OBMANA EVOLUCIJE, Ispiti od Biohemija

Preuzmite OBMANA EVOLUCIJE i više Ispiti u PDF od Biohemija samo na Docsity!

OBMANA EVOLUCIJE

Naslov originala:

The Evolution Deceit

by

Harun Yahya

Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661Tira`: 1.000[tampa: LionPrevod i obrada: CPSIzdaje: CPS CIP - (^) Katalogizacija u publikaciji

JAHI, Harun 213 575.8Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Obmana evolucije : nau~ni kolaps

Lion). - 147 str. : ilustr. ; 21prirodnja~ke studije, 2002 (Beograd :Harun Jahi. - Beograd : Centar zadarvinizma i njegova ideolo{ka pozadina /

(^) cm

Prevod dela:

(^) The Evolution Deceit / by

Harun Yahya. -

(^) Tira` 1000. - Bibliografija:

COBISS-ID 101488396 a) Evolucija b) Kreacionizam ISBN 86-84245-00-8str. 147.

OBMANA EVOLUCIJE

Nau~ni kolaps darvinizma

i njegova ideolo{ka pozadina

Harun Jahi

Ustvari,

(^) materijalisti~ki

(^) pogledi

(^) svake

(^) vrste,

(^) sa (^) Marksovim

(^) idejama

(^) na

Bi}a.tako|e, demonstrira da su sva bi}a produkt stvaranja Jednog Superiornogti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e. Nauka,otkri}ima savremene nauke. Nauka je pobila i nastavlja pobijati materijalis-iz 19. veka na kojoj materijalizam opstaje, apsolutno poni{tena zahvaljuju}i~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma Namera ove knjige je da izlo`i nau~ne ~injenice koje jasno pobijaju teori-

noj nameri ove takozvane “nauke” koja je, u stvari, samo obmana.ju evolucije na svim poljima i da informi{e ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvar- Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni

pomo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`.ne}e ni poku{ati da odgovore, jer su svesni da }e takav akt, jednostavno,

Ve}ina ljudi primaju sve {to ~uju od nau~nika kao apsolutno ta~no, ne

verzumu i u `ivim organizmima nastali slu~ajno.tvrde da su ovaj ~udesan red, plan i dizajn koje prime}ujemo u samom uni-slu~ajni doga|aji ne prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i daljeti svoje li~ne predrasude i filozofske poglede. Na primer, iako su svesni dapredrasude. ^injenica je da evolucionisti pod pla{tom nauke name}u javnos-razmi{ljaju}i o tome da ti isti nau~nici mogu imati razne filozofske i ideolo{ke Na primer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji “neshvatlji-

jedan,On se ne zaustavlja ovde; on tako|e, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samopod nekim primitivnim uslovima na Zemlji, slu~ajno, pre vi{e milijardi godina.verovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastaova” harmonija u molekulu proteina, gradivnom bloku `ivota i da ne postoji

(^) ve} (^) da (^) su (^) milioni

(^) proteina

nastali

(^) slu~ajno,

(^) a (^) zatim

(^) se (^) na (^) neki

svojeneverovatan na~in sjedinili i formirali prvu `ivu }eliju. Osim toga, on brani (^) gledi{te

(^) sa (^) slepom

(^) tvrdoglavo{}u.

(^) Taj (^) ~ovek

je nau~nik

“evolu-

cionista”. Da taj isti nau~nik nai|e na tri cigle pore|ane jedna na drugu, on nikad

bio bi progla{en umno poreme}enim.slu~ajno pore|ale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi izneo takvu tvrdnjune bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na gomili i da su se zatim Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno oceniti obi~ne stvari, mogu u

tojanje?isto vreme usvojiti neracionalne stavove kada je u pitanju njihovo vlastito pos- Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime nauke: nauka

racionalno i nau~no smatrati ispravnom alternativu sa 99% verovatno}e.no}a jedne od te dve alternative manja, na primer iznosi samo 1%, onda jenosti podjednako verovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je verovat-zahteva uzimanje obe alternative u razmatranje, kad god postoje dve mogu}- Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu nau~nu osnovu. Postoje dva pogle-

cije.nesvesnim i slu~ajnim doga|ajima. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evolu-njihovoj sada{njoj sloenoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da jeivot nastaonizmi na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je ive organizme stvorio Tvorac uda koja se mogu izloiti, a koja se odnose na to kako su nastali `ivi orga- Kad pogledamo nau~ne podatke koji se odnose, na primer, na moleku-

larnu biologiju, vide}emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna `iva }elija

KKaar rll M Maar rkkss j jee j jaassn noo s sttaav viioo d doo

zznna annj jaa d daa D Daar rvviin noov vaa t teeo orriij jaa o ossi igguu-

rraavva a ~ ~vvr rsstto o t tlloo z zaa m maat teerri ijjaal liizza amm, , aa

ttiimme e i i zza a k koom muun niizza amm.

. OOn n j jee k krrooz z

ppoos svve ettuu s svvo ogg n naaj jvvee} }eeg g dde ellaa, ,

KKaap piitta all ( (DDa ass K Kaap piitta all)), , tta akko o||e e,,

iizzrra azzi ioo s svvo ojjee s siimmp paat tiijjee k kooj jee g gaaj jii

pprree-m maa D Daar rvviin nuu.

. PPo okkl laannj jaajju u}}i i mmu u

nneem maa~ ~kko o i izzdda annj jee KKaap piitta allaa, , MMa arrkks s

jjee n naap piissa aoo: : ““^ ^aar rllssu u D Daar rvviin nuu, , ood d

vvaat trreen noog g o obbo o``a avva atteel ljjaa K Kaar rllaa

MMaar rkkssa a..””

POGLAVLJE

Biti oslobo|en od

predrasuda

ljima,slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrovati u narednim poglav-- ili bilo koji od milione proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla nastati (^) statistika

(^) (ra~unanje

(^) verovatno}e)

(^) potvr|uje

(^) ~injenicu

(^) da (^) slu~ajnost

poglednema nikave veze sa nastankom `ivih organizama. Tako da evolucionisti~ki

(^) na (^) pojavljivanje

(^) `ivih

(^) organizamam

(^) ima

nula (^) verovatno}u

(^) da (^) bude

ispravan. To zna~i da prvi pogled ima 100% verovato}u da je ispravan. To jest, da

mudrost, logika i nauka.Ova realnost nije stvar ube|enja; to je normalan zaklju~ak do kojeg vodesu nastali dizajnom Tvorca, uzvi{enog u superiornoj mo}i, mudrosti i znanju.je ivot svesno nastao. Druk~ije re~eno,ivot je “stvoren”. Svi `ivi organizmi Pod ovim okolnostima, na{ nau~nik - “evolucionista” trebao bi da povu~e

nau~niku.nauku u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravomu~ini suprotno, onda bi tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja rtvujesvoju tvrdnju i da se dri ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak, Ljutnja,

tvrdoglavost

i predrasude

na{eg

“nau~nika”

sve

se vi{e

obja{njenjeniti samo jednom re~ju: vera. Da, to je slepo sujeverje, po{to ne postoji drugopove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav mo`e se objas-

za njegovo

zanemarivanje

svih

~injenica

ili za do`ivotno

posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti. Vera o kojoj govorimo je materijalisti~ka filozofija, koja zagovara da jeSlepi materijalizam

vekateoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na kraju 20.teorija se slepo brani kako bi se odr`ala ta filozofija. Kada nauka proglasizvana teorija evolucije je “nau~na osnova” za materijalisti~ku filozofiju i tamaterija oduvek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije. Tako- (^) - (^) onda

