Preuzmite multinacionalne kompanije i više Skripte u PDF od Ekonomija samo na Docsity!
SEMINARSKI RAD
Predmet: Međunarodna ekonomija i finansije
Тема: Međunarodni monopoli: transnacionalne i
multinacionalne kompanije
SADRŽAJ
Uvod......................................................................................................str.
Transnacionalne kompanije...................................................................str.
- pojam i razvoj..............................................................................str.
- korporacijski kapitalizam............................................................str.
- globalna imperija.........................................................................str.
- povećanje moći............................................................................str.
- faze razvoja o organizacioni oblici TNK....................................str.
- uloge transnacionalnih menadžera..............................................str.
Multinacionalne kompanije...................................................................str.
- šta su to MNK i koja je njihova uloga u ekonomskom i kulturnom životu.....................................................................................................str.
- zbog čega nerazvijene zemlje ulaze u integracije.......................str.
- zašto bi MNK trebalo da podležu međunarodnim propisima...str.
- prva investicija japanske MNK u Srbiji....................................str.
Zaključak.............................................................................................str. Literatura.............................................................................................str.
UVOD
Nagli razvoj globalizacije poslovanja uzrokovao je porast konkurencije na međunarodnom tržištu. Broj organizacija različite forme organizovanja se uvećavao u
skladu sa razvojem stepena poslovanja. Međutim, usled sve veće globalizacije, neophodno je izvšiti klasifikaciju učesnika na globalnom tržištu, kako bismo imali jasniju sliku odnosa između aktera globalnog tržišta. Organizacje koje su prisutne na svetskom tržištu klasifikuju se prema: 1
- Nivou tržišne angažovanosti
- Veličini, imovini, dohotku, profilu, prodaji, zaposlenosti i sl.
Polazeći od eventualnog pristupa i nivoa tržišne angažovanosti, Keegen je izvršio klasifikaciju preduzeća na: 2 nacionalna, međunarodna, multinacionalna, tansnacionalna i globalna. Međutim, u ovoj klasifikaciji koja je karakteristična za anglosaksonsko područje najviše nejasnoća odnosi se na multinacionalno preduzeće, jer se pod ovim pojmom obuhvata veoma široka lepeza učesnika na međunarodnom tržištu, počev od nacionalnog do multinacionalnog preduzeća. Međutim, ako zanemarimo ovo viđenje stvari, daje nam se mogućnost da prihvatimo klasifikaciju organizacija organizacija koja je sada opšte prihvaćena u većem delu sveta. Razlikujemo sledeće forme preduzeća: nacionalno preduzeće zasniva svoju aktivnost na domaćem tržištu; izvozno preduzeće je nacionalno preduzeće koje prodaje proizvode na međunarodnom tržištu preko svojih filijala ili vrši licenciranje tehnologije za korištenje u inostranstvu; preduzeće međunarodnog karaktera , vrši svoju aktivnost i nadomaćem i na inostranom tržištu. Put do međunarodnog vodi od nacionalnog i izvozno-orjentisanog preduzeća. Međunarodno preduzeće zasniva svoju strategiju rasta i razvoja na ravnopravnom tretmanu nacionalnog i međunarodnog tržišta, obavljajući svoju aktivnost istovremeno na oba. Za ova preduzeća nije bitna veličina tržišta. Već pozitivno mišljenje o uslovima poslovanja, pri čemu se nekad povoljniji uslovi nalaze na međunarodnom nego na domaćem tržištu; transnacionalne kompanije, zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je zastupljena u više zemalja. Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno ima tri od pet afilijala; afilijale učestvuju sa 5 – 15% u ukupnom obimu prodaje. Transnacionalne kompanije karakteriše veća deventralizacija kontrole poslovanja, kao i to da svoje rukovodioce ne regrutuju samo iz sedišta kompanije. Multinacionalne kompanije predstavljaju sva preduzeća koja posluju na principu ulaganja kapitala iz više zemalja i imaju kontrolu nad imovinom u najmanje dve ili više zemlje. Ove organizacije imaju veoma razvijenu mrežu sopstvenih afilijala koje su locirane širom sveta, preko kojih se kontroliše proizvodnja, distribucija proizvoda i usluga; globalne kompanije – terminološki pod ovim imenom se spominju prvi put u
1 Brien R. Jet, Contesting Global Governance:
Multinational Economic Institutions and Global Social
Movements, Cabridege Universitz Press, 2000, pp.
