrhovnog školskog inspektora upućeni su njemu. Učenici su bili ovlašćeni da jedino njemu upućuju svoje molbe i žalbe. Na nje- govom čelu stojao je senior – gotovo uvek katiheta u zvanju titularnog profesora. Ovaj je sazivao sednice, predsedavao njima, izvr- šavao odluke Veća i obavljao zvaničnu korespondenciju u njegovo ime sa vrhovnim školskim inspektorom. Zapisnike sednica Veća potpisivali su svi profesori i katiheta. Direktor, u ličnosti vrhovnog školskog inspektora, bio je najviši upravni organ škole. On je prenosio naredbe vrhovnih organa državne vlasti na Nastavničko veće, davao njihovo merodavno tumačenje, primao izveštaje od Veća i uopšte se starao da obrazovnovaspitni proces u Preparandiji teče u duhu nacionalnih tradicija i podanič- ke vernosti vladajućoj kući. Škola ima laički karakter, i crkvena jurisdikcija nema nikakvog prava mešanja u njene unutrašnje poslove. Što se tiče profesora, njihova je osnovna dužnost „da se pridržavaju duha Prepa randije, izraženog u nastavnom planu i nastavnim sadržinama”. Oni su dužni da naučnu materiju iz programa prenose na auditorijum na praktičan i lako razumljiv način, izbegavajući svaku preopširnost. Radi proveravanja efikasnosti svog rada, oni će održavati redovne mesečne ispite da bi konstatovali u kojoj meri su učenici usvojili ispredavanu materiju. Profesori će, dalje, obratiti pažnju da učenici redovno i uredno pohađaju Prepa- randiju i da na nastavu dolaze čisti i pristojno odeveni, kao i da neprestano paze na disciplinu i red u Školi. Oni su dužni da svoje odnose prema učenicima podese tako da posluže kao uzor učeničkog ponašanja; da ih upućuju na ukazivanje poštovanja predstavnicima vlasti, sveštenstvu i bivšim učenicima Škole. U ophođenju sa učenicima uzdržavaće se od bilo kakvih grubosti ili ponižavajućih izraza. Jedna od glavnih briga profesora biće da usade u svest učenika potrebu apsolutne odanosti vladaru i otadžbini kako bi još u Školi od njih stvorili pokorne podanike austrijskoj vladajućoj kući. Profesori su dužni da vode privatne beleške o prilježnosti i napredovanju u nauci i moralnom vladanju učenika i da po savesti i ličnoj odgovornosti podnose svakog meseca na uvid vrhovnom školskom inspektoru, kao direktoru Škole. U slučaju da je neko od učenika Preparandije sklon kakvim nastranostima ili je počinio neku nedozvoljenu radnju, i time naneo štetu ostalim učenicima ili građanima mesta, a samim tim i svojoj školi okrnjio ugled, profesori će takođe biti dužni da o tome obaveste vrhovnog školskog inspektora. U slučaju oboljenja nekog od učenika, profesori će se postarati da se obolelom što hitnije ukaže potrebna lekarska pomoć. Profesori su dužni da obaveste blagovremeno učenike o zabrani napuštanja Sen- tandreje bez odobrenja Nastavničkog saveta. Dužnost profesora je da se neprestano staraju da se učenici uredno obučavaju u cr- kvenom pojanju i u bogoslužbenim radnjama, i u tom pogledu ukazivati svu potrebnu pomoć katiheti. Tako, svakog dana određeni broj učenika prisustvovaće bogosluženji- ma u crkvi, obično pre početka redovne nastave, i naučiti sve molitve i crkvene pesme koje će kao ubuduće učitelji morati da znaju. Dužnost katihete je da učenicima pruža versko i moralno vaspitanje u duhu načela istočnopravoslavne crkve, sadržanih u velikom i malom Katihizisu, kao i da kod njih razvija ljubav prema vladajućoj kući Habsburgovaca i otadžbini Austriji. On će se po- sebno zauzeti da učenici što temeljnije usvoje znanja iz Svetog pisma Starog i Novog zaveta, a svoja izlaganja će usmeriti tako da budu lako shvatljiva svim slušaocima. U njima će konsekventno izbegavati sve što bi vređalo druge religije ili pobuđivalo mržnju protiv njih, trudeći se da rasprši sva loša predubeđenja preparanada na tom planu. Dalje će se truditi da češćim egzortacijama ulije u preparande moralne principe koji će od njih stvoriti valjane i čestite ljude, i pripremiti ih na taj način za budući gra- đanski život. Vršiće dužnost ispovednika preparanada i staraće se da redovno odlaze na bogosluženja i primaju sveto pričešće. Pitomce trećeg tečaja koristiće u crkvenom pojanju i postepeno će uvoditi u Tipik. O svom radu kao i o napredovanju omladine u moralnom vladanju i izučavanju nauke o veri i moralu katiheta će redovno mesečno pismeno izveštavati vrhovnog školskog inspektora. Dužnost je učenika Preparandije da se nastavom u Preparandiji osposobe za stručne i valjane učitelje omladine svoje nacije. Oni su obavezni da redovno pohađaju nastavu u Školi i da prema svojim profesorima i katiheti gaje osobito poštovanje. U Školi i
van nje preparandi su dužni da vode pristojan, uredan i moralan život. Prema mešta- nima svih staleža ophodiće se tako da ovi u njima vide budućeg uzornog vaspitača njihove dece. Preparandima se najstrože zabranjuje da posećuju kafane, lokale za igranke i slična javna mesta i da se kartaju. Takođe im se zabranjuje da napuštaju Sentandreju i odlaze u susedna mesta pod bilo kakvim izgovorom, osim u izuzetnim slučajevima, kada će dobiti dozvolu za to od nadležnog profesora, i to najviše na tri dana. Učenicima koji se ističu u učenju i vladanju može se izdati dozvoda za davanje privatnih časova (korepeticija) u vannastavnom vremenu. Preparandi su obavezni da svakodnevno, pre početka redovne nastave, odlaze u crkvu, a nedeljom i praznicima da prisustvuju bogosluženjima. Kako u Sentandreji ima više crkava, preparandi će u svakoj od njih imati posebno odeljenje koje će posećivati pojedinačno i ispunjava- ti propise predviđene nastavnim planom i programom. Isto tako, oni će ispunjavati svoje hrišćanske obaveze u duhu crkvenih zakona, pridržavati se propisanih postova, primati sveto pričešće i drugo. Ukoliko se dogodi da neko od učenika neuredno poha- đa predavanja i u toku školovanja pokaže malo ili nimalo uspeha u radu, takav učenik će se zadržati da propuštena predavanja još jedanput odsluša. Ako se i onda utvrdi da propušteno nije nadoknadio, udaljiće se iz Škole s napomenom da je nesposoban za zvanje za koje se priprema te da se ne može primiti ni u koju drugu učiteljsku školu. Iz škole će se udaljiti i učenici koji se zbog lošeg vladanja i svakojakog zastranjivanja, i nakon ponovljenih opomena, nisu popravili, o čemu će biti obavešteni i odgovarajući distriktualni školski direktori, koji o tome treba da obaveste sve osnovne i druge škole srpske nacije. Najzad, pri primanju u službu svršenih preparanda vodiće se računa da se bolja učiteljska mesta dodele svršenim učenicima koji su se za sve vreme školova- nja odlikovali samopregornim radom i uzornim moralnim vladanjem. Učenici su iz učenja i vladanja (in traditis studiorum, quam etiam in morali ani- mi cultura – in moribus) ocenjivani ocenama eminens, classis Iae, clasiss IIae, clasis IIIae. Kandidati koji nisu dobili prelaznu ocenu ili zbog dužeg odsustvovanja sa preda- vanja nisu bili ocenjeni morali su da ponove razred. Radi upoznavanja sa rezultatima rada profesora i učenika u Preparandiji su bili zavedeni sledeći ispiti: a) mesečni (examen menstruale), tačnije neka vrsta internog kolokvija, bez prisu- stva javnosti, kojom prilikom je vršena i rekapitulacija pređenog gradiva; b) tromesečni (examen trimestrale), javni ispit nakon svaka tri meseca, u prisustvu javnosti, kojom prilikom su kvalifikovani učenici prema pokazanom uspehu iz svih predmeta i izveštavan vrhovni školski inspektor; v) semestralni (examen