Preuzmite Osnove PHP-a programiranja i više Rezime u PDF od Web programiranje samo na Docsity!
D
obrodo{li u PHP! Zvani~no je PHP skra}enica za PHP: Hypertext Preprocessor, ali ga milioni ljudi i dalje znaju po originalnom nazivu - Personal Home Page. To je i su{tina ovog jezika. U pitanju je kreiranje interaktivnih Web strana na najlak{i mogu}i na~in. Web strane vi{e ne moraju da budu stati~ke i nepromenljive. Sada moete da korisnicima {aljete nove Web strane prilago|ene onome {to oniele da vide. Sve se to de{ava u realnom vremenu. Moete da rukujete dugmadima, poljima za potvrdu i radio dugmadima, a moete ~ak i da interaktivno crtate i {aljete podatke u bazu podataka. Sve je na Vama, treba samo otvoriti kutiju. Ovo je mesto na kome }e Va{e Web strane postati "ive". Radi}emo sa verzijom 5 PHP-a. Web sajt je www.php.net. PHP je specijalno projektovan za kreiranje Web strana u vrlo kratkom roku. U ovoj knjizi }emo PHP koristiti za programe na serveru. PHP skriptove }emo instalirati na serverskoj ma{ini. Korisnici }e te skriptove mo}i da otvaraju u Web pretraiva~ima i mo}i }e da vide sve {to se o~ekuje od pravih Web strana. Tu se misli na polja za unos teksta, tabele sa podacima koji su "u letu" dobijeni iz baze podataka, kao i pokretnu grafiku, odnosno na sve ono {to ve}ina savremenih, profesionalnih Web strana danas ima. Kod Web strana koje su napisane u obi~nom HTML jeziku Web server samo prosle|uje HTML koji se nalazi na strani nazad do pretraiva~a. Korisnik tako moe da vidi slike i tekst, ali to je sve. Kada u PHP-u napi{ete svoj skript, Vi, u stvari, predo~avate serveru {ta elite da se desi, bilo da je re~ o ~itanju teksta koji je korisnik uneo u polje za tekst, bilo daelite da pogledate koja je polja potvrdio. Nakon toga, moete da se opredelite {taelite da se slede}e desi, tako da moete da "u letu" napravite Web stranu koja se {alje nazad do pretraiva~a. PHP je postigao veliki uspeh. Danas ga koristi vi{e od 15 miliona Web strana. Na slede}im stranama }ete videti kako Web server moe da se natera da sa PHP-om radi ono {to Vielite.
POGLAVLJE 1
Osnove PHP-a
2
Po~etak rada sa PHP-om
Prvi korak u kreiranju interkativnih Web strana je da se dobije pristup do Web servera na kome PHP radi. Va{ Internet Service Provider (ISP) verovatno ve} podrava PHP. To moete proveriti ako pitate osoblje za podr{ku koje radi za tog ISP provajdera ili moete da sami isprobate da li to radi. Postoje dva na~ina da sami probate podr{ku za PHP. Prvi na~in je da, ako moete, otvorite prozor za unos komandi i poveete se sa Web serverom preko nekog programa, kao {to su Telnet, SSH ili SSH2 (nemojte brinuti ako ne znate kakve su to aplikacije, jer Vam u ovoj knjizi nije ni potrebno), otkucate php -v na komandnoj liniji (u knjizi }emo kao oznaku za unos komande sa komandne linije koris- titi znak za %). Ako je PHP instaliran, rezultat treba da izgleda ovako: %php -v PHP 5.0.0 (cli) (built: Jul 13 2004 21:39:58) Copyright (c) 1997-2004 The PHP Group Zend Engine v2.0.0, Copyright (c) 1998-2004 Zend Technologies Drugi na~in da odredite da li je PHP instaliran je da probate neki PHP skript. To moete da uradite ako pro~itate odeljak "Kreiranje prvog PHP skripta" u ovom poglavlju. Ako skript radi, PHP je instaliran i sve je pode{eno.
