Preuzmite Transnacionalne kompanije i više Maturalni radovi u PDF od International Business samo na Docsity!
1. UVOD
Sami vrh svetske trgovine i same svetske privrede predstavljaju transnacionalne kompanije. Njihovo učešće u svetskoj trgovini se može porediti sa učešćem pojedinih zemalja. Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta mnogih zemalja. Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na značaju, a države postale drugorazredni privredni subjekti. Od 100 najvecih privrednih subjekata 51 cine kompanije, a 49 države, dok najveca transnacionalna kompanija ima veću prodaju od društvenog proizvoda više od 150 država. Prema ovom poređenju, najveća transnacionalna kompanija u svetu u 2000. godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja i ne-finansijskih kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63 milijarde dolara. Veličina ove kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednaka je veličini država kao što su Čile ili Pakistan. Tako velike i moćne, veće i od mnogih država, ove kompanije presudno utiču na međunarodnu trgovinu. Najveći deo međunarodnih trgovinskih tokova se odvija posredstvom ovih kompanija. One opredeljuju strukturu, obim i pravce odvijanja međunarodne trgovine. Više od polovine najvećih privrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, činile su kompanije. Pošto poređenje prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajuće, a kako je GDP mera dodate vrednosti, to je i za firme utvrđena dodata vrednost koja je definisana kao zbir plata, profita pre oporezivanja i amortizacije.
Nagli razvoj globalizacije poslovanja uzrokovao je porast konkurencije na međunarodnom tržištu. Broj organizacija različite forme organizovanja se uvećavao u skladu sa razvojem stepena poslovanja. Međutim, usled sve veće globalizacije, neophodno je izvšiti klasifikaciju učesnika na globalnom tržištu, kako bismo imali jasniju sliku odnosa između aktera globalnog tržišta. Organizacje koje su prisutne na svetskom tržištu klasifikuju se prema: 1 ▲ Nivou tržišne angažovanosti ▲ Veličini, imovini, dohotku, profilu, prodaji, zaposlenosti i sl.
Polazeći od eventualnog pristupa i nivoa tržišne angažovanosti, Keegen je izvršio klasifikaciju preduzeća na: 2
- (^) Nacionalna,
- međunarodna,
- (^) multinacionalna,
- tansnacionalna i
- (^) globalna.
Transnacionalne kompanije zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je zastupljena u više zemalja. Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno ima tri od pet afilijala; afilijale učestvuju sa 5 – 15% u ukupnom obimu prodaje. Transnacionalne kompanije karakteriše veća deventralizacija kontrole poslovanja, kao i to da svoje rukovodioce ne regrutuju samo iz sedišta kompanije.
2. DEFINISANJE I RAZVOJ TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA
1
1 Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global Social Movements, Cabridege Universitz Press, 2000, pp. 18. (^2) Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New York, 2000, pp. 17-23.
U uslovima integracije, internacionalizacije i globalizacije, aktivnosti TNK su glavna pokretačka snaga privrednog rasta svake zemlje. Definicije transnacionalnih kompanija su brojne i različite. Razlike postoje kako u njihovom pojmovnom određenju (kompanija, korporacija, preduzeće), tako i u upotrebi različitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna, multinacionalna), pa je neophodno napraviti razliku između različitih termina koji se koriste u literaturi. Iako je većina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko društvo – korporacije (jer je to pogodan način da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan državnih granica), ispravniji je termin kompanija, jer se pod njim, kao širim pojmom, podrazumevaju svi oblici, odnosno forme preduzeća, pa i korporacije. Izraz trans je latinska reč koja znači preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se označi poslovna aktivnost preduzeća koja prevazilazi granice u kojima je to preduzeće osnovano (i ima domicil), te je adekvatno da se za ova preduzeća koristi naziv transnacionalna preduzeća odnosno transnacionalne kompanije. Često se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i transnacionalna kompanija. Razlika između njih je u tome što se rukovodstvo multinacionalne kompanije nalazi u više zemalja, tako da matična zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije samo jedna zemlja, već je to veći broj zemalja. 