semestrale) na završetku svakog tečaja od pet meseci. I ovaj je ispit bio javan i održavan sa velikom svečanošću u prisustvu budimskog vla- dike, predstavnika županijskih i lokalnih vlasti i odabranog građanstva, a predseda- vao mu je vrhovni školski inspektor ili, u njegovom odsustvu, distriktualni ili lokalni inspektor. Za ovaj ispit Nastavničko veće Preparadnije uručivalo je posebne pismene pozive pomenutim licima. Ispit je trajao po desetak dana, obično koncem marta i u prvoj polovini septembra, a počinjao je službom božjom i prizivanjem svetog duha u sabornoj crkvi. Na kraju ispita klasifikovani su učenici iz svih predmeta i o tome izveštavan vrhovni školski inspektor radi evidencije pri postavljanju svršenih prepa- ranada iz „štacije“. Učenici su se izdržavali uglavnom o svom trošku ili, ako su bili u radnom odnosu, o trošku opštine koja ih je plaćala. Plaćanje je bilo u naturi i nešto u gotovom novcu. Stanovali su u privatnim kućama, gde su dobijali stan i hranu po veoma pristupačnoj ceni, i gde su bili zaštićeni od bilo kakvih neprijatnosti, o čemu se starao sam Nestoro- vić, konsultujući se neprestano sa mesnim obštestvom. Pri osnivanju škole, osmorica su došla u Sentandreju iz udaljenih krajeva bosonogi, lako odeveni i bez mogućnosti da se sami izdržavaju. Njih je opština, na zauzimanje Nestorovićevo, smestila u naj- bogatije kuće u gradu, na besplatan stan i hranu i podarila im toplu odeću, udžbenike i ostale potrepštine. Šta više, Nestorović se lično zauzeo kod učitelja u mestu da ovim učenicima obezbede privatne časove u dobrostojećim kućama, uz odgovarajuću nov- čanu naknadu i u vannastavnom vremenu. Međutim, od samo osnivanja Preparandije, Nestorović je pomišljao na mogućnost otvaranja konvikta za siromašne učenike, pa je s tim u vezi radio na prikupljanju po- sebnih dobrovoljnih priloga u ovu svrhu i obezbeđenju odgovarajuće zgrade, životnih namirnica, ogrevnog drveta i drugih neophodnih stvari. U svom dopisu protoprezvi- terima budimske eparhije od 7. septembra 1813. godine, vrhovni školski inspektor je pozvao na prikupljanje priloga od imućnih rodoljuba, a u drugom, od 23. septembra iste godine, tražio je od distriktualnog školskog direktora budimskog školskog dis- trikta da se postara za ostalo. Prilozi su odmah počeli da pristižu od obštestava, sve- štenstva, trgovaca, senatora i rodoljubivih građana iz maltene svih imućnijih opština budimske eparhije, tako da je konvikt pri sentandrejskoj Preparandiji mogao da primi prve pitomce već 1. novembra 1813. godine. U prvoj godini bilo ih je trideset, kako je Nestorović i predvideo, ali se vremenom njihov broj neprestano smanjivao, tako da ih je u leto 1816. godine bilo svega deset. O konviktu su brinuli profesor Pavle Ata- nacković u svojstvu kuratora i Jeftimije Popanešković, lokalni školski direktor u ulozi direktora konvikta. Konvikt se izdržavao, osim od pomenutih dobrovoljnih priloga, još i od novca koji su za određeni broj pitomaca plaćali pojedini ugledni rodoljubi. Izbor pitomaca konvikta vršilo je Nastavničko veće Preparandije, a potvrđivao ga je vrhovni školski inspektor. Konviktu je svojim pozajmicama obilato izlazio u susret direktor Popanešković.
Iz istorije obrazovanja
UREĐENJE SENTANDREJSKE PREPARANDIJE
Školovani za stručne i valjane učitelje svoje nacije
4 strana Avgust2009.
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović ocenio je 14. jula 2009. da je rad tog ministarstva u proteklih godinu dana bio uspešan i naveo da je jedan od pokazatelja to što je školska godina protekla bez štrajkova. “Obeležje ove školske godine jeste to što nije bilo štrajkova. Imali smo veoma dobar odnos i kvalitetne sagovornike u reprezentativnim sindikatima i dogovarali se oko svih pitanja. Činjenica da je školska godina protekla na ovaj način samo po sebi dosta govori”, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Povodom godišnjice rada ministarstva prosvete, on je rekao da je kada je reč o svim nivoima obrazovanja, protekla godinu bila uspešna i da je ministarstvo rešilo “mnoga pitanja”, ali i pokrenulo “brojne procese” čiji će se rezultati videti u budućnosti. Obradović je naveo da su povećane kvote za upis brucoša u školskoj 2009/2010. godini, ali i da je zahvaljujući prošlogodišnjim izmena- ma i dopunama Zakona o visokom obrazovanju povećan broj studenata koji studiraju na univerzitetima u Srbiji. On je kazao da ministarstvo ima veliku “normativnu i zakonodavnu aktivnost” i da su u skupštinsku proceduru upu- ćeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o udžbeni- cima. “Još dva zakona će ovih dana biti predmet izjašnjavanja vlade. Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i Zakon o učeničkom i studenskom standardu. Radimo i na izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazova- nju”, naveo je Obradović. Obradović je u rezultate ministarstva prosvete uvrstio i realizaciju projeka- ta besplatnih udžbenika i dostupnost interneta za sve osnovne i srednje škole u Srbiji. On je kazao da će projekat besplatnih udžbenika biti realizovan 1. septembra i naveo da su izdavačima dostavljeni spiskovi škola za kojeg od izdavača su se opredelili aktivi učitelja. Komentarišući najave Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da će pro- svetni radnici stupiti u štrajk u septembru ako bude usvojen Zakon o osno- vama sistema obrazovanja i vaspitanja, Obradović je ocenio da nema realnih osnova za protest i da je problem “nerazumevanje”. On je kazao da se osnovna primedba sindikata odnosi na finansiranje obrazovanja. “Finansiranje ima niz korektivnih faktora i počinje 2014/2015 godine. Imaćemo i nekoliko pilot pro- jekata na osnovu kojih će da se proveri sistem finansiranja”, naveo je ministar prosvete.
Vesti iz ministarstva
ŠKOLSKA GODINA
PROŠLA BEZ ŠTRAJKOVA
● Ministarstvo pokrenulo “brojne procese”
● Nema realnih osnova za štrajk P
omoćnik ministra Zoran Kostić rekao je da su izdavači izašli u susret zahtevu ministarstva i da su spustili rabat od 24 do 30 odsto. “Utvrđene su cene, napravljen je protokol sa izdavačima. Pripremljeno je sve što se tiče završnice predaje udžbenika”, naveo je Kostić i dodao da će do 15. avgusta udžbenici biti dostavljeni školama. On je rekao da će izdavači štampati 10 odsto više udžbenika ako bude nekih problema. “Tako da smo ostavili 15 dana, od 15. avgusta do 1. septembra, da sve isproveravamo, a 1. septembra svako dete će dobiti ove besplatne udžbenike”, naveo je Kostić. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, najviše interesovanja škole su pokazale za udžbenike Zavoda za udžbenike, Kreativnog centra i izdavačkih kuća Naša škola i Klet.
UDŽBENICI U ŠKOLAMA
DO 15. AVGUSTA
NOVAC ZA PETNICU
NAJDRASTIČNIJI
PRIMER AGRESIJE
SARADNJA
MINISTARSTVA I
BRITANSKOG SAVETA
NOVI ZAKONI - BOLJI
SISTEM
VIŠE OD 3.
SPREMNO ZA PENZIJU
M
inistar prosvete izjavio je da je obezbeđen novac za finansiranje Istraživačke stanice Petnica i da će ugovor sa tom ustanovom biti potpisan. “Za nas je potpuno jasno. Imamo strukturu prihoda i ras- hoda i mi ćemo svoj deo posla obaviti i zaključićemo ugovor o finansiranju dela aktivnosti Petnice. Novac je već obezbeđen i to ćemo u narednim danima realizovati”, kazao je Obradović. On je rekao da je Ministarstvo prosvete u finansiranju Istraživačke stanice Petnica u prošloj godini učestvovalo sa 9, odsto, dok je u 2007. godini učestvovalo sa 16,37 odsto.
