Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Tačno na vreme proizvodnja, lean metoda kanban
Tipologija: Esej
1 / 17
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
April, 2017. godine
Just-in-time sistem snabdevanja je sistem upravljanja zalihama u kojem se proizvodi ili sirovine, proizvode odnosno poručuju samo po zahtevu potrošača. Ovaj sistem upravljanja zalihama postaje sve popularniji u 21. veku, dobavljači i trgovci sarađuju u pokušaju da kontrolišu troškove lagera,a da istovremeno zadovolje potrebe svojih kupaca.
JIT skladištenje osmišljeno je sa namerom da se izbegnu situacije u kojima roba na skladištu prevazilazi potražnu i dolazi do povećanja mesta za odlaganje tereta, što može otežati upravljanje robom u skladištu.
Proizvođači koristeći JIT procese, žele da nabave onu količinu materijala za proizvodnju proizvoda koja odgovara distributeru ili trgovinama, a ne prekomerenu količinu materijala. Trgovci zele dobaviti robu koja zadovoljava trenutnu potražnju. Višak robe zahteva troškove skladištenja i upravljanja.
Za proizvođača, korišćenje materijala i proizvodnja u većoj količini nego što to zahtevaju distributeri ili trgovci, znači da roba mora stojati na popisu u magacinu. Ovo zahteva da gotovi proizvodi idu u obračun sa već oporezovanim toškovima sirovina kojima se upravlja u skladištu.
Dodatan prostor zahteva dodatne komunalne troškove, troškove radnika za čuvanje, organizovanje i pronalaženje robe po potrebi. Osim toga, obimnija proizvodnja rizikuje da se posao završi odnosno propadne, sa magacinom punim neželjenih proizvoda, koji se kasnije prodaju po mnogo nižoj ceni na aukciji ili propadnu.
Na strani potražnje, trgovci žele da imaju samo dovoljno zaliha kako bi se izbegao nedostatak proizvoda, što može otuđiti kupce. Međutim, skladištenje veće količine robe nego što je potrebno na prodajnom polju, ponovo zahteva veći skladišni prostor i veće troškove.
Svaki metar skladišnog prostora u maloprodaji predstavlja neiskorišćeni prostor za prodaju. Osim toga, trgovci takođe plaćaju komunalije za skladišta i plate zaposlenih koji organizuju i pomeraju višak robe. Trgovci moraju da snize cenu viška robe, kada potražnja opadne, a povremeno moraju da bace pokvaren proizvod ili proizvod kome je istekao rok trajanja.
Ovaj sistem smatra se veoma efikasnim na polju upravljanja zalihama, međutim, ovaj sistem upravljanja sa sobom nosi i mnogo rizika. Glavni rizik je da jednostavna greška u sistemu snabdevanja može dovesti do nestašica zaliha. Dobavljač se sočava sa vremenskim neprilikama i problemima u transportu, zbog kojih isporuka može kasniti, a skladišta robe u trgovinama presušiti.
Just-in-time snabdevanje se odnosi na sistem upravljanja zalihama sa ciljevima proizvodnje zaliha koje lako mogu da zadovolje tražnju, ali ne do tačke viška robe u kojoj morate da skladištite dodatne zalihe proizvoda. Za održavanje magacina je potrebno vreme i mnogo troškova, što je ono što motiviše kompanije da sprovedu JIT programe.
Mane se ogledaju u sledećim kategorijama:
-Potrebe kupaca
Balansiranje između ciljeva izbegavanja ’isušivanja’ skladišta i istovremeno smanjenje troškova lagera je cilj just-in-time sistema za skladištenje. Jedna od glavnih prednosti automatskih i efikasnih dopunjavanja skladišta je da se brzo reaguje na smanjen nivo zaliha. Kompanije su sada opremljenije da se povuku sa tržišta prodaje u datoj kategoriji proizvoda i pojačaju ponudu proizvoda u drugom slučaju ako se potreba i interes potrošača promeni.
-Koordinacija
Nedostatak upravljanja sistema skladištenja just-in-time je da to zahteva značajnu koordinaciju između trgovaca i dobavljača u kanalu distribucije. Trgovci često stavljaju veliko poverenje dobavljačima sinhronizacijom svojih kompjuterskih sistema sa dobavljačima tako da oni mogu direktno pratiti nivo zaliha u prodavnicama ili u distributivnim centrima, kako bi se pokrenup brz odgovor na niske nivoime zaliha. To obično znači izgradnja tehnološke infrastrukture, što je skupo.
