Preuzmite Kako do majstorstva u sahu i više Vežbe u PDF od Matematika samo na Docsity!
1) Najkraći put do majstorstva , izdavač “Šahovski informator”, štampana 2002. godine, 159 strana. Sadržaj: Učimo šah (Srećan početak, Završnice, Izbor plana, Mala teorija otvaranja), Tipske pozicije središnjice (Pozicije sa usamljenim pešakom, Pozicije sa visećim pešacima, Pozicije sa karlsbadskom strukturom pešaka), Vrednosti figura (Lovački par – prednost ili ne, Razmena figura i snaga lovačkog para, Blagovremena izmena, Moćni skakači, Loavčki par i njegova snaga u završnici), Šah u vremenu kompjutera (O kompjuterima, Najčešće igrana partija, Kako razmišlja kompjuter, Kako igrati protiv kompjutera), Šah su, ipak, stvorili ljudi (Kako razmišljaju velemajstori, Psihološka borba, Monolog šampiona). 2) Najkraći put do majstorstva 2 , izdavač “Šahovski klub RAD”, štampana 2013. godine, 151 strana. Sadržaj: Pojam mišljenja u šahu (Impulsivno mišljenje, Poziciona igra, Igra po analogiji, Negativno mišljenje, Karakteristični nedostaci mišljenja šahsite, Problem izbora poteza, Stil igre, Uloga intuicije u šahovskom stvaralaštvu), Kritične pozicije, Vrednosti figura 2 (Žrtva kvaliteta, Top ili lake figure, Na temu vrednosti dame, Kuriozne pozicije), Uloga i značaj centra (Pokretni centar, Klasični primeri, Na višem nivou, Napad na centar, Izbegavanje
pokretnog centra, Prerani nastup u centru, Zanimljiv plan, Snaga pokretnih pešaka, Pokretni pešaci sa lovcem na g2, Pokretni pešaci sa lovcem na c4, Borba u centru ili “Napetost u centru”, Figura u centru, Blokada centra, Prepuštanje centra, Fiksiranje centralnih pešaka, Dileme Španskog centra, Nepotrebna žurba ili ne, Beli blokira centar, Crni napušta centar), Tipske pozicije sicilijanke, Budite dobar taktičar, Proverite znanje iz završnica, Rešavajte probleme i studije, O šahu - na drugačiji način (Nastanak i početni razvoj, Najlepša igra, ali ne samo to..., A sada: šta je šah”, Mislim, dakle postojim, Šahovsko razmišljanje na proveri, Šah i život – “paralele”, Sve je dobro, pa ipak..., Put za (re)afirmisanje šaha, Umesto zaključka, Na kraju – reč ima šampion). 3) Najkraći put do majstorstva 3 , izdavač “Šahovski klub RAD”, štampana 2014. godine, 291 strana. Sadržaj: Zdrav razum u šahu (Otvaranje, Strategija napada, Principi odbrane, Osnovni elementi strategije), Moderni šah (Složeno i komplikovano – Totalni šah, Jednostavnost kao snaga ili Varljivost jednostavnosti, Efekti nepoznatog, Značaj priprema pred partiju, Stil igre), O greškama za šahovskom tablom (Učenje na tuđim greškama, Kako i zašto pravimo greške u šahu, O greškama – na drugačiji način, O greškama i uzrocima – zaključak, Greške na najvišem nivou), Tehnika igre (Pojam minimalnog preimućstva, Realizacija tipskih pozicija), Gambit – sredstvo za inicijativu (Gambiti kraljevog pešaka, Gambiti daminog pešaka), Završnice – krov šahovske partije (Pešačke završnice, Završnice lakih figura, Topovske završnice, Mešovite završnice, Damske završnice, Specijalne pozicije, Značaj izbora završnice), O šahistima – na drugačiji način (Fajnova psihologija šahista, O šahistima – bez Fajna, Umesto zaključka, Šah u vremenu velikog uticaja interneta, Još jedan “pogled” na šahiste – dr Slobodan Ilić, O Petrosjanu i “Petrosjan o Petrosjanu”)
došlo do svojevsne inflacije rejtinga? Kao što se moglo očekivati, mišljenja nisu bila jedinstvena. Vladica Andrejić, kao doktor matematike i stručnjak za rejting, sklon je stavu da ovom načinu vrednovanja snage šahista treba dati puno poverenje. Velemajstor Bojan Vučković, takođe matematičar, mišljenja je da se rejting ne može smatrati apsolutno puzdanim pokazateljem šahovske snage, dok velemajstor Aleksandar Matanović smatra da je, praktično, nemoguće vršiti upoređivanje snage šahista iz različitih perioda. Nema sumnje da svako od ovih stanovišta ima neko svoje objašnjenje, ali svakako treba reći da jedno drugo u potpunosti ne isključuje. Zato bi ovom pitanju trebalo prići na manje uobičajan način!? Ali, kako? Pre toga treba skrenuti pažnju na nekoliko elemenata. Prvo, prilično je prihvaćeno mišljenje da je, od “Fišerovog vremena” do ovog današnjeg, rejting “devalvirao” za cca 100 rejting poena. To bi moglo da dovede do zaključka da 2400 poena, u vremenu pre 30 do 40 godina, danas odgovara rejtingu od 2500 poena. Naravno, to je samo orijentaciona procena i čak ne bi mogla da važi ni za ukupni raspon rejtinga. Naime, logično