M
inistar prosvete Dr Žarko Obradović izjavio je da je smanjenje broja zaposlenih u obrazovanju “strateško pitanje” i da treba razmotriti da li postoje sredstava za socijalni program, odnosno otpremnine. “Strateški razgovaramo u Vladi Srbije, a razgovaraćemo i sa sindikatima kako da pokušamo da sistem obrazovanja učinimo funkcionalnim. Mi imamo oko 127.000 ljudi u sistemu obrazovanja”, kazao je ministar prosvete i dodao da ima više od 3.000 ljudi koji imaju jedan od dva uslova za odlazak penziju. On je rekao da će tokom predstojeće školske godine biti napravljen program racionalizacije za odeljenja koja imaju manji broj učenika. “Podsećam da ima 182 odeljenja sa jednim do pet učenika i mislimo da to nije racionalno, ni efikasno ni funkcionalno, ni pravedno, niti doprinosi sistemu obrazovanja niti kvalitetu, i napravićemo plan i šta sa decom i šta sa nastavnicima”, kazao je Obradović. On je rekao da je ministarstvo poslalo dopis školama da ne mogu da upisuju manje od 15 učenika u odeljenje.
M
inistar prosvete dr Žarko Obradović rekao je da će se usvajanjem pred- loga Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o izdavanju udžbenika i drugih nastavnih sredstava, u republičkom parla- mentu, značajno unaprediti sistem obrazovanja, jer unose bitne novine u ovu oblast. Prema njegovim rečima, suština zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja je pove- ćanje nivoa uključenosti dece u obrazovni sistem, povećanje kvaliteta obrazovanja i postizanje veće efikasnosti.Posebna pažnja je, kako je rekao Obradović, posvećena unapređenju stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, a formiran je i Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Zakonom o izdavanju udžbenika i drugih nastavnih sredstava reguliše se položaj svih izdavača i uređuje način i sadržaj izdavanja udžbenika. On je istakao da su u izradu ovih zakona uključeni svi bitni faktori.
M
inistar prosvete dr Žarko Obradović i direktor Britanskog saveta u Beo- gradu Endrju Glas potpisali su sporazum o saradnji te dve institucije koji će doprineti razvoju nastave engleskog jezika, stručnom usavršavanju nastavnika, povećanju zaposlenosti i saradnji škola na međunarodnom nivou. “U Srbiji engleski jezik zauzima prvo mesto među šest jezika koji se predaju, kao oba- vezan predmet, od prvog razreda osnovne škole”, rekao je ministar Obradović, posle potpisivanja sporazuma u Vladi Srbije. Sporazumom s Britanskim savetom biće definisan okvir zajedničkih aktivnosti u oblasti osposobljavanja nastavnika za izvođenje nastave engleskog jezika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja i stručnog usavršavanja nastavnika engle- skog jezika u osnovnim i srednjim školama, rečeno je na skupu. Direktor Britanskog saveta u Beogradu podsetio je da Britanski savet kroz različite projekte, već pomaže razvoj srednjeg stručnog obrazovanja i promo- ciju učeničkih veština. On je izrazio nadu da će, na taj način, moći da se podi- gne nivo zapošljavanja mladih ljudi u Srbiji. Obradović je rekao da se engleski jezik izučava u 1.042 osnovne škole ili u go- tovo 84 odsto tih ustanova, u 32 odsto srednjih škola i u 99 gimnazija u Srbiji.
“Snimak iz Sremske Mitrovice je najdrastičniji primer agresije učenika prema nastavniku koji sam do sada video”, rekao je u razgovoru za “Politiku” Bogoljub Lazarević pomoćnik ministra prosvete. “Ovo posmatram iz dva aspekta, iz peda- goškog ugla, ali i kao nekadašnji prosvetni inspektor. Kako se na snimku vidi, dečak se nasilnički poneo prema profesorki, i otimanjem dnevnika i kasnijim šamaranjem, pokazujući da je nepoštuje ni kao predavača, pedagoga, ali ni kao nekoga ko je mno- go stariji od njega, ko ima 62 godine i veliko profesorsko iskustvo. A, sa druge stra- ne, apsolutno je nedozvoljeno da profesor udari učenika. Nalazio sam se i sam, kao verovatno i svi drugi profesori, bezbroj puta u situaciji da reagujem na način kako je reagovala koleginica, pa nisam reagovao. Sa stanovišta prosvetnog inspektora od- govorni su i jedno i drugo. Međutim, postavlja se pitanje šta je đaka navelo da se ovako ponaša? Možda je to vapaj za pomoć, jedini način da ukaže na problem koji ga muči. Ovakve situacije ne stvaraju se naprasno, odjednom. Treba istaći da smo uneli u Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da će se sve zloupotrebe elektronskih sredstava od sada kažnjavati. Svojevremeno se u jednoj školi u Srbiji 30 đaka u kratkom vremenskom periodu nasilnički ponašalo. Potom je sprovedena anketa i pokazalo se da je svaki drugi učenik u toj školi doživeo neku vrstu zlostavljanja i zanemarivanja u porodici”.
Avgust2009. strana 5
„Клеветникнаносиштетуистовремено тројици,јервређаиоклеветаноги оногкомеговориисамогсебе.“ Св. Василије Велики
В
ише судских спорова НСПРВ и функционе- ра НСПРВ – Ранка Хрњаза и Хаџи Здравка М. Ковач, а против бивше синдикалне цен- трале – ГСПРС „Независност“ и челног човека тог синдиката – др Томислава Живановића, ових дана добија епилог. Наиме, Први Општински суд у Београ- ду је 18.06.2009. године донео пресуду којом усваја тужбени захтев тужиоца Ранка Хрњаза, а Томислава Живановића и Грански синдикат просветних радни- ка Србије „Независност“ проглашава кривим и оба- везним „да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова, услед повреде угледа и части, солидарно сиплате износ од 150.000 динара са законском затезном каматом, почев од 18.06.2009. године па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом при- нудног извршења“. Овом пресудом суд у Београду је ставио тачку на клевете које су Томислав Живановић, као главни и одговорни уредник Билтена ГСПРС „Независност“ и лице овлашћено за заступање тог синдиката, на- нели Ранку Хрњазу у Билтену бр. 66 Синдиката „Независност“ из августа 2008. године, чланком „Хрњаз без печата“, који су пренели из „Зрењанин- ских новина“ бр. 53 од 14.02.2008. године, не наво- дећи извор, ни аутора текста. Иако је у својој одбра- ни др Живановић покушао да кривицу пребаци на новинара Зрењанинских новина, „суд је у целости поклонио веру исказу тужиоца Хрњаза, налазећи да је исти јасан, логичан, уверљив и сагласан писме- ним доказима, а нарочито имајући у виду да је при- ликом саслушања на суд оставио утисак особе која говори истину“.
