Psihijatrija uvod | Beleške od Psihijatrija

OPAZAJI

Abercepcija-svesno razumevanje opazenog

Percepcija-opazanje

Agnozije-poremecaj opazanja kod kog je ostecen psihoculni centar,dok je culni organ ocuvan(akusticne,opticke,taktilne)

Iluzije-pogresno prepoznavanje predmeta(moze I kod zdravih,premor,groznica,strah...)

Halucinacije-opazaji,bez postojanja predmeta(opticke,akusticke,vestibularne,mirisne,gustavne,senzitivne-kod psihoza)

Pseudohalucinacije-kod zdravih ljudi-ljuljanje pred ocima nakon voznje camcem...

Opticke halucinacije:fotomi,dugih konaca,deformisanih predmeta,vizije,autoskopske,ekstrakampalne I negativne

Akusticne halucinacije :elementarne ili akoazmi I slozene ili verbalne

Taktilne ili hapticne halucinacije-bol.dozivljava paresteziju(mravljenje)

Algo halucinacije-obmane u sferi senzibiliteta za bol

Crnetricne halucinacije-hal.dubokog senzibiliteta

Kohabitalne halucinacije-hal.polnog odnosa

Kinesteticne hal.-bolesnik oseca da mu se pomeraju udovi iako miruje

Antonov fenomen-fantomski ud

Refleksne haluci.-realan nadrazaj jednog cula daje haluc.drugog cula

Iktalne hal.-stereotipne halucinacije kod epi napada

PAZNJA

Paznja-usmeravanje I usredsredjivanje psihicke energije na odredjeni predmet ili situaciju

Tenacitet paznje-sposobnost da se paznja zadrzi na odredjenom predmetu onoliko dugo koliko je potrebno.(hipo I hiper tenac)

Vigilnost paznje-sposobnost da se paznja brzo premesta sa jednog predmeta na drugi I to prema potrebi.(hipo I hipervigilnost)

Hipovigilnost-ostecenje mozdanog tkiva

Hipervigilnost-kod dece,manicnih bolesnika,anksioznih

Hipotenacitet-neuroticni bol.

Hipertenacitet-kod depresivnih I sa sumanutim idejama

Aprosekcija-poremecaj paznje

Hipervigilna rasejanost-kod ucenika(tenacitet oskudan,a vigilnost povecana)

Hipertenacitentna rasejanost-kod naucnika(tenacitet povecan,a vigilnost smanjena)

PAMCENJE

Pamćenje-mogućnost usvajanja, zadržavanja i korištenja informacija

Upamcivanje-stvaranje engrama-traga u mozgu

Pamcenje u uzem smislu-zadrzavanje engrama

Secanje-reprodukcija upamcenog

Faze pamc.-1.Ultrakratka faza pamćenja traje samo nekoliko sekundi (električno pamćenje). Oba reverzabilna(radna) secanja

2.Kratka faza pamćenja -samo ukoliko su opažene informacije dovoljno snažne ili značajne(električno pamćenje)

3.Stvaranje engrama—dugotrajno pamćenje

4 . Višestruko opažanje iste informacije ili namerno ponavljanje u procesu pamćenja

Reprodukcija se doživljava svesno i odvija sena dva načina:

•prisećanjem ili ekforisanjem engrama bez objekta ili situacije koja je izazvala stvaranje tog otiska;

•rekognicijom, odnosno prepoznavanjem ranije doživljenog I upamćenog.

Učenje-ponavljano upamćivanje da bi se informacija trajno zadržala.

1.Kvantitativni poremecaji pamcenja: 1. Retrogradna amnezija-nastaje zbog gubitka svesti usled povrede mozga(nesećanje kratkog

perioda pre gubitka svesti).

2.Anterogradna amnezija- predstavlja nesećanje na neki vremenski period posle povrede

mozga,odnosno nakon osvešćivanja.

Samostalna anterogradna amnezija znači da je pacijent doživeo

posebnu specifičnu formu potresa mozga bez gubitka svesti usled

povrede glave.Umesto potpunog gubitka svesti doživeo je naglu izmenu stanja

svesti, odnosno suženu svest ili sumračno stanje,.

3. Amnezija dementnih manifestuje se teškim oštećenjem pam. i gubitkom inventara

znanja.

4.Amnezija u agnoziji je parcijalna amnezija i posledica jeagnostičkog poremećaja

opažanja.

usled oštećenja psihočulnog kortikalnog centra.

5.Amnezija fiksacije (neposobnost upamćivanja) se javlja kod Korsakovljeve psihoze i

demencije.