-Rizici
Just-in-time sistem skladištenja nije bez rizika. Kompanije koje koriste JIT nameravaju da idu na tankoj liniji između previše i premalo inventara. Ako kompanija ne prilagodi količinu proizvoda povećanoj potražnje ili ako dobavljači imaju problema sa distribucijom, poslovni rizik ’isušivanja’ zaliha uznemiruje kupce. Ako kompanija naknadno naručuje robu kako bi se izbeglo ’isusivanje’ skladišta, pa potražnja opadne, kompanija bi mogla da iskusi veće troškove lagera i potencijal za otpad.
Prednosti just-in-time snabdevanja:
Kompanije koriste za proizvodnju i upravljanje snabdevanjem sistem just-in-time da bi poboljšali efikasnost kompanije i smanjili troškove. Ovaj sistem omogućava proizvođaču da naruči sirovinu ili proizvod samo kada porudžbine klijenata stvaraju potražnju. Kompanije moraju razviti odnose sa dobavljačima kako bi se osiguralo da sirovina ili proizvod stignu u objekat na vreme za proizvodnju proizvoda na zahtev kupca.
Preduzeća vrše nabavku samo kada postojizahtev kupca za određenim proizvodom. Sistem ne dozvoljava kompaniji da skladišti višak proizvoda ili sirovina. Just-in-Time sistemi može funkcionisati u velikim i malim organizacijama kao i u onima koji proizvode proizvode ili usluge. Uz prilagođavanje, principi just-in-time sistema za upravljanje zalihama i proizvodnju mogu da rade u bilo kom poslu.
Neki od glavnih ciljeva Just-in-time sistema snabdevanja su:
-Niže cene robe
Koristeći sistem just-in-time se smanjuje količina materijala koja stoji u proizvodnom pogonu. Preduzeća mogu smanjiti troškove za skladištenje i održavanje viška robe i eliminisati rizik da materijal zastari dok je u skladištu. Visoke količine robe mogu zauzeti novčana sredstva kompanije, koje bi se mogao iskoristi u drugim oblastima poslovanja, kao što su istraživanje i razvoj novih proizvoda. Sa smanjenjem cena robe, kompanije mogu proširiti i unaprede svoje poslovanje.
-Smanjenje vremena upravljanja
Just-in-time proizvodnja takođe koristi ’pull’ sistem za kretanje materijala kroz proizvodni ciklus. Na primer, u proizvodnom procesu, materijali ne prelaze na sledeći korak na pokretnoj traci dok je taj korak ili stanica nije spreman. Ovo smanjuje nagomilavanje nedovršenih proizvoda u bilo kojoj fazi procesa proizvodnje. Kada kompanija eliminiše uska grla, brzina proizvodnje je povećana.
-Efikasniji raspored proizvodnje
Kompanije moraju stvoriti raspored na proizvodnom polju radi efikasnijeg kretanja materijala kroz proces. Neke kompanije treba da se spoje radne stanice da bi se eliminisali dodatni koraci u procesu rada. To dovodi do efikasnijeg rasporeda za proizvodnju koja može značajno smanjiti vreme. Proizvodnja proizvoda na što efikasniji način je primarni fokus za kompaniju.
-Povećanje zadovoljstva kupaca
Kompanije implementiraju sistem just-in-time da zadovolje zahteve kupaca. Glas kupca je uvek prisutan u proizvodnom okruženjujust-in-time-a. Smanjenja vremena upravljanja i troškova može da pomogne kompanijama da isporuče proizvod kupcu brže i po nižoj ceni.
Kod sistema proizvodnje just-in-time za glavni terminski plan se utvrđuje fiksni vremenski period (recimo 1-3 meseca unapred), kako bi se radnim centrima i dobavljačima omogućilo da i oni utvrde svoje terminske planove.
U tekućem mesecu glavni terminski plan niveliše se svakodnevno i ista se količina proizvod izrađuje svaki dan tokom celog meseca.Prednost ovakve vrste terminiranja što se obezbeđuje zadavanjem približno istog potraživanja u svim sledećim radnim centrima i od dobavljača.
Za povlačenje delova iz jednog radnog centra za potrebe montaže u drugi, just-in- time koristi jednostavan sistem nazvan kanban (na japanskom karta ili signal).
Po ovom sistemu delovi se drže u malim kontejnerima (mali broj) kada su kontejneri puni, mašine se zaustavljaju i delovi se više ne proizvode sve dok sledeći radni centar koji funkcion ne obezbedi novi prazni kontejner.
Terminski plan montaže povlači delove iz jednog u sledeći radni centar, just-in-time sistem tako da se zadovoljava potreba proizvodnje i potražnje.