Да су постојале лоше намере да се гдин Хрњаз у јавности и код чланства облати, јасно је и из пери- ода који је протекао од првог објављивања спорног чланка, па до његовог објављивања у гласилу Синди- ката „Независност“ (пола године), иако су у новосад- ским медијима ови натписи демантовани од стране НСПРВ и по Закону о информисању ти деманти у Дневнику и објављени, као и због чињеница које су добро познате гдину Живановићу, а то је да никада ни није донета, од стране надлежног суда, одлука о одузимању печата гдину Хрњазу, као ни право на располагање имовином синдиката. Додуше, то је био захтев ГСПРС „Независност“ који је очигледно био формулисан по принципу „снила баба што би рада“ и који је, као што смо рекли, Општински суд у Новом Саду окончао „Решењем о одбачају тужбе за повраћај ствари са предлогом издавања привремене мере“. Како предложена привремена мера у наведе- ном спору никад и није усвојена, објављивање члан- ка, као да је то и пресуђено, је имало за последицу да се гдину Хрњазу изношењем неистинитих тврдњи и чињеница нанесе огромна штета, његовој части и угледу, јер се ради о познатом просветном раднику и афирмисаном синдикалном функционеру. Изноше ње ових лажи је проузроковало и читав низ непријат- них ситуација у Хрњазовом животу и у кругу његове породице, што је суд препознао и санкционисао на прави начин. Тенденциозне, опасне и лоше намере првоопту женог Томислава Живановића видљиве су и из чиње- нице да је Ранко Хрњаз уредно поднео (по Закону о информисању), Живановићу као главном и одговор- ном уреднику, захтев да се објаве деманти у следећем броју Билтена Синдиката „Независност“ што никада није ни учињено, јер се Живановић оглушио на тај захтев. Што се тиче, у медијима експлоатисане, тужбе ГСПРС „Независност“ против НСПРВ, као што смо
Вас раније информисали, 04.11.2008.год. надлежни Општински суд у Новом Саду је тужбе ГСПРС „Не- зависност“ против НСПРВ и Ранка Хрњаза као овла- шћеног лица одбацио. Остало је још да се Општински суд у Зрењанину изјасни по тужбеним захтевима Ранка Хрњаза и Хаџи Здравка Ковача против др Томислава Живановића. Наставак главног претреса је заказан за 09.09.2009. године. На овом рочишту ће тужитељи Ранко Хрњаз и Хаџи Здравко Ковач изнети разлоге због којих су уту- жили др Томислава Живановића који их је у спорним саопштењима: „Саопштење просветним радницима регије Зрењанин“ и „Само творци „жутих синдиката“ имају чаробни штапић... Зашто?!!!“ оклеветао. Доду- ше, на последњем рочишту одржаном 21.05.2009. у зрењанинском суду, окривљени Живановић је изја- вио да спорна саопштења није писао он, већ Будим- ка Чикарић Палија, а да их је он само потписао. Том приликом др Живановић је изјавио и “да се он слаже са садржином саопштења“ као и да „лично сматра да је већина ових ствари која је унета у ово саопштење тачна, а да ли је то можда могло на лепши начин да се каже“ он не би коментарисао. У међувремену је Синдикат „Независност“ искључио из свог чланства Будимку Чикарић Палија, а она против функционера овог синдиката поднела кривичне пријаве. Што се тиче спорова унутар, некада наше за- једничке, организације, не желимо и нећемо их ко- ментарисати, али смо дужни да Вас правилно инфор- мишемо о споровима на релацији НСПРВ ГСПРС „Независност“, па ћемо Вас и убудуће извештавати о резултатима спорова које смо, нажалост, морали во- дити, а све да би доказали да смо правилно поступи- ли када смо колективно донели одлуку да напустимо ГСПРС „Независност“ и да наставимо наш пут којим смо и кренули пре пуних 20 година. ХаџиЗдравкоМ.Ковач генерални секретар НСПРВ
Актуелно
О
дбор за просвету је на XIV седници, одржаној 15. јула 2009. године, размат- рао Предлог закона о основама система образовања и васпитања и Предлог закона о уџ- беницима и другим наставним средствима, које је поднела Влада Републике Србије.Седници је председавао председник Одбора др Зоран Шами, а седници је присуствовао и др Жарко Обрадо- вић министар просвете са сарадницима, као и представници Националног просветног савета, Удружења издавача уџбеника и учила Србије и Заштитника грађана. Раније је и Влада Републике Србије усвојила овај Закон. Након обављене расправе, Одбор је одлучио, већином гласова, да подржи Предлог закона о ос- новама система образовања и васпитања у начелу. Мишљење је издвоио народни посланик др Зоран Шами, председник Одбора. У наставку седнице, већином гласова, чланови Одбора су одлучили, да прихвате Предлог закона о уџбеницима и другим наставним средствима у начелу.
ОДБОР ЗА
ПРОСВЕТУ
ПОДРЖАО
КРОВНИ ЗАКОН
Предceдник Одбора
издвојио мишљење
(Наставак са стр. 1)
ДР ЖИВАНОВИЋ И ГСПРС „НЕЗАВИСНОСТ“
ОСУЂЕНИ ЗА КЛЕВЕТУ
(Наставак са стр. 1)
ОКОНЧАНА РАСПРАВА О
ШКОЛСКИМ ЗАКОНИМА
Дан за гласање 31. август
● Хитно, а може и на почек ● Враћају се мала и
велика матура ● И владање у просеку ● Усвојено
50-ак амандмана
Ђаци који на јесен крећу у седми разред биће прва генерација која ће, уместо квалификационог, по- лагати завршни испит, односно малу матуру у својим основним школама. Тако је предвиђено предло- гом новог закона о систему образовања и васпитања, који чека „зелено светло“ народних посланика. И све остале промене у систему образовања прате ову генерацију, која од првог разреда учи по рефор- мисаним програмима. Завршни испит они ће полагати и на крају трогодишњих стручних школа, док ће ђаци четворогодишњих школа излазити на стручну, односно уметничку матуру. Матуранти гим- назија имаће општу матуру, која ће им омогућити упис на факултете без полагања пријемних испита. Како ће све то изгледати и из којих предмета ће бити вреднована провера знања, биће познато тек кад Национални просветни савет направи програме, а министар просвете их одобри. НСПРВ је одавна упозоравао су да су насиље у школама и агресија код ђака повезани и са тим што наставници ученике не могу адекватно да казне. На основу новог закона i то ће бити промењено, јер ће оцена из владања од седмог разреда улазити у просек. Народни посланици расправљали су и о готово 240 амандмана на законе о основама система об- разовања и васпитања и уџбеницима и наставним средствима, а министар просвете др Жарко Об- радовић потврдио је да је Влада прихватила педесе- так предлога свих политичких партија рекавши да је „Суштина доношења закона унапређење квалитета и повећање ефикасности у области образовања и изда- вања уџбеника“. Међутим, иако је сет више закона упућен на ус- вајање по хитној процедури и расправа завршена до краја јула (за „наше“ законе и раније) усвајање свих ових закона је одгођено за сам крај августа, јер је усвајање школских закона условљено усвајањем медијског закона, а за који не постоји већина у Скупштини.
Avgust2009. strana 7
Lični stav
ČIJE SU „NEVLADINE ORGANIZACIJE“?
N
aziv „nevladine organizacije“ bi trebalo da podrazumeva nezavisnost od vlada, pa time i izvestan stepen opozicionosti prema njima. Demokratska opozicija 80ih godina razume- vala je i koristila taj termin upravo tako, a problem se prvi put zaoštrio oko toga koja organizacija može biti jugoslovenska članica ondašnje međunarodne Helsinške federacije za ljudska prava – nezavisni Jugoslovenski helsinški odbor za ljudska (osnovan
- godine) ili Odbor za ljudska prava pri „Socija- lističkom savezu radnog naroda“ (SSRN masovnoj „društvenopolitičkoj“ organizaciji, nasleđenoj iz vre- mena titoističkog totalitarizma). Taj Odbor SSRNa je uložio zahtev međunarodnoj Helsinškoj federaciji da bude priznat kao njena jugoslovenska članica. Vodio ga je Vojin Dimitrijević, profesor pravnog fakulteta, a prezentirao ga je kao nevladin tako što je i SSRN pre- zentirao kao „nevladinu organizaciju“. Na isti način je i vladajuća partija, SKJ, mogla biti prezentirana kao „nevladina organizacija“. Zahtev Odbora SSRN od- bačen je kao komičan i time je pitanje za neko vreme skinuto sa dnevnog reda. Zbog pozamašne imovine u nekretninama, Slobodan Milošević će kasnije pripojiti SSRN (na „kongresu ujedinjenja“) Savezu komunista Srbije, a „novu“ staru partiju krstiti novim imenom – Socijalistička partija Srbije. Toliko o ondašnjoj „argu- mentaciji“ profesora Vojina Dimitrijevića. Nezavisni Jugoslovenski helsinški odbor za ljud- ska prava postojao je do 1994. i za svoje delovanje nikada nije prihvatio ni dinara nikakve pomoći i nikakve donacije. U tome je video garanciju svoje nezavisnosti. Svi njegovi aktivisti radili su isklju- čivo volonterski u okviru tog odbora^1 i smatrali su to pitanjem lične i političke časti. Taj odbor raspu- šten je 1994. proizvoljnim aktom Kristine fon Kol (tadašnje šefice međunarodne Helsinške federacije sa sedištem u Beču), a kao nova sekcija Helsinške federacije instaliran je današnji profesionalni Hel- sinški odbor sa Sonjom Biserko, ranijim drugim se- kretarom jugoslovenske ambasade u Londonu, kao profesionalnim managerom. Ovaj novi Helsinški odbor se s pravom ne prezentira kao nastavak pred- hodnog (koga izbegava i da pomene), pošto među njima i nema nikakvog kontinuiteta. U njemu je, kao saradnik i autor izdašno doniranih i luksuzno opremljenih besplatnih publikacija odbora, našao svoje mesto i prof. Vojin Dimitrijević, nekadašnji zagovornik SSRNa kao „nevladine organizacije“. Ta praksa instaliranja profesionalnih „nevladinih organizacija“ potom je i u Srbiji postala masovan trend, a ne mali broj relativno obrazovanih osiroma- šenih pripadnika srednje klase, državnog i privrednog činovništva i inteligencije, pohrlilo je da u njima nađe svoje uhljebljenje.^2 Istaknuto mesto među tim „ne- vladinim organizacijama“ i njihovim finansijerima
1 Ne mogu ovo potvrditi za delovanje nekih članova Odbo- ra izvan njegovih okvira – u organizacijama međunarodne Helsinške federacija izvan Jugoslavije. Osnivači Jugoslo- venskog helsinškog odbora bili su Kosta Čavoški, Drago Demšar, , Pavluško Imširović, Ivan Janković, Sonja Liht, Tanja Petovar, Vesna Pešić, Vladimir Šeks. Odbor je ubr- zo po osnivanju proširen novim članovima i strukturirao se kao tri radne grupe u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu. Međunarodna Helsinška federacija za ljudska prava ban- krotirala je i raspuštena je 2007. godine zbog skandalozne pronevere njenog budžeta, što nimalo nije omelo novope- čeni Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko da nastavi da deluje pod istim imenom. 2 Pa tako Forum NGO Kraljeva ima profesionalnog execu- tive managera, a u malobrojnom „ekspertskom timu“ još nekoliko članova njegove porodice. Prava mala porodična NGOindustrija. I sve to se bez imalo zazora publikuje na sajtu Foruma NGO. „Novac nema gospodara“? Inače, Kraljevo je jedan od gradova sa najvećim brojem izbeglica u Srbiji. Da li je neko od izbeglica uspeo da se uhlebi u tim „nevladinim organizacijama“? Moj pokušaj da o tome razgovaram sa tim executive managerom, Radovanom Milićevićem, koji je na tom zaposlenju napunio već 12 godina radnog staža, naišao je na njegovu jarosnu reakciju i silovito odbijanje svake komunikacije.