6.Hipermnezija-pojačana sposobnost sećanja određenih događaja iz pojedinih perioda

života.Javlja se u delirantnim stanjima, sumračnim epileptičnim stanjima,

7.Psihogena amnezija-nesećanje na neke određene događaje u jednom vremenskom

periodu (funkcionalna amnezija) (histerična amnezija, u stanjima besa, straha,

Delimični pregled teksta

Preuzmite Psihijatrija uvod i više Beleške u PDF od Psihijatrija samo na Docsity!

OPAZAJI

Abercepcija -svesno razumevanje opazenog Percepcija -opazanje Agnozije -poremecaj opazanja kod kog je ostecen psihoculni centar,dok je culni organ ocuvan(akusticne,opticke,taktilne) Iluzije -pogresno prepoznavanje predmeta(moze I kod zdravih,premor,groznica,strah...) Halucinacije -opazaji,bez postojanja predmeta(opticke,akusticke,vestibularne,mirisne,gustavne,senzitivne-kod psihoza) Pseudohalucinacije- kod zdravih ljudi-ljuljanje pred ocima nakon voznje camcem... Opticke halucinacije :fotomi,dugih konaca,deformisanih predmeta,vizije,autoskopske,ekstrakampalne I negativne Akusticne halucinacije :elementarne ili akoazmi I slozene ili verbalne Taktilne ili hapticne halucinacije -bol.dozivljava paresteziju(mravljenje) Algo halucinacije- obmane u sferi senzibiliteta za bol Crnetricne halucinacije- hal.dubokog senzibiliteta Kohabitalne halucinacije- hal.polnog odnosa Kinesteticne hal.- bolesnik oseca da mu se pomeraju udovi iako miruje Antonov fenomen- fantomski ud Refleksne haluci. -realan nadrazaj jednog cula daje haluc.drugog cula Iktalne hal. -stereotipne halucinacije kod epi napada PAZNJA Paznja- usmeravanje I usredsredjivanje psihicke energije na odredjeni predmet ili situaciju Tenacitet paznje -sposobnost da se paznja zadrzi na odredjenom predmetu onoliko dugo koliko je potrebno.(hipo I hiper tenac) Vigilnost paznje- sposobnost da se paznja brzo premesta sa jednog predmeta na drugi I to prema potrebi.(hipo I hipervigilnost) Hipovigilnost- ostecenje mozdanog tkiva Hipervigilnost -kod dece,manicnih bolesnika,anksioznih Hipotenacitet -neuroticni bol. Hipertenacitet- kod depresivnih I sa sumanutim idejama Aprosekcija -poremecaj paznje Hipervigilna rasejanost -kod ucenika(tenacitet oskudan,a vigilnost povecana) Hipertenacitentna rasejanost -kod naucnika(tenacitet povecan,a vigilnost smanjena) PAMCENJE Pamćenje- mogućnost usvajanja, zadržavanja i korištenja informacija Upamcivanje- stvaranje engrama-traga u mozgu Pamcenje u uzem smislu- zadrzavanje engrama Secanje- reprodukcija upamcenog Faze pamc.- 1.Ultrakratka faza pamćenja traje samo nekoliko sekundi (električno pamćenje). Oba reverzabilna(radna) secanja 2.Kratka faza pamćenja -samo ukoliko su opažene informacije dovoljno snažne ili značajne(električno pamćenje) 3.Stvaranje engrama—dugotrajno pamćenje

Višestruko opažanje iste informacije ili namerno ponavljanje u procesu pamćenja Reprodukcija se doživljava svesno i odvija sena dva načina: •prisećanjem ili ekforisanjem engrama bez objekta ili situacije koja je izazvala stvaranje tog otiska; •rekognicijom, odnosno prepoznavanjem ranije doživljenog I upamćenog. Učenje -ponavljano upamćivanje da bi se informacija trajno zadržala. 1.Kvantitativni poremecaji pamcenja: 1. Retrogradna amnezija-nastaje zbog gubitka svesti usled povrede mozga(nesećanje kratkog perioda pre gubitka svesti).

