Docsity
Docsity
Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Školska orijentacija
Školska orijentacija
Prodajte na Docsity-u
Prodajte na Docsity-u
Docsity AI
Docsity AI
Prijavite seRegistrujte se

Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Pretražite dokumente

Pripremite svoje ispite sa dokumentima koje studenti poput vas dele na Docsity-u

Pronađi specifične dokumente za ispite svog univerziteta

Pronađi specifične dokumente za ispite svog univerziteta

Docsity AINEW

Summarize your documents, ask them questions, convert them into quizzes and concept maps

Istražujte pitanja

Otklonite svaku sumnju čitajući odgovore na pitanja koja su postavili drugi učenici poput vas

Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Podeli dokumente
download point icon20 Poena

Za svaki postavljen dokument

Odgovorite na pitanja
download point icon5 Poena

za svaki dati odgovor (maksimalno 1 po danu)

Svi načini za dobivanje besplatnih bodova
Dobijte bodove sada

Odaberite Premium plan sa svim potrebnim bodovima

Prilika učenja

Odaberite svoj sljedeći studijski program

Stupite u kontakt sa najboljim univerzitetima na svijetu sada. Tražite među hiljadama univerziteta i zvaničnih partnera

Zajednica

Besplatni vodiči

Naše sačuvajte-studentske-eknjige!

Besplatno preuzmite naše vodiče o tehnikama učenja, metodama upravljanja anksioznošću, savjetima za tezu koje su izradili tutor Docsity

Inteligencija psihologija, Skripte od Opšta psihologija

FON UniverzitetOpšta psihologija

Beleške iz psihologije, oblast inteligencija.

Tipologija: Skripte

2017/2018
U ponudi
30 Poeni
Discount

Vremenski ograničena ponuda

Učitan datuma 30.06.2018.

tijana-petrovic-1
tijana-petrovic-1 🇷🇸

2 dokumenti

1 / 2

Toggle sidebar

Ova stranica nije vidljiva u pregledu

Ne propustite važne delove!

bg1
- Inteligencija se ne može direktno posmatrati, već se o njoj zaključuje na osnovu ponašanja.
- Iteligencija je sposobnost apstraktnog mišljenja, te brzog i tačnog snalaženja u novim
situacijama, a na osnovu uviđanja bitnih odnosa.
- Modeli strukture inteligencije razlikuju se prema metodama koje su primenjene u istraživaju ovih
problema i mogu se razvrstati na tzv. Faktorske modele inteligencije, koji se zasnivaju na drugim
metodama i izvorima podataka.
Teorija dva faktora
- engleski psiholog Čarls Spirman
- Postoji jedna opšta inteligencija, koja je stečena nasleđem, i više specifičnih sposobnosti, koje su
rezultat posebnih interesovanja, učenja ili vežbanja.
- Opšta inteligencija = sposobnost uviđanja bitnih odnosa (IQ ovo meri)
- Zasniva se na metodi faktorske analize (statička metoda za otkrivanje skrivenih faktora koji
objašnjavaju povezanosti između različitih sposobnosti i osobina ličnosti ili ponašanja)
* Postoji jedna opšta inteligencija = G-faktor (general) od koje zavisi uspeh u raznim aktivnostima.
* Uticaj specifičnih sposobnosti = S-faktori (special)
Teorija primarnih mentalnih sposobnosti
- američki psiholog Luis Terston
- Inteligencija se sastoji od 7 nezavisnih sposobnosti, svaka može biti različito razvijena kod iste osobe
1. Verbalna sposobnost = sposobnost vizuelnog zamišljanja oblika i shvatanja odnosa u prostoru
2. Spacijalna (prostorna) sposobnost = sposobnost vizuelnog zamišljanja oblika i shvatanja odnosa
u prostoru.
3. Perceptivna sposobnost = sposobnost brzog organizovanja čulnih utisaka, te opažanja sličnosti i
razlika između datih draži.
4. Numerička sposobnost = sposobnost brzog i tačnog korišćenja brojeva i rešavanja jednostavnih
računskih problema.
5. Memorisanje = sposobnost mehaničkog pamćenja informacija kao što su reči, borjevi, slike...
6. Verbalna fluentnost (rečitost) = sposobnost tečnog izražavanja ili brzog nalaženja odgovarajućih
reči.
7. Rezonovanje = sposobnost uviđanja bitnih odnosa.
Katel-Horn-Kerolov model inteligencije objedinjuje Spirmanovo i Terstonovo shvatanje. Ovaj
model predstavlja inteligenciju kao hijerarhijski organizovanu strukturu od tri nivoa: opšta, veći boj
širih gurpa, veliki broj užih sposobnosti.
Teorija viševrsnih inteligencija
- američki psiholog Huard Garner
- Nije zasnovana na faktorskoj analizi već na zapažanjima šta sve ljudi rade i koje su im sposobnosti
potrebne za tu delatnost.
- Svaka inteligencija može biti različito razvijena, a moguće je da neka uopšte ne bude razvijena.
1. Lingvistička inteligencija (sposobnost razumevanja pojmova) = čitanje, pisanje
2. Logičko-matematička inteligencija (sposobnost logičkog mišljenja) = matematički i drugi
apstraktni problemi
3. Vizuelno-spacijalna inteligencija (sposobnost razumevanja odnosa u prostoru) = snalaženje u
prostoru i čitanje mapa
4. Inteligencija telesnih pokreta = balet, gimnastika...
5. Muzičko ritmička inteligencija = pevanje, komponovanje, sviranje...
6. Interpersonalna inteligencija (sposobnost poimanja tuđeg ponašanja, motiva, osećanja, načina
mišljenja...)
7. Intrapersonalna inteligencija (sposobnost razumevanja samog sebe, svojih osećanja, želja,
razmišljanja...)
pf2
Discount