zauzeo je Fond otvoreno društvo Džordža Soroša, berzanskog špekulanta i jednog od najbogatijih lju- di na planeti. Finansiranje „nevladinih organizacija“ direktno od strane vlada ili međuvladinih međunarod- nih institucija (UN, MMF, Svetska banka...) postalo je uobičajena pojava i do krajnje komike devalviralo epitet „nevladin“ u njihovom nazivu. Čije su pare, toga je i muzika. Politički uticaji finansijera očigledni su u delovanju tih „organizacija“. Džordž Soroš otvo- reno izjavljuje da finansiranjem „humanitarnih i ne- vladinih“ aktivnosti „civilnog društvanceta“ kupuje politički uticaj, a profesionalne perjanice NGO s po- nosom se kite etiketom stranih plaćenika i izdajnika, u čemu im zdušno pomaže rešim Slobodana Miloše- vića i njegovi sateliti. Čega se pametan stidi... Najmoćnije svetske „nevladine organizacije“ – UN, MMF i Svetska banka – imaju posebne direkcije i budžete za razvoj, nadzor, obuku, finansiranje... mre- že „nevladinih organizacija“ u svim zemljama sveta, kao i odgovarajuća odeljenja i uprave u većini svojih agencija. Teško da postoji vlada koja u svom budžetu nema stavku za finansiranje „nevladinih organizacije“. Svetski politički i ekonomski establišment i njegove nacionalne komponente svesni su svoje „popularnosti i legitimnosti“ i stoga brižljivo neguju svoj „nevladin sektor“ i „nevladin imidž“. Javne službe humanitarne pomoći i socijalne zaštite sve više gube svoj obavezu- jući i institucionalni status i transformišu se u „dobro- tvornu delatnost nevladinog sektora“ koji funkcioniše po sasvim arbitrarnim političkim principima i kriteri- jumima. To dovodi do paroksizma da se javljaju „an- tiratne“ i „pacifističke“ NGO koje pozivaju na NATO oružane intervencije i uspostavljanje protektorata „me- đunarodne zajednice“ u kriznim konfliktnim tačkama. Neće biti nikakvo čudo ako se jednom i NATO nazo- ve „nevladinom organizacijom“ ili bar ustanovi svoju NGO direkciju. Ako je već i nema. U mnogim nerazvijenim zemljama govori se o celom društvenom sloju koji svoju egzistenciju zasniva na svojoj angažovanosti u NGO struktura- ma. Čitavi sektori niže državne birokratije prelaze u NGO profesionalne aktiviste. To samo pojačava karakter NGO struktura kao legla i rasadnika ko- rupcije u svim njenim formama. Odrednica NGO u Wikipediji navodi procenu iz 2001. godine da je tada u svetu delovalo oko 40.000 međunarodnih, da su brojevi nacionalnih NGO mnogo viši, te da ih je samo u Rusiji bilo 277.000, a u Indiji „između jednog i dva miliona“. Posebno značajan trend jeste trend ka korpo- rativističkoj integraciji sindikata pomoću njihove NGOzacije, tj. njihovog transformisanja u organi- zacije tipa NGO. Tipičan primer takve „nevladine organizacije“ je centrala UGS „Nezavisnosti“ – je- dina sindikalna centrala u Srbiji i Evropi koja otvo- reno podržava razornu privatizaciju i „antikrizni“ program vlade Srbije, ne hajući za interese i aspi- racije ni sopstvenog sindikalnog članstva. Glavni prihodi uglednika ove centrale nisu iz fondova sin- dikalne članarine, nego su iz inostranih donacija i nadoknada koje im vlada Srbija plaća za njihovo učešće u telima „tripartitnog socijalnog partner- stva“. Problem finansija i njihove kontrole bio je jabuka razdora u više rascepa u UGS „Nezavisno- sti“ već od 1994. godine.^3 Čelnik ove sindikalne centrale, Branislav Čanak, s mnogo osnova se može smatrati dikom NGO struktura i NGOzacije nezavisnog sindikalnog pokreta u Srbiji.
3 Prvi veliki rascep u UGS „Nezavisnosti“ izazvao je Sorošev fond Otvoreno društvo tako što je „diskretno“ saopštio Dra- ganu Milovanoviću, tadašnjem predsedniku Izvršnog odbo- ra metalske grane „Nezavisnosti“, koliku donaciju u kešu su, jednako diskretno, dali Branislavu Čanku za nezavisne sindikate. Milovanović je zbog toga napravio javni skandal, revoltiran ništavošću onoga što je od Čanka dobio od tih para, a potom je otcepio metalsku granu od UGS „Neza- visnosti“. Bio je nagrađen time što je od Soroševog fonda dobio zasebne donacije za svoj sindikat. Posle 5. oktobra bio je ministar rada u Đinđićevoj DOSovskoj vladi.
Paradigmatični primeri razvoja srpske NGO scene su i G17+ i „Otpor“. I jedna i druga finan- sirane su iz potpuno opskurnih izvora, o kojima je ponešto izletelo Madleni Olbrajt. Poslužile su dobro nekolicini svojih lidera za profitabilne po- litičke karijere u „demokratskoj“ Srbiji. G17+ se i preregistrovala u imućnu političku stranku uvek blisku kontroli srpskih finansija i pri(H)vatizaciji srpskih preduzeća. Primer Mlađana Dinkića uzor je uspešnosti mnogim mnogim NGO pregaocima u razvoju finansijski uspešnih civilnih društvanceta iz ćoška. A možda i ne samo „civilnih“.
NGO scena u Srbiji krajnje je netrpeljiva prema svakoj kritičkoj javnoj reči na svoj račun i mobili- še pravi hajkački, dobro orkestriran, medijski hor protiv svakoga ko joj uputi ikakvu takvu reč. Ona žustro i histerično, u tipično totalitarnom maniru, polaže pravo na neprikosnovenost i nedodirljivost i neće biti nikakvo čudo ako jednom zatraži zakon- sku zaštitu i status službenih lica i protiv verbalnih kritika kao „govora mržnje protiv svetih krava“. Mržnje ta korumpirana scena nije dostojna. Prezira jeste. Očigledno, NGO su ponajmanje „nevladine“. One su jedan od instrumenata korporativističke integracije i stabilizacije svetskog i nacionalnih političkih i ekonomskih establišmenata. Njihova funkcija nije organizaciona i mobilišuća, nego je dezorganizaciona i demobilišuća. Nijedna „anti- ratna“ NGO nikada i nigde nije bila nosilac i or- ganizator nikakvog masovnog antiratnog pokreta. Nijedna NGO nikada nije bila organizator nika- kvog pokreta socijalno ugroženih za zaštitu njiho- vog legitimnog i legalnog ljudskog prava na život. Umesto toga, NGO strukture potpomažu njihovu obespravljenost pojačavajući njihovu zavisnost od „humanitarne“ milostinje koju dele same te NGO. A „ko med deli – taj i kašiku liže“. Njiho- va funkcija i jeste da zaposednu politički prostor, dezorganizuju, demorališu i blokiraju svaki poku- šaj artikulacije i organizovanja takvih masovnih pokreta. Njihova uloga nije oslobodilačka, nego je prevarantska, korporativistički integrativna i poro- bljivačka. U tom pogledu nimalo se ne razlikuju od trulih političkih stranaka trulog političkog esta- blišmenata. Oslobodilački socijalni i politički pokreti ne mogu imati saveznika u NGO strukturama. Na- protiv. Oni se moraju jasno razgraničiti i distanci- rati od tih struktura. Bez ekonomske nezavisnosti nema nikakve nezavisnosti. PavluškoImširović
8 strana Avgust2009.
