Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
За потребе овог рада, од посебног значаја је да се на одговарајући начин дефинишу компетенције васпитача уопште, као реалан оквир за професионални развој и напредовање. Имајући у виду претходне ставове, опште професионалне компетенције васпитача ћемо дефинисати као најбољу комбинацију вредносне оријентације, особина личности, ставова, мотива, знања и вештина које се развијају током иницијалног професионалног развоја, за професију звану васпитач.
Tipologija: Završni radovi
Učitan datuma 09.05.2020.
3 dokumenti
1 / 9
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Предметни наставник : Студент: Мр Златка Павличић, проф Драгана Стоилковић (869/18) Бујановац март, 2020.
Комуникациона компетенција васпитача................................................................................................ 4 Комуникациона компетентност васпитача и детета........................................................................... 4 Улога васпитача и детета у васпитно-образовном раду..................................................................... 5 Компетенције васпитача у когнитивном развоју деце кроз игру.......................................................... 5 Игра и њен значај.................................................................................................................................. 6 Улога васпитача у процесу развоја когнитивних способности код деце предшколског узраста кроз игру................................................................................................................................................. 6 Васпитач и математика............................................................................................................................. 7 Закључак.................................................................................................................................................... 8 Литература:................................................................................................................................................ 9
Комуникационе компетенције васпитача манифестују се у квалитетима организације васпитно-образовног рада и интеракцијама васпитача и деце. Комуникација треба да буде подстакнута, одређена и реализована према иницијативи деце и треба да буде слободна, ненаметљива, растерећена, али ипак педагошка, систематизована и конструктивна. Људи комуницирају на различите начине: спонтано и организовано, јавно и приватно, путем средстава јавног информисања и непосредно у интерперсоналној комуникацији. „Човек упознаје себе само помоћу другог човека, а никад искључиво знањем. Стога је за мене… питање комуникације човека са човеком постало најпре практично, а затим и филозофски осмишљено темељно питање нашега живота“Комуникација представља суштину васпитног рада и стога произилази потреба за развијањем и усавршавањем комуникацијских вештина васпитача. Интеракција и комуникација су веома сложени процеси који се одвијају између васпитача и детета, процеси од којих зависи квалитет свих социјалних односа и динамике, као и свих облика интерперсоналног понашања. Развијање комуникационих способности у раду са децом предшколског узраста је изузетно важан задатак васпитно-образовног процеса у предшколској установи. Социјалне и комуникацијске компетенције, личност стиче у најранијем узрасту, и основе комуникације треба тражити у јединству индивидуалног и социјалног развоја личности. Васпитач треба да оспособљава дете за пуну и самосталну комуникацију са другима, односно да обучава за успешно комуницирање.
Компетенција представља надлежност, овлашћење неке установе или особе, меродавност или подручје у коме нека особа поседује знање и искуство. Социјалне компетенције најбоље се развијају у вртићу, а затим у школи. У васпитно-образовном процесу значајан утицај на крајње исходе учења имају начин и квалитет комуникације субјеката који учествују у њему. Да би комуникација између детета и васпитача била успешна она мора бити наизменична тј. обострана и ефикасна. Значајно је да васпитач „научи“ децу да контролишу љутњу, да ствари посматрају из различитих перспектива и која имају способност саосећања. Кључне компетенције су: 1. когнитивне, 2. афективне, 3. социјалне,
Социјалне компетенције разликујемо кроз: повратну информацију, сагледавање туђих осећања, кооперативно учење, комуникацију очи у очи, способност разумевања, умеће сарадње и поделе рада и др. Ове компетенције најбоље је развијати кроз цео васпитно- образовни рад и деца су кроз активности оријентисана на међусобну сарадњу и развијају осећај привржености. Радно акциона компетенција повезана је са социјалном. Дете које изазива конфликте убрзо буде „избегавано“ од стране друге деце, зато је најбољи начин да га ангажујемо и подстичемо да својом акцијом делује на околину, да се изражава кроз „рад“. Васпитач треба помоћи да не задржава негативне емоције јер оне слабе способност контролисања у раду, имају слабији успех и резултате.
Комуникација у васпитно-образовном раду у предшколској установи зависи од талента, креативности, стручности, квалитета и уопште од личности васпитача, тј. његових особина као целовите личности. Васпитач је главни организатор, програмер, водитељ, координатор, реализатор, евалуатор укупног васпитно-образовног процеса и стога преузима највећу одговорност за стварање повољне педагошке климе у васпитној групи, тј. можемо рећи у предшколској установи. Од способности васпитача, од стила васпитног рада зависи ток, квалитет и крајњи ефекат који остварујемо у васпитно-образовном раду.
