Preuzmite izmene ustava Republike Srbije i više Šeme i konceptualne mape u PDF od Ustavno pravo samo na Docsity!
1 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
DODATAK 1
KNJIGA 1.
USTAVNO PRAVO I ORGANIZACIJA PRAVOSUĐA
REZIME NOVIH ZAKONA – stanje: 10. februar 2022. uz knjigu Ustavno pravo i organizacija pravosuđa VIII izdanje – PROJURIS 2020.g.
s a d r ž a j:
- USTAVNI AMANDMANI: Pregled važnijih izmena – Tekst Ustavnih amandmana – Tekst Ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije (Sl.gl.115/2021, 16/2022)
- Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (Sl.gl.111/2021 i 119/2021)
- Novi izborni zakoni - Sl.gl.14/2022 (Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti)
- Zakon o zaštitniku građana (Sl.gl.105/2021)
- Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Sl.gl.52/2021)
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama (Sl.gl.76/2021)
- Zakon o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva (Sl.gl.76/2021)
- Pravilnik o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva (Sl.gl.89/2021)
- Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma
- Odluka o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika (Sl.g.156/2020 i 93/2021)
- Pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti
1. Ustavni amandmani
najkraće o Ustavnim amandmanima: Vrhovni sud postaje najviši sud u RS (umesto Vrhovnog kasacionog suda); Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva , po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda, na pet godina (samo na jedan mandat); Visoki savet sudstva bira sudije, sudije porotnike i predsednike sudova na pet godina; Visoki savet sudstva čini 11 članova : šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda; sudijska funkcija postaje stalna (dok sudija ne navrši radni vek); Vrhovno javno tužilaštvo postaje najviši tužilažki organ u RS (umesto Republičkog javnog tužilaštva); Vrhovnim javnim tužilaštvom rukovodi Vrhovni javni tužilac , a nižim tužilaštvima rukovode glavni tužioci ; Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština , na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika, (samo na jedan mandat); u tužilaštvima svi tužioci su javni tužioci (nema više zamenika javnog tužioca);
2 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Visoki savet tužilaštva čini 11 članova : pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Funkcija javnog tužioca je stalna; usklađivanje propisa : Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana. Odredbe drugih zakona uskladiće se sa Amandmanima u roku od dve godine; Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima.
šire o Ustavnim amandmanima Amandmanima I-XXIX je izmenjen deo Ustava o pravosuđu radi unapređenja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Akt o promeni Ustava usvojila je Narodna skupština 30. 11. 2021. godine, dvotrećinskom većinom glasova poslanika. Referendum o potvrđivanju Akta održan je 16. 01. 2022. godine (glasalo je 30, odsto birača, od toga „za“ 59,62 odsto i „protiv“ 39,35 odsto, uz 1% nevažećih listića). Akt o promeni Ustava je proglašen u Narodnoj skupštini 9. februara 2022. godine („Sl. glasnik RS“, broj 16/2022). Narodna skupština je 30. 11. 2021. donela i Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava RS („Sl. glasnik RS“, broj 115/21), kojim se uređuje način primene Amandmana i usklađivanje zakona sa njima. Dalje se prvo ukazuje na sadržinu Amandmana (pod A), a zatim Ustavnog zakona (pod B). A) Osnovna rešenja sadržana u Amandmanima su sledeća:
- Kod načela podele vlasti (član 4. Ustava) izmenjena je formulacija stava 3, tako što je umesto „Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli“ uneto „Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži“. Ta promena bi trebalo da bolje izrazi nezavisnost sudske vlasti, a izvršena je Amandmanom I.
- Saglasno promenama načina izbora sudija i javnih tužilaca, izmenjeni su čl.