U ponudi

Delimični pregled teksta

Preuzmite Inteligencija psihologija i više Skripte u PDF od Opšta psihologija samo na Docsity!

  • Inteligencija se ne može direktno posmatrati, već se o njoj zaključuje na osnovu ponašanja. - Iteligencija je sposobnost apstraktnog mišljenja, te brzog i tačnog snalaženja u novim situacijama, a na osnovu uviđanja bitnih odnosa.
  • Modeli strukture inteligencije razlikuju se prema metodama koje su primenjene u istraživaju ovih problema i mogu se razvrstati na tzv. Faktorske modele inteligencije, koji se zasnivaju na drugim metodama i izvorima podataka.

Teorija dva faktora

  • engleski psiholog Čarls Spirman
  • Postoji jedna opšta inteligencija, koja je stečena nasleđem, i više specifičnih sposobnosti, koje su rezultat posebnih interesovanja, učenja ili vežbanja.
  • Opšta inteligencija = sposobnost uviđanja bitnih odnosa (IQ ovo meri)
  • Zasniva se na metodi faktorske analize (statička metoda za otkrivanje skrivenih faktora koji objašnjavaju povezanosti između različitih sposobnosti i osobina ličnosti ili ponašanja)
  • Postoji jedna opšta inteligencija = G-faktor (general) od koje zavisi uspeh u raznim aktivnostima. *** Uticaj specifičnih sposobnosti = S-faktori** (special)

Teorija primarnih mentalnih sposobnosti

  • američki psiholog Luis Terston
  • Inteligencija se sastoji od 7 nezavisnih sposobnosti, svaka može biti različito razvijena kod iste osobe
  1. Verbalna sposobnost = sposobnost vizuelnog zamišljanja oblika i shvatanja odnosa u prostoru
  2. Spacijalna (prostorna) sposobnost = sposobnost vizuelnog zamišljanja oblika i shvatanja odnosa u prostoru.
  3. Perceptivna sposobnost = sposobnost brzog organizovanja čulnih utisaka, te opažanja sličnosti i razlika između datih draži.
  4. Numerička sposobnost = sposobnost brzog i tačnog korišćenja brojeva i rešavanja jednostavnih računskih problema.
  5. Memorisanje = sposobnost mehaničkog pamćenja informacija kao što su reči, borjevi, slike...
  6. Verbalna fluentnost (rečitost) = sposobnost tečnog izražavanja ili brzog nalaženja odgovarajućih reči.
  7. Rezonovanje = sposobnost uviđanja bitnih odnosa.

Katel-Horn-Kerolov model inteligencije objedinjuje Spirmanovo i Terstonovo shvatanje. Ovaj

model predstavlja inteligenciju kao hijerarhijski organizovanu strukturu od tri nivoa: opšta, veći boj širih gurpa, veliki broj užih sposobnosti.