(^) se (^) nauka

(^) iskrivljuje

(^) kako

(^) bi (^) predstavila

(^) teoriju

(^) evolucije

(^) kao

ispravnu, a time i dalje odravao materijalizam uivotu. Nekoliko re~enica napisanih od strane jednog od istaknutih biologa evolu-

cionista,

pru`aju

nam

dobar

primer

i omogu}avaju

nam

da vidimo

c, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za ivot, kae slede}e:nau~nik, diskutuju}i verovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja citohroma-poreme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slepa odanost. Ovaj Ina~eno}u koja verovatno moe biti realizovana jedanput u ~itavom univerzumu.ivot zahteva jedan ta~no odre|en niz, mo`e se re}i da on ima verovat-“Verovato}a formiranja jednog citohrom-c niza je jednaka nuli. To jest, ako (^) bi (^) morali

(^) prihvatiti

(^) da (^) su (^) neke

(^) metafizi~ke

(^) snage

(^) iznad

(^) na{eg

zu.”godno za ciljeve nauke. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipote-poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog nije po- 2

Ovaj nau~nik misli da je “nau~nije” prihvatiti verovatno}u koja je ravna nuli

verovatno}u”, onda je drugo, alternativno obja{njenje ispravno. Me|utim, dog-nativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da jedno od njih ima “nultunego stvaranje. Me|utim, prema zakonima nauke, ukoliko postoje dva alter-

tvrdnjeju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvatidi ovog - i mnoge druge nau~nike koji veru-nanje superiornog Tvorca. Ova zabrana vo-matski materijalisti~ki prilaz zabranjuje priz-

(^) koje (^) su (^) apsolutno

(^) suprotne

(^) razu-

mu. Ljudi koji im veruju i cene ove nau~ni-

hove knjige i ~lanke.istu nerazumnu psihologiju kada ~itaju nji-istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajajuke, tako|e, postaju za~arani i zaslepljeni Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te

organizma na slede}i na~in:opisuje one nau~nike koji odbijaju da prihvate “dizajn” ili “stvaranje” ivihdravaju teoriju “inteligentnog dizajna”, koja je prihva}ena u poslednje vreme,jedan od onih istaknutih nau~nika koji po-biohemi~ar dr. Majkl Bih (Michael J. Behe),se da prihvate postojanje Tvorca. Ameri~kimi{ljaju sa otvorenim srcem, ne dvoumeba|aju sebe od robovanja toj ~aroliji i raz-u nau~noj zajednici ateisti. Oni koji osla-razlog je za{to su mnoga istaknuta imena tom 'Bog'!”etiketom 'inteligentni dizajn', onda druga strana mora biti ozna~ena etike-rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~enanadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnimsloenosti }elije. Za{to nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne-u istoriji nauke... Umesto toga, ~udna i zbunjuju}a }utnja okruuje pitanjelen i tako zna~ajan da mora biti rangiran kao jedan od najve}ih dostignu}a- glasan je, jasan i prodoran vrisak: 'Dizajn'! Rezulat je tako nedvosmis-napora u istraivanju }elije - u istraivanju ivota na molekularnom nivouposvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnihtajni }elije. To je zahtevalo da desetine hiljada ljudi ve}i deo svojihivota”U poslednje ~etiri decenije, savremena biohemija otkrila je zna~ajan deo

3

To je taj neprijatni polo`aj ateisti~kih i evolucionisti~kih nau~nika koje vidi-

toliko upili u sebe da su jo{ uvek uporni u svom poricanju.bezose}ajni i zaslepljeni dogmatskim materijalisti~kim obrazovanjem koji suovih nau~nika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni su postali jakomo u novinama i na TV-u i ~ije knjige moda ~itate. Sva nau~na istraivanja Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosetljivi.

malo verovatan doga|aj, ali je mogu}”.su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To jeim spomenik nekog nacionalnog heroja ma{e rukama. Prema njemu, “modapoziva ljude da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu, ~ak i ako vide daDobar primer je istaknuti evolucionista Ri~ard Davkins (Richard Dawkins) kojise}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podravaju}i apsurdnost kao neku vrlinu.Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouverenosti prouzrokovanoj njihovom bezo-

4

MMaaj jkkll B Biihh: :

““JJe eddn naa z zbbu unnj juujju u}}a a } }uut tnnj jaa o okkr ruu``u ujjee

ppiitta annj jee s sllooeen noos sttii } }eel liijjee. .””

Koreni evolucije se`u toliko duboko koliko i jedno dogmatsko verovanje

verzum produkt Njegovog stvaranja.prou~avali su nauku ne samo veruju}i u Tvorca, ve} i u to da je sav uni-(Isaac Newton), koji se smatra najve}im nau~nikom svih vremena, svi onigije Kivije (Cuvier); pionir botanike i zoologije Line (Linnaeus); i Isak Njutnda Vinci), Kopernik (Copernicus), Kepler (Keppler) i Galileo; otac paleontolo-je u Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su Leonardo da Vin~i (Leonardotojali su otkriti univerzum koji je Tvorac stvorio i uo~iti Njegove zakone i detal-u tom procesu tvrdili su da postoji Tvorac; i dok su prou~avali nauku, nas-tivnu ulogu u ra|anju i razvoju moderne nauke. Ve}ina ljudi koji su bili pioniripaganska filozofija, nego je vera u Tvorca bila ta koja je odigrala tu stimula-}emo da ideja evolucije ~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nijekoj Gr~koj branila je teoriju evolucije. Ako pogledamo istoriju filozofije vide-koje poku{ava negirati postojanje stvaranja. Ve}ina paganskih filozofa u anti~-

(^5) Albert Ajn{tajn (Albert Einstein), koji se

bez vere je hroma'.”bez dubokog verovanja. Situacija se moe opisati na slede}i na~in: 'naukaje verovao u Tvorca i tako izjavio: “Ne mogu zamisliti nekog iskrenog nau~nikasmatra najve}im genijem na{eg vremena, bio je jedan poboni nau~nik koji

6

Jedan

(^) od (^) osniva~a

(^) moderne

(^) fizike,

(^) nema~ki

(^) fizi~ar

(^) Maks

(^) Plank

(^) (Max

nauke.”frazu napisanu na vratima hrama nauke: 'Imaj veru.' Vera je su{tinski atributPlanck), jednom je rekao: “Svako ko ozbiljno prou~ava nauku mora pro~itati

7

Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa po-

gdeuspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razume, daneivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je zatim~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, biloivo iliobjasni prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da ona pori-tranjena u 20. veku. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam nastoji danovnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko raspros- (^) god

vidi (^) red,

da postoji

(^) volja

koja (^) organizije

(^) i stoji

iza tog (^) reda.

tikom uma, sredinom 20. veka proizvela je teoriju evolucije.Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakteris-

Darv vino ovva imaginacija

Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini{e

Darwin).danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak ^arls Darvin (Charles Robert Darvin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imao

od~ite ive vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Tvorac), ve} poti~uivota i ivih vrsta lei u pojmu “prilago|avanja okolini”. Prema Darvinu, razli-go|avanjem sredini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da porekloMislio je da je razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prila-organizama, naro~ito odre|enim zebama koje je video na ostrvu Galapagos.punih pet godina. Mladi Darvin bio je impresioniran razli~itim vrstama ivihBigl (H. M. S. Beagle) 1832. godine i koja je putovala raznim delovima svetaje da se dobrovoljno pridrui ekspediciji koja je napustila Englesku brodomamaterski interes za prirodu i `ive organizme. Njegov interes podstaknuo ga (^) zajedni~kog