- st. 2. tač. 3. i čl. 105. st. 2. tač. 12-13. Ustava, koji uređuju nadležnost i način odlučivanja Narodne skupštine. Prema Amandmanima II i III, ona će ubuduće birati samo Vrhovnog javnog tužioca (većinom od tri petine glasova poslanika) i po 4 istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva (dalje: VSS) i Visoki savet tužilaštva (dvotrećinskom većinom glasova). Ako se ta većina ne postigne u roku, izbor će izvršiti većinom glasova komisija koju čine predsednici Narodne skupštine, Ustavnog suda i Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
- Umesto dosadašnjeg izbora sudija od strane Narodne skupštine na trogodišnji (probni) mandat i potom njihovog izbora na stalni mandat od strane VSS, uvodi se samo izbor sudija na stalni mandat od strane VSS („sudijska funkcije je stalna“ i „traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek“, Am. VIII). VSS će birati i predsednike svih sudova na 5 godina, s tim što predsednika Vrhovnog suda bira na predlog opšte sednice tog suda. On ne može ponoviti mandat, a predsednici ostalih sudova mogu (Am. XI). Vrhovni sud je najviši sud umesto dosadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda. Kao i do sada, osnivanje i uređenje sudova prepušteno je zakonu, uz zabranu osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova (Am. V).
4 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
sudija i porotnika u sudovima, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom. Sastav VSS čine predsednik Vrhovnog suda, 6 sudija koji se biraju na način uređen zakonom (ne mogu predsednici sudova) i 4 istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština među 8 kandidata koje joj predloži nadležni skupštinski odbor (bilo je reči o načinu izbora), a uslovi za njihov izbor su 10 godina iskustva u struci, dostojnost za funkciju i da ne mogu biti članovi stranaka. Mandat članova VSS je 5 godina i može se ponoviti, a prestaje na sopstveni zahtev ili zbog osude za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, kao i ako članu koji je sudija prestane sudijska funkcija, a članu iz reda istaknutih pravnika – ako trajno izgubi radnu sposobnost. O prestanku mandata odlučuje VSS. Predsednik VSS bira se iz reda članova-sudija (to ne može biti predsednik Vrhovnog suda), a potpredsednik iz reda istaknutih pravnika (i njihov je mandat 5 godina). Članovi VSS uživaju imunitet za mišljenje i glasanje u VSS, a „ako učine krivično delo kao članovi VSS“ (tj. u vezi sa vršenjem nadležnosti VSS) ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja VSS. 6 ) Na uređenje javnih tužilaštava odnose se Am. XVII – XXIII. Najpre, treba uočiti promene u nazivima: umesto Republičkog javnog tužilaštva i Republičkog javnog tužioca postoje Vrhovno javno tužilaštvo i Vrhovni javni tužilac, umesto javnih tužilaca koji su rukovodili ostalim javnim tužilaštvima postoje glavni javni tužioci, dok zamenici javnih tužilaca postaju javni tužioci, a Državno veće tužilaca – Visoki savet tužilaštva (dalje: VST). Javno tužilaštvo je definisano kao jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Svoje nadležnosti vrši na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih načela međunarodnog prava i opštih akata, donetih u skladu sa zakonom (odgovara formulaciji „sudija sudi na osnovu...“). Samostalnost se podvlači izrekom da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce te funkcije u postupanju u pojedinom predmetu. Osnivanje, ukidanje, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava uređuju se zakonom, najviše tužilaštvo u RS je Vrhovno javno tužilaštvo, a funkcije javnih tužilaštava vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci.