2 Scholte J. A., Globalization a critical introduction,
New Zork, 2000, pp. 17-23.
TNK su postale globalni fenomen u godinama nakon Drugog svetskog rata. Ekspanzija u prvim posleratnim godinama došla je iz firmi koje su imale sedište u SAD, ali su do 1970. godine i evropske i japanske firme počele da investiraju u inostranstvu. Krajem osamdesetih i devedesetih godina, TNK su se dramatično proširile uspostavljanjem tri moćna regionalna tržišta:
- Evrope ( Jedinstveno evropsko tržište )
- Azije i Pacifika ( Osaška deklaracija garantovala je slobodnu i otvorenu trgovinu do 2010. godine )
- i Severne Amerike (NAFTA – Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini ).
Od početka devedesetih godina, i zemlje u ostalim delovima sveta su liberalizovale ograničenja inostranom investiranju. Do početka dvadeset prvog veka bilo je malo ekonomija u svetu koje su ostale van domašaja TNK. U toku poslednje decenije, transnacionalne kompanije sa sedištem u industrijalizovanim ekonomijama posebno su aktivne u širenju svog poslovanja na zemlje u razvoju i društva bivšeg Sovjetskog Saveza i istočne Evrope.
KORPORACIJSKI KAPITALIZAM
Svoju globalnu moć transnacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri najznačajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijskog tržišta i tržišta informacija. Na taj način se pored ekonomskih procesa, kontrolišu i neekoomski procesi, kao što su: politički, kulturni, ideološki itd. Time postaje jasno zašto se transnacionalne kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve što smatraju potrebnim da zaštite svoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i ekonomski, a i svaki drugi rat, legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i svega ostalog što doprinosi povećanju profita.
Iza moćnih transnacionalnih kompanija stoje njihove moćne nacionalne države, koje su uvek spremne da ih podrže u “svetoj misije globalizacije”, ako treba i oružanom silom. U tim činjenicama treba tražiti najvažnihe razloge pružanja otpora prisustvu transnacionalnim kompanijama u nerazijenim zemljama, čak i ako je ono iz ekonomskih razloga dobrodošlo.
Kao pozitivni efekti prisustva transnacionalnih kompanija, kao “motora” privrednog rasta u zemljama tzv. trećeg sveta, najčešće se navode novi “sveži” kapital u vidu direktnih investicija, bez čega ne može biti nikakvog privrednog rasta; nova tehnologija, bez koje nije moguć nikakav napredak u podizanju kvaliteta proizvoda, konkurentnosti, strukturnih promena itd; povećanje zaposlenosti, ali i nezaposlenost, kada se izvodi tehnološka modernizacija, ili prilikom tzv. preuzimanja, kada se zatvaraju preuzeta domaća preduzeća; porast izvoza i deviznih prihoda neophodnih za servisiranje spoljnih dugova i za novi uvoz.
Početkom 21. veka, transnacionalne kompanije kontrolišu direktno ili indirektno, dve trećine svetske proizvodnje i trgovine, i tri četvrtine međunarodnog transfera tehnologije. Velika koncentracija industrijskog i finansijskog kapitala preti da naredih godina dostigne takav stepen ekonomske i finansijske moći da će biti u stanju da praktično kontroliše državne institucije, pa čak i ustanove međunarodne zajednice.
Na taj način nastaje jedan novi kvalitet kapitala čija logika nije više vezana za matičnu zemlju nego za sistem kao celinu. Korporacijski kapital rađa novi socioekonomski sistem: korporacijski, odnosno predatorski kapitalizam. Ovakva transformacija vlasničkih odnosa predstavlja pretvaranje individualnog vlasništva u grupno, odnosno u vlasništvo proizvodnih grupa i grupacija, čime su opet nacionalne granice postale preuske za dalji razvoj proizvodnih snaga. Mondijalizacijom se urušavaju klasične države – nacije i javlja se novi tip kapitalizma kojeg “krasi” neograničena ekspanzija.