Krajnji cilj JIT sistema je proizvodnja delova u seriji veličine u = 1 komad. U mnogim slučajevima zbog odnosa troškova pripreme u poređenju sa troškovima održavanja zaliha to ekonomski nije izvodljivo.
Rešenje se vidi u minimalizaciji vremena pripreme, koje za sobom povlači proizvodnju u malim ekonomskim veličinama serijama i kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje.
Takva organizacija procesa rada zahteva »više funkcionalnog« radnika, tj. radnika sa višenamenskim obrazovanjem sa mnogo kvalifikacija. Kao takav može se premeštati sa jedne mašine na drugu i samostalno da izvodi izmene tokom izvođenja operacije i vrši održavanje na mašinama.
JIT zahteva i mnogo timskog rada i koordinaciju rada, s obzirom da zalihe ne stoje na raspolaganju za pokrivanje problema u sistemu.Zalihe su na jako niskom nivou, drže
Aktivnost radnika i menadžmenta u rešavanju problema
Razborito »povlačenje« Kanbana
Ideje za poboljšanje kvaliteta
Ideje za sma- njenje pri- premno-završ- nih vremena
Ideje za promene procesa (oprema, obrazovanje, itd.)
Smanjenje zaliha i/ili radnika
Proizvodnja u malim serijama
Stabilan glavni terminski plan
Multifunkcio- nalni radnik
Oprema i prostorni raspored sredstava za rad
»Povlačeći« Kanban sastav
Učešće dobavljača
Upravljanje organizacijom (^) Proizvodnja »upravo na vreme«
Povećanje prihoda Smanjenje troškova eliminisanja raspipanja Manje ulaganja
Povećanje rentabilnosti
Slika 1. Prikaz proizvodnog procesa prilikom korišćenja JIT sistema
Lična karta kompanije: DELTA DMD
Žorža Klemansoa 37
11000 Beograd Slika 2. Logo kompanije
Tel: +381 (0)11 207 01 00
Fax: +381 (0)11 207 01 09
Kompanija DELTA DMD je jedan od najvećih distributera proizvoda na teritoriji Republike Srbije, koji funkcioniše po sistemu Just-in-time skladištenja i distribucije proizvoda. Njihov zadatak je, pored distribucije proizvoda, da na pravi način predstave proizvode svog portfolija, povećaju njihovu prodaju i obezbede njihovu dostupnost krajnjim potrošačima.
Osnovana 1997. godine kompanija je postavila osnov za razvoj modernog distributivnog servisa koji objedinjava usluge prodaje, brend menadžmenta, logistike i merčendajzinga. Dugogodišnja saradnja sa svetskim i domaćim renomiranim kompanijama potvrda su kvaliteta njihovog poslovanja i usluga koje pružaju svojim partnerima na tržištu Srbije i Crne Gore.
Kompanija je razvojem dodatnih logističkih servisa, odgovarajućih merenja performansi i poboljšanjem efikasnosti uzdigla sebe medju vodećim kompanijama. Najznačajnije ostvarene uštede odnose se na radnu snagu i repromaterijal (oko 100 000 eura na godišnjem nivou), koji čine 85% ukupnih troškova. Ovi rezultati posledica su kvalitetnih informacionih tokova i primene just-in-time sistema snabdevanja. Bolje planiranje, organizacija i kontrola radnika dovela je do poboljšanja učinka (35-45%) i većeg iskorišćenja mašina i opreme u toku ekspoatacije.
Kompanija svojim klijentima nudi usluge skladištenja, rukovanja robom i transporta.
Kompanija koristi WMS sistem (Warehouse Management System) koji daje fleksibilnost čitavom skladišnom sistemu i omogućava praćenje svih skladišnih aktivnosti (prijem, skladištenje i komisioniranje robe) kao i pregled neophodnih informacija o važnim parametrima robe u realnom vremenu.
Pružaju i dodatne usluge prerade robe: sortiranje, pakovanje, "co - packing", deklarisanje, reparaciju i sl.
Slika 3. Neki od brendova čijom se distribucijom bavi kompanija
kvaliteta kako bi kupci prihvatili proizvode iz zemlje sa lošom tradicijom i reputacijom.Pioniri ove problematike bili su menadžeri Tojote Ohno i Toyoda, jer su uvideli da ne mogu da se takmiče sa američkim gigantima i njihovom ekonomijom obima. Isto tako među prvima su shvatili značaj kupaca koji su postajali sve zahtevniji u pogledu vremena isporuke svojih proizvoda. Gubici u Tojoti javljali su se u različitim oblicima ali sa primenom LEAN-a svi procesi u preduzeću su se precizno analizirali, kako bi se shvatili i eliminisali nepotrebni elementi i suvišni procesi.