(^) pretka

(^) i (^) da (^) su (^) one (^) kao (^) rezultat

(^) prirodnih

(^) uslova

(^) postale

razli~ite jedne od drugih. Darvinova hipoteza nije se zasnivala na nekom nau~nom otkri}u ili eksper-

imentu;

(^) me|utim,

(^) on (^) ju (^) je (^) vremenom

(^) pretvorio

(^) u (^) pretencioznu

(^) teoriju

(^) uz

odre|enojideja bila je u tome da pojedini `ivi organizmi koji su se prilagodili nekojpomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova

(^) sredini

(^) prenose

(^) te (^) osobine

(^) na (^) slede}e

(^) generacije;

(^) te (^) povoljne

hanizma.poznato u to vreme.) Prema Darvinu, ~ovek je najrazvijeniji rezultat ovog me-sasvim razli~itu od njenih predaka. (Poreklo ovih “povoljnih osobina” nije biloosobine nagomilale su se vremenom i transformisale tu jedinku u novu vrstu, Darvin je nazvao taj proces “evolucija putem prirodne selekcije”. Mislio je

te poglede u svojoj knjizi nazvanojda je na{ao “poreklo vrsta”: poreklo jedne vrste je druga vrsta. On je objavio

Poreklo vrsta, putem prirodnog odabiranja

(The Origin of Species, By Means of natural Selection) 1859. godine. Darvin

je bio dobro

upoznat

sa

te`ivih organizama. Darvin se nadao da }e~ajnostima (na primer, oko), i instinktugana koji se ne bi mogli objasniti slu-ilnom zapisu, komplikovanosti nekih or-je”. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fos-u svojoj knjizi u poglavlju “Te{ko}e teori-sa velikim problemima. On je to priznao~injenicom da se njegova teorija suo~ava (^) te{ko}e

(^) biti (^) savladane

(^) novim

(^) otkri-

Darvinovim “te{ko}ama”:Lipson dao je slede}i komentar u vezi snjenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ardâ jedan broj veoma neadekvatnih obja{-}ima; me|utim, ovo ga nije spre~ilo da

POGLAVLJE

Kratka istorija

teorije evolucije

^^aar rllss D Daar rvviin n

“^itaju}i

Poreklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darvin bio mnogo nesigur-

moglo da nastane.”bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je okoprimer, pokazuje da je Darvin imao zna~ajnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar,niji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije', na

8

Dok je razvijao svoju teoriju, Darvin je bio impresioniran mnogim biolozi-

markom (Lamarck).ma evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom La-

(^9) Prema Lamarku, `ivi organizmi prenose osobine koje su

predloio Lamark kao faktor koji ~ini daivi organizmi evoluiraju.li{}e. Darvin je tako upotrebio tezu “preno{enja ste~enih osobina” koju jejama, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ijeNa primer, irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generaci-stekle tokomivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju. Ali, i Darvin i Lamark su pogre{ili jer je u njihovo vreme `ivot mogao biti

tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu njihove ma{te.nivou. Nau~ne oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu postojale. Premaprou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma neadekvatnom Dok je eho Darvinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po imenu

koje je predloio Darvin.je bio u neverovatnoj sloenosti ivota i ni{tavnosti evolucionih mehanizamasadri genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlogveni su struktura gena i hromozomi. Otkri}e DNK molekula, u 50-im, koji~etkom 20. veka. To je bilo ro|enje genetike kao nauke. Ne{to kasnije, otkri-puno ~ulo do kraja veka. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost po-Gregor Mendel je 1865. godine otkrio zakone nasle|ivanja. O tome se nije Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darvinove teorije.

obnavljanjuMe|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na reviziji,

(^) i (^) podizanju

(^) teorije

(^) na (^) jednu

(^) nau~nu

(^) platformu.

(^) Ovi (^) napori

(^) su

a ne nau~na briga.shvatljivi samo ako primetimo da iza teorije evolucije stoje ideolo{ke namere, O~ajni~ki napo

ori neo

o-ddarv vinizma

Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini 20. veka, Darvinova teori-

sastanku organizovanom od strane Geolo{kog dru{tva Amerike (ostanu lojalni Darvinu nastojali su da prona|u re{enja. Oni su se okupili naja je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa nau~nika koji su bili re{eni da

Geological

kako “zakrpiti” darvinizam.i Seval Rajt (Sewall Right), nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovoriliL. Jepsen), i matemati~ki geneti~ari kao {to su Ronald Fi{er (Ronald Fisher)kao Dord Gejlord Simson (George Gaylord Simpson) i Glen Jepsen (Glenn{to su Ernest Majer (Ernst Mayr) i Dulijan Haksli (Julian Huxley), paleontolozidyard Stebbins) i Teodosijus Dobanski (Theodosius Dobzhansky), zoolozi kaoSociety of America) 1941. godine. Geneti~ari, kao Ledjard Stebins (G. Le- Ovaj kadar fokusirao se na pitanje porekla povoljnih varijacija koje su

zaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarka. Ideja je sada bila “slu~ajna mutacija”.Darvin nije bio u stanju da objasni, nego je, jednostavno, bio osu|en da jetoboe naveliive organizme da evoluiraju - {to je jedna tema koju i sam

DDA

AR

RV

VI

INNO

OV

V R

RA

AS

SI

IZZA

AM

M

Jedan (^) od (^) najva`nijih,

(^) a (^) ipak (^) najmanje

(^) poz-

ske karakteristike. U svojoj knjizinego druge i da ovi poslednji jo{ nose majmun-on je smatrao da su se neke rase razvile vi{eda je ~ovek evoluirao od majmunolikog stvorenja,talih ljudskih rasa. Dok je Darvin pretpostavljaoje smatrao bele Evropljane “naprednijim” od os-natih aspekata Darvina je njegov rasizam: Darvin

Poreklo ~oveka,

koju je objavio nakon

Porekla vrsta, on bestidno

rasa.”komentari{e “ve}e razlike izme|u ljudi razli~itih

(^1) U svojoj knjizi Darvin smatra da su crnci

civilizovanih rasa. On kae:zaklju~uje da }e ovi biti vremenom istrebljeni odi australijski Aboriini jednaki sa gorilama i onda “U nekom

budu}em

periodu,

ne veoma

sada izme|u crnca ili Australijanca i gorile.”me|u Kavkaana i nekog majmuna tako niskog kao {to je babun, umesto kaojednom civilizovanijem stanju, kako se moemo nadati, i bi}e jedaka onoj iz-iskorenjeni. Pukotina izme|u ~oveka i njegovih najbli`ih srodnika bi}e ve}a udivlje rase {irom sveta. U isto vreme, ~ovekoliki majmuni... }e bez sumnje bitirase ljudi }e uglavnom iskoreniti i zamenitidalekom kada se meri vekovima, civilizovane

2

Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski raspravljane, nego su tako|e

da bude nazvana “socijalni darvinizam”.prilago|en socijalnim naukama i izokrenut u jednu koncepciju koja je do{la dotlePretpostavljaju}i da su organizmi evoluirali u borbi za ivot, darvinizam je ~ak biodovedene u jednu poziciju gde osiguravaju najvanije “nau~no tlo” za rasizam. Socijalni darvinizam tvrdi da su postoje}e ljudske rase sme{tene na razli~itim

da mnoge druge rase jo{ uvek nose “majmunske” crte.stepinicama evolucione lestvice, da su evropske rase “najnaprednije” od svih i