NAPOMENA Ako elite da vidite listu ISP provajdera koji podravaju PHP, pogledajte adresu www.php.net/links.php#hosts..
Lokalna instalacija PHP-a
Nije lo{e da na svom ra~unaru instalirate PHP tako da prilikom razvoja moete da ispro- bate svoje skriptove. U tom slu~aju ne}ete morati da tro{ite vreme na prebacivanje skriptova na ra~unar provajdera, da ih onda isprobate preuzimanjem u svom pretraiva~u, pa da u slu~aju gre{aka sve radite iz po~etka. Neki operativni sistemi, kao {to su Linux i mnoge verzije Unixa, sada se isporu~uju sa ve} instaliranim PHP-om. Kod drugih operativnih sistema, kao {to su Windows ili Mac OSX, mora}ete da sami preuzmete i instalirate PHP. Prvi korak je da proverite da li ste instalirali PHP u lokalu. Primenite komandu php -v (ovo se radi u prozoru za unos komandi - na primer, na Windowsu u DOS prozoru). Ako radi, onda je ve} sve pode{eno. PHP moete sami instalirati. Postoje unapred pripremljene verzije za razli~ite opera- tivne sisteme, koje se mogu preuzeti. Postoje verzije za operativne sisteme Windows, Mac OSX, Novell NetWare, OS/2, RISC OS, SGI IRIX 6.5x i AS/400. Binarni paket sa insta- lacijom za Windows moete prona}i na adresi
PHP 5
4
Pode{avanje razvojnog okru`enja
Da biste mogli da pravite PHP strane, potrebanVam je neki editor teksta. PHP datoteke su me{avina HTML-a i PHP koda. Postoje razli~iti editori, koji se koriste na razli~itim operativnim sistemima, kao {to su, na primer, vi, emacs, pico, BBEdit ili SimpleText za Macintosh ili Notepad i WordPAd za Windows. Podrazumevana ekstenzija PHP datoteka je .php (na primer, myBigTimeWebPage.php). Tekst se unosi kao obi~an tekst, ali predstavlja me{avinu HTML-a i PHP-a. Kao {to se vidi na slici 1.1, da biste napravili PHP stranu, morate da prvo unesete tekst prema slici i da ga upamtite u datoteci sa ekstenzijom .php. Ovaj primer je uglavnom HTML kod. PHP deo je skript koji se nalazi izme|u oznaka . Kada ovaj dokument pogle- date u svom pretraiva~u, server koji podrava PHP ~ita dokument, pronalazi PHP deo i automatski ga izvr{ava. U ovom slu~aju PHP kod je samo jedna linija phpinfo();, koja }e prikazati HTML tabelu sa informacijama o instalaciji PHP-a na serveru, kao {to ste videli u primeru "Kreiranje prvog PHP skripta".
Slika 1. Kreiranje PHP strane sa HTML kodom u njoj
PHP 5
NAPOMENA WordPad editor u Windowsu ima dosadnu naviku da nazivu datoteke dodaje ekstenz- iju .txt. Ovo se de{ava u slu~aju da ne prepoznaje ekstenziju. Ako tekstualni dokument poku{ate da upamtite sa ekstenzijom .PHP, WordPAd }e napraviti ekstenziju .PHP.txt. Ovo mo`ete da izbegnete ako u trenutku zapisivanja datoteke naziv stavite pod dvostruke navodnike, na primer "logbook.php". Tako|e treba da imate na umu da WordPAd podrazumevano datoteke pamti u rtf ili doc (Microsoft Word) formatu, u zav- isnosti od verzije Windowsa koju koristite. Da biste bili sigurni da su Va{i XML doku- menti u obi~nom tekstualnom formatu, iz padaju}e liste Save as type, koja se nalazi u okviru za dijalog Save Aa, izaberite opciju Text Document.