Teorija viševrsnih inteligencija

  • američki psiholog Huard Garner
  • Nije zasnovana na faktorskoj analizi već na zapažanjima šta sve ljudi rade i koje su im sposobnosti potrebne za tu delatnost.
  • Svaka inteligencija može biti različito razvijena, a moguće je da neka uopšte ne bude razvijena.
  1. Lingvistička inteligencija (sposobnost razumevanja pojmova) = čitanje, pisanje
  2. Logičko-matematička inteligencija (sposobnost logičkog mišljenja) = matematički i drugi apstraktni problemi
  3. Vizuelno-spacijalna inteligencija (sposobnost razumevanja odnosa u prostoru) = snalaženje u prostoru i čitanje mapa 4. Inteligencija telesnih pokreta = balet, gimnastika...
  4. Muzičko ritmička inteligencija = pevanje, komponovanje, sviranje...
  5. Interpersonalna inteligencija (sposobnost poimanja tuđeg ponašanja, motiva, osećanja, načina mišljenja...)
  6. Intrapersonalna inteligencija (sposobnost razumevanja samog sebe, svojih osećanja, želja, razmišljanja...)
  • Engleski naučnik Fransis Golton prvi je zapazio značaj individualnih razlika u inteligenciji i prvi pokušao izmeriti inteligenciju pojedinca, prvi je kreirao testove mentalnih sposobnosti i nekoliko statističkih metoda za obradu podataka koje se i danas koriste. Verovao je da je inteligencija prirodna i nasledna sposobnost. Prirodne osobine ljudi raspoređuju se po tzv. po Prirodnoj ili normalnoj raspodeli. Njegovi testovi su merili senzorne i perceptivne sposobnosti i fizičke karakteristike, međutim njegovi testovi nisu valjani današnjim standardima.
  • Francuski naučnik Alfred Bine ispitivao je sposobnosti rezonovanja, zaključivanja, shvatanja i dosetljivosti. Zajedno sa pomoćnikom Teodorom Spirmanom 1905. konstruisao je prvi test inteligencije u današnjem smislu te reči. Bine-Simonova skala. Bio je namenjen deci 3-14 godina. Uveo je pojam mentalnog uzrasta , koji ukazuje na to da se intelektualna razvijenost može ali ne mora poklapati sa kalendarskim uzrastom. Izmislio je količnik inteligencije = IQ (intelligence quotient) koji se računa tako što se mentalni uzrast podeli sa kalendarskim, te količnik pomnoži sa sto.
  • Danas se stepen inteligencije određuje na osnovu odstupanja pojedinačnog rezultata od prosečnih rezultata grupe ljudi istog uzrasta. *** 70-130 = normalna inteligencija
  • 90-110 = prosečna inteligencija
  • Umno ili mentalno zaostale osobe
  • Izuzetno inteligentne osobe**
  • Na rezultat IQ testa pre svega utiču subjektivni faktori, obrazovanje, iskustvo.
  • Prema klasifikacijama, računa se da je osoba intelektualno nadarena ako ima IQ iznad 130. (2,5%; iznad 140 1%) - Nadarene ljude karakteriše specifična motivacija, originalnost, stvralaštvo i visoka samosvest.
  • Mentalna zaostalost je značajno ograničenje intelektualnih sposobnosti i sposobnost prilagođavanja, koje se ispolji do 18. godine. *** Blaga zaostalost** (75% slučajeva) 50-70 (kao dete od 8 do 12 godina) – teško mogu da pohađaju redovnu nastavu ali mogu steći osnovna znanja *** Umerena zaostalost 35-49** (od 5 do 7 godina) – mogu da nauče da govore, da se samostalno hrane, oblače i brinu o ličnoj higijeni, ali ne mogu naučiti da pišu i čitaju pa ne mogu završiti osnovnu školu *** Teška zaostalost 20-34** (od 3 do 5) – potpuno su zavisne od tuđe brige i pomoći, mogu da govore, ne mogu da čitaju i pišu *** Duboka zaostalost ispod 20** (ispod 3 godine) – sposobni su samo za osnovne emocije, potpuno zavise od drugih Nastaje usled genetskih poremećaja, problema tokom trudnoće i tokom porođaja i nakon rođenja.
  • Loši sredinski uslovi mogu prouzrokovati sociokulturnu zaostalost (IQ oko 70). - Geni određuju intelektualni potencijal, a sredina utiče na to koliko će se razviti intelektualni potencijal. (Proučavano na jednojajčanim blizancima koji su odrastali u različitim uslovima). **Od nasleđa zavisi 60% inteligencije.
  • Stvaralaštvo je sposobnost iznalaženja originalnih ideja i rešenja problema.** Proces stvaralačkog mišljenja se odvija u sledećim fazama: priprema, inkubacija, inspiracija i provera rešenja. Kreativni ljudi s u procesu inteligentniji od ostalih. Pretpostavlja se da je koeficijent inteligencije preko 120 dovoljan za rešenje bilo kog problema, ali da li će se stvoriti značajno delo dalje zavisi od sklopa osobina i okolnosti. Pored inteligencije za uspeh su važne i sledeće osobine: radoznalost, jaka unutrašnja motivacija, upornost, marljivost, samouverenost... Lični profil stvaraoca odlikuje niz protivrečnih osobina.