1. Benjamin Farrington,

(^) What

Darvin Really Said

. London,

2. Charles Darvin,56.Sphere Books, 1971, pp. 54-

(^) The Des-

cent of Man

, 2nd ed., New

178.York, A.L. Burt Co. 1874, pp.

toganeosnovana, Eldrid` i Guld i pored svega (^) nisu

(^) bili (^) u (^) stanju

(^) da (^) ostave

(^) svoju

jedanevolucionu dogmu, tako da su predlo`ili (^) novi (^) model:

(^) “isprekidana

(^) ravnote-

radije tokom iznenadnih i velikih promena.grala kao rezultat manjih varijacija, nego`a”. To je tvrdnja da se evolucija nije odi- Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego

gmizava~kogi Guldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la izwolf), koji je posluio kao primer Eldriduski paleontolog [indevolf (O. H. Shinde-jedan model iz ma{te. Na primer, evrop-

jajeta

kao

rezultat

jedne

u genetskoj strukturi.nog velikog “poreme}aja” koji se odigrao“velike mutacije”, to jest, kao rezultat jed-

10

Prema

(^) toj (^) istoj (^) teoriji,

(^) neke

(^) `ivotinje

u koje su `ivele na kopnu preobrazile su se velike

kitove

pretrpev{i

iznenadnu

i

neo-darvinizam.prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da je ~ak jo{ bizarnija nego samkrizom u kojoj su neo-darvinisti~ke tvrdnje bile, neki paleontolozi evolucionistibajke o `abama koje se pretvaraju u prin~eve. I pored svega toga, ogor~eniilima genetike, biofizike i biohemije nau~ne su onoliko koliko su nau~ne isveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, potpuno kontradiktorne svim prav- Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos-

nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj dodaje novu.drugu zahteva veliku i povoljnu promenu u genetskoj informaciji. Me|utim,ta” - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste uptica sa tvrdnjom da je “jedna ptica odjednom isko~ila iz gmizava~kog jaje-ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolucijiilnom zapisu koje neo-darvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim, te{- [tavi{e, model “isprekidane ravnote`e” kolabira od svog samog po~etka

evoluciju je besmislena.organizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili “postepenu”ni jedan jedini protein ne moe nastati slu~ajno, rasprava o tome da li supitanje koje od samog po~etka pobija i neo-darvinisti~ki model. Budu}i da ~akzbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje nastankaivota, {to je tako|e Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o “evoluciji”,

pitanjufosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadr`ati natati dva zami{ljena mehanizma neo-darvinisti~kog modela i onda pogledati udanas je jo{ uvek neo-darvinizam. U poglavljima koja slede, prvo }emo ispi-

porekla

`ivota,

koje (^) poni{tava

oba modela,

i sve druge

evolu-

cionisti~ke modele, kao {to je na primer “skokovita evolucija”. Pre nego {to uradimo, bilo bi korisno podsetiti ~itaoca da je realnost sa

nosti sa stvarnim svetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obma-scenario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je potpuno u suprot-kojom }emo se susretati na svakom stadijumu takva da nam ukazuje da je

tavak njene odbrane je, na kraju, postao nemogu}.njuje svet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i poslednjim nau~nim otkri}ima, nas-

Stefan D`ej Guld

su neki od primera.ravaju teoriju evolucije i objavili su mnoge knjige o pogre{nosti te teorije. Ovo gore Danas, desetine hiljada nau~nika {irom sveta, posebno u SAD i Evropi, ospo-

Neo-darvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije zago-

ivi organizmi evoluiraju.uzrokovane mutacijama selektuju se mehanizmom prirodne selekcije i stogamutacije koje se odigravaju u genetskoj gra|iivih organizama. Osobine pro-tacija dva dopunjuju}a mehanizma”. Poreklo evolucionih promena su slu~ajnecija” i “mutacija”. Osnovna tvrdnja teorije je da su “prirodna selekcija i mu-vara da je `ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma: “prirodna selek- Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni mehanizam

u drugu.rinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformisale jednauop{te ne postoji, zato {to ni prirodna selekcija, a ni mutacije nimalo ne dop- Priro odna selekcija

Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima i

je prirodna selekcija bila osnova njegove teorije -svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi ukazuje dala tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao ~itavunjivim, bez da budu deformisane”. Darvin je bio prva osoba koja je postavi-pre Darvina. Oni su ga definisali kao “mehanizam koji dr`i vrste neprome-

Poreklo vrsta putem prirodne

selekcije. Me|utim, od Darvinovog vremena nije bilo nijednog jedinog dokaza koji bi

prirodna selekcija ima snagu da navede organizme da evoluiraju:je, usput, tako|e istaknuti evolucionista, nagla{ava da nikada nije uo~eno daterson (Colin Patterson), paleontolog u Prirodnja~kom muzeju u Engleskoj, kojipokazao da prirodna selekcija navodi `ive organizme da evoluiraju. Kolin Pe- darvinizmu je u vezi sa ovim pitanjem.”Niko nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina sada{njih rasprava u neo-“Niko nikada nije proizveo neku vrstu mehanizmom prirodne selekcije.

1 1

Prirodna selekcija podrazumeva da }e oni `ivi organizmi koji su prilago-

jeleni. Kada pogledamo na nekoliko primera koje evolucionisti predstavljajutransformirati ove jelene u neku drugu ivu vrstu. Ovi jeleni }e uvek ostatibre tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces trajao, on ne}ekrdu jelena, pod pretnjom divljih ivotinja, prirodno je da }e preiveti oni kojistvo pre`iveti, dok }e oni koji su nesposobni nestati. Na primer, u jednom|eniji prirodnim uslovima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo potom-

nostavni poku{aji obmane.kao uo~ene primere prirodne selekcije, vidimo da oni nisu ni{ta drugo do jed- ““Indu ustrijski melanizam”

Godine 1986. Daglas Futujama (Douglas Futuyma) objavio je knjigu

Bio-

koji su pocrneli za vreme Industrijske revolucije u Engleskoj.cije. Naj~uveniji od njegovih primera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptira,koji na najeksplicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selek-logija evolucije (Biology of Evolution), koja je prihva}ena kao jedan od izvora Prema izvje{taju, u vreme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj, boja

su leptiri svetle boje evoluirali u leptire tamne boje.drugoj strani, na{li uto~i{te i utehu u bacanju pra{ine u o~i, pokazuju}i kakoEvolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teoriju. Evolucionisti su, naboje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lako biti prime}eni od ptica.lova. Kao rezultat, broj leptira svetle boje je opao, dok se broj leptira tamnepotamnela i ovoga puta leptiri svetle boje postali su naj~e{}a meta pti~jegivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora na drve}u jekoje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu {ansu za pre-tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lako biti prime}eni od pticakore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svetla. Zbog ovoga su leptiri Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne moe ni na

ma ptica.genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim osobina-novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno odvojenleptir transformisao u drugu `ivu vrstu, na primer pticu, trebali bi biti u~injeniuzrokovao promenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da bi se jedanva) u populaciji leptira. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan organ koji biJedino {to se promenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija (tipo-boje postojali su u celokupnoj populaciji leptira i pre Industrijske revolucije.selekcija ne proizvodi nove forme koje nisu postojale ranije. Leptiri tamnekoji na~in biti kori{}en kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost da doda jedan novi organ

vrstunekom `ivom organizmu, ukloni jedan organ, ili izmeniti organizam u drugu (^) - (^) {to (^) je (^) sasvim

(^) suprotno

(^) od (^) slike

(^) koju (^) evolucionisti

(^) pretpostavljaju.

dalje od “industrijskog melanizma” kod leptira u Engleskoj.“Najve}i” dokaz koji je predstavljen od Darvinovog doba nije bio u stanju oti}i Mo o`e li priro

odna selekcija da o

objasni slo

o`eno ost?

Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to

slede}im re~ima:“isprekidane ravnotee”, Guld, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne selekcijedu u ribu, ribu uabu, abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i braniteljjedne vrste. Niti moe transformisati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvez-ovaj mehanizam nikada ne mo`e pove}ati ili pobolj{ati genetsku informaciju

POGLAVLJE

Imaginarni mehanizmi

evolucije

razvila jedna posebna nova vrsta... ili ~ak samo jedan novi enzim.”{irom sveta tokom vi{e od pedeset godina, nikada nije uo~eno da se“U svim hiljadama eksperimenata sa uzgajanjem mu{ica, koji su izvedeniEvolucionista, geneti~ar Gordon Tejlor (Gordon Taylor) pi{e ovako:

17

Jedan drugi istra`iva~, Majkl Pitman (Michael Pitman), ovako komentari{e

neuspeh eksperimenata izvr{enih na vinskim mu{icama: sterilni su, ili naginju da se vrate u divlji tip.”je pre`iveti izvan boca u kojima su bili uzgajani. U praksi, mutanti umiru,od strane ~oveka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglobile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Da li je to evolucija na~injenasa hemikalijama i zra~enjem. Sve vrste mutacija koje su bile proizvedenemu{ica ekstremnim uslovima toplote, hladno}e, svetla, tame i tretmana“Morgan, Gold{mit, Miler i drugi geneti~ari podvrgli su generacije vinskih

18

Isto va`i i kod ~oveka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih bi}a

imaju (^) {tetne

(^) rezultate.

(^) Na (^) ovu (^) temu

(^) evolucionisti

(^) su (^) bacili

(^) jednu

(^) dimnu

zavesu i ~ak poku{ali prikazati primere takvih {tetnih mutacija kao “dokaz za

koje su sposobnije da preive.biti “evolucioni mehanizam” - evolucija bi trebala da proizvodi bolje forme,re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili bolesnim ne moeud`benicima kao primeri “evolucionog mehanizma na delu”. Nepotrebno jenizam, dvarfizam ili rak. Ove mutacije su predstavljene u evolucionisti~kimmitetima, slabostima takvim kao {to su mongoloizam, Daunov sindrom, albi-evoluciju”. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim defor- Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavljene

u slubu podravanja evolucionisti~kih tvrdnji:

1. Direktne posledice mutacija su {tetne: Budu}i da se de{avaju nasumi-

ri ce, one uvek o{te}uju `ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam govo- da (^) nesvesna

(^) intervencija

(^) na (^) jednoj

(^) savr{enoj

(^) i (^) slo`enoj

(^) strukturi

(^) ne}e

jedna “korisna mutacija”.pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I zaista, nikada nije uo~ena ni-

2. Mutacije ne dodaju nove informacije u DNK jednog organizma: Deli}i

koji (^) sa~injavaju

(^) genetsku

(^) informaciju

(^) bivaju

(^) ili (^) otkinuti

(^) sa (^) njihovih

(^) mesta,

iz abdomena.ju abnormalnosti, kao na primer da jedna noga {tr~i otpozadi, ili da uho {tr~iorganizam stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino uzroku-uni{teni ili razneseni na razli~ita mesta. Mutacije ne mogu u~initi da neki `ivi

3. Da bi mutacija mogla biti prenesena na slede}u generaciju, ona se

slede}u generaciju.promenjeno efektima zra~enja ili drugim uzrocima, ne}e biti preneseno nane moe biti prenesena na slede}u generaciju. Na primer, jedno ljudsko okokoja se desi u jednoj “obi~noj”, to jest nereproduktivnoj }eliji ili organu tela,mora odigrati u reproduktivnim }elijama organizma: Jedna slu~ajna promena Ukratko, nemogu}e je da suivi organizmi evoluirali zato {to u prirodi ne

postoji

(^) mehanizam

(^) koji (^) ih (^) mo`e

(^) podsta}i

(^) da (^) evoluiraju.

(^) Ovo (^) se (^) sla`e

(^) sa

od realnosti.dokazima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko

SSV

VE

E M

MU

UT

TA

AC

CI

IJJE

E S

SU

U [

[T

TE

ET

TN

NE

E

GGoor ree l leevvo o:: Normalna vinska mu{ica (drozofi-

GGoorla). ree d dees snno o:: Vinska mu{ica sa nogama

od `rtava ^ernobila.ljudskom telu. De~ak na slici levo je jednaNeke katastrofalne posledice mutacija navana zra~enjem.izraslim iz glave, usled mutacije koja je izaz-

Ve~ito o nedo

ostaju u}e karike

Prema teoriji evolucije svaka `iva vrsta proiza{la je od svog prethodnika.

vala postepeno, tokom miliona godina.vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji, transformacija se odigra-Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prelazne vrste trebale da pos-

toje i `ive tokom ovog dugog perioda transformacije. Na primer, neke poluribe-polugmizavci koje su stekle neke gmizava~ke

su postojala u pro{losti, kao na “prelazne forme”.ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova zami{ljena bi}a, za koja oni veruju dasu stekli neke osobine ptica kao dodatak gmizava~kim osobinama koje supro{losti. Ili, trebali su postojati neki organizmi izme|u gmizavaca i ptica, kojiosobine kao dodatak osobinama riba koje su ve} imale, trebale su iveti u Ukoliko su takveivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~ak

iti {irom sveta. U knjizii ve}i od broja prisutnih ivotinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaz-bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prelaznih formi trebao bi biti ~akmilijarde takvih primeraka. [to je jo{ vanije, ostaci ovih ~udnih bi}a trebali

Poreklo vrsta, Darvin je objasnio:

fosilnim ostacima.”Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|upovezuju sve vrste jedne iste grupe, sasvim sigurno su morali postojati...“Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojni prelazni varijeteti, koji najbli`e

19

^ak je i sam Darvin bio svestan odsustva fosila takvih prelaznih formi.

joj knjizito predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svo-On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svestan da

Poreklo vrsta, u poglavlju “Te{ko}e u teoriji”, napisao slede}e:

me je dugi period vremena potpuno zbunjivala.”koje poti~u iz doba u kome su vladali prelazni uslovi za `ivot? Ova te{ko}aZa{to ne nalazimo blisko povezane prelazne vrste u prelaznim regionima,jati, za{to ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?...isane?... Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prelazne forme morale posto-da nije u konfuziji, umesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro defin-panja, za{to svuda ne vidimo bezbrojne prelazne forme? Za{to sva priro-“...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstu-

20

Jedino obja{njenje sa kojim je Darvin mogao do}i da pobije ovaj prigovor

karike biti prona|ene.On je tvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, nedostaju}ebio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio neadekvatan. Evolucionisti su, veruju}i u Darvinovo proro~anstvo, jo{ od sredine 19.

veka, (^) {irom

(^) sveta

(^) tragali

(^) za (^) fosilima

(^) i (^) kopali

(^) tra`e}i

(^) nedostaju}e

(^) karike.

propadne.{avaju}i da dokau svoju teoriju, evolucionisti su nesvesno uzrokovali da onanju evolucionista,ivot pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran. Poku-forma. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se, suprotno verova-Uprkos njihovim najve}im naporima, jo{ uvek nije otkrivena nijedna prelazna Jedan poznati britanski paleontolog, Derek Ejd`er (Derek V. Ager), prizna-

je ovu ~injenicu, ~ak iako je i sam evolucionista: iznenadnu eksploziju jedne grupe organizama na ra~un druge.”nivou vrsta, mi uvek i nanovo nalazimo - ne postepenu evoluciju, nego“Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na

21

Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog Mark ^erneki (Mark Czarnecki),

komentari{e ovako: argumentetoga, vrste se pojavljuju i nestaju iznenadno i ova anomalija podr`ala jenikada nije otkrio tragove Darvinovih hipoteti~kih prelaznih vrsta - umestoi{~ezlih vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis“Glavni problem u dokazivanju teorije evolucije bio je fosilni zapis - otisci

(^) zastupnika

(^) stvaranja

(^) da (^) je (^) svaka

(^) vrsta

(^) kreirana

(^) od (^) strane

Boga.”