^ak moete i da programe za obradu teksta, kao {to je Microsoft Word, koristite za kreiranje PHP dokumenata. Potrebno je samo da datoteku zapamtite kao obi~nu tekstualnu datoteku, a ne u nekom drugom formatu, kao {to je .doc (na primer, u Wordu moete da iz padaju}e liste Save as type, u okviru za dijalog Save As, izaberete opciju Text Only). Ipak je mnogo bolje da radite sa obi~nim editorom teksta, a ne sa pro- gramom za obradu teksta, po{to programi za obradu teksta dodaju neke karakteristike i dekoraciju koji nisu potrebni.
Za kreiranje PHP datoteka moete da koristite i neko integrisano razvojno okruenje za PHP (IDE). U ovakvim okruenjima imate na raspolaganju alate kojih nema kod obi~nih tekstualnih editora. Tu mislim na automatsku proveru onog {to ste napisali da biste bili sigurni da je PHP kod ispravan i automatsko isticanje sintakti~kih elemenata (na primer, klju~ne re~i PHP-a se prikazuju u drugoj boji, tako da lako moete da vidite {ta ste uradili). Tu je i automatsko postavljanje, jer IDE mo`e da prebaci Va{e PHP strane kod Va{eg ISP provajdera ako kliknete odgovaraju}e dugme ili iz menija izaberete odgo- varaju}u stavku.
Evo liste IDE okruenja koja podravaju PHP, a koja moete preuzeti sa Interneta. Treba da imate na umu da ve}ina ovih okruenja nije besplatna.
l Komodo (www.activestate.com/Products/Komodo) radi na Windowsu i Linuxu. l Maguma (www.maguma.com) radi samo na Windowsu. l PHPEdit (www.phpedit.com/products/PHPEdit) besplatan je, ali radi samo na Windowsu. l Zend Studio (www.zend.com/store/products/zend-studio.php) radi na Windowsu i Linuxu. Ovo je okruenje koje su napravili isti ljudi koji su napravili Zend softver ma{inu, koja radi kao jezgro samog PHP-a. Ako radite sa nekim ISP provajderom, potreban Vam je i neki na~in za transport PHP strana na njegov ra~unar. Isto je vai i za obi~ne HTML strane. Moete koristiti FTP (File Transfer Protocol) program ili Web interface, ako takav postoji. Ako ranije niste prebacivali Web strane na ra~unar provajdera, konsultujte se sa provajderovim osobljem za podr{ku. Ti ljudi }e Vas verovatno uputiti na neki FTP program ili Web interfejs koji su napravili. PHP strane se prebacuju i pokre}u isto kao i obi~ne HTML strane, naravno ako server podrava PHP.
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
5
U ovom slu~aju }e funkcija phpinfo kreirati HTML tabelu u kojoj se nalaze informa- cije o Va{oj instalaciji PHP-a. Evo kako se funkcija poziva preko jednog iskaza:
Unesite ovaj skript u svom editoru teksta, kao {to je pokazano za slu~aj WordPada na slici 1.2, i upamtite datoteku pod nazivom phpinfo.php. Nemojte zaboraviti da datoteku upamtite kao obi~an tekst. Ako ona nije upam}ena na taj na~in, PHP }e imati problema sa njom (jedan od na~ina da to proverite je da pogledate kompletan naziv datoteke u DOS prozoru pod Windowsom).
Slika 1. Kreiranje prvog PHP skripta
^estitamo! Upravo ste kreirali svoj prvi PHP skript. Nije lo{e. Nakon {to ste kreirali datoteku phpinfo.php, slede}i korak je da je upamtite na Web serveru, na mestu dakle server mo`e da je pro~ita. Ako radite sa nekim ISP provajderom, prebacite datoteku phpinfo.php na mesto gde se sme{taju standardne Web strane. To }ete uraditi isto kao {to prebacujete i obi~ne HTML strane pomo}u FTP programa ili Web interfejsa.