Рано детињство је обележено као доба најинтензивнијег раста и развоја. Када је реч о развоју интелигенције поново се истиче значај раног детињства, јер су бројна испитивања показала да се ни у једном узрасту не може толико постићи на пољу развоја когнитивних способности колико на овом узрасту. „Игра се појаљује као активност у којој долази до формирања предуслова за прелазак интелектуалних радњи на нови, виши ступањ − интелектуалних радњи са ослањањем на говор“.Ово за собом повлачи значај и осетљивост улоге васпитача у процесу прилагођавања игре захтевима васпитно-образовних утицаја. Своју компетенцију васпитач ће показати кроз способност да децу мотивише и води их ка новим и непознатим ступњевима у развоју. Сва креативност и флексибилност личности васпитача доћи ће до изражаја у његовом настојању да докаже да на овом узрасту учење не искључује играње. Циљ предшколског програма „није да учимо децу специфичним вештинама и понашањима, већ да развијамо њихову општу интелигенцију, да би била у стању да схвате сложене идеје, стварају хипотезе, резонују логички и аритметички, доносе зреле моралне судове и размењују мишљења с другима“.
Васпитачи који свој посао сматрају позивом, баве се њиме предано и морално, т о значи да су посвећени раду са децом, пажљиво прате шта се са њима дешава и предузимају кораке у најбољем интересу детета и његовог васпитања. Бити васпитач није нимало лако, захтева доста труда,рада и воље. На основу заједничке визије о томе шта ће радити, васпитач заједно са децом пре свега креира амбијент у коме ће се учење догађати. Не заборављајући да је васпитна соба и предшколска установа место живљења деце, соба се уређује тако да постане пријатан амбијент за учење. Учење математике у предшколском периоду није само да би дете научило математику, већ и да открива,размишља и надограђује знање. За све ово је потребна помоћ васпитача. Да би васпитач пренео знање он прво треба да зна основне појмове из математике. Када кажемо ,,основне појмове“, то се пре свега мисли да зна о геометрији (линији и облицима), о симболима (знаци мање, веће, једнако, додавање, сабирање) , о скуповима, о релацијама... све ово треба да зна један васпитач када је у питању математика. Осим тога, што васпитач треба да зна основне појмове он треба да зна и како да пренесе то деци. Математику ће дете научити пре свега преко игре. Разне игре и активности нуде могућности да дете усваја математичке појмове, тако да васпитач у раду може користити различите активности из математике. Код математичких активности васпитач треба да зна да избегава математичку терминологију, треба да покуша употребљавати језик из дечијег свакодневног живота због тога што је тај језик довољно богат за прве кораке у свет математике. Васпитач треба да подстиче дететов когнитивни развој.Нпр. Када је у питању геометрија, односно линије и облици, васпитач може на једном папиру исцртати тачке (јер је основа геометрије тачка) и каже деци да је њихов задатак да повежу тачке на том папиру, (као што је приказано на слици). Поред ове активности васпитач може користити још много различитих. Само је битно да лепо научи децу и да им пренесе знање из математике. Једна најбитнија ствар за васпитача је да пробуди дечију знатижељу за математику. За свако дете у предшколској установи је најбитнија мотивација и добар приступ. Математика није нешто што се учи на памет, због тога, васпитач треба децу мотивисати да математику учи са разумевањем.
Однос васпитача са сваким дететом је јединствен и непоновљив. Васпитач пре него што организује васпитно-образовни рад требао би да упозна дечје склоности, способности и интересовања. Компетенстност васпитача обухвата различите врсте знања. Како би васпитач био успешан и успешно учествовао у интеракцији са децом он мора да комбинује различите облике комуникације и компетенције: стручна компетенција; дидактичка; педагошка и свакодневна. Васпитач са свим својим компетенцијама треба да учини успешну активност и однос са децом, јер је он тај који је у том процесу одговоран. Васпитач ће користити васпитљивост интелигенције како би унапредио когнитивни развој деце увек имајући на уму чињеницу да је детињство по свим параметрима непоновљиво − оно што се у детињству усвоји, угради се у личност за цео живот, оно што се пропусти ненадокнадив је губитак. За рад са предшколском децом,поред практичне стране, усвајање математичких појмова не би имало значаја ако тај процес не прати развијање способности и развој својства личности детета.