22

Oni su se, tako|e, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se “nedosta-

orge):fesor paleoantropologije sa Glazgov Univerziteta, Nevil Dord (T. Neville Ge-ju}e” prelazne forme pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro- neki“Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na (^) na~in,

(^) fosilni

(^) zapis

(^) je (^) postao

(^) gotovo

(^) toliko

(^) bogat

(^) da (^) je (^) postao

od pukotina.”(fosilni zapis) i pored svega toga nastavlja da biva sastavljen uglavnomnepogodan za rukovanje i otkriva se bre nego {to se moe prou~iti... On

23

@iv voot se po

ojav vioo na Zemlji iznenada i u

u slo o`enim o

oblicima

Kada se slojevi Zemlje i fosilni zapis ispitaju, mo`e se videti da su se

na.“kambrijum”. Njegovu starost su procenili na navodnih 500-550 miliona godi-Zemlje u kome su prona|eni fosili ivih organizama onaj koji su ozna~ili kaosviivi organizmi pojavili istovremeno. Evolucionisti ka`u da je najstariji sloj Fosili organizama

na|enih u slojevima koji pripadaju navodnom kambri-

vima i drugim sloenim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaikivih organiza-padaju puevima, trilobitima, sun|erima, glistama, meduzama, morskim jee-prethodno postoje}ih predaka. Fosili na|eni u kambrijumskim stenama pri-jumskom periodu pojavili su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih

POGLAVLJE

Fosilni zapis

pobija evoluciju

same korene svih argumenata koje on brani:lucionisti~ke misli u svetu, ovako komentari{e ovu realnost koja poni{tavaZoolog sa Oksforda, Ri~ard Davkins, jedan od najistaknutijih zagovornika evo- njihovom samom startu, to jest, odmah nakon {to su se pojavili.mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadijumu evolucije, unajstariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I“Na primer, kambrijumski slojevi stena, stari oko 600 miliona godina, To je tako da pomislite da su bili usa|eni tamo, bez bilo kakve evolu-

odu{evila zastupnike stvaranja.”cione istorije. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja je

26

Kao {to je Davkins bio prisiljen sa prizna, kambrijumska eksplozija je jak

od neke svemo}ne inteligencije.”pojavili u jednom sasvim razvijenom stanju, onda su zaista morali biti stvoreniprethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako su seli na Zemlji sasvim razvijeni, ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razviti izlog evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: “Organizmi su se ili pojavi-`ivota na Zemlji u njegovoj punoj formi. Daglas Futujama, jedan istaknuti bio-dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava

27 Sam Darvin je prepoznao ovu mogu}nost^

putem polaganih modifikacija kroz prirodnu selekciju.”ji zaista zapo~ele odjednom, ta ~injenica bila bi fatalna za teoriju postankakada je napisao: “Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom rodu ili famili-

28 Kambrijumski period^

{vajcarskinije ni{ta vi{e ili manje nego “smrtonosni udarac” za Darvina. Zbog ovoga,

(^) evolucionista,

paleoantropolog

(^) Stefan

Bengston,

(^) priznaje

(^) nedo-

(i zbunjuju}i) za Darvina, ovaj doga|aj nas jo{ uvek zasljepljuje.”statak prelaznih karika dok opisuje kambrijumski period i ka`e: “Zagonetan

29

Kao (^) {to (^) se (^) mo`e

(^) videti,

(^) fosilni

(^) zapis

(^) ukazuje

(^) da (^) `ivi (^) organizmi

(^) nisu

nisu nastali evolucijom; oni su bili stvoreni.li iznenada, odjednom i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, `ivi organizmievoluirali iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umesto toga pojavi-

OOK

KO

O T

TR

RI

ILLO

OB

BI

ITTA

A

zovanog i ma{tovitog ininjera-omogao biti danas razvijen od strane veoma obra-vida Raupa, “ima jedan optimalni dizajn koji bi~ima profesora geologije Dejtema so~iva, ovo oko, po reku sa}a i dvostrukog sisona malih deli}a u oblioka. Sastavljeno od miliizuzetno sloenu gra|uskom periodu, imaju jednunom pojavili u kambrijumTrilobiti, koji su se odjed

opti~ara”. Ovo oko

u se pojavilo pre navodno 500 miliona godina i to ovako (^) savr{enom

(^) stanju.

(^) Nesumnjivo,

(^) izne-

su organizmibiti. Ova situacija opovrgava evolucionu tezu daca, imaju istu gra|u oka kao {to su imali i trilo-mene. Neki insekti, poput p~ela ili vilinog konji-ivela je do na{ih dana bez ijedne jedine pro-Povrh toga, gra|a oka trilobita u obliku sa}a pre-kaz u prilog stvaranja.moe biti obja{njena evolucijom i predstavlja do-nadna pojava jednog tako ~udesnog dizajna ne

evoluirali, napreduju}i od primitiv-

RR..LL. nih ka slo`enim. . GGrre eggo orryy, , EEyye e aannd d BBrra aiinn: : TThhe e PPssy ycchho olloog gyy (^) oof f

SSeee eiinng g,, O Oxxf foorrd d U Unni ivveer rssiit tyy P Prrees sss, , 1 19 (^9995) 5,, p p.. 3 (^31) 1. .

Evolucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se

pojavlju-

bi predstavljale te korake.ka da bi bila zavr{ena i trebalo bi da postoje milijarde prelaznih formi kojetkiva sme{tena unutar tela. Jedna takva evolucija zahtevala bi milione kora-tvrda tkiva sa spoljne strane, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvrda|u beski~menjaka i riba postoji velika razlika u gra|i. Beski~menjaci imajuovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Treba primetiti da izme-ka, isto tako ne postoje ni prelazne karike koje bi pokazivale da se izme|ugodina. Me|utim, upravo kao {to kambrijumski beski~menjaci nemaju preda-ju u kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina miliona Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tra`e}i ove

dini izme|u njih.ljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao makar i jedan fosil koji je u sre-hipoteti~ne forme. Oni su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione rib- Jedan evolucionista, paleoantropolog D`erald Tod (Gerald T. Todd), priznaje

ovu ~injenicu u ~lanku naslovljenom “Evolucija plu}a i poreklo ko{tanih riba”: tragova ranijih, prelaznih formi?”Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I, za{to nemaisto vreme. Oni se po svojoj gra|i ve} {iroko razilaze i te{ko su oklopljeni.“Sve tri podgrupe ko{tanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u

30

Evolucionisti~ki scenario ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje

su evoluirale od beski~menjaka, onda transformisale u vodozemce. Ali, za

autoriteta Roberta Kerola (Robert L. Carroll), koji je autor delanjenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolucionisti~kogpotvr|uje da su ikada postojali neki organizmi poluribe-poluvodozemci. Ova ~i-ovaj scenario tako|e nedostaju dokazi. Ne postoji nijedan jedini fosil koji

