Mpp, predavanja nedelja xi, Vežbe od Stvarno pravo

Preuzmite Mpp, predavanja nedelja xi i više Vežbe u PDF od Stvarno pravo samo na Docsity!

Međunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević e-mail: [email protected]

XI nedelja predavanja

 Međunarodna nadležnost – Pojam i vrste

 Međunarodna litispendencija (rešavanje pozitivnog sukoba

međunarodne nadležnosti)

 Pravila o međunarodnoj nadležnosti Regulative Brisel I

 Vođenje građanskog postupka u prisustvu elementa

inostranosti

 Ustaljivanje nadležnosti (perpetuatio iurisdictionis)

 Stranačka i parnična sposobnost stranaca

 Položaj stranaca u postupku

 Aktorska kaucija

 Siromaško pravo

Pojam i značaj međunarodne

nadležnosti

• Nadležnost: krug poslova jednog suda, koja se prema strankama

ispoljava kao dužnost suda da postupi u određenoj stvari – da raspravlja

po tužbi.

• Nadležnost može biti:

 Stvarna (raspodela sporova na razne prvostepene sudove iste vrste – po kriterijumu vrednosti spora, ili po kriterijumu predmeta)  Mesna (određuje koji će od stvarno nadležnih sudova suditi po određenom pitanju)  Funkcionalna (određuje krug poslova sudova raznih stepena o istom, dakle, po tužbi, žalbi i reviziji (zahtevu za zaštitu zakonitosti))  Međunarodna.

Pojam i značaj međunarodne

nadležnosti

• Pravila o međunarodnoj nadležnosti sudova: postavljaju granice jednog

pravosuđa, određuju onaj krug situacija u kojima jedno pravosuđe ima

pravo i dužnost da postupa; svaka država ima svoja pravila o

međunarodnoj nadležnosti – pri postavljanju istih zakonodavac vodi

računa:

 O interesima svoje države i nastoji da pravilima o međunarodnoj nadležnosti obuhvati one sporove za čije je rešenje domaća država zainteresovana  O obzirima međunarodne saradnje pravnih sistema i o legitimnim interesima stranih država – ovo tim pre što u slučaju preširokog postavljanja nadležnosti domaćeg pravosuđa preti opasnost da donete odluke ostanu bez efekta, da ne budu priznavane u inostranstvu  O interesima stranaka  O interesu za efikasno vođenje postupka.

Pojam i značaj međunarodne

nadležnosti

• Značaj međunarodne nadležnosti: od rešavanja ovog pitanja najčešće

zavisi ishod spora; zbog njenog velikog značaja – sud na svoju

međunarodnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog

postupka.

• Međunarodna i mesna nadležnost sudova:

 Sličnosti: u oba slučaja je reč o teritorijalnom razgraničavanju kompetencija  Razlike: pravila o međunarodnoj nadležnosti vrše razgraničenja kompetencija pravosuđa država, dok pravila o mesnoj nadležnosti određuju koji će stvarno nadležan sud biti teritorijalno nadležan unutar iste države; od međunarodne nadležnosti može da zavisi ishod spora, dok od mesne ne može (primenjuje se isto pravo); na međunarodnu nadležnost sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka, dok o mesnoj nadležnosti sud vodi računa samo po prigovoru stranke (osim ukoliko je ova isključiva), i samo do određene faze u toku trajanja postupka.

Pojam i značaj međunarodne

nadležnosti

• Norme o međunarodnoj nadležnosti: uvek su jednostrane – odgovaraju

samo na pitanje da li je nadležan domaći sud, ukoliko je odgovor negativan

one ne ukazuju na to čiji je sud nadležan, već ostaju na konstataciji

nenadležnosti domaćeg pravosuđa.

• Kriterijumi zasnivanja međunarodne nadležnosti: prebivalište, odnosno

sedište pravnih lica; uobičajeno, odnosno redovno boravište; mesto

nalaženja stvari; mesto zaključenja pravnog posla; mesto izvršenja

pravnog posla; mesto delikta.

• Zakonodavac treba da je obazriv prilikom odabira kriterijuma zasnivanja

nadležnosti – jednom doneta odluka često svoj puni praktični efekat stiče

tek nakon priznanja i izvršenja u nekoj drugoj zemlji, a to je mnogo

jednostavnije ako je organ koji je odluku doneo svoju nadležnost zasnivao

na relativno prihvaćenom osnovu nadležnosti. Na taj način države

postavljanjem razumnog delokruga svom pravosuđu na duži rok podižu

njegovu efikasnost.

