Osnovni principi objektno orijentisanog programiranja - OOP, Slajdovi od Objektno orijentisano programiranje

Preuzmite Osnovni principi objektno orijentisanog programiranja - OOP i više Slajdovi u PDF od Objektno orijentisano programiranje samo na Docsity!

Objektno orijentisano

programiranje

Aleksandra Klašnja-Milićević Marko Marković

Teme koje će biti obrađene

 Uvod i koncepti OOP  Klase  Nasleđivanje  Interfejsi  Modifikatori, kreiranje instance klase, uništavanje instance klase  Nabrojivi tip podataka  Stringovi  Operatori nad referencijalnim tipovima podataka  Paketi  Izuzeci  Kolekcije  Razvoj vizuelnih aplikacija

Osnovni principi objektno

orijentisanog

programiranja - OOP

OOP – osnovni koncepti

 Objekat - U softverskom smislu, objekat se može posmatrati kao neka vrsta paketa (svežanj) koji se sastoji od stanja i ponašanja.

• Softverski objekti se koriste da modeliraju objekte iz realnog sveta, a za koji se pravi softversko rešenje.  Klasa - Klasa je model/šema/plan/prototip na osnovu koga i po ugledu na koga se kreiraju objekti iste familije.  Nasleđivanje – Nasleđivanje omogućuje moćan i prirodan mehanizam za organizaciju i struktuiranje softvera.  Paket - paket je imenovani prostor/celina koja omogućava da se klase i interfejsi organizuju na smislen i logički povezan način.

Objekti

 Identifikacija stanja i ponašanja objekata iz realnog sveta je sjajan način da se započne razmišljanje u duhu objektno- orijentisanog programiranja.  Ako počnemo da posmatramo razne objekte iz okruženja oko nas, uočićemo svakako da oni variraju po svojoj složenosti i kompleksnosti i da imaju siromašnija ili bogatija i stanja i ponašanja.  Takođe se može uočiti da neki objekti u sebi sadrže druge objekte.  Sve ovo nam pomaže da objekte iz realnog okruženja „prevedemo“, odnosno na adekvatan način „prikažemo“ u svetu objektno-orijentisanog programiranja.

Objekti

 Konceptualno, softverski objekti su slični objektima iz realnog sveta i oni se, naravno sastoje iz stanja i odgovarajućeg ponašanja.

Objekti

 Sa odgovarajućim vrednostima

• stanja (polja koja predstavljaju model, boju, konjske snage) i
• metodima za pristup i promenu tekućeg stanja (oključaj, promeni boju, ...)  uspostavljena je kompletna kontrola i način pristupa i menjanja stanja objekta kao reakcija na poruke pristigle iz spoljašnjeg okruženja.

Objekti

 Pakovanje/uključivanje koda zajedno sa stanjem u jedinstvenu celinu tj. softverski objekat, pruža čitav niz prednosti:

 Modularnost : Izvorni kod jednog objekta može da se piše i menja nezavisno od izvornog koda drugih objekata.

 Skrivanje informacija : Kako se komunikacija sa objektom odvija preko metoda, njegova unutrašnja implementacija ostaje skrivena za spoljašnje okruženje.

Objekti

 Objekat treba posmatrati kao celinu koja zna kako da reaguje i odgovori na konkretnu poruku.  Međutim treba tako imati u vidu da objekti na istu poruku mogu da odgovore na različit/drugačiji način.  Tako na primer poruka „štampaj“ može da produkuje različite rezultate u zavisnosti od toga kom je objektu poslata.  Ta osobina objekata, da različiti objekti mogu na istu poruku da odgovaraju na različite načine, se zove polimorfizam (eng. polymorphism).

OOP - osnovni koncepti

 Objekti koji sadrže isti tip podataka i koji odgovaraju na iste poruke na isti način pripadaju istoj porodici objekata odnosno pripadaju istoj klasi (eng. class).  U suštini, u OOP primarni koncept je klasa, i proizvoljan broj objekata (iz iste familije) se može kreirati koristeći klasu kao etalon (u literaturi je poznato puno sinonima za ovaj termin: model, uzorak, itd.).  Međutim, može da postoji i čitav niz sličnih objekata koji nisu nastali iz iste klase.

OOP - osnovni koncepti

 Drugi nivo grupisanja, koji nije tako očigledan, može da se realizuje u odnosu na podatke koji su potrebni za crtanje svakog od ovih tipova objekata.  Tako možemo grupisati poligone i krive kao „objekte više tačaka“, a duži, četvorougle i ovale kao „objekte dve tačke“.  (Duž je određena sa dve krajnje tačke, četvorougao sa dve tačke i dva naspramna ugla, a oval sa dva naspramna ugla četvorougla u koji je upisan).  Relacije između pomenutih koncepata, od kojih svaki predstavlja jednu klasu, su prikazani na slici:

OOP - osnovni koncepti

 Klase ObjekatViseTacaka i ObjektiDveTacke su direktne podklase klase IscrtavajućiObjekat. Klasa Duz je direktna podklasa klase ObjekatDveTacke i indirektna klasa klase IscrtavajuciObjekat.  Dakle, podklasa neke klase nasleđuje (eng. inherits) svojstva svoje nadklase. Podklasa takođe može da doda i neka nova svojstva (što je najčešći slučaj) na ona nasleđena iz nadklase, ali i da „promeni“ postojeća svojstva (eng. override).

Referencijalni tipovi

podataka

Referencijalni tipovi podataka

 Veći programi – pogodno je da se delovi programa koji čine logičku celinu

grupišu zajedno , time se omogućava:

• viši nivo apstrakcije
• veća čitljivost progama
• jednostavniji timski rad na programu
• lakše održavanje, modifikacija i proširenje gotovog programa

 Kod jezika treće generacije, kao što su Pascal i Modula – 2, grupisanje

podataka u slogove i nizove (složene tipove) se pokazalo kao velika prednost u odnosu na starije jezike koji koriste samo proste tipove podataka

 Iako pomenuti jezici podržavaju pravljenje složenih tipova podataka oni

direktno ne obezbeđuju i grupisanje delova programskog koda sa podacima kojima taj deo koda pristupa