2. Anterogradna amnezija- predstavlja nesećanje na neki vremenski period posle povrede mozga,odnosno nakon osvešćivanja. Samostalna anterogradna amnezija znači da je pacijent doživeo posebnu specifičnu formu potresa mozga bez gubitka svesti usled povrede glave.Umesto potpunog gubitka svesti doživeo je naglu izmenu stanja svesti, odnosno suženu svest ili sumračno stanje,. 3. Amnezija dementnih manifestuje se teškim oštećenjem pam. i gubitkom inventara znanja. 4 .Amnezija u agnoziji je parcijalna amnezija i posledica jeagnostičkog poremećaja opažanja. usled oštećenja psihočulnog kortikalnog centra. 5. Amnezija fiksacije (neposobnost upamćivanja) se javlja kod Korsakovljeve psihoze i demencije. 6. Hipermnezija-pojačana sposobnost sećanja određenih događaja iz pojedinih perioda života.Javlja se u delirantnim stanjima, sumračnim epileptičnim stanjima, 7. Psihogena amnezija-nesećanje na neke određene događaje u jednom vremenskom periodu (funkcionalna amnezija) (histerična amnezija, u stanjima besa, straha,

Psihogena amnezija nije gubitak sećanja za određeni period, već za određene događaje. 2.Kvalitativni poremećaji pamćenja: 1. Obmana sećanja pod dejstvom aktuelnih događaja je česta i kod mentalno zdravih osoba.Zbog nekog neprijatnog događaja ili gubitka, osoba koja to doživi sklona je da u sećanju retrogradno "falsifikuje" ceo svoj život, bojeći ga"tamno".

2. Obmana sećanja pod dejstvom sugestije je nekritično prihvatanje tuđih stavova. 3. Kriptomnezija-nesvesni plagijat. 4. pseudomnezije-halucinacije sećanja-osoba se seća nečeg što se nije desilo, što nikada nije percipirano ni doživljeno. 5. Konfabulacija ili bolesna imaginacija-u parafreniji fantastici,Korsakovljevoj (alkoholičari) psihozi,u demenciji(popunjavaju praznine u secanju izmisljotinama) Vecinom su posledica povrede temporalnog reznja 3.Poremecaji vremenskog toka dogadjaja MISLJENJE Mišljenje- tok ideja i asocijacija usmeren prema cilju čiji je rezultat realno orijentisan zaključak. Govor -način izražavanja misli u funkciji komunikacije sa drugim ljudima I spoljašnjim svetom. Centri za govor se prevalentno kod dešnjaka nalaze u levoj hemisferi(Brokina zona), a levoruki imaju centre u obe hemisfere Vernikeov zona j e auditivni asocijativni korteks, omogućava razumevanje i interpretaciju informacija. Gerstmanov sindrom j e neuropsihološki poremećaj koji se karakteriše simptomima koji ukazuju na prisustvo donjeg parijetalnog režnaj dominantne hemisfere.obuhvata sledeće znake:

Disgrafiju/agrafiju: nesposobnost pisanja
Diskalkulija/akalculia: teškoće učenja i razumevanja matematike
Neprepoznavanje prstiju: nesposobnost razlikovanja prstiju
Levo-desno dezorijentacija
Poremećaj govora se odnosi na poremećaj brzine govora (ubrzan i
usporen), siromaštvo i sadržaj govora, dezorganizovan govor (tipičan za
SCH), mucanje, razne poremećaje tipa afazije, motorna, senzorna,
“žargon”, sintaktička, anomalija, globalna) i dizartrije.
Disprozodije-otsustvo fine melodike i modulacije, tzv. prozodije (gubitak
vokalne oscilacije).
Depresivni bolesnik govori jedva čujno i sa naporom, dok manični bolesnik govori bez prekida sa veselom modulacijom. Kopropregija → nevoljno korišćenje vulgarnih i opscenih reči, Konkretno mišljenje → konkretno misle mala deca i slaboumni odrasli odvija se na nivou čulnog saznanja pomoću konkretnih predmeta i razlikovanja tih predmeta prema osobinama koje se mogu opažati čulima Apstraktno mišljenje→ odvija pomoću pojmova i odlikuje savremenog odraslog čoveka normalne mentalne strukture. logičko, pojmovno i produktivno koristimo sledeće intelektualne operacije:Analiza,sinteza,konkretizacija, .apstrakcija,.indukcija,dedukcija. Intuitivno zaključivanje -na osnovu jedne premise koja je i sud I zaključak. Rasuđivanje -ona forma mišljenja koja osigurava logičku povezanost ideja. Poremećaji mišljenja po formi (način formiranja i izlaganja misli,povezivanja pojmova, tok i brzina izlaganja): 1. Patološka opširnost 2.Bradipsihija je usporen misaoni tok 3.Misaoni blok ili blok misaonog procesa je prekid toka misli.
Logoreja je ubrzani misaoni tok, odnosno govor 5. Bujica ideja je maksimalno izražena logoreja
Verbigeracija je besmisleno ponavljanje jedne misli 7. Perseveracija je nevoljno ponavljanje jedne reči,rečenice.u akutnom CVI.
Inkoherentno mišljenje je patognomonično za stanja dezorijentacije u delirijumu ili u demenciji.Karakteriše se time da su delovi rečenice logični ali između njih nema logičke veze. 9. Rasulo misli je poremećaj u govoru koji se javlja u pribranoj svesti a tipičan je za shizofrene psihoze. Poremećaji mišljenja po sadržaju: 1. Prisilni fenomeni su misli nametnute protiv volje.Prisilnu misao bolesnik doživljava kao stranu, nametnutu, kao nešto bolesno i aktivno se bori protiv nje,
Sumanute ideje- po svojoj suštini sadržajni poremećaj misaonog procesa u smislu zabluda nastalih na bolesnoj osnovi.Sumanute ideje su patognomonični simptom duševnih oboljenja, psihoza. Sumanutu ideju bolesnik doživljava kao svoje pozitivno i čvrsto uverenje, istinito. Ponaša se u skladu sa njom. Mehanizmi nastanka sumanutosti: interpretativan(interpretacija stvarnih doživljaja je suprotna zakonu logike),intuitivan(bolesnik zaključak svesno doživljava, ali je proces zaključivanja nesvestan),imaginativan(bolesnik sopstveno maštanje pretvara u verovanje I doživljava ga kao realnost) I halucinatoran(radi se o psihogenim halucinacijama, a ne o pravim halucinacijama i one potiču od projekcija njegovih nesvesnih sadržaja. 3.Zablude su poremećaji misaonog procesa i kod zdravih osoba zasnovane na neistinitim, netačnim ili nerealnim uverenjima.