deluje da je za više vrednosti rejtinga razlika veća i obratno. Drugo, upoređujući sa drugim sportskim granama, postavilo bi se pitanje da li bi Jusein Bolt postizao rezultate na šljaci kao što to danas čini na tartan stazi, kao i to da li bi Džesi Ovens trčao brže na današnjim podlogama. Logičnim deluje odgovor da je u prvom slučaju odgovor negativan a u drugom potvrdan. Isto bi važilo i za Sergeja Bubku i upoređivanje visina koje bi preskakao sa klasičnom motkom i ovom savremenom od fiberglasa. Ako ovo nije dovoljno jasno, onda postavimo jedno drugo pitanje: da li je bolji vozač koji sa automobilom maksimalne brzine 150 km/h vozi 150 km/h ili onaj koji u automobilu čija je maksimalna brzina 250 km/h postiže 200 km/h? Čini se da je bliži istini zaključak da je ovaj prvi bolji, jer je postigao maksimum u postojećim uslovima. Takav pristup bi mogao biti od koristi pri upoređivanju snage šahista odnosno “provere” egzaktnosti rejtinga. Opet se postavlja pitanje: kako? Ono što se prvo nameće je ocena sadržaja igre. Nekadašnji prvak sveta Tigran Petrosjan je govorio: “Ostati zapisan i pominjan u istoriji šaha, zavisi ne toliko od rezultata koliko od stvaralaštva. Za mene, na primer, nema mnogo značenja da li je neko bio prvak sveta – važnije je da li su njegove partije ostavile trag. Nimcović i Bronštajn nisu bili prvaci sveta, ali njihove partije su obeležile njihovo vreme.” Govoreći o snazi šahiste, Petrosjan je rekao: “Estetsku izgradnju šahovske partije treba zasnivati na njenom unutrašnjem sadržaju, a ne na formi. Dakle, ko želi da igra dobro i dugo ne sme previše da se oslanja na znanje i iskustvo, već treba
potpuno da unese sebe. Ja odlično znam šta znači igrati po inerciji, a šta kad si istinski posvećen odnosno kad daješ sebe. Snaga šahiste zavisi pre svega od njegove sposobnosti procene. Šablonska procena pozicije se može relativno brzo naučiti i tom veštinom vlada puno igrača. Ali šahista je dužan da procenjuje poziciju u svetlu njenih naznačujućih nijansi. I u naizgled savršeno običnom položaju na ploči, postoje rešenja koje šahisti srednjih sposobnosti ne pada na pamet. Duboko poniranje u tajne poziciji je znak istinske igračke snage. Od jakog igrača je jači talentovani igrač. Jak igrač zna sva pravila i zakone igre. Talentovani šahista zna sve što zna jak igrač ali vidi i izuzetke od pravila. A veliki talenti, možemo ih nazvati genijima, postepeno te izuzetke pretvaraju u nove zakone. I tako do beskonačnosti, zato što je šah neiscrpan!” Imajući u vidu misli koje je izrekao Tigran Petrosjan, moglo bi se postaviti pitanje da li je veće znanje, koje danas, nesumnjivo, poseduju najjači velemajstori, faktor koji ide u prilog mišljenju da je njihova igračka snaga veća od šahista iz nekih ranijih vremena. Petrosjanovo mišljenje “...ko želi da igra dobro i dugo ne sme previše da se oslanja na znanje i iskustvo...” u mnogome je saglasno sa onim što je rekao genijalni Nikola Tesla: “Verujte u instikt. Ne dozvolite da vas znanje zavede!” Ove misli ljudi koji se moraju poštovati i kojima treba verovati, mogle bi ići u prilog ocene da današnje veće znanje ne mora biti potvrda veće igračke snage. Uostalom, veoma verujem u svoju misao: “Šahovski rezultati jesu proporcionalni, ali nisu apsolutno proporcionalni šahovskom znanju.” Do egzaktnog pokazatelja uporedne šahovske snage došli bi kada bi mogli da “postavimo” poziciju – za obe strane nepoznatu, i rekli: igrajte! Nažalost (ili na sreću!?) to nije moguće, pa se pažnja mora (i jedino može) usmeriti na sadržaj igre. Nema sumnje da je u savremenom šahu sportski element preovladao stvaralački. U partijama “starih majstora” estetska strana igre bila je dominantna. I oni su želeli da pobeđuju, ali su primarno razmišljali ne toliko o pobedi koliko da dostojno odigraju partiju. Danas je u šahu sve manje “prilika” za neke nove sadržaje, odnosno za kreaciju i stvaralaštvo, pa i taj element – uopšteno posmatrajući, ne može ići u prilog eventualnoj prednosti savremenih šahista. Element koji bi mogao da bude dobar pokazatelj za “odmeravanje snaga” šahista iz različitih vremena mogao bi da bude pojam “greška”. I u ovom slučaju treba se pozvati na Petrosjana koji je govorio: “Nedostižni ideal u šahu je – igrati bez greške. Mogućnost koja vam se pruža da to pokušate, privuklo me je ovoj igri. U svojim partijama sam se trudio da izbegnem slučajnosti. Onaj ko igra na slučajnost