Analizirajući postojeći proces proizvodnje u Tojoti, Ohno i Toyoda naišli su na nekoliko ključnih problema koje će kasnije LEAN metodom rešiti. Ti problemi su:
Toyotin proizvodni sistem se zasniva na dva osnovna koncepta:
Just in time, planiranje zaliha čiji je cilj da minimizira zalihe. Ovaj koncept traži da delove imamo samo kada ih trebamo, a da ih uopšte nema ako nisu potrebni. Ova ideologija nije nova, zapravo je nastala u fabrikama Forda. Just in time nije samo strategija nabavke resursa, to je kompletan način vođenja proizvodnog preduzeća. Toyota je iskoristila potencijal Just in time prilaza i unapredila ga u LEAN koncept koji je sveobuhvatnije rešenje. Just in time je zasijao u svom pravom svetlu u vreme naftne krize. I dok su američke auto kompanije doživele enormne gubitke i po koji krah od kojeg se nikad potpuno nisu oporavile, Tojota lako prebrodila nastale probleme.
Da bi just in time metoda uopšta bila moguća za realzaciju potrebno je stvoriti jaku vezu i dugoročnu saradnju između kooperanata i glavnog proizvođača. Na primer LEAN prizvođači praktikuju manji broj kooperanta, ali insistiraju na jačem uzajamnom odnosu i boljom komunikacijom. Kooperanti se stimulišu da što tesnije sarađuju sa preduzećem kako bi just in time mogao funkcionisati glatko. Kvalitet delova je od ključnog značaja, jer JIT ne može funkcionisti ako često dolazi do zastoja u proizvodnom procesu usled škarta i loših delova i loših proizvoda. Zato se kooperantima daju tačne procedure za proizvodnju delova koji oni mogu da ispune, kako bi kvalitet delova bio visok, a škart sveden na nulu.
Druga bitna osobina LEAN preduzeća je težnja da se što manji broj različitih delova upotrebi pri proizvodnji nekog proizvoda. To pojednostavljuje proizvodni proces, dok kooperanti imaju više interesa da sarađuju samo sa jednim kupcem, jer u tom slučaju
mogu da proizvedu celu grupu sličnih delova, koji će popuniti njihove proizvodne kapacitete. Samo na taj način just in time može da funkcioniše u pravom obliku. Manji broj kooperanata, superioran kvalitet delova, tačne isporuke, precizna komunikacija i zajednički cilj.
Preduzeća su prilično skeptična po pitanju nabavke u čestim, malim količinama, ali ako se dobro isplaniraju kolčine delova, neće se desiti da kamioni transportuju delove sa viškom slobodnog prostora. LEAN fabrike su poznate po dnevnom proizvodnom miksu i minimiziranju broja različitih delova u završnom proizvodu. U preduzećima i njihovim kooperantima koje ovladaju JIT sistemom, moguće je delegirati proizvodnju tako da 80% delova bude proizvedeno kod kooperanta, a samo da se finalno sklapanje odvija u preduzeću, bez suvišnih zaliha i visokog kvaliteta proizvoda.
Jidoka
Jidoka se definiše i kao automatizacija sa ljudskom inteligencijom (autonomation).To aparati koji isključuju mašinu, ako dođe do greške na predmetu rada. Cilj je povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje troškova.
Kvalitet treba da bude ugrađen u svaki proizvod (deo). Da bi tako nešto bilo izvodljivo potreban je metod koji će detektovati defekte (greške) kada se oni dogode, i istog trenutka zaustaviti proces. Kada je proces zaustavljen radnik može da ispravi problem i ne dozvoli da proizvod sa greškom nastavi proizvodni proces. Sa obzirom da radnik ne mora da kontroliše kvalitet proizvoda, jer to radi jidoka umesto njega, radnik može da radi nešto drugo, jer će proizovdnja nesmetano teći ako se greška ne pojavi.
Kada je Taiichi Ohno implementirao jidoka uređaje i LEAN proizvodnju, svakodnevno je dolazilo do zaustalvjanja procesa proizvodnje usled aktiviranja jidoka uređaja. Kako su se uklanjali korenski uzroci koji su dovodili do aktiviranja uređaja, zaustavljanja proizvodnje su postajala sve ređa i ređa. Kako su i radnici postajali sve obučeniji i pripremnjeni kako da reaguju kada dođe do aktiviranja jidoka uređaja, zaustavlajnja čitavog procesa proizvodnje su gotovo prestala da se događaju. Kada bi dolazilo do aktiviranja jidoka, iz procesa bi se izolovalo samo radno mesto gde je jidoka aktivirana.