J
oahim Burkart predaje nemački kao strani jezik na univerzitetu u Haj- delbergu. Osnovao je pozorišnu grupu „Idefiks“, kako bi studentima iz inostranstva dao mogućnost da tako reći kroz igru nauče nemački. „Pozorište je mogućnost da doživimo emotivni aspekt jezika, takođe i mu- ziku jezika, ritam i zvučanje. U pozo- rištu učimo da govorimo u javnosti. Glumci nastoje da budu dovoljno glasni i jasni kako bi ih razumeli i gledaoci u poslednjim redovima. Ovo je veoma slojevito i bogato iskustvo kakvo ne možete steći na normalnim kursevima jezika.“ Ima i drugih prednosti. Strani studenti dobijaju mogućnost da nađu nove pri- jatelje. Jer to inače, nije tako jednostavno. Istraživanja su pokazala da se mnogi strani studenti u Nemačkoj osećaju usamljeno i izolovano. Takvo iskustvo imao je i Mađar Adam Safar: „Imao sam dosta problema, jer je posao koji mi je našla studentska zadruga bio loš. Moj studentski dom je, kako to kažu i njegovi sop- stveni stanari, ’bogu iza leđa’. Tako daleko od Hajdelberga, mi smo u stvari izo- lovani i zbog toga mi je mnogo pomoglo učešće u radu ove pozorišne grupe.“
Brojni projekti za bolju integraciju
To što se strani studenti osećaju usamljeno, nije baš blistava preporuka za ne- mačke univerzitete, koji se često hvale time što privlače najviše studenata posle SAD i Velike Britanije. Zbog toga je Nemačka služba akademske razmene pokre- nula program „Profin“ koji podržava projekte poput angažovanja stranih studenata kao glumaca u pozorištu. Zamenik generalnog sekretara Službe akademske razme- ne je Ulrih Grotus: „Cilj ovog programa jeste bolja integracija stranih studenata. Većina njih je zadovoljna svojim ocenama i kvalitetom akademskog obrazovanja, ali ne i načinom na koji su uklopljeni u svakodnevni život u našoj zemlji. To moramo promeniti.“ „Profin“ obuhvata 46 projekata u koje je uloženo 1,7 miliona evra. Oni se sprovode širom Nemačke. Nisu uvek umetničkog karaktera, kao u Hajdelbergu, ali svima im je zajednič- ka namera da se komunikacija između nemačkih studenata i njihovih stranih kolega bitno poboljša.
Drugi obrazovni sistemi
NEMAČKA: NIJE SVE U UČENJU
● U vrhu po broju stranih studenata ● Kvalitet obrazovanja je zadovoljavajući, ali se
većina stranih studenata oseća usamljeno ● Ima nešto i u druženju
U ŠKOLU I ZA VREME RASPUSTA
Većina letuje - neki uče
M
ladi Nemci koji smatraju da je bolje leto provesti u školi nego na plaži – imaju raznoliku ponudu: letnji univerziteti, škole, kampovi… budući brucoši mogu od starijih kolega da saznaju šta ih čeka u studentskom životu. Leto je vreme raspusta. Konačno nema više zagu- šljivih slušaonica, već može da se ide u šetnje oba- lom... A i žurkama nikad kraja u dugim noćima... Ali, stop! Ima i onih za koje je ovako profana zabava na suncu i pesku suviše prizemna. Ili bar nezahtevna. Za takve, otvorene su institucije kao što su letnji univerzitet, letnja škola ili letnji kamp. Benedikt je jedan odo onih koji više vole školu od plaže. “U ovakvom kampu možete da upoznate puno ljudi, a možete i da se bolje upoznate sa samim univerzitetom dovoljno je da dođete ovamo na pola dana i malo “pronjuškate”... nema gužve, možete da upoznate doktorante i popričate sa njima, možete da
obiđete laboratorije, pa i sami da izvršite neki opit. To je mnogo važnije od pukog čitanja literature ili besciljnih provoda”.
Kakav li je taj studentski život?
Cilj ovakvih ustanova je da brucoši bolje upozna- ju fakultete koji im se dopadaju. U kampu Univerzi- teta u Dortmundu, učenici i studenti provode nedelju dana zajedno. Stariji studenti naveliko objašnjavaju mlađima šta ih čeka. “Ovo su još sve učenici što sede pred vama. Kako se promenio vaš život kada je počelo studiranje? Kako izgleda vaša svakodnevica, koliko morate da učite? I koliko imate slobodnog vremena?”, pitanja su za starije kolege. Jedna studentkinja ne ohrabruje previše svoju publiku: ona objašnjava da slobodnog vremena
nema baš previše, a da letnji raspust pruža malu utehu, jer za vreme tog raspusta moraju da se spre- maju ispiti.
Šarena ponuda
Letnji univerziteti su odavno stalni deo programa nemačkih fakulteta. Po pravilu traju između nedelju dana i šest nedelja. Često su skoncentrisani na jednu određenu temu. A ima i onih koji na letnje kurseve pozivaju samo devojke, tj, studentkinje. Jedan takav se recimo zove Bremer informatika feminale. Za studente iz inostranstva posebno su zanimljivi međunarodni letnji univerziteti. Studenti iz drugih zemalja tu ne uče samo nemački jezik, već upoznaju i same Nemce i njihovu zemlju. A u to već spadaju i šetnja pored mora... ... i noćne žurke...
I
nternet je za mlade ljude postao od velikog zna- čaja. Studiranje je bez virtuelne biblioteke postalo nezamislivo. U nekim slučajevima su i predavanja online. Skripte se sve ređe štampaju jer se mogu naći na internetu. Benedikt studira japanski u Bonu. On je siguran u dobre strane interneta: „Jako mi pomaže jer mogu da pronađem sve što mi je potrebno. Sve aktuel- ne časopise je moguće i onlajn čitati. Nema potrebe da listam štampano izdanje, mogu direktno da otvorim ono što me zanima.“ Njegova kolega Mihail dodaje: „Sada ne morate da iznajmljujete knjige i da čekate da ih drugi vrate. Upravo za japansku literaturu postoje programi uz pomoć kojih je moguće učiti jezik.“ Na taj način Mihail može bez mnogo muke da pronađe japanske simbole. Međutim, informacije do kojih dolazimo na internetu moraju biti proverene. Vrlo je važno znati ko je autor datih internet stranica i da li mu možemo „verovati“. Nina, student engleskog i filozofije u tome ne vidi problem: “Do sada nisam imala loša iskustva, ali sam čula i o lošim iskustvima studenata.” Mihael takođe student razmišlja ovako: “Informacije koje sam ja upotrebljavao, a za koje sam morao da pla- tim određeni iznos, bile su tačne. A da li su mi pomogle,
to je drugo pitanje.” Studenti ne koriste internet samo kada pišu seminar- ske radove. Emejlovima je profesorima moguće poslati radove na korekturu. I skripte sa predavanja se u veli- kom broju slučajeva šalju putem mejla. Na univerziteti- ma u Nemačkoj se ispiti prijavljuju isključivo onlajn. „Folije sa predavanja dobijamo preko interneta, tako da ne moramo da hvatamo beleške“, naglašava Nina. Artur, student geografije objašnjava: „Postoji tzv. elektronski kamp kao internet platforma za bonske studente. Na njemu se nalaze svi podaci, prezentacije i slično. Malo toga se još dobija direktno od profesora. Termini za konsultacije se takođe dobijaju uz pomoć interneta, mada još uvek postoje i direktni razgovori sa profesorima.“
“Onlajn” socijalno angažovanje
Često studenti koriste internet i za socijalno anga- žovanje. Omiljene su studentske asocijacije, u kojima dolazi do razmene znanja. Jedna takva organizacija je, na primer, IAAS „International Association od Students in Agriculture and related Sciences“. Aktivna je u više od 40 zemalja sveta.