Ovaj agresivni tip kapitalizma neki teoretičari nazivaju i turbokapitalizmom, jer ima logiku sveopšte privatizacije uz pomoć savremenih tehnologija, posebno kompjuterske. Zato se mnoge zemlje suočavaju s neizbežnim pitanjem ekonomske odbrane od turbokapitalizma. Jedna od najznačajnih mera jeste primena novog koncepta poslovne špijunaže, jer je nedostatak informacija, odnosno informacijski jaz u modernom društvu, krivac broj jedan za sve njegove probleme.
GLOBALNA IMPERIJA
Velike svetske sile, radi ostvarivanja svojih interesa često koriste sredstva ekonomskog pritiska i ucene. Po svom cilju, obliku ispoljavanja, snagama koje ih sprovode i posledicama koje iz njih proizilaze ona su dobila takva obeležja da se danas često govori o ekonomskom ratovanju. Korišćenje ekonomskih sredstava u političke i vojne svrhe ima za cilj da ekonomski i tehnološki potčine nedovoljno razvijene i slabije zemlje.
Posebno mesto i ulogu u tome imaju transnacionalne kompanije na čijoj logici dominacije i kontrole tržišta i izvoza kapitala, odnosno globalizma, nastaje izuzetna potreba ovladavanja znanjem u svim njegovim vidovima, jer je ekonomsko ratovanje neprekidno. Zato je informacija danas, posebno prava, proverena i pravovremena, ključni elemenat ravan kapitalu uloženom u neku ekonomsku operaciju. Da bi se postigli definisani ciljevi transnacionalnih kompanija, čitavi timovi stručnjaka rade na poslovima praćenja, otkrivanja, prikupljanja i analize informacija, koje dostavljaju poslovodnim rukovodstvima svoje kompanije ili državnim organima.
POVEĆANJE MOĆI
Ovladavanje robnom proizvodnjom, razmenom, transportom, bankarstvom i osiguranjem i ulaganje enormnog naučnotehnološkog potencijala u nova dostignuća u oblasti robne proizvodnje, povećava iz dana u dan pozicije moći ovih kompanija do neslućenih razmera.
FAZE RAZVOJA I ORGANIZACIONI OBLICI TNK
TNK prolaze kroz 5 faza:
- izvozne aktivnosti pretežno domaćih preduzeća, čime se osvajaju nova tržišta u svetu povezivanja sa lokalnim dilerima i distributerima
- sama kompanija preuzima te akltivnosti
- (^) kompanija počinje obavljati poslove marketinga, prodaje i ostalih funkcija na inostranom trzištu
- kompanija dominira na stranom tržištu, s potpunim poslovnim sistemom uključujući istraživanje, razvoj i inženjering
- svi su u kompaniji zaposleni lokalno, funkcije kompanije nisu više vezane za zamlju porekla, anacionalne su i stvaraju novi sistem vrednosti čiji su nosioci menadžeri kompanije koji posluju u celom svetu.
TNK se javljaju u tri osnovna organizaciona oblika, i to:
- vertikalno integrisane ( rudarstvo, industrija nafte, prerađivačka industrija )
- horizontalno integrisane su one kada kompanija ima iste vrste pogona u različitim zemljama.
- konglomerati su kompanije koje imaju diversifikovane poslove u različitim delatnostima i granama proizvodnje.