- Za razliku od sudova, uređenje tužilaštava počiva na pravilima o odgovornosti (prema Narodnoj skupštini i nižih tužilaštava prema višim) i hijerarhijskim ovlašćenjima (viših tužilaštava prema nižim i rukovodilaca tužilaštava prema javnim tužiocima). Vrhovni javni tužilac odgovara za rad javnih tužilaštava i za svoj rad Narodnoj skupštini, s tim što nije odgovoran za postupanje u pojedinom predmetu. Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom i neposredno višem javnom tužiocu, a javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu (u oba slučaja, u skladu sa zakonom). Vrhovni i glavni javni tužioci imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca u konkretnom predmetu, a ta ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih uređuju se zakonom. Kao najviši tužilac u zemlji, Vrhovni javni tužilac izdaje obavezna uputstva za postupanje svih glavnih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. Takođe, neposredno viši javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja, a Vrhovni javni tužilac može izdati takvo uputstvo svakom javnom tužiocu. I svaki glavni javni tužilac može izdavati obavezna uputstva
5 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
za rad i postupanje javnim tužiocima u tužilaštvu kojim rukovodi. Postoji dužnost postupanja po obaveznim uputstvima, s tim što niži glavni tužilac ili javni tužilac koji smatra da je uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom. 8 ) Kao što je već navedeno, Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština , i to na period od 6 godina (može ponoviti mandat), a predlog daje VST (predlaže jednog kandidata). Glavne javne tužioce bira VST, takođe na period od 6 godina (kad im prestane mandat ostaju kao javni tužioci). I javne tužioce, na stalni mandat (nema više „probnog mandata“), bira VST, a uslovi za njihov izbor se uređuju zakonom. Prestanak funkcije se posebno uređuje za Vrhovnog i ostale glavne tužioce (Am. XX), na jednoj, i za javne tužioce (Am. XXII), na drugoj strani. I jednima i drugima funkcija pre navršetka radnog veka prestaje ako sami to zatraže, ako trajno izgube radnu sposobnost, ako im prestane državljanstvo ili ako budu razrešeni, a Vrhovnom i ostalim glavnim tužiocima još i ako bude ukinuto javno tužilaštvo. Ovi drugi se razrešavaju ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili ako nastupi neki od zakonom predviđenih razloga za razrešenje. Za razliku od njih, javni tužioci se razrešavaju iz razloga koji su utvrđeni i za razrešenje sudija, tj. ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili ako je u discplinskom postupku utvrđeno da su počinili težak disciplinski prekršaj koji, po oceni VST, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo. 9 ) Svi rukovodioci tužilaštava i javni tužioci imaju imunitetsku zaštitu (ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi s vršenjem funkcije, osim ako učine krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca i tada ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja VST). Takođe, zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa njihovom funkcijom. Nije, međutim, propisano kao u slučaju sudija da se javnim tužiocima zabranjuje političko delovanje.
- Visoki savet tužilaštva je uređen Am. XXIV – XXVII. Samostalni je državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnog javnog tužilaštva i nosilaca javnotužilaških funkcija. Predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca i imenuje vršioca te funkcije, bira glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o pitanjima njihovog položaja i vrši druge nadležnosti određene zakonom. Čini ga 11 članova, i to: 5 javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci (pri čemu glavni javni tužioci ne mogu biti birani u ovaj organ), 4 istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština (isti način izbora kao kod VSS), Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe (ministar ne može glasati u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužilaca). Mandat biranih članova VST iznosi 5 godina, mogu se ponovo birati. Predsednik i potpredsednik VST biraju se na 5 godina, prvi iz reda članova - javnih tužilaca, a drugi iz reda istaknutih pravnika. Prestanak funkcije (članstva) u VSS pre isteka mandata moguć je na sopstveni zahtev, usled osude na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, prestankom funkcije javnog tužioca (za članove birane iz reda javnih tužilaca) ili trajnim gubitkom radne sposobnosti (za članove iz reda istaknutih pravnika). O prestanku funkcije odlučuje VST. Članovi imaju imunuitet, kao i članovi VSS.
- Pravno sredstvo protiv odluka VSS (o prestanku funkcije sudije, o premeštaju ili upućivanju sudije, o prestanku mandata člana VSS i protiv drugih odluka VSS), kao i pravno sredstvo protiv odluka VST (o prestanku mandata glavnih
7 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Na osnovu člana 203. stav 9. Ustava Republike Srbije i člana 42. stav 1. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Službeni glasnik RSˮ, br. 111/21 i 119/21), Narodna skupština Republike Srbije, na Desetoj posebnoj sednici u Dvanaestom sazivu, održanoj 9. februara 2022. godine, donela je
Odluku o proglašenju Akta o promeni
Ustava Republike Srbije
Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 16/2022 od
9.2.2022. godine.
I
Proglašava se Akt o promeni Ustava Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije na Osmoj posebnoj sednici u Dvanaestom sazivu, održanoj
- novembra 2021. godine i koji je potvrđen na republičkom referendumu održanom
- januara 2022. godine.