3 Transnacionalna kompanija je svaka ona kompanija koja ima ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje. 4 Jedna od potpunijih definicija, čiji su elementi sadržani u brojnim drugim definicijama, transnacionalnu kompaniju definiše kao matičnu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge aktivnosti u svojim sopstvenim filijalama lociranim u nekoliko različitih zemalja; ima direktnu kontrolu nad poslovnim politikama svojih filijala; donosi i primenjuje poslovne strategije u proizvodnji, marketingu, finansijama i drugim funkcijama koje prevazilaze nacionalne granice, postajući globalne – orijentisane na ceo svet. Matično preduzeće je preduzeće koje ima kontrolu nad drugim preduzećima u zemljama različitim od svoje matične zemlje, obično posedujući izvestan udeo u vlasničkom kapitalu. 5
Svoje definicije transnacionalne kompanije daju i međunarodne organizacije (OECD, MMF, Svetska banka, UN) koje statistički prate i proučavaju aktivnosti ovih kompanija u svetskoj privredi. Tako je, na primer, OECD definisao da su transnacionalne one kompanije ili druge poslovne jedinice u privatnom, državnom ili mešovitom vlasništvu koje su osnovane u različitim zemljama i povezane na takav način da može jedna (ili više njih) da u značajnoj meri utiče na aktivnost drugih, pre svega, u pogledu raspodele znanja i resursa. Prema UNCTAD-ovoj definiciji, transnacionalne kompanije su inkorporirana ili neinkorporirana preduzeća koja se sastoje od matičnih preduzeća i njihovih filijala u inostranstvu. Prema definiciji Ujedinjenih Nacija (UN) transnacionalna kompanija je ona koja ima filijale ili grane u najmanje dve zemlje, stvara sistem upravljanja kako bi se osiguralo sprovođenje zajedničke strategije i politike i povezuje sve oblike zavisnih filijala koji su u međusobnoj interakciji.
Razvoj transnacionalnih kompanija se vezuje za kolonijalne ili imperijalne zemlje zapadne Evrope, odnosno za Englesku i Holandiju koje su ostvarile ekonomsku i vojnu dominaciju još u XVI veku i uspešno ih održavaju do današnjih dana. Tokom ovog perioda firma British East India Trading Company je osnovana u cilju da promoviše trgovinske aktivnosti i teritorijalne akvizicije u zemljama domaćinima Dalekog istoka, Afrike i Amerike. TNK koje danas znamo, medjutim, nisu nastale u XIX veku, u periodu industrijskog kapitalizma, već u
1
3 Stojadinović Jovanović S., Međunarodna trgovina i transnacionalne kompanije – supstitut ili dopuna (str. 93–115) 4 Rakita, Branko, Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993, str. 104. 5 Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990, p. 583.
dobara ili komponenti, sposobnosti da se integrišu. Specijalizacija u proizvodnji TNK-a je glavni faktor efikasnosti. Međutim zahteva se dobra koordinacija aktivnosti, savršen protok informacija, tehnologije i ljudskih resursa između filijala kao i sposobnost da obavljaju vise operacija istovremeno na različitim tržištima koristeći ekonomske razlike u cenama, uslovima proizvodnje, resursima i poreskim regulativama.
3.1 Faze razvoja i organizacioni oblik tnk
Transnacionalne komapnije prolaze kroz 5 faza:
- Izvozne aktivnosti pretežno domaćih preduzeća, čime se osvajaju nova tržišta u svetu povezivanja sa lokalnim dilerima i distributerima.
- Sama kompanija preuzima te aktivnosti.
- Kompanija počinje obavljati poslove marketinga, prodaje i ostalih funkcija na inostranom tržištu.
- (^) Kompanija dominira na stranom tržištu, s potpunim poslovnim sistemom uključujući istraživanje, razvoj i inženjering.
- Svi su u kompaniji zaposleni lokalno, funkicje kompanije nisu više vezane za zemlju porekla, stvaraju novi sistem vrednosti čiji su nosioci menadžeri kompanije koji posluju u celom svetu.
Transnacionalne komonanije se javljaju u tri osnovna organizaciona oblika i to:
- Vertikalno integrisane (rudarstvo, energetika, prerađivačka industrija)
- Horizontalno integrisane su one kada kompanija ima iste vrste pogona u različitim zemljama.