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

• Isključiva i konkurentna međunarodna nadležnost:

 Isključiva nadležnost pravosuđa domaće zemlje isključuje nadležnost sudova drugih država – predviđa se izuzetno , u slučajevima kada jedan pravni odnos ima veoma snažne kontakte sa domaćim pravosuđem i postoji izrazit interes da se raspravljanje tih odnosa rezerviše za domaće sudove  Konkurentna nadležnost znači da postoji osnova za nadležnost domaćeg pravosuđa, ali time ne isključujemo nadležnost drugog pravosuđa.

• Prema ZMPP, isključiva nadležnost je predviđena u sledećim

slučajevima:

 Ako je reč o stvarnopravnim sporovima na nekretninama – pod uslovom da se nekretnina nalazi u domaćoj državi  U postupcima za raspravljanje nepokretne zaostavštine koja se nalazi u domaćoj državi

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

 U bračnim sporovima – pod uslovom da je tuženik domaći državljanin i ima i domicil u domaćoj državi

 U sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitanju deteta – ako su i tuženi i dete domaći državljani, a imaju i domicil u domaćoj državi

 U sporovima radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva – kada se u ulozi tuženika nađe dete koje je domaći državljanin i ima prebivalište ili boravište u domaćoj državi

 U postupku radi davanja dozvole maloletniku da stupi u brak (a brak se zaključuje u inostranstvu) postojaće isključiva nadležnost domaćeg pravosuđa ako su oba verenika domaći državljani; ako se sam brak zaključuje u domaćoj državi – za isključivu nadležnost domaćeg suda u postupku za izdavanje dozvole dovoljno je da je maloletnik domaći državljanin

 U postupku za proglašenje umrlim domaćeg građanina

 U postupku u kojem se odlučuje o usvojenju ili o prestanku usvojenja lica koje je domaći državljanin i ukoliko u domaćoj državi ima i prebivalište, i u postupku u vezi sa starateljstvom nad domaćim državljaninom. (^) Doc. dr Žaklina Spalević

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

• Retorziona međunarodna nadležnost: kada se država odlučuje na

"pozajmljivanje" kriterijuma, tj. na upućivanje na kriterijume na osnovu kojih

druge države određuju nadležnost sudova koji im pripadaju – to su

situacije u kojima strana država propiše "originalne" odredbe o nadležnosti

kojima inostrane učesnike u postupku stavlja u potencijalno prilično

neugodan položaj.

• Retorziona nadležnost prema ZMPP: za nadležnost domaćeg suda u

sporu protiv stranca dovoljno je da, po pravu strane države čiji je taj

stranac državljanin, protiv domaćeg državljanina postoji nadležnost njenog

suda po kriterijumima nepoznatim domaćem pravu.

• Ako bi domaći sud prihvatio retorzionu nadležnost u nekom slučaju, onda

bi se i mesna nadležnost domaćeg suda određivala po kriterijumima prava

iz koga je pozajmljena retorziona nadležnost.

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

• Prema ZMPP, posebna međunarodna sudska nadležnost domaćeg

suda postoji, npr:

 U slučaju bračnih sporova:  Ako oba bračna druga imaju domaće državljanstvo  Ako je samo tužilac domaći državljanin, ali ima i prebivalište u domaćoj državi  Bez obzira na to kojeg su državljanstva bračni drugovi, ako su imali svoje poslednje zajedničko prebivalište u domaćoj državi, i ako u vreme podnošenja tužbe tužilac ima prebivalište ili makar boravište u domaćoj državi  Bez obzira na državljanstvo bračnih drugova i to što nisu imali zajedničko prebivalište u domaćoj državi, ako samo tužilac ima prebivalište u domaćoj državi, pod uslovom da tuženi pristaje da sudi domaći sud i da je nadležnost domaćeg suda dopuštena prema propisima strančeve države

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

• Forum non conveniens (neprikladan forum): konstatacija da iako postoji

nadležnost postupajućeg suda, neka druga jurisdikcija predstavlja mnogo

prikladnije i prirodnije mesto da se spor raspravi.