Razmena informacija i znanja je osnovni zadatak ove organizacije, a ostvaruje se putem seminara, radnih grupa i razmene praktikanata. O svim tim ponudama se diskutuje na internetu. Štefani Kletke iz IAAS ističe: „Za IAAS je internet jako važan jer ljudi koji su na čelu naših organizacija nalaze se u različitim delovima sveta, dakle oni komuniciraju preko interneta. To su studenti koji to rade volonterski.“ Da li će vremenom biblioteke, seminari i kolokvi- jumi na univerzitetima ostati prazni pokazaće vreme. Jedno je za sada sigurno, internet je studentski život znatno promenio.
BEZ INTERNETA NEZAMISLIVO
● Komunikacija sa profesorima uz pomoć interneta● Koliko se internetu može verovati?
10 strana Avgust2009.
P
rosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u junu 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2008. godine, nominalno je veća za 9,3%, a realno je veća za 1,4%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u junu 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u junu 2008. godine, nominalno je veća za 9,4%, a realno je veća za 1,5%.
P
rosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u junu 2009. godine, iznosi 44246 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u maju 2009. godi- ne, nominalno je veća za 2,5%, a realno je veća za 2,4%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u junu 2009. godine, iznosi 31768 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u maju 2009. godine, nominalno je veća za 2,2%, a realno je veća za 2,1%.
Statistika
Prosečne zarade Prosečne zarade bez poreza i doprinosa RSD Nominalni indeksi RSD VI 2009 IVI 2009 VI 2009 V 2009
VI 2009 V 2009
IVI 2009 IVI 2008
VI 2009 IVI 2009
Ukupno Privreda Ukupno Ukupno Privreda Ukupno Ukupno Privreda Ukupno Republika Srbija 44246 40684 43075 102,5 102,7 111,3 31768 29310 30953 Centralna Srbija 44706 40991 43366 102,7 102,7 111,7 32124 29569 31165 AP Vojvodina 43018 39869 42288 101,9 102,5 110,1 30815 28618 30380 Grad Beograd 55632 54174 54600 100,0 99,1 112,7 39878 38940 39124 Grad Novi Sad 50892 48557 49621 101,5 101,7 110,3 36439 34839 35524 Grad Niš 37383 30651 36361 105,0 106,9 100,2 26897 22193 26122 Grad Kragujevac 43692 39447 41077 104,1 106,5 111,9 31373 28383 29510
ZARADE: I ZAMRZNUTE RASTU!
● Najviše plate na Novom Beogradu, najniže u Beloj Palanci ● Najdeblje koverte u sektoru
finansijskog posredovanja ● Tekstilci na začelju
P
rema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše prosečne zarade u Srbiji u junu imali su stanovnici opštine Novi Beograd 48.359, dok su najniže plate imali stanovnici opštine Bela Palanka 13.146 dinara. Posmatrano po delatnostima, najviše prosečne plate imali su zaposleni u sektoru finansijskog posredo- vanja 75.161 dinar, a najmanje plate bile su u proizvodnji odevnih predmeta i krzna 12.774 dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni u sektoru vazdušnog saobraćaja sa prosečnim primanjima od 61.863 dinara, zatim zaposleni u sektoru osiguranja i penzijskih fondova 59.312 dinara, proizvodnji duvanskih proizvoda 55.589 dinara. Slede zaposleni u sektoru vađenja sirove nafte i gasa, istraživanja i razvoja, proi- zvodnji električne energije, gasa i tople vode i proizvodnji koksa i derivata nafte. Kada se radi o najmanjim prosečnim zaradama, “na dnu” su zaposleni u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina sa primanjima od 13.753 dinara, zatim zaposleni u preradi i
proizvodnji drveta i plute 15.072 dinara i proizvodnji kože, predmeta od kože i obuće 15.405 dinara. Slede zaposleni u proizvodnji nameštaja i sličnih proizvoda, preciznih i optičkih instrumenata, radio, TV i komunikacione opreme, ribarstvu, hotelima i re- storanima. Što se tiče zarada po okruzima, najviše zarade su u Beogradu, gde po primanjima, pored Novog Beograda, prednjače opštine Lazarevac 47.239 dinara i Stari Grad 42.261 dinar. Među opštinama sa najvišim platama u Srbiji su i beogradska opština Vračar 41.527 dinara, Lajkovac 43.349 dinara, Smederevo 41.135 dinara i Kosjerić 42.850 dinara. Najniže prosečne plate zabeležene su u Topličkom okrugu 20.868 dinara, gde su najniže plate u opštinama Kuršumlija 15.049 dinara i Blace 16.725 dinara. Među opštinama sa najnižim primanjima su i Priboj sa prosečnom platom od 14.720 dinara, zatim Svrljig 14.997 dinara, Vladičin Han 15.164 dinara i Bečej 16.348 dinara.
Period jun 2009/jun 2008.
Period januar/jun 2009 - januar/jun 2008.
P
rosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar jun 2009. godi- ne, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar jun 2008. godine, nominalno je veća za 11,3%, a realno je veća za 2,2%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar
- jun 2009. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u pe- riodu januar jun 2008. godine, nominalno je veća za 11,3%, a realno je veća za 2,2%.
Nominalni indeksi zarada bez poreza i doprinosa VI 2009 V 2009
VI 2009 XII 2008
VI 2009 VI 2008
VI 2009 Ø 2008
IVI 2009 IVI 2008
IVI 2009 Ø 2008 Republika Srbija ukupno 102,2 92,5 109,4 108,9 111,3 106, privreda 102,3 97,0 110,5 110,8 112,6 107, Centralna Srbija ukupno 102,5 93,5 110,0 109,6 111,7 106, privreda 102,6 98,6 111,4 111,8 113,2 108, Vojvodina ukupno^ 101,3^ 89,7^ 107,7^ 107,1^ 110,1^ 105, privreda 101,5 93,1 107,9 108,2 111,2 107, Realni indeksi zarada bez poreza i doprinosa Republika Srbija ukupno 102,1 86,5 101,5 98,9 102,2 98, privreda 102,2 90,7 102,5 100,6 103,4 99, Centralna Srbija ukupno 102,4 87,4 102,0 99,3 102,5 98, privreda 102,5 92,1 103,3 101,3 103,9 100, Vojvodina ukupno 101,2 84,1 99,7 97,7 101,1 98, privreda 101,4 87,3 99,9 98,7 102,1 99,
Jun 2009. godine
Delatnosti sa najnižom prosečnom neto zaradom RSD Delatnosti sa najvišom prosečnom neto zaradom RSD
- Proizv. odevnih predmeta i krzna 12605 Finansijsko posredovanje 76260
- Proizv. tekstilnih prediva i tkanina 14082 Delatnost organiz. na bazi učlanjenja 68190
- Prerada i proizvodi od drveta i plute 14916 Proizv. duvanskih proizvoda 65392
- Proizv. kože i predmeta od kože, obuće 15933 Vazdušni saobraćaj 60553
- Proizv. RTV i komunikacine opreme 16262 Osiguranje i penzijski fondovi 57016
- Ribarstvo 16828 Vađenje sirove nafte i gasa, usluge 55323
- Proizv. nameštaja i sl. proizvoda 17180 Istraživanje i razvoj 53865
- Proizv.preciznih i optičkih instrumenat. 17750 Proizv. koksa i derivata nafte 52771
- Ostale uslužne delatnosti 18501 Proizv. el. energije, gasa i tople vode 52082
- Hoteli i restorani 18594 Vađenje uglja 48372
Obrazovanje: 35674(RS), 35951 (centralna Srbija), 35013 (Vojvodina)
NAJNIŽE I NAJVIŠE NETO ZARADE
Drugi kvartal 2009. godine
Jun 2009. godine
Godišnja inflacija
9,5 odsto
U julu u Srbiji deflacija
0,2 odsto
Dok u junu nije bilo inflacije merenо indek- som cena na malo (metodologijа Evropske uni- je), u julu je zabeležena deflacija od 0,2 odsto, navodi Republički zavod za statistiku. U ta dva meseca, na godišnjem nivou, inflacija dostigla nivo od 8,3 odsto (jun 2009/jun 2008.g) odno- sno 9,5 odsto (u periodu jul 2009/jul 2008).