- Konglomerati su kompanija koje imaju diversifikovane poslove u različitim delatnostima i granama proizvodnje. 7
4. ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA U MEĐUNARODNOJ
TRGOVINI
Uloga TNK je stvorila bogatstvo, nove poslovne mogućnosti i nove poreske prihode koji
proizilaze iz ostvarenog prihoda TNK. Povećanjem efikasnosti tokova kapitala, TNK će doprineti smanjenju nivoa svetskog siromaštva u zemljama u razvoju, poboljšati njihovu infrastrukturu, ojačati njihov ljudski kapital i uvek podsticati zemlje da sarađuju i traže mirna rešenja za sukobe.
Aktivnosti TNK podrazumevaju dva aspekta u svetskoj ekonomiji. U prvom, indirektnom obliku, aktivnosti su shvaćene kao prisustvo dobara i usluga od strane kompanija na inostranom tržištu i u direktnom obliku koji podrazumeva vođenje posla kao rezultat ulaganja u inostranstvo.
1
7 Simić J. Međunarodno poslovanje,str 100-
Učestvovanje TNK u međunarodnoj trgovini i investiranju izazvali su giganti u svetskoj ekonomiji. Danas, kada je ekonomija liberalizovana, kompanije imaju priliku da odlučuju o obimu mđunarodne trgovine kao i o politici zapošljavanja. Transnacionalne kompanije imaju odgovornost prema svojim poslodavcima, klijentima, vladi, dobavljačima i zajednici, kao i prema akcionarima. Korporativne društvene odgovornosti (CSR) koje učestvuju u zaštiti TNK kroz moto "biznis gde kompanija mora da uključuje obavezu, uradi posao pošteno, legalno i sa integritetom,bez korupcije i da uvek poštuje zakone" zemlje domaćina. Podsaharska Afrika, Južna Azija i Severna Afrika su iskusili siromaštvo, potisnula ljudska prava i štete po životnu sredinu. Činjenica je da, u svojoj poslovnoj strategiji, TNK vide ceo svet kao ekonomsku celinu. Njihova komparativna prednost leži u činjenici da su one nadnacionalni subjekti koji su u stanju da organizuju svoje proizvodne cikluse na takav način da minimiziraju proizvodne inpute i značajno povećaju outpute. TNK ovo postižu tako što svoje aktivnosti kao što su prodaja proizvoda i usluga, servisiranje proizvoda, pravni poslovi i odnosi sa javnošću vode strateški determinisano na targetiranom inostranom tržištu dok ostale aktivnosti kao što su proizvodnja, distribucija, marketing, poslovno finansiranje, R&D, politika cena i upravljanje i međunarodno poresko planiranje za celu TNK kontrolišu centralno, iz matične kompanije. TNK svoje poslovanje zasnivaju na proizvodnji, uslugama i finansijjkom sektoru (bankarski sektor). Dakle, možemo govoriti o finansijskim i nefinansijskim TNK. U oba slučaja, ogroman kapital se obrće. Na primer izvoz jedne transnacionalne filijale u 2008.godini je iznosio trećinu svetskog izvoza. Pored toga, broj zaposlenih od strane globalnih kompanija je naglo rastao i u 2008.godini iznosio je 77 miliona, što je duplo u odnosu na stopu zaposlenosti u Nemačkoj. Analiza podataka pokazuje da TNK imaju veoma važnu ulogu u modernoj globalnoj ekonomiji. TNK su proizvođači roba i usluga u svetu, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. U 2008, svi pokazatelji transnacionalnih korporacija (bez izvoza) bili su u padu, što je opravdano zbog zbog ekonomske krize koja je počela baš u tom periodu. TNK ostvaraju oko 20% međunarodne trgovine. Međutim, najrazvijeniji oblik globalnog prisustva transnacionalnih kompaija su strane direktne investicije. U poslednjih nekoliko godina trend u prilivu stranih direktnih investicija (SDI) je osicilirao. Od 1990 do 2000 značajno se povećao kapital uložen u obliku SDI u svetu, prilivi su dostigli 1.400 milijardi dolara, od čega je 1.200 milijardi investirao u razvijene zemlje, dok je oko 200 milijardi dolara uloženo u zemlje u razvoju. Međutim, 2000.godine dolazi do značajnog pada, vrednost uloženih sredstava je u padu sve do početka 2003.godine. Od 2003, priliv stranih direktnih investicija u svetu počinje da raste sve do 2007.godine, kada počinje svetska ekonomska kriza i svetsko tržište nailazi na velike probleme. Posledice finansijske krize su bile raznolike. U Evropi, broj spajanja i akvizicija je pao za 56%, a u Japanu za 43%. Period krize, takođe je potvrdio da su razvijene zemlje više osetljive na fluktuacije, jer je njihov finansijski sistem u bliskoj vezi sa bankarskim sistemom kao u SAD nego u finansijskim sistemima zemalja u razvoju. Uprkos padu priliva SDI u razvijenim zemljama najveći deo SDI otišao je članicama Evropske unije. Njihova vrednost iznosila je 503 milijardi dolara. Priliv u Aziji u 2008.godini je iznosio 388 milijardi dolara. Godina 2008 je bila izuzetno korisna i za Afriku, pogotovo kada govorimo o prilivu stranih direktnih investicija, koje su iznosile 87 milijardi dolara. To je rekord u istoriji. Investicije transnacionalnih kompanija u najsiromašnijim zemljama mogu imati negativne efekte, jer povećavaju nejednakost.