II
Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”. RS broj 9 U Beogradu, 9. februara 2022. godine Narodna skupština Republike Srbije ------------------------------------------------------------------------------------
AKT O PROMENI USTAVA
REPUBLIKE SRBIJE
AMANDMAN I
Ovim amandmanom zamenjuje se član 4. Ustava Republike Srbije.
Član 4.
Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna.
AMANDMAN II
Ovim amandmanom zamenjuje se član 99. stav 2. tačka 3. Ustava Republike Srbije "3. Bira četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije,"
AMANDMAN III
Ovim amandmanom briše se član 105. stav 2. tač. 12. i 13. i dodaje stav 4. u članu
- Ustava Republike Srbije Reči: "12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, 13. bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom," brišu se. Dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom
8 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije."
AMANDMAN IV
Ovim amandmanom zamenjuje se član 142. Ustava Republike Srbije.
Načela sudstva
Član 142.
Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni. Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično. Raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se može isključiti u skladu sa Ustavom. Zakonom se može propisati da pored sudija sude i sudije porotnici.
AMANDMAN V
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 143. i član 143. Ustava Republike Srbije.
Uređenje sudova
Član 143.
Osnivanje, ukidanje, vrste, nadležnost, područja i sedišta sudova, sastav suda i postupak pred sudovima uređuju se zakonom. Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud. Zabranjeno je osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova.
AMANDMAN VI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 144. i član 144. Ustava Republike Srbije.
Nezavisnost sudija
Član 144.
Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu sa zakonom. Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
AMANDMAN VII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 145. i član 145. Ustava Republike Srbije.
Uslovi za izbor sudija
Član 145.
Uslovi za izbor sudija i uslovi za izbor i mandat sudija porotnika uređuju se zakonom.
AMANDMAN VIII
Ovim amandmanom zamenjuje se član 146. Ustava Republike Srbije.
Stalnost sudijske funkcije
Član 146.
Sudijska funkcija je stalna. Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.
10 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Član 149.
Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda, na pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda. Predsednike ostalih sudova bira Visoki savet sudstva, na pet godina.
AMANDMAN XII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 150. i član 150. Ustava Republike Srbije.
Visoki savet sudstva
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Član 150.
Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika. Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.
AMANDMAN XIII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 151. i član 151. Ustava Republike Srbije.
Sastav Visokog saveta sudstva
Član 151.
Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom. Prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija. Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom. Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova. Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke. Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.
AMANDMAN XIV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 152. i član 152. Ustava Republike Srbije.
11 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Mandat članova Visokog saveta sudstva i predsednik i
potpredsednik Visokog saveta sudstva
Član 152.
Član Visokog saveta sudstva bira se na pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet sudstva. Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina. Za predsednika Visokog saveta sudstva ne može biti izabran predsednik Vrhovnog suda. Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Članu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom funkcije sudije, a članu koji nije sudija - i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta sudstva. Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
AMANDMAN XV
Ovim amandmanom oznaka za Odeljak 8. i naziv Odeljka 8. brišu se i zamenjuju se naziv člana 153. i član 153. Ustava Republike Srbije.
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta sudstva
Član 153.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
AMANDMAN XVI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 154. i član 154. Ustava Republike Srbije.
Imunitet članova Visokog saveta sudstva
Član 154.
Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta sudstva i za glasanje prilikom donošenja odluka Visokog saveta sudstva. Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi Visokog saveta sudstva.
AMANDMAN XVII
Ovim amandmanom iznad člana 155. Ustava Republike Srbije dodaje se oznaka za Odeljak 8. i novi naziv Odeljka 8. i zamenjuju se naziv člana 155. i član 155. Ustava Republike Srbije.
8. Javna tužilaštva
Položaj
Član 155.
Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.
13 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog
javnog tužioca
Član 158.
Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom. Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za Vrhovnog javnog tužioca. Ako Narodna skupština ne izabere Vrhovnog javnog tužioca u roku, posle isteka narednih deset dana, njega bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova. Isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca. Glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina. Pre isteka vremena na koje je izabran Vrhovnom javnom tužiocu i glavnom javnom tužiocu prestaje funkcija: ako to sam zatraži, ako bude ukinuto javno tužilaštvo, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije glavnog javnog tužioca, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen. Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac se razrešavaju ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako nastupi neki od zakonom predviđenih razloga za razrešenje. Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije glavni javni tužilac ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac kojima prestane funkcija ostaju na funkciji javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
AMANDMAN XXI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 159. i član 159. Ustava Republike Srbije.
Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca
Član 159.
Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca uređuju se zakonom.
AMANDMAN XXII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 160. i član 160. Ustava Republike Srbije.
Stalnost funkcije javnog tužioca
Član 160.
Funkcija javnog tužioca je stalna. Pre navršenja radnog veka javnom tužiocu prestaje funkcija: ako sam to zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije javnog tužioca, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen. Javni tužilac razrešava se ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta tužilaštva, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo. Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva. Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije javni tužilac ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
AMANDMAN XXIII
14 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 161. i član 161. Ustava Republike Srbije.
Imunitet i nespojivost
Član 161.
Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem funkcije, izuzev ako učine krivično delo kršenje zakona od strane sudije ili javnog tužioca. Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa funkcijom Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.
AMANDMAN XXIV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 162. i član 162. Ustava Republike Srbije.
Visoki savet tužilaštva
Nadležnost Visokog saveta tužilaštva
Član 162.
Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca. Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, imenuje vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, bira glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o drugim pitanjima položaja Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.
AMANDMAN XXV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 163. i član 163. Ustava Republike Srbije.
Sastav Visokog saveta tužilaštva
Član 163.
Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Ministar nadležan za pravosuđe ne glasa u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog tužioca. Izbor članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca uređuje se zakonom. Prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi se računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaca. Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta tužilaštva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom. Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova. Glavni javni tužilac ne može biti biran u Visoki savet tužilaštva.
16 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog suda imenuje pet sudija između deset kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.
USTAVNI ZAKON ZA SPROVOĐENJE AKTA
O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE Ustavni zakon objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 115/2021 od 30.11.2021. godine, istog dana stupio na snagu. Član 1. Amandmani I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani) primenjuju se od dana kada ih proglasi Narodna skupština ako u pogledu primene pojedinih Amandmana ovim zakonom nije drugačije određeno. Član 2. Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana. Odredbe drugih zakona uskladiće se sa Amandmanima u roku od dve godine. Član 3. Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Član 4. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Članovi postojećeg saziva Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju funkciju kao članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u skladu sa Amandmanima, do isteka mandata na koji su izabrani. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva konstituišu se izborom ostalih članova u skladu sa Amandmanima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima. Predsednik Visokog saveta sudstva i predsednik Visokog saveta tužilaštva biraju se u roku od 15 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva. Član 5. Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada i Narodna skupština nastavljaju da obavljaju svoje nadležnosti prema sudijama, predsednicima sudova, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca koje imaju prema zakonima koji važe do konstituisanja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u skladu sa zakonima kojima se izbor njihovih članova i nadležnost usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Član 6.
17 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
Sudije izabrane na stalnu funkciju pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju u sudovima u koje su izabrani. Zamenici javnih tužilaca izabrani na stalnu funkciju pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju u javnim tužilaštvima u koja su izabrani. Član 7. Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu Amandmana izabrani na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu Amandmana smatraju se izabranim na stalnu funkciju sudije, odnosno zamenika javnog tužioca, o čemu odluku donosi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca. Narodna skupština nastavlja da bira sudije i zamenike javnih tužilaca prvi put na te funkcije do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a novi sazivi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva konstatuju da njihova funkcija postaje stalna. Član 8. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na funkciju predsednika Vrhovnog suda, u skladu sa zakonima kojima se njegov izbor usklađuje sa Amandmanima. Predsednici sudova koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti birani na funkciju predsednika suda u istom sudu, u skladu sa zakonima kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima. Republički javni tužilac koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na funkciju Vrhovnog javnog tužioca, u skladu sa zakonima kojima se njegov izbor usklađuje sa Amandmanima. Javni tužioci koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti birani na funkciju glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, u skladu sa zakonima kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima. Član 9. Ovaj ustavni zakon stupa na snagu danom proglašenja na sednici Narodne skupštine.