Paleontologija

ki~menjaka) i ranih vodozemaca.”prelaznih fosila izme|u riba ripidistija (njegov omiljeni “predak” ~etvorono`nihki~menjaka i evolucija (Vertebrate Paleontology and Evolution): “Mi nemamo

31 Dvojica evolucionista, paleontolozi Kol-^

gu{tera i sesilija, dali ovakav komentar:bert (Colbert) i Morales su u vezi sa tri osnovne grupe vodozemaca - aba, prethodnicima.”Najstarije poznateabe, gu{teri i sesilije veoma su sli~ne svojim `ivimnovane karakteristike koje bi bile o~ekivane za jednog zajedni~kog pretka.“Nema dokaza za bilo kakve paleozojske vodozemce koji su imali kombi-

32

Sve do pre pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo

primitivnimi cirkulatornim sistemom spremnim da funkcioni{e na zemlji, i ~ak sa jednimforma sa jednim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnimstarost procenjena na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prelaznabi}e zaista i postojalo. Ova riba, zvana celakanta (iz grupe {akoperki), ~ija je

(^) mehanizmom

(^) za (^) hodanje.

(^) Ove (^) anatomske

(^) interpretacije

(^) prihva-

dokazuje evolucionisti~ki prelaz iz vode na kopno.godina. Celakanta je bila predstavljena kao jedna prava prelazna forma koja}ene su kao nepobitna istina me|u nau~nim krugovima sve do kraja 30-ih Me|utim, 22. decembra 1938. do{lo je do jednog veoma interesantnog

na ivog dinosaura.B. Smith) je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak i kad bi nai{aozadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, paleoantropolog Smit (J. L.miliona godina! Otkri}e jednog “ivog” prototipa celakante je, bez sumnje,prethodno predstavljenog kao prelazna forma koja je izumrla pre sedamdesetotkri}a u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan `ivi ~lan iz familije celakanti,

33 U godinama koje su usledile, u vi{e navrata, u razli~itim^

delovima sveta ulovljeno je preko 200 riba celakanta.

POGLAVLJE

Bajka o prelazu iz

vode na kopno

kao {to je ovaj.{pekulativnim crte`imaneosnovanim ija je “potkrepljena”sa ishranom. Ova tvrdn-kopno zbog problemada pre|u iz vode naribe su ose}ale potrebuvode na kopno”, nekescenariju prelaska “iz Prema hipoteti~nom

obima {pekulacija u koje se upu{taju evolucionisti.ci ove ribe, uhva}eni mnogo puta od 1938. godine, predstavljaju dobar primercionisti su tvrdili da ona predstavlja prelazni oblik iz vode na kopno. @ivi primer- Navodno 410 miliona godina star fosil ribe celakante (iz grupe {akoperki). Evolu-

Prema teoriji evolucije, `ivot je nastao i evoluirao u moru, i onda je tran-

predla`esportovan na kopno preko vodozemaca. Ovaj evolucionisti~ki scenario tako|e

(^) da (^) su (^) vodozemci

(^) evoluirali

(^) u (^) gmizavce,

(^) bi}a

(^) koja (^) `ive (^) samo

(^) na

nisu prona|eni”.su “rani gmizavci bili veoma razli~iti od vodozemaca i da njihovi preci jo{ uvekontolog Robert Kerol, autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti dapostavljalo da su povezivale vodozemce sa gmizavcima. Evolucionista, pale-[tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prelaznim formama za koje se pret-mogu}e da jedna vrsta preivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog jajeta.“korak po korak” evolucija nekog vodozemca ne dolazi u obzir zato {to nijerazvoj u vodi, dok je jaje gmizavca dizajnirano za razvoj na kopnu. Jednaizme|u ove dve klaseivotinja. Na primer, jaje vodozemca je dizajnirano zakopnu. Ovaj scenario je ponovo neverovatan zbog velikih strukturnih razlika

36

Ipak, beznade`ni scenariji evolucionista osu|eni na propast ovde jo{ nisu

lucije krila:za evolucioniste. Jedan evolucionista, Engin Korur, priznaje nemogu}nost evo-prvo, krila, koja su osobina karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokakja koje borave na kopnu, ne moe biti obja{njen postepenom evolucijom. Kaoma specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra|u odivotin-one nastale transformisanjem od gmizavaca. Me|utim, nijedan od mehaniza-evolucionisti veruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da suzavr{eni. Jo{ uvek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da rasvetljena.”su ovi organi nastali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba bitimoe videti; jedna ptica sa napola formiranim krilima ne moe leteti. Kakono ako su potpuno razvijena. Drugim re~ima, jedno polurazvijeno oko ne“Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionisati jedi-

37

Pitanje “kako je savr{ena gra|a krila nastala kao rezultat uzastopnih na-

na krila, kao rezultat destrukcije u gmizava~kim genima (mutacija).ni kako su se prednji udovi gmizavca mogli promeniti u savr{eno funkcional-sumi~nih mutacija” ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objas- [tavi{e, samo posedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopna

druga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem i veoma specijal-lak{e nego kosti ivotinja kojeive na kopnu. NJihova plu}a funkcioni{u nalesnoj gra|i koje ptice koriste za letenje. Na primer, kosti ptica su mnogoda poleti. Organizmi koji `ive na kopnu li{eni su mnogih mehanizama u te-

nizmi evoluirali u organizme koji lete potpuno pogre{na.peno - “akumuliranjem”. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su kopneni orga-su postojati svi zajedno i u isto vreme; oni nisu mogli biti formirani poste-koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi moraliizovan kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su preduslovi za letenje, Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ova

kakav “polukrilati” ili “jednokrilati” fosil da podr`e svoju pri~u?nemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilo Joo{ jedna nav

voodno o prelazna f

foorma: Arheo

opteriks

Evolucionisti kao odgovor na prethodno izneseno pitanje izgovaraju ime

dinosauruskog pretka i po~ela po prvi put da leti.opteriksa pretpostavlja da je on prelazna forma koja je skrenula od svogili Dromeosaur evoluirali sti~u}i krila i onda po~injali da lete. Tako se za Arhe-kae da su neki od dinosaurusa sa malim krlju{tima po imenu Velociraptorcionistima predak savremenih ptica,iveo je pre 150 miliona godina. Teorijanekoliko koje evolucionisti jo{ uvek brane. Arheopteriks, koji je prema evolu-ryx), koja je jedna od naj{ire poznatih takozvanih prelaznih formi izme|u samojednog jedinog bi}a. To je fosil jedne ptice zvane Arheopteriks (Archaeopte- Me|utim,

(^) poslednje

(^) studije

(^) fosila

Arheopteriksa

(^) ukazuju

(^) da

ovo (^) bi}e

tike neznatno razli~ite od dana{njih ptica.uop{te nije prelazna forma, nego jedna vrsta ptice koja ima neke karakteris- Teza da je Arheopteriks bio “poluptica” koja nije mogla sasvim dobro da

leti bila je popularna

u evolucionisti~kim

krugovima

sve do nedavno.

manju ruku, to {to ta kost nije bila kao kod ptica koje lete, smatrana jeOdsutnost sternuma, to jest jedne grudne kosti kod ovog organizma, ili u naj-