1
- Vertikalne SDI su umserenje ka minimiziranju troškova proizvodnje multinacionalnih kompanija, kada se vrši odabir lokacija za svaku kariku proizvodnog lanca u cilju smanjena ukupnih troškova.
Mnogobrojni faktori kao što su veličina tržišta, trgovinske restrikcije i transportni troškovi, imaju različite efekte na horizontalna i vertikalna ulaganja. Postoji dosta argumenata da su horizontalne SDI preovalđujuće. Ipak, u zadnje vreme priliv SDI u zemlje u razvoju je bio pretežno karaktera vertikalnih ulaganja. Istraživanja pokazuju da su veličina tržišta i blizina zemlje investitora najvažnije determinante SDI. Nizak nivo razvijenosti institucija, slaba vlada jedne zemlje na investitore imaju isti uticaj kao i porez na investicije. Nasuprot uravnoteženom mišljenju da niska cena radne snage ima značajan uticaj na investitore, studije ukazuju da je nivo osposobljenosti, obučenost radnika mnogo bitniji. Kvalifikovanje radne snage jedne zemlje privalči industrije sa visokim tehnolgijama, što je bio slučaj sa Centralnom i Istočnom Evropom, gde je cena rada bila niža nego u ostalim delovim Evrope, tako da je ostvaren visok nivo investicija, pre svega iz Austrije i Nemačke. Matične zemlje TNK su prvenstveno razvijenije zemlje. Razvijene zemlje su najvažnije i najveće izvorište SDI, kao i najveći primaoci. Dominantan oblik izvoza za razvijene zemlje ne predstvalja više klasičan izvoz, već proizvodnaj robe u filijali u inostranstvu i njena prodaja koja može biti namenjena:
- Prodaja na lokalnom tržištu
- Prodaja (izvoza) trećim zemljama
- Prodaja na tržištu matične zemlje
- Prodaja ostalim filijalama TNK
TNK imaju mnogo motiva usled kojih ulažu u inostranstvo:
- Niži toškovi radne snage
- Osiguranja neophodnih inputa u proizvodnji
- Povećanje vrednosti prodaje
- Izbegavanje konkurencije i praćenja konkkurenata istim ponašanjem.
Ni našu zemlju nije zaobišao proces globalizacije i širenja poslovanja TNK. U prethodnih 12 godina gotovo sve svetske komanije su se locirale u Srbiji, najvećim delom u vidu kancelarija za
plasman svoje robe, kao i za pružanje svojih usluga. Međutim retke su kompanije koje su došle da proizvode, a i one su bile motivisane kupovinom lokalnog tržišta, poput cementara, duvanske industrije, i nekih trgovinskih lanaca. Među 100 najvećih kompanija iz zemlaja u razvoju prisutanje Lukoil, koji je takođe bio motivisan tržištem. 8
6. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I ZAPOŠLJAVANJE
Rama (2003) navodi da obučeni radnici u razvijenim zemljama imaju veću mogućnost za
zaposlenje. Dok poslovne organizacije investiraju u zemlje u razvoju njihov cilj je prvenstveno da minimiziraju svoje troškove i maksimiziraju svoj profit i uz to da zadovolje očekivanja određenih kompanija. Ipak, kada TNK sele svoju proizvodnju i otvaraju se nova radna mesta.