Ako radite u lokalu i ako ste na svom ra~unaru instalirali PHP i Web server, datoteku phpinfo.php stavite na mesto gde server moe da je prona|e. Kod Apache servera to je fascikla htdocs, koja se nalazi ispod fascikle na kojoj je instaliran Apache. Kod IIS servera to je fascikla inetpub/wwwroot. Na Linuxu to moe biti fascikla /var/www/html. Nakon {to ste proverili da li je Va{ Web server konfigurisan da radi sa PHP-om (prema instrukcijama za instalaciju koje ste preuzeli sa sajta www.php.net), pokrenite Web server.
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
7
8
Izvr{enje prvog PHP skripta
Da biste izvr{ili datoteku phpinfo.php, treba samo da je otvorite u svom pretraiva~u, kao i bilo koju drugu Web stranu. To zna~i da je potrebno da pretraiva~ usmerite na URL adresu za phpinfo.php (na primer http;//www.vasisp.com/korisnickoime/phpin- fo.php). Ako PHP koristite lokalno, potra`ite adresu http:/localhost/phpinfo.php.
NAPOMENA Nemojte da datoteku phpinfo.php otvarate direktno u pretra`iva~u preko menija File Open, po{to }e se time ona otvoriti bez prolaza preko Web severa, tako da ni PHP skript ne}e raditi. Treba da budete sigurni da ste uneli pravi URL.
Ako je sve u redu, trebalo bi da se prikae tabela sa informacijama o PHP-u, sli~no slici 1.3. ^estitamo - postali ste PHP programer! Ovde je prikazano vi{e tabela. Ako krenete nanie, mo`ete da prona|ete informacije o Va{oj konfiguraciji PHP-a. Ako ste se ikad pitali koja je verzija PHP-a kod Vas instalirana, sada je trenutak da to proverite.
Slika 1. Rezultat prvog PHP skripta
PHP 5
10
PHP 5
Me{anje sa HTML kodom
PHP datoteke naj~e{}e predstavljaju me{avinu HTML-a i PHP skriptova. Postavljanje HTML-a i PHP skriptova u isti dokument nije problem, po{to se PHP iskazi nalaze izme|u oznaka , {to zna~i da server moe lako da ih prepozna. Ve} znate kako HTML radi na Web stranama. Ako, na primer, ubacite neki HTML kod koji prikazuje tekst, tekst se prikazuje kada Web server stigne do reda na strani u kome se nalazi taj tekst. Sli~no tome, ako PHP skript kreira neki tekst koji treba da se ubaci na Web stranu i po{alje nazad do pretraiva~a, tekst se na stranu ubacuje na mestu gde je bio skript. Pogledajte primer 1.1, phphtml.php. U datoteci se nalazi me{avina HTML-a i PHP-a. Kao {to vidite, HTML defini{e naslov dokumenta (koji se prikazuje u zaglavlju pretra`iva~a), pri ~emu se preko oznake prikazuje tekst Mixing HTML and PHP, i to velikim masnim slovima.
Primer 1.1 Me{anje PHP-a i HTML-a
Mixing HTML and PHP!
Mixing HTML and PHP!
Nakon HTML elementa server nailazi na PHP skript, {to zna~i da se izlaz iz funkcije phpinfo ubacuje na Web stranu, koja se {alje nazad do pretra`iva~a. Izlaz se ubacuje ba{ na tom mestu. Kao {to znate, funkcija phpinfo kreira HTML tabelu sa informacijama o instalaciji PHP-a, tako da rezultat treba da izgleda kao na slici 1.1. Prvo se prikazuje HTML zaglavlje, a onda sledi tabela sa informacijama o PHP-u.
@elite da PHP strana izgleda vi{e zvani~no? Na adresi "http://www.php.net/down- load-logos.php se nalazi vi{e logoa tipa "Ra|eno u PHP-u". Samo ih preuzmite i ubacite na Web stranu pomo}u elementa , kao u slede}em primeru:
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
11
Mixing HTML and PHP!
Mixing HTML and PHP!
Slika 1. Me{anje PHP-a i HTML-a Na slici 1.5 mo`ete videti primer sa skinutom slikom php-power-white.gif, koja se prikazuje na Web strani.