osećanje krivice (griža savesti) → sekundarna emocija sa doživljajem da jenešto pogrešno učinjeno
ekstaza → najviši stepen ushićenosti
tuga → žalost zbog realnog gubitka, npr. smrti bliske osobe (razlikovala bise od depresije jer je “tugovanje” posle gubitka normalna pojava, ali vremenski ograničena i limitirana u pogledu intenziteta)
abreakcija → emocionalno olakšanje ili pražnjenje posle sećanja nekog bolnog iskustva (ovo brojni autori ne uključuju u klasične poremećaje,nego u karakteristike afekta)
ambivalencija (istovremeno i voli i mrzi) i gubitak kontrole impulsa-neki autori i ove poremećaje ubrajaju u poremećaje emocija, iako nam se čini da je ispravnij eda se uključe u poremećaje volje. VOLJA Volja se može definisati kao energija svesnog Ja, koja se ulaže u realizaciju svesne želje i namere ali i kao energija kojom svest koči, odlaže ili odbacuje neprihvatljive želje. Nevoljne radnje se odvijaju nezavisno od svesnog Ja, tj. svesne volje irazlikujemo ih kao:
— Refleksne radnje-urođene( akt gutanja, visina krvnog pritiska itd)
— Naučeni automatizmi predstavljaju radnje naučene još u detinjstvu, automatizovane, a odvijaju se bez učešća svesti.(hodanje, vožnja bicikla, skijanje)
— Prateći automatizmi ili sinkinetski pokreti predstavljaju nevoljne radnje kao pratioce voljnih radnji.(hod automatski prate sinkinetski pokreti ruku)
— Nagonske radnje se odvijaju po nekom od urođenih obrazaca reagovanja.
— Nevoljni mimički pokret je odraz emocionalnog stanja, nevoljno manifestovan karakterističnom ili određenom mimikom. **Voljna radnja je posledica namere svesnog Ja.Aktivnosti preduzete u svrhu realizacije te svesne namere su voljne radnje. POREMEĆAJI VOLJE I VOLJNIH RADNJI
Kvantitativni poremećaji volje i voljnih delatnosti**
1. Gubitak slobodne volje- odnosi se na nesposobnost individue da voljno odlučuje.
2. Slabost volje-Može se klinički manifestovati i potpunim gašenjem volje. Hipobulija ili slabost volje. Abulija je potpuno gašenje volje. Ambivalencija- individua ne može da napravi izbor između različitih ili suprotnih, a istovremenih motiva i želja. Kvalitativni poremećaji volje i voljnih delatnosti
1. Sugestibilnost-osobe koje lako podležu uticajima I sugestijama drugih,
1. Negativizam — ne prihvatanje ili aktivno suprotstavljanje predlozima i sugestijama drugih.
1. Katatoni sindrom ili katatoni stupor podrazumeva skup simptoma oštećene volje i voljnih aktivnosti.
1. Katalepsija — fenomen praćen posebnom ukočenošću mišića katatonih bolesnika.
1. Ehopatija — pojava u kojoj bolesnik ponavlja radnje koje vidi
1. Stereotipija — besmisleno ponavljanje iste radnje, istog