ULOGE TRANSNACIONALNIH MENADŽERA
Internacionalni menadžeri se nemogu oslanjati na univerzalne principe menadžmenta koji će voditi njihovo ponašanje iz dva razloga. Prvo, ako su teoretičari razvili neke suštinske koncepte dobrog menadžmenta bazirane na Zapadnjačkom fenomenu, druga društva se toliko vidno razlikuju po svojim kulturama i ideologijama da se ovi koncepti ne mogu univerzalno primeniti. Drugo, jedan internacionalni menadžer često mora da funkcioniše uz prisustvo nekoliko kultura odjednom, što povećava rizik pravljenja greške kada se pretpostavlja najbolji način da se nešto uradi. Menadžment ponašanja i menadžerske odluke treba prilagoditi različitim situacijama. U rukovodećem načinu govora, internacionalni menadžeri treba da prihvate uloge mogućnosti. Koncept mogućeg rukovođenja, iako je široko prihvaćen, ne obuhvata svo bogastvo uloge internacionalnog menadžera. Po njemu, menadžer naoružan jednom grupom očekivanja ili jednim stilom rukovođenja može očekivati kada se susretne sa novim okolnostima, da usvoji alternativnu grupu očekivanja sa
opcionim stilom koji bolje funkcioniče u tim novim uslovima; tako jedan mudar menadžer može da razvije i zadrži nekoliko modela mogućnosti, tako da plan A propadne, može da se preorijentiše na plan B ili C. Internacionalni menadžment je daleko komplikovaniji, a efektivno ponašanje daleko kompleksnije nego slične aktivnosti ograničene na jednu jedinu kulturu.
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
"Kada dolazimo u dodir sa nekom vladom koja ne voli Sjedinjene Americke Države, uvek pitamo: ko vam je miliji - Velika Britanija, Nemacka, Francuska? Raspolažemo mnogim zastavama, izaberite. " Robert Stivenson, potpredsednik Forda 3
Nedugo posle pada Miloševicevog sultanata Radio-televizija Srbije prenela je jevandelski intoniranu izjavu jednog domaceg ekonomiste da ce strani kapital pohrliti u Jugoslaviju jer u njoj postoji deo zdrave i atraktivne privrede, te kvalifikovana i jevtina radna snaga. Na prvi pogled, razlozi da se radna snaga raduje svojoj jevtinoci, ili pak pukom dolasku kapitala kao vrednosti per se, bezmalo su misticni. Možda vedri ton ove obavesti i nije u dubljoj korelaciji sa pretpostavljenim osecanjima radne snage? Da li je i ekonomista jevtin, i ako jeste, quanto costa? Šalu na stranu, posredi je paradoks zemalja u tranziciji, gde se jevtinoca radne snage kao takva namece jedino prema kriterijima Zapada, dok se u poredenju sa uobicajenom domicilnom cenom rada ponuda stranog poslodavca najcešce može uzeti kao prosecna, pristojna, "ne tako loša" ili cak "dobra (za naše prilike)".
Tako bi moglo da se nacne pitanje poslovne politike multinacionalnih kompanija na tržištima Treceg sveta, najposle i u istocnoj Evropi, koje je sa stanovišta njegovih nevoljnih rezidenata u stvari pitanje buducnosti što mora da pocne odmah, jer vremena za cekanje nema. Stoga ne cudi da reakcije na ovaj aspekt globalizacije i na Zapadu i na Istoku imaju jasne obrise politideoloških nastrojenja. Štaviše, multinacionalni kapital jedna je od lakmus-tema za ideološke diskurse i politicku praksu levog i desnog centra, nevladinih organizacija i angažovanih intelektualaca, kako u sredinama iz kojih kapital potice, tako i u onima u koje ulazi. I, još bliže, to je jedan od problema gde tradicionalno predvidljive reakcije nosilaca politickog diskursa mogu divergirati ili konvergirati u neocekivanom smeru.