Slika 1. Ubacivanje PHP logoa
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
13
**
Rezultat je prikazan na slici 1.6.
Slika 1. Upotreba iskaza echo
Tekst koji elite da prikaete moete da stavite pod jednostruke ili dvostruke navodnike. Preko ovog iskaza moete da prikazujete brojeve bez navodnika. To izgleda ovako:
Echo 111555; Po{to ono za {ta koristimo iskaz echo ide na Web stranu (osim ako PHP pozivate sa komandne linije), moe biti korisno da na taj na~in {aljete i HTML oznake nazad do pretraiva~a. Na primer, ako elite da se svaka re~ pojavi u drugom redu, moete da HTML iskaz upotrebite na slede}i na~in:
echo "HellofromPHP.";
14
PHP 5
Dodatna snaga kod {tampanja
Izme|u prikazivanja teksta na komandnoj liniji i u pretraiva~u postoji razlika. U pretraiva~u moete da koristite HTML elemente, kao {to su <br /> ili <p> i da tako formatirate svoj tekst. Kada tekst {tampate sa komandne linije, za formatiranje moete da koristite specijalne karaktere (ako tekst stavite pod dvostruke navodnike). Evo koji su karakteri specijalni: \n Novi red \r Return \t Tab \ Prikazuje se $ Prikazuje se $. " Prikazuje se ". \0 do \777 Prikazuje se karakter koji odgovara heksadecimalnom (sa osnovnom 8) kodu. \x0 do \xFF Prikazuje se karakter koji odgovara heksadecimalnom (sa osnovom 16) kodu.
Na primer, iskaz echo "Line 1\nLine 2" prikazuje tekst "Line 1" u jednom redu i "Line 2" u slede}em (ako PHP radi na komandnoj liniji). U pretra`iva~u karakter \n ne zna~i ni{ta. Isti rezultat biste dobili ako biste napisali "Line 1 Line 2".
NAPOMENA Ako tekst prikazujete u pretraiva~u, morate ga formatirati pomo}u HTML oznaka. Ako u tekst stavite nove redove, ne}e se ni{ta desiti, po{to pretraiva~ zanemaruje te nove redove, kao i na bilo kojoj Web strani. Ako elite da tekst formatirate na neki na~in, morate koristiti PHP skript i u pretraiva~ slati ispravan HTML kod.
Ako elite, moete da duga~ak string koji je pod navodnicima u Va{em skriptu razlo`ite na nekoliko redova. Ti novi redovi }e se prikazati ako {tampate sa komandne linije. Ako {tampate sa Web strane, prekidi redova }e se zanemariti.
Stavke koje {tampate mo`ete i da odvojite zarezima. Evo kako se to radi: echo "Hello", "this", "is", "PHP.";
**16**
PHP 5
Primer 1.3 [tampanje dokumenta na licu mesta
Displaying here Documents
Displaying here Documents
Rezultat ovog skripta je prikazan na slici 1.7.
Slika 1. Prikazivanje dokumenta na licu mesta
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
17
Izvr{avanje PHP-a sa komandne linije
Pored toga {to PHP moete da poveete sa Web serverom tako da taj server ~ita skriptove i izvr{ava ih, PHP moe da se pokrene i sa komandne linije. To moe biti dobro za testiranje pre nego {to pre|ete na prebacivanje datoteka na ra~unar ISP provajdera.
PHP je jezik koji se interpretira. To zna~i da u trenutku izvr{enja PHP interpreter ~ita skript i interpretira svaki iskaz, konvertuju}i ga u kod koji ra~unar mo`e da izvr{i. U verziji PHP 5.0 program koji interpretira komandnu liniju zove se Command Line Interpreter (CLI) i dato mu je ime php. Program koji radi na Web serveru zove se php-cgi.