1
8 Simić J. Međunarodno poslovanje, str. 102-
Dobar primer je dala i kompanija CocaCola kada je odlučila da investira u Maleziju i u njihove kompanije koje flaširaju piće. 9
Woods (2000) navodi da vlade zemalja u razvoju intenzivno rade da privuku SDI transnacionalnih kompanija. One se međusobno takmiče tako što vrše deregulaciju svojih politika smanjivanjem nivoa prosečnih plata i stope poreza. One zapravo privlače investitore. Časopis Ekonomist (2010) navodi da na globalno tržištu tražnja za obučenom radnom snagom stvara veći jaz između obrazovanih i neobrazovanih čime se gubi srednja klasa. Primer negativnih uticaja TNK jasno se vidi na afričkoj državi Nigeriji gde kompanija Shell, vodeća u naftnoj industriji, doprinosi milionskoj zaradu vladi Nigeriji a stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi oko 90%. Takođe isparivanje gasa ove kompanije dovodi do kiselih kiša i uništavanju životne sredine i vazduha. Dakle, profitabilno poslovanje jedne TNK ne znači nužno bolijitak za zemlju.
Coca Cola je broj jedan proizvođač bezalkoholnih pića u svetu. Sedište ove transnacionalne kompanije nalazi se u Džordžiji, Atlanta, Sjedinjene Američke Države. Ovaj brend je verovatno jedan od najprepoznatljivijih širom sveta. Coca Cola prodaje oko 400 različitih proizvoda u 200 zemalja širom sveta, a 70% prodaje je generisano izvan granica Severne Amerike. Njena proizvodnja je zasnovana na sistemu franšize.
Prednosti Coca Cola-e koje joj pruža status transnacionalne kompanije:
- Jaka pregovaračka pozicija za ulazak na nova tržišta.
- Interes slabo razvijenih država da privuku strani kapital i dovedu transnacionalne kompanije u svoju zemlju.
- Mogućnost nabavljanja jeftinih sirovina u nerazvijenim zemljama.
- Niska cena radne snage u slabo razvijenim zemljama.
- (^) Proizvodnjom širom sveta , Coca Cola smanjuje transportne troškove.
Pozitivni aspekti za zemlje domaćina:
- Otvaranje novih radnih mesta
- Coca Cola vrši točenje svojih pića u lokalnim državama, tako da domaće kompanije koje se bave flaširanjem ostvaruju zaradu
- Coca Cola vrši obuku zaposlenih i širi nova znanja iz oblasti menadžmenta i marketinga
- U siromašnim sredinama poput Azije i Istočne Afrike, Coca Cola se bavi organizovanjem programa pomoći za najugroženije (jedna od takvih njihovih šema je obrazovala 4000 Vijetnamki i zaposlila ih u prodaji).
- Po dolasku na nerazvijeno tržište, Coca Cola automatski šalje pozitivne signale ostalim globalnim kompanijama i tako privlači strane investitore.
Negativni efekti za zemlje domaćina:
- Slabo plaćena radna snaga
- Ugrožavanje životne sredine jer su u siromašnijim zemljama zakoni o održavaju životne sredine gotovo zanemarljivi, što globalne kompanije često iskoriščavaju i ne mare za štetu koju nanose.
- TNK su često bogatije od same države u koju investiraju, pa mogu da postavljaju uslove poslovanja.
- Ukoliko su nezadovoljne uslovima, povlače se i ostavljaju za sobom veliku stopu nezaposlenosti.