3 Casopis "Business Week", 19. decembar 1970, str.
58-59. (navedeno prema knjizi "Svetska
kapitalisticka privreda i multinacionalne kompanije",
Christian Palloix, Zagreb, naslov originala
"L'Economie Mondiale Capitaliste et les firmes
Multinationales"
Teorija o slobodnom jedinstvenom tržištu, kao uporište pohoda medunarodnog kapitala, manjkava je utoliko što se o jedinstvenosti tržišta može govoriti samo tamo gde postoje jedinstveni zakonski propisi za sve ucesnike u tržišnoj utakmici. Dakle, zakoni koji na Zapadu štite zaposlene od samovlašca poslodavaca, a ticu se pre svega cene rada i dužine radnog vremena, ne važe za radnu snagu na tržištima periferije, iako se proizvodi koje ona stvara, neretko radeci iste poslove kao i zaposleni u maticnim poslovnim jedinicama na Zapadu, prodaju po celom svetu bez obzira na zemlju u kojoj nastaju. Na Menhetnu su 1997. godine održane demonstracije ispred Diznijevih prodavnica. Demonstranti su sprecavali kupovinu, noseci transparente sa obaveštenjem da plišane igracke kompanije Dizni, u maloprodaji vredne izmedu dvadesetak i dvestotinak dolara, šiju deca na Tahitiju za 16 centi na sat, dok direktor Diznija na sat zaraduje 91.000 americkih dolara. Strukturalistickim terminima to se može ovako izraziti: multinacionalne kompanije nisu eksponent funkcije jedinstvenog tržišta, nego su osvojena nacionalna tržišta eksponent funkcije partikularnih interesa multinacionalnih kompanija.
Neko ce se, jamacno, zapitati: zbog cega bi, ako stvari tako stoje,
nerazvijene zemlje uopšte ulazile u integracije?
Naravno da za to postoje cvrsti razlozi, kao što su pokretanje devastiranih privreda, beg od nasledenog ekonomskog mrtvila, tranzicija u moderne oblike ekonomskog i civilizacijskog života. Pri svemu tome dešava se da se uspehom smatra ako su plate zaposlenih u MNK dvostruko više od nacionalnog proseka. Radnici primaju dvesta, a ne sto maraka mesecno. Kržljavi žir sanja da postane veliki žir, umesto, makar, osrednji hrast. Ovo važi za zemlje poput Kine, a ni Brazil nije mnogo odmakao u nivou aspiracije. No u pojedinim državama Dalekog istoka situacija je još gora. Decji rad uz bedne nadnice, razvojna besperspektivnost, ekološki sumrak, farsicno protivljenje domaceg stanovništva pokušajima levih organizacija na Zapadu da zakonima u svojim zemljama sprece kompanije da se tako nehumano ponašaju - obeležja su borbe za opstanak najsiromašnijih.
Vrhunac horora koji nadmracuje ostale slucajeve ipak je prica o nigerijskom plemenu Ogoni, cije je celukupno životno stanište, Arkadija sa prebogatom vegetacijom površine 1050 kilometara kvadratnih, detaljno opustošeno radom naftnog koncerna Šel. Vlada Nigerije pravno je zaštitila svog poslovnog partnera od deranžiranja i troškova kojima bi bio izložen u slucaju da mora placati odštetu žrtvama zagadenja ( ljudi masovno umiru, ili se iseljavaju, ili vode gerilski rat protiv Šela ). Voda Pokreta za opstanak ogonskog naroda Ken Saro-Viva, dobitnik medunarodne Goldmanove nagrade za zaštitu životne sredine 1995. godine, ubijen je nedugo pošto je uspeo da internacionalizuje problem Ogonilenda.
Prilike na istoku Evrope manje su dramaticne i omogucavaju kudikamo viši nivo aspiracije, a ono što se ovde dešava na planu javnog i nejavnog politideološkog diskursa u vezi sa multinacionalnim kompanijama veoma je zanimljivo stoga što se iz liberalno-demokratske vrednosne orijentacije razvija stav koji unekoliko podseca na desnicarsku odbojnost prema internacionalizaciji. U ime prava na sopstveni liberalizam, autentican nosilac liberalnog diskursa bice skloniji zaziranju od ovakve
integracije nego što bi se ocekivalo. Tradicionalno ksenofobicna desnica ponašace se slicno, ali ce njeni argumenti i ciljevi cesto biti drukciji ( npr. mržnja prema Mekdonaldovim restoranima, utemeljena na shvatanju o prednostima domacih specijaliteta ). Uopšteno, oprezan i kriticki stav prema MNK poklopice se sa kritikama što na adresu velikih koncerna stižu od levice na Zapadu ( narocito su aktivne nevladine organizacije, poput Worldwatch Institute). To ukazuje na prostornu relativnost ideoloških diskursa, a ona se ponajbolje ocituje na temi kao što su multinacionalne kompanije i njihov globalni pohod. Ðavo je, medutim, uvek budan. Napuštanje vrednosne lestvice da bi se zauzelo mesto u rovu, sve iz naivnosti ili straha da se ne postane autsajder ( sa stanovišta samog rovca: nicija devojka ), sužava krug autenticnih na svim stranama. Tako se neke liberalne iliti leve demokrate vezuju za politiku liberalno-demokratskih država koja u mnogim aspektima nije nimalo liberalna, niti demokratska: krize se razrešavaju (pri)silom, dakle ratovima i sankcijama gde se nedužni, pa cak i deca, prinose na oltar autoritetu Zapada. Razume se, ni politicka logistika za svakojake opacine krupnog kapitala ne bi se dala uglazbiti u proklamovanu aksiologiju otvorenog društva. Za to vreme desnicari, narocito na prostorima gde je, kao na Balkanu, besneo rat, podležu logickim lomovima zastranjujucih razmera.