Avgust2009. strana 11
Правници одговарају
ПИТАЊЕ: Који су услови потребни за наставника теоријске на-
ставе, а који за наставника практичне наставе, у средњим стручним
школама?
ОДГОВОР: Чланом 110. став 2. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 62/03, 64/03, 58/04,
62/04, 79/05 и 101/05) прописано је, између осталог, да послове на-
ставника у школи може да обавља лице са одговарајућим високим
образовањем. Ставом 3. истог члана Закона прописано је да прак-
тичну наставу у средњој стручној школи може да обавља и лице са:
специјализацијом у области медицине, стоматологије или фармације
након стеченог високог образовања; вишим образовањем; као и са
средњим образовањем и специјалистичким, односно мајсторским ис-
питом и одговарајућом петогодишњом праксом.
На основу овог овлашћења из Закона, министар доноси, између
осталог, и Правилник о врсти стручне спреме наставника, стручних
сарадника и помоћних наставника у стручним школама („Просветни
гласник“, бр. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/01, 3/03, 8/03,
11/04, 5/05, 6/05 и 2/07). Одредбама овог правилника прописана је
одговарајућа врста стручне спреме за извођење наставе и других об-
лика образовноваспитног рада у стручним школама. Уколико лице
има стечен степен стручни назив који је прописан наведеним правил-
ником, испуњава један од прописаних услова за заснивање радног
односа у стручној школи на неодређено време.
Услови за пријем у радни однос наставника, васпитача и стручног
сарадника прописани су чланом 111. Закона. Ставом 1. овог члана
прописано је да у радни однос у установи може да буде примљен
наставник, васпитач и стручни сарадник, под условима прописаним
законом и ако: има одговарајуће образовање; има психичку, физич-
ку и здравствену способност за рад са децом и ученицима; и није
осуђиван правноснажном пресудом за кривично дело за које је из-
речена безусловна казна затвора у трајању од најмање шест месеци,
нити је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело против
достојанства личности и морала.
Чланом 112. Став 1. Закона прописано је да послове наставника,
васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које има доз-
волу за рад (у даљем тексту: лиценца). Испит за лиценцу полаже се
према Правилнику о дозволи за рад наставника, васпитача и струч-
них сарадника („Службени гласник РС“, број 22/05).
ПИТАЊЕ: Које образовање, односно степен стручне спреме, има
лице које је 1973. године завршило средњу школу за васпитаче у пе-
тогодишњем трајању?
ОДГОВОР: Лице које је 1973. године завршило пети разред средње
школе за васпитаче и положило завршни испит стекло је образовање
на основу Закона о средњем образовању („Службени гласник СРС“,
бр. 21/67, 19/68, 7/70, 17/71 и 8/72).
Чланом 12. наведеног закона било је прописано да школовање у
средњим школама траје, по правилу, четири године. Изузетно се мог-
ло основама наставног плана и програма за поједине врсте средњих
школа предвидети да школовање у тим школама траје најмање две, а
највише пет година.
Према члану 355. став 1. тачка 1. Закона о усмереном образовању и
васпитању („Службени гласник СРС“, бр. 14/86, 8/88 и 19/89), средње
образовање које је грађанин стекао по дотадашњим прописима изјед-
начено је са четвртим степеном стручне спреме.
Одредбом члана 119. Закона о средњој школи („Службени гласник
РС“, бр. 50/92, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03 и 101/05) прописано
је да лице које је стекло право по основу члана 355. став 1. тачка
1. Закона о усмереном образовању и васпитању задржава и даље то
правило.
На основу наведеног следи да је такво лице стекло средње образо-
вање које је изједначено са четвртим степеном стручне спреме и сва
права по основу стеченог средњег образовања.
ПИТАЊЕ: Да ли стручно веће за област предмета у стручној шко-
ли има право да одреди главног и помоћног наставника практичне
наставе?
ОДГОВОР: Чланом 65. став 2. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 62/03, 64/03, 58/04,
62/04, 79/05 и 101/05) прописано је, између осталог, да је стручно
веће за област предмета стручни орган школе. Ставом 6. истог члана
Закона прописано је да стручно веће за области предмета чине на-
ставници који изводе наставу из групе сродних предмета.
Надлежности стручних органа (дакле, и стручног већа за област
предмета), на основу члана 66. став 1. Закона, јесу: старање о осигу-
рању и унапређивању квалитета образовноваспитног рада установе;
праћење остваривања програма образовања и васпитања; старање
о остваривању циљева и задатака образовања и васпитања; вредно-
вање резултата рада наставника, васпитача или стручног сарадника;
праћење и утврђивање резултата рада деце и ученика; предузимање
мера за јединствен и усклађен рад са децом и ученицима у процесу
образовања и васпитања и решавање других стручних питања обра-
зовноваспитног рада. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да
се надлежност, начин рада и одговорност стручних органа уређује
статутом установе.
Прописи из области образовања не познају појмове главни настав-
ник практичне наставе и помоћни наставник практичне наставе, него
познају појмове: наставник, васпитач, стручни сарадник и помоћни
наставник (бивши сарадник у настави). Такође, ови прописи не сад-
рже овлашћења стручног већа из области предмета за утврђивање
статуса у погледу рада наставника.
Структуру и распоред обавеза наставника, васпитача и стручног
сарадника у оквиру радне недеље утврђује школа годишњим програ-
мом рада, сагласно члану 125. став 2. Закона.
Такође, чланом 126. став 1. Закона прописано је да наставнику,
васпитачу и стручном сараднику сваке школске године директор ре-
шењем утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним
временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег
програма рада и поделе часова.
ПИТАЊЕ: Да ли ванредни ученици, уписани у школу ради пре-
квалификације или доквалификације, могу да у једној школској годи-
ни положе све допунске испите?
ОДГОВОР: Преквалификација представља образовање за други
образовни профил истог трајања у односу на већ стечено образо-
вање.
Кандидат може да се упише у школу ради преквалификације, с тим
што има обавеза да положи допунске испите само из стручних пред-
мета које одреди наставничко веће школе, упоређујући са наставним
планом савладаним у претходном образовању, а сагласно члану 46.
став 2. Закона о средњој школи („Службени гласник РС“, бр. 50/92,
24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03 и 101/05).
Доквалификација представља образовање за други образовни про-
фил дужег трајања у односу на већ стечено образовање.
Према члану 46. став 3. Закона, кандидат може да се упише у шко-
лу ради доквалификације, с тим што има обавезу да положи допунске
испите из предмета чији садржаји нису претежно исти, допунске ис-
пите из предмета који нису били утврђени наставним планом и про-
грамом који је претходно савладао, као и испите завршног разреда,
што подразумева и полагање завршног, односно матурског испита.
Ни у једном случају није од утицаја подручје рада у коме је стечено
претходно образовање.
Како се кандидат уписује у школу ради преквалификације или до-
квалификације, нема сметњи да положи све допунске испите у једној
школској години. Неопходно је да испите полаже по редоследу раз-
реда, а завршни, односно матурски испит – по полагању свих допун-
ских испита.
ПИТАЊЕ: Да ли раднички и народни универзитети могу да упи-
сују полазнике ради преквалификације?
ОДГОВОР: Прописима из области образовања који су у примени
на територији Републике Србије утврђено је да се право на преква-
лификацију остварује у средњој школи. Чланом 46. став 2. Закона
о средњој школи („Службени гласник РС“, бр. 50/92, 24/96, 23/02,
25/02, 62/03, 64/03 и 101/05) прописано је да ученик уписан у шко-
лу ради преквалификације полаже испите из стручних предмета које
одреди наставничко веће школе. Преквалификација представља об-
разовање за други образовни профил истог трајања као и већ стечено
знање.
С обзиром на чињеницу да раднички и народни универзитети нису
средње школе, тј. не обављају јавну службу, односно делатност об-
разовања утврђену прописима из области образовања, поступак пре-
квалификације који би се спроводио у радничким и народним уни-
верзитетима не би имао карактер образовања. У том случају, такве
активности могле би се сматрати курсевима којима би се одређења
лица оспособила за обављање појединих послова, али по ваншколс-
ким прописима. Самим тим, писмена која би се издавала после тако
спроведених курсева не би имала карактер јавних школских исправа
и не би доказивала стручну спрему, трајање односно степен образо-
вања у смислу прописа из ове области.
УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