2. Zakon o referendumu
i narodnoj inicijativi
Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl glasnik RS“, br.111/21 i 119/21) izvršeno je usklađivanje ovih oblika neposrednog učešća građana u vršenju vlasti sa Ustavom. Referendum se raspisuje radi izjašnjavanja o predlogu akta, potvrđivanju akta ili pitanju od opšteg značaja, a može biti republički, pokrajinski i lokalni (u sva tri slučaja na čitavoj teritoriji ili delu teritorije). Lokalni je opštinski, gradski i za gradsku opštinu. Prema pravnom dejstvu odluke razlikuju se savetodavni i obavezujući referendum, a ovaj drugi može biti obavezni i fakultativni, prethodni i naknadni, ustavotvorni, zakonodavni i upravni. Odluka je na referendumu doneta ako za nju glasa većina izašlih birača na teritoriji za koju je raspisan. Kad je na
19 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
uputstava RIK-a i dr.), a neka od ranijih rešenja i izmenjena saglasno dijalogu vlasti i opozicije, posebno u zakonima o parlamentarnim i lokalnim izborima. Dalje se navode bitne promene. U sva tri izborna zakona utvrđeno je da biračko pravo (aktivno i pasivno) imaju i lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti ako sud rešenjem o lišenju nije utvrdio da je lice nesposobno da vrši biračko pravo. S tim u vezi, izmenjen je čl.
- st. 3. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik RS“, 14/22)., tako da sud ima da posebno odredi da li je lice sposobno da vrši biračko pravo. Kod parlamentarnih i lokalnih izbora zadržan je udeo kandidata manje zastupljenog pola na listama od najmanje 40% i izborni cenzus od 3% (uz posebno pravilo za manjinske liste, opisano u Priručniku). Novina je rešenje za izuzetni slučaj, koji nije lako zamisliti, a to kada ni jedna lista ne bi dobila 3% glasova, pa bi tada u raspodeli mandata učestvovale sve liste koje su dobile glasove. Takođe je novina uvođenje pravila o zastupljenosti polova u organima za sprovođenje izbora. Ti organi su sada za parlamentarne i predsedničke izbore, pored RIK-a i biračkih odbora, postale i lokalne izborne komisije – opštinske, gradske i gradskih opština u Beogradu (one određuju biračka mesta, formiraju biračke odbore i utvrđuju rezultate glasanja koje dostavljaju RIK-u). Ako lokalne komisije nisu obrazovane na dan raspisivanja izbora, obrazovaće ih RIK (stalni sastav je predsednik i 6 članova, plus zamenici). Biračka mesta treba da obuhvataju najmanje 100 a najviše 2500 birača. Kod parlamentarnih izbora je smanjen za polovinu broj potrebnih potpisa kojima treba da budu podržane liste manjina (na 5000). Krajnji rok za podnošenje izbornih listi je 20 dana pre dana glasanja. Odluke RIK-a se objavljuju na veb- prezentaciji i od objavljivanja teku rokovi za prigovore. Rad RIK-a treba da bude transparentan. Zaštita izbornog prava ostvaruje se: (1) zahtevom za poništavanje glasanja na biračkom mestu (mogu ga podneti birači i podnosioci lista u roku od 72 časa od zatvaranja biračkih mesta, odlučuje lokalna izborna komisija u roku od 72 časa od prijema zahteva, rešenje se objavljuje na veb-prezentaciji); (2) prigovorom protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu (podnosi se RIK-u u roku od 72 časa od objavljivanja rešenja, a RIK donosi rešenje u naredna 72 časa i objavljuje ga; ako usvoji prigovor, RIK će poništiti glasanje); i (3) žalbom protiv rešenja RIK-a, koja se podnosi Upravnom sudu u roku od 72 časa od objavljivanja rešenja RIK-a (žalba se podnosi preko RIK-a, koji je dužan da sudu dostavi žalbu i spise predmeta u naredna 72 časa). Sud odlučuje u roku od 72 časa od prijema žalbe i odluku dostavlja žaliocu preko RIK-a, a njegova odluka, ako usvoji žalbu i poništi osporenu odluku/radnju, može biti dvojaka: da meritorno odluči ako priroda stvari to dozvoljava i činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to