1
9 Rama, Martin, 2003. "Globalization and workers in developing countries," Policy Research Working Paper Series
prodaje i stvaranje dodatne vrednosti koje su ostvarile strane filijale što je doprinelo kontinuiranom boljitku. Nakon svetske krize i pada u 2009. godini prodaje svetskih filijala su uspele da nadoknade štetu u 2010. Ovaj trend se nastavio i u 2011, sa porastom prodaje za 9% u odnosu na
- godinu, ostvarivši rekordnih 28 biliona dolara. Isto tako, povećala se i dodatna vrednost, dostigavši 7 biliona dolara, oko 10% globalnog GDP-a. Iako su M&A, posebno u razvijenim ekonomijama, podstakli prodaju i dodatnu vrednost u prošlosti, veliki skorašnji rast u međunarodnoj proizvodnji vodio je poreklo od TNK na tržištima u razvoju (zajednička ulaganja koja su lokalne kompanije imale sa TNK- DELIOITTE 2011). U zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji povećanje međunarodne proizvodnje je obično generisan iz proizvodnih kapaciteta kroz grinfild investicije, a ne kroz promenu vlasništva postojećih sredstava. Finansijske performanse stranih filijala su se takođe poboljšale tokom 2011. godine što možemo da vidimo u tabeli broj 1. Stopa prinosa na odliv SDI se povećala na 7,3 procentna poena. Ovaj rast je približan onom iz 2005. godine od 7,6%, dok je 1980. godine on iznosio više od 10%. Ovaj dugoročni strukturni pad performansi je najverovatnje rezultat promene sastava SDI stoka tokom vremena, odnosno prelaska sa kapitalno intezivne strukture, povratku primarnom sektoru i ujedno manje zastupljenom sektoru usluga.
Tabela br. 1. Pokazatelji SDI i međunarodne proizvodnje Izvor:http://unctad.org/en/PublicationsLibrary/wir2012_embargoed_en.pdf
Rezultati UNCTAD godišnjeg izveštaja pokazuju da, iako postižu rastući trend na inostranom tržištu, TNK ostvaruju slabije rezultate kod kuće. Strane prodaje 100 najvećih TNK na svetu su se povećale za skoro 20% u 2011. dok su se njihove domaće prodaje, u uglavnom razvijenim zemljama, povećale 13%. Isto tako se strana zaposlenost povećala za 4 % za godinu dana, dok je na domaćem terenu opala za u proseku 3%. Iako neki od ovih razlika pokazuje lakšu
1
ekspanziju prodaje i zaposlenosti na tržištima u razvoju nego na razvijenim tržištima, takođe ukazuje na izuzetno spor oporavak razvijenih privreda nakon velike krize. Ovi trendovi u prodaji i zaposlenosti će verovatno biti ojačani povećavanjem uticaja politike štednje, posebno u Evropi, a moguć je povratak recesiji u mnogim razvijenom zemljama u 2012. godini. Nasuprot tome, podaci na indikatore internacionalizacije za 100 najvećih kompanija smeštenih na prostorima zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji, otkrivaju relativnu snagu njihovih domaćih ekonomija. Dok je strana aktiva slabije razvijenih ekonomija porasla za 7% u toku 2010, brže nego što je slučaj kod TNK, taj rast ipak ne može da se poredi sa rastom domaćih sredstava od 23 % kod TNK. Prodaja kod kuće je takođe nadmašila stranu prodaju u pogledu rasta. Jedina oblast gde ovaj trend nije uspeo da se održi je stopa zaposlenosti, gde je stopa rasta zaposlenosti u inostranstvu nadmašila domaću zaposlenost. Za obe grupe TNK, ipak, njihovo investiranje pokazuje nameru da prate trend. Ovih 100 najvećih TNK je preuzelo projekat SDI vredan 374 milijarde dolara u 2011. Godini. Grinfild investicije su značajno opale na 180 milijardi $ u 2011.godini i kroz ovu količinu su još uvek predstavljale 20% svih projektovanih grinfild investicija. SDI su opale u 2011. pošto su se u 2010. udvostručile. Kao grupa, ovih sto TNK je ostvarilo 119 milijardi dolara SDI. Grinfild investicije su iznosile 66 milijardi $ iliti 55 ukupnih SDI, računajući 7 % ukupno projektovanih u svetu.