POGLAVLJE

Poreklo ptica

i sisara

SPECIJALNA PLU]A PTICE

vreme leta. Nemogu}e je da se jedna takva struktura razvila od plu}a gmizavaca.“dizajn” je specijalno napravljen za ptice, kojima treba velika koli~ina kiseonika zadove. Kod ptica, dok vaduh ulazi u plu}a spreda, on izlazi otpozadi. Ovaj posebniborave na zemlji. @ivotinje koje borave na zemlji udi{u i izdi{u kroz iste disajne su-ka. Pti~ija plu}a funkcioni{u na potpuno druga~iji na~in od onog kod `ivotinja kojeAnatomija ptica je veoma razli~ita od anatomije gmizavaca, njihovih navodnih preda-

puno druga~ijoj grupi ivotinja.)i koje ne lete, pa ~ak i kod slepih mi{eva - lete}ih sisara koji pripadaju pot-mi{i}i za letenje. Danas je ova grudna kost uo~ena kod svih ptica koje letekost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su pri~vr{}eninajvanijim dokazom da ova ptica nije mogla da leti kako treba. (Ova grudna Me|utim, sedmi fosil Arheopteriksa, na|en 1992. godine, uzrokovao je

fosil opisan je u ~asopisupostavljalo da je ve} dugo nedostajala, u stvari postojala. Nedavno prona|enifosila Arheopteriksa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pret-veliko zaprepa{tenje me|u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovog

Nature slede}im re~ima:

ven. Ovo svedo~i o njegovim snanim mi{i}ima za letenje.”vougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio otkri-“Nedavno otkriveni, sedmi primerak Arheopteriksa, sadri delimi~no pra-

38

Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Arheopteriks bio polup-

tica koja nije mogla da leti kako treba. Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijih

ptica.”uo~ljivo da Arheopteriks, zbog svog perja, treba da bude klasifikovan kao{to je izjavio poznati paleontolog Karl Danbar (Carl O. Dunbar): “Jasno jesavremenih ptica, {to pokazuje da je `ivotinja mogla savr{eno da leti. Kaosmislu te re~i. Asimetri~na struktura perja Arheopteriksa identi~na je onoj koddokaza koji potvr|uju da je Arheopteriks bio ptica koja dobro leti, u pravom

39

Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra|e Arheopteriksovog

prava toplokrvna ptica koja je sama odravala toplotu svoga tela.je Arheopteriks imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurusima, biovana funkcija perja kod ptica je odravanje toplote njenog tela. ^injenica danego {to oni sami, nezavisno, mogu regulisati temperaturu tela. Jedna veomadinosaurusi su hladnokrvneivotinje na koje vi{e uti~e temperatura okoline,perja bio je toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je poznato, gmizavci i [peku ulacije ev

voolu ucio onista: zu

ubi i kand`e Arheo

opteriksa

Dve (^) va`ne

(^) stvari

(^) na (^) koje

(^) se (^) evolucionisti

(^) oslanjaju

(^) kada

(^) tvrde

(^) da (^) je

Arheopteriks prelazna forma, jesu kande na krilima ove ptice i njeni zubi. Istina je da Arheopteriks ima kande na svojim krilima i zube u svom

stvakljunu, ali ove karakteristike ne ukazuju da ova bi}a imaju ikakvu vrstu srod- (^) sa (^) gmizavcima.

(^) Pored

(^) toga,

(^) dve (^) vrste

(^) ptica

(^) koje

(^) `ive (^) danas,

(^) turako

lazna forma samo na osnovu postojanja kandi na njegovim krilima.tika. To je razlog za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Arheopteriks pre-Ovi organizmi su bez ikakve sumnje ptice, bez ikakvih gmizava~kih karakteris-(Taouraco) i hoacin (Hoatzin), imaju kande koje im slue da se dre za grane. A ni zubi u Arheopteriksovom kljunu ne upu}uju na to da je on prelazni

pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Arheopteriksa, kao i u dobavrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kadaneki gmizavci imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Arheopteriks nije jedina pti~ijateristika gmizavaca. Me|utim, zubi nisu tipi~na osobina gmizavaca. Danasoblik. Evolucionisti su napravili namernu varku govore}i da su ovi zubi karak-

mogao biti nazvan “ptice sa zubima”.posle njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica koji bi Najva`nija stvar je to da je oblik zuba Arheopteriksa i drugih ptica sa zubi-

zubeVetston (NJhetstone) uo~ili su da Arheopteriks i druge ptice sa zubima imajuPoznati ornitolozi (nau~nici koji prou~avaju ptice) Martin, Stjuard (Stenjard) ima potpuno druga~iji od oblika zuba njihovih navodnih predaka, dinosaurusa. (^) sa (^) ravnim

(^) povr{inama

(^) na (^) vrhu

i velikim

(^) korenovima,

(^) dok (^) su (^) zubi

imaju uske korenove.teropodnih dinosaurusa, navodnih predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera i

40

Istra`iva~i su tako|e uporedili kosti zgloba prednjeg uda Arheopteriksa i

njihovih navodnih predaka, dinosaurusa, i nisu uo~ili sli~nosti me|u njima. Studije anatoma kao {to su Tarsitano, He~t (Hecht) i Voker (A. D. Walker)

dinosaurusa), bile u stvari samo pogre{ne interpretacije.(John Ostrom), istaknutog autoriteta, koji tvrdi da je Arheopteriks evoluirao odorganizma i dinosaurusa (kao {to je predloeno od strane Dona Ostromaotkrile su da su neke “sli~nosti” za koje se tvrdilo da postoje izme|u ovog

42

Svi ovi nalazi ukazuju da Arheopteriks nije bio prelazna karika, nego samo

ma”.ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se mo`e nazvati “ptice sa zubi- Arheo opteriks i f

foosili dru

ugih drev

vnih ptica

Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Arheopteriks najve}i

li poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima.dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno na|eni fosi- Lianhai Hou (Lianhai Hou) i Zonghe Zou (Zhonghe Zhou), dva paleontolo-

predak svih ptica.ca pobila je sve evolucionisti~ke teze koje tvrde da je Arheopteriks primitivniprihva}en kao polugmizavac), veoma je li~ila na savremene ptice. Ova ~injeni-oda kao i Arheopteriks (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji jegostil”, koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iz istog peri-vo kao Arheopteriks. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu “pi-kao savremene ptice, ova ptica tako|e ima kand`e na svojim krilima, upra-teristike kao kod dana{njih ptica. A pored toga {to ima istu gra|u skeletaimala nikakve zube u ustima. Dodatno, njen kljun i perje imaju iste karak-doba kao i Arheopteriks (navodno oko 140 miliona godina stara), ali nijepti~iji fosil kojeg su nazvali Confuciusornis. Ova ptica je bila gotovo iz istogga na Kineskom institutu za paleontologiju ki~menjaka, 1995. su otkrili novi

43

Jedan drugi fosil, iskopan u Kini u novembru 1996, uzrokovao je ~ak i

~asopisuimenu Liaoningornis objavili su Hou, Martin i Alan Fedu}ija (Alan Feduccia) uve}u konfuziju. Postojanje ove, navodno 130 miliona godina stare ptice po

Science. Liaoningornis je imao grudnu kost na koju su bili pripojeni

imale primitivnu strukturu, kako su navodili evolucionisti.njenom kljunu. Ovakva situacija pokazala je da ptice sa zubima uop{te nisuod savremenih ptica tako|e ni u drugim aspektima. Jedina razlika su zubi umi{i}i za letenje, upravo kao kod savremenih ptica. Ova ptica ne razlikuje se

44 Ovo je re~eno u^

jednom ~lanku u ~asopisu

Discover : “Kako su nastale ptice? Ovaj fosil ka`e

da nisu nastale od dinosaurusa.”

45