Zašto bi multinacionalne korporacije trebalo da podležu međunarodnim
propisima?
Proces globalizacije kao rezultat ima sticanje ogromne moći od strane multinacionalnih korporacija i to naročito u razvijenim zemljama gde one mogu da oblikuju politiku i utiču na vlast. U najnerazvijenijim zemljama one često krše ljudska prava i ponašaju se na način na koji ne bi mogle u svojim zemljama na Severu. Multinacionalne korporacije upravljaju preko nacionalnih granica tako da pojedinačne vlade ne mogu da u potpunosti regulišu njihovo delovanje. Korporacije ponekad izbegavaju odgovornost tako što koriste zakon koji im dozvoljava da prebace svoju kompaniju ili posluju pod okriljem drugih korporacija, kao sto je pokazano u slučaju Union Carbide Corporation i Placer Dome Corporation koje su prouzrokovale kršenje ljudskih prava u rudnicima na Filipinima.
Čak i kad zemlje imaju nacionalne zakone koji regulišu delatnosti korporacije, ti zakoni su često neadekvatni ili se ne odnose na multinacionalne kompanije, naročito u razvijenim zemljama. Korporacije često rade u oblastima koje su bogate prirodnim resursima ali nisu razvijene, gde one eksploatišu sredinu i lokalno stanovništvo, utičući čak i na njihovo premeštanje i ugrožavajući njihovo kulturno nasleđe. U Keniji, na primer, kanadska multinacionalna korporacija Tiomin Inc. je nedavno došla u konflikt sa lokalnom zajednicom, kada je njeno delovanje ugrozilo šume koje zajednica vekovima smatra svetim. Posto međunarodne korporacije imaju tako veliku moć postoji potreba za međunarodnim propisima u okviru kojih one mogu delovati. Nemoguce je postići trajni razvoj i ublažiti siromaštvo, a ne zaštiti ljudska prava i dostojanstvo svih ljudi.
akcionari odlučili da se udruže sa državom i svoje akcije ponude na prodaju. Postignuta je cena od 253 evra po akciji, što je šest puta više od knjigovodstvene vrednosti akcija. Od postignute cene država će dobiti oko 16 miliona evra, dok ostatak odlazi malim akcionarima.
Prema ministrovim rečima, JT International se obavezao da uloži oko 2,5 miliona evra u osposobljavanje fabrike za proizvodnju, što uključuje i otvaranje najmanje 100 novih radnih mesta. Fabrika u Senti, koja se do sada bavila samo prikupljanjem i obradom sirovog duvana, dobila je i licencu za proizvodnju cigareta. Japan Tobacco se obavezao da najmanje 5 godina neće premeštati poslovne aktivnosti iz Sente, kao i da će investirati u dalji razvoj fabrike. Prvi potpredsednik kompanije JT International Mitsuomi Koizumi izjavio je da Srbija igra sve veću ulogu u strategiji JTI u ovom delu Evrope, dok Duvanska industrija Senta ovim ugovorom postaje jedna od 17 proizvođačkih kapaciteta JTI u svetu. Mitsuomi Koizumi izrazio je nadu da će poslovni uspeh JTI dati podstrek drugim japanskim kompanijama da ulažu u Srbiju.