• Nekoliko primera normi o međunarodnoj nadležnosti domaćeg prava:

 Bračnoimovinski odnosi – za imovinu na nepokretnosti kada se ista nalazi u domaćoj državi; za imovinu na pokretnim stvarima ukoliko je opšti forum vezan za domaću državu ili ako je u domaćoj državi prebivalište ili boravište tužioca u vreme podnošenja tužbe; ako se imovina nalazi u više zemalja – domaći sud će biti nadležan u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu samo ako odlučuje i o imovini koja se nalazi u domaćoj državi i ukoliko tuženi pristane na ovo proširenje nadležnosti domaćeg suda  Sporovi o zakonskom izdržavanju – po oštem forumu; kada tužbu podnosi dete koje ima prebivalište u domaćoj državi (ako je dete maloletno, mora imati i domaće državljanstvo); kada tužilac i tuženi imaju domaće državljanstvo; kada je tužilac domaći državljanin i ima prebivalište u domaćoj državi; ako tuženi ima imovinu u domaćoj državi iz koje se može naplatiti izdržavanje (^) Doc. dr Žaklina Spalević

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

sudova

 Rasprava zaostavštine –nadležnost domaćeg suda postoji ukoliko se ostavinska masa sastoji iz nepokretnosti koje se nalaze u domaćoj državi, bez obzira na državljanstvo ostavioca ili potencijalnih naslednika; kada je ostavilac domaći državljanin a imovina se nalazi u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadležnim; za pokretne stvari koje se nalaze u domaćoj državi ako je ostavilac bio domaći državljanin; za pokretne stvari koje se nalaze u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadležnim, odnosno ukoliko odbije da raspravlja; ako je ostavilac bio stranac, nadležnost domaćeg suda za pokretnu imovinu koja se nalazi u domaćoj državi postoji, ali će se domaći sud oglasiti nenadležnim ukoliko u državi čije državljanstvo ima ostavilac njen sud nije nadležan da raspravlja tamo locirane pokretnosti preminulog domaćeg državljanina – reč je o specifičnom forumu koji se bazira na reciprocitetu

 Delikti – nadležnost domaćeg suda može biti bazirana ili na domicilu tuženog ili na mestu nastanka štete

Međunarodna litispendencija

• Međunarodna litispendencija: nemogućnost istovremenog vođenja dva

postupka između istih stranaka i o istoj pravnoj stvari pred sudovima u dve

različite države.

• Rešenje: ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima određene procesne

efekte – domaći sud će prekinuti postupak, po predlogu bilo koje od

stranaka, pod uslovom:

 Da je prvo, ranije, pred stranim sudom pokrenut postupak  Da je u pitanju spor za koji ne postoji isključiva nadležnost domaćih sudova  Da između domaće zemlje i zemlje u kojoj je ranije pokrenut postupak postoji uzajamnost.

• Rešenje o prekidu: konstitutivnog je karaktera; donošenjem rešenja o

prekidu (ne pravnosnažnošću istog) nastupa prekid postupka – znači da se

postupak ne prekida ex lege u momentu nastupanja svih okolnosti koje se

za prekid traže.

Pravila o međunarodnoj nadležnosti

Regulative Brisel I

• Brisel I Regulativa (BR) – postupak unifikacije građanskog procesnog

prava EU otpočeo je donošenjem Briselske konvencije o nadležnosti i

priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima

1968. godine; danas je ta konvencija pretočena u tzv. Brisel I Regulativu ,

koja:

 Ima za cilj olakšanje, liberalizaciju, prometa odluka sudova zemalja članica EU na teritoriji EU u građanskoj i trgovačkoj materiji  Direktno raspodeljuje nadležnost sudovima zemalja članica EU  Omogućuje jačanje pravne zaštite lica domiciliranih u EU.

• Opšti forum: osnovno i glavno pravilo jeste da tuženi koji je domiciliran u

nekoj od zemalja EU treba da bude tužen u zemlji u kojoj ima domicil.

• Posebna nadležnost: neko može biti tužen i van zemlje svog domicila – u

sporovima iz ugovornih obaveza (forum loci solutionis); za delikte i

kvazidelikte (forum delicti commissii); u sporovima iz izdržavanja (sud

prebivališta ili uobičajenog boravišta poverioca izdržavanja). Doc. dr Žaklina Spalević