Tabela br.2. Top 40 nefinansijskih TNK, rangirane prema prekograničnoj imovini u 2011.god. Izvor: http://www.makroekonomija.org
U tabeli broj 2. možemo da vidimo prvih 40 najznačajnijih TNK u svetu. Možemo da
vidimo iz kojih zemalja dolaze, iz koje industrijske grane, kolika im je prekogranična imovina, prodaja i zaposlenost. Na prvom mestu je kompanija General Electric Co iz Sjedinjenih Američkih Država sa ukupnom prekograničnom imovinom od 551.585 miliona $ i zaposlenošću od 154.000 hiljada ljudi. General Electric kompanija je iz industrije elektronske opreme i pored ove kompanije u prvih 40 se nalaze još i Siemens AG, Sony Corporation i Hewlett Packard Co. Ostale TNK koje su takođe iz ove industrijske grane ali nisu među prvih 50 su Nokia i Samsung Electronics. Na drugom i tećem mestu su kompanije Royal Dutch Shell plc i BP plc iz naftne industrije sa približno jednakom imovinom, prodajom i zaposlenošću. Pored ovih kompanija pojavljuju se još i Exxon Mobil Corporation, Total SA, Chevron Corporation i Conoco Philips takođe iz naftne industrije u prvih 40 pozicija. Industrije u okviru kojih TNK najviše posluju su industrija telekomunikacija, automobilska industrija, industrija metala, farmaceutska industrija, hemijska industrija, industrija hrane i veliki trgovinski lanci. Toyota Motor Corporation se nalazi na 5. mestu UNCTAD liste i zapošljava 317.716 hiljada ljudi u svetu, više u odnosu na prvih pet kompanija ove liste. Kompanija Walmart je treća na svetu najveća kompanija prema Fortune Global 500 listi iz 2012. godine, ujedno je najveći poslodavac na svetu sa preko 2 miliona zaposlenih i najveći je maloprodajni lanac na svetu. Na listi UNCTAD se nalazi na 32. mestu.
9. SEDIŠTA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA
Najveći broj transnacionalnih kompanija u 2012. godini ima svoje sedište u SAD, zemljama EU i Japanu. Prvi put se u 2007. godini pojavljuju TNK iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja, i to tri kompanije iz Koreje, jedna iz Kine, jedna iz Hong Konga, jedna iz Malezije i jedna iz Meksika. Mesta izbora za poslovanje TNK su uglavnom razvijene zemlje. Zemlje u koje TNK najviše ulažu su Velika Britanija, Nemačka, Holandija, SAD i Japan. Međutim, imajući u vidu da
1
pokušavaju pomognu dražavama koje se nalaze na putu tranzicije. Ekonomska globalizacija je programirana i usmeravana od strane najrazvijenijih država, najvećih transnacionalnih korporacija i moćnih svetskih finansijskih centara, u cilju obezbeđenja poslovnog kontinuiteta, širenja i izvlačenja što većih profita. Ali, mnogi autori smatraju da se ona ne proteže na sve zemlje, već zaobilazi područja koja za nju ne predstavljaju vrednost. To proizvodi nesagledive koristi jednima i nanosi štetu drugim ekonomskim subjektima. Svoju globalnu moć transnacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri najznacajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijskog tržišta i tržišta informacija. Na taj način se pored ekonomskih procesa, kontrolišu i neekonomski procesi, kao što su: politicki, kulturni, ideološki itd. Time postaje jasno zašto se transnacionalne kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve što smatraju potrebnim da zaštite svoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i ekonomski, a i svaki drugi rat, legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i svega ostalog što doprinosi povecanju profita. Dakle, postoje kako pozitivne tako i negativne strane poslovanje koje TNK nose sa sobom. Zemlje neće moći da rastu bez TNK ali s druge strane ukoliko je jedna zemlja previše zavisna od neke takve kompanije to i nije toliko dobro jer može dovesti do prave katastrofe da cela zemlja može da bankrotira u kratkom period. Ipak kada je reč o zemljama u razvoju istraživanja su pokazala da postoji više negativnih posledica po njihovo tržište iz razloga što su njihove ekonomije često tehnički i stručno nespremne da pristupe globalnoj ekonomiji.
LITERATURA
Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global Social Movements, Cabridege Universitz Press, 2000 Bhagwati, J.: In Defense of Globalization, 2004 Rakita, Branko, Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993 Rama, Martin, 2003. "Globalization and workers in developing countries," Policy Research Working Paper Series Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990, Simić J. Međunarodno poslovanje,str 100- Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New York, 2000, Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna, Izvorni naučni rad,2008. World Investment Report, World Investment Report. Transnational Corporations, Agricultural Production and Development, UNCTAD, New York and Genewa
1
http://unctad.org http://www.makroekonomija.org/ www.mojrad.net
1