PHP moete da sa komandne linije pozovete komandom php. Morate biti sigurni da ra~unar moe da prona|e php, {to zna~i da morate biti sigurni da je php (fascikla bin PHP-a) u putanji na ra~unaru na kojem php radi. Na primer, pod pretpostavkom da imate skript echo.php:
Ako je php u Va{oj putanji, onda ovo mo`ete da pokrenete sa komandne linije na slede}i na~in (% je oznaka za odziv na svim ra~unarima, a u konkretnom primeru se podrazumeva da se nalazite u fascikli na kojoj je i program echo.php):
%php echo.php Ako ovo funkcioni{e, prikaza}e se tekst Hello from PHP. Ako ne funkcioni{e, mo`ete da zadate ta~nu lokaciju php-a, koji bi na Unixu ili Linuxu mogla biti:
$/usr/local/bin/php echo.php A na Windowsu $/usr/local/bin/php echo.php Program CLI ima puno opcija koje se koriste na komandnoj liniji , koje mo`ete koristiti za pode{avanja njegovog rada. Php }e Vam "re}i" sve o opcijama koje postoje ako unesete php -h. Dobi}ete punu listu opcija:
POGLAVLJE 1 Osnove PHP-a
19
Komentari su skriptovima
Do sada smo na Web stranama koristili ili HTML ili PHP skriptove. Njih treba da ~ita ra~unar. Postoji i komponenta koja je namenjena situaciji kada ~itanje obavljaju ljudi. To su komentari.
Komentari su napomene koje dodajete na svoje PHP strane da biste nekom objasnili {ta se de{ava. Ovo je bitno zato {to se, kada se na duga~ak i sloen skript vratite posle due vremena, verovatno ne}ete se}ati {ta se u njemu radi. Moe se desiti i da svoj skript date nekom drugom. Tada su potrebni komentari. Pomo}u komentara moete da opi{ete pona{anje skripta, tako da kasnije lako mo`ete da shvatite o ~emu je re~.
U PHP-u postoje tri tipa komentara. Prva vrsta omogu}ava da pi{ete komentare u vi{e redova. Ovakvi komentari po~inju sa /* i zavr{avaju se sa */. Evo kako to izgleda:
Moete i da svaku liniju posebno ogradite sa /* i */ i da tako napravite blok koji privla~i vi{e panje.
Ugne`davanje komentara }e "ugu{iti" PHP, pa ga treba izbegavati. Slede}i kod ne bi trebalo koristiti:
Ovo ne}e da funkcioni{e po{to PHP tra`i oznaku za kraj komentara */; kada je prona|e, pretpostavlja da je komentar zavr{en. To predstavlja problem, po{to komentar nije stvarno zavr{en, pa }e PHP zaklju~iti da tamo gde o~ekuje PHP iskaze postoji neki obi~an tekst.
20
PHP 5
Drugi tip komentara su komentari u jednom redu. Oni sadre tekst koji se nalazi samo u jednom redu. Za po~etak ovakvih komentara moete koristiti // ili #.
Ovakvi komentari su tako|e korisni, po{to se mogu postaviti u liniju u kojoj postoji i kod. PHP }e zanemariti sve {to je iza oznake # ili //:
Ove komentare mo`ete tako|e koristiti za kreiranje blokova komentara:
Da biste napravili ne{to {to zaista privla~i panju, moete da napi{ete:
U poslednje vreme preovla|uju komentari u jednom redu, po{to ih je lak{e napisati, tako da ne morate da brinete o njihovom zavr{etku. Komentari u vi{e redova ipak i dalje imaju svoje mesto, po{to se ~esto koriste na po~etku programa radi obja{njenja o ~emu je u tom programu re~. Oni se tako|e ponekad koriste kada se prave sopstvene funkci- je, u kom slu~aju komentar moe da objasni ~emu funkcija slui i kako se koristi. Nije lo{e da u svom kodu koristite komentare koji razja{njavaju {ta se de{ava. Sa druge strane, ako preterate, mo`ete da zaklonite poentu, ali je, ipak, gore da komentara uop{te nema.