ili da vrati stvar RIK-u na rešavanje, koji ima rok od 10 dana za odluku ili preduzimanje radnje. Odluka suda je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu koristiti vanredna pravna sredstva iz Zakona o upravnim sporovima. Lokalni izbori se odlikuju posebno ovim novinama: (1) određen je u broju stalni sastav lokalnih izbornih komisije, koje uz predsednika, imaju 6 članova (u JLS koje imaju do 50000 birača), 8 članova (JLS do 100000 birača), 10 članova (JLS do 500000 birača) i 12 članova (JLS preko 500000 birača, tj. samo Beograd), uz članove biraju se i zamenici, kao i sekretar; (2) u pogledu broja potpisa kojima liste treba da budu podržane, JLS su razvrstane u 7 grupa (JLS do 20000 birača – 200 potpisa, a najveća JLS sa preko 500000 birača – 3000 potpisa; za manjinske liste polovina od tog broja potpisa); (3) skraćeni su rokovi za konstituisanje skupštine po održanim
20 PROJURIS^ –^ Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i
izborima na 10 dana za sazivanje sednice i 30 dana za njeno održavanje, računajući od objavljivanja rešenja o dodeljivanju mandata; (4) pravna sredstva za zaštitu su prigovor o kome odlučuje izborna komisija (rok za podnošenje 72 časa od zatvaranja biračkih mesta, odnosno radnje koja je preduzeta ili propuštena, i 72 časa od prijema je rok za rešavanje) i žalba protiv rešenja izborne komisije koja se podnosi višem sudu preko izborne komisije, u roku od 72 časa od objavljivanja rešenja izborne komisije na veb-prezentaciji, a sud odlučuje u naredna 72 časa i može odlučiti meritorno ili vratiti izbornoj komisiji na rešavanje. Sudska odluka je pravnosnažna (kao kod parlamentarnih izbora). Ostavljen je rok od godinu dana u kome će ovu nadležnost viših sudova vršiti Upravni sud, da bi je viši sudovi potom preuzeli (kod parlamentanih izbora ostaje kako je sada, tj. ne menja se nadležnost Upravnog suda). Novine u Zakonu o izboru predsednika Republike su manjeg obima i tiču se uglavnom terminoloških i drugih usaglašavanja sa promenama kod parlamentarnih izbora. Novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usmeren je ka obezbeđenju veće transparentnosti, preciziranju nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije i Državne revizorske institucije, detaljnijem uređenju zaduživanja i sl.
4. Zakon o zaštitniku građana
Novim Zakonom o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“, br. 105/21) izmenjeni su uslovi za njegov izbor (umesto pravnog obrazovanja, traži se visoko obrazovanje) i mandat (umesto 5, iznosi 8 godina i ne može se ponoviti). Procedura izbora otpočinje javnim pozivom zainteresovnim licima da se prijave za izbor. Njegova 4 zamenika više ne bira Narodna skupština, nego ih postavlja sam, na osnovu javnog konkursa. Nadležnosti su mu proširene poslovima nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i nacionalnog izvestioca u oblasti tgovine ljudima. Upotpunjena su i rešenja o postupku i sl.
5. Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, 52/21) zamenjen je Zakon o ravnopravnosti polova. Znatno detaljnije i modernije uređeni su politika jednakih mogućnosti, mere i planski akti za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, posebne mere koje obavezuju organe javne vlasti, opšte i posebne mere po pojedinim oblastima, sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i dr.
6. Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 76/2021 od 28.7.2021. godine, a stupio je na snagu 5.8.
Etički odbor. Ovom zakonskom novelom ustanovljava se Etički odbor kao stalno radno telo Visokog saveta sudstva. Etički odbor odlučuje o tome koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda na osnovu Etičkog kodeksa. Dužnost je Etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja Visokom savetu sudstva izveštaj o svom radu i primeni Etičkog kodeksa.