Ambasador Japana Tadaši Nagai izrazio je podršku naporima Vlade Republike Srbije da uspostave saradnju sa stranim investitorima. Ambasador je naglasio da i Vlada Japana sa svoje strane ulaže napore da promoviše strane investicije uz pomoć Japanske agencije za međunarodnu saradnju. “Sve kompanije koje budu želele da ulažu u Srbiju imaće punu podršku naše ambasade”, izjavio je on.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Jasna Matić izjavila je da postoji sve jači interes japanskih firmi za investicije u Srbiji. „Očekujemo da će do kraja godine još dva velika japanska preduzeća otvoriti predstavništva u Srbiji“, izjavila je ona dodavši da je Agencija imala odličnu saradnju sa japanskom ambasadom.
Izvršni direktor JT International u Ženevi Tomas Mek Koj izjavio je da ova kompanija planira značajne investicije ne samo u smislu kupovine akcija Duvanske industrije a.d. Senta, već i u razvoj fabrike i unapređenje brendova i blendova cigareta. Očekivana suma ulaganja iznosi oko 100 miliona evra.
ZAKLJUČAK
Produbljivanjem i razvojem međunarodne podele rada na novoj osnovi, nastankom svetskog tržištai svetske privrede, nastaju i međunarodni monopoli. Oni su rezultat jačanja monopola unutar državnih granica, kao i pojave izvoza kapitala. U težnji da ostvare što veći monopolskiekstra profit, nacionalni monopoli nastoje proširiti svoju delatnost i van nacionalnih granica. U tome im naručito pogoduje izvoz kapitala, jer se
tako lakše preskaču državne barijere. Težnja krupnih monopola da ostvare što veći monopolski ekstraprofit, zaposednu izvore jeftinih sirovina, energije, radne snage i sl. putem podele tržišta u svetu, s jedne strane, i opšte konkurencije s druge strane, dovela je do uspostavljanja sporazuma među njima, odnosno do nastanka međunarodnih monopola. Međunarodni monopoli predstavljaju savez krupnih nacionalnih preduzeća koja se udružuju radi monopolisanja proizvodnje i prodaje određene robe, eksploatacije sirovina, energije i uvećanja kapitala na svetskom nivou. Ostvarivanje naučno tehnološke revolucije, širenje svetskog tržišta, uvećanje kapitala i sl., doveli su do toga da međunarodni monopoli prerastaju u multinacionalne kompanije ( dominacija nacionalnog kapitala i upravljanja ) i transnacionalne kompanije ( bez dominacije nacionalnog kapitala i upravljanja ). Transnacionalne kompanije, zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je zastupljena u više zemalja i posluju u jednoj do pet zemalja.
Multinacionalne kompanije predstavljaju sva preduzeća koja posluju na principu ulaganja kapitala iz više zemalja i imaju kontrolu nad imovinom u najmanje dve ili više zemlje. Ove organizacije imaju veoma razvijenu mrežu sopstvenih afilijala koje su locirane širom sveta, preko kojih se kontroliše proizvodnja, distribucija proizvoda i usluga.
TNK su se počele razvijati nakon Drugog svetskog rata, da bi se krajem 90-ih godina drastično proširile na tri regionalna tržišta: Evrope; Azije i Pacifika; i Severne Amerike. One svoju moć ostvaruju kontrolišući 3 najznačajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijska tržišta i tržišta informacija, stvarajući monopol. One ulažu svoj kapital u nerazvijene zemlje, investirajući, a imaju kontrolu nad 2/3 svetske proizvodnje i trgovine. Pa na osnovu toga kada se uporedi ekonomski značaj države i TNK, očigledno je da su države postale drugorazredni privredni subjekti. Transnacionalni menadžeri moraju biti prilagođeni različitim kulturama, moraju biti fleksibilni, tako da mudar menadžer treba da razvije i zadrži nekoliko modela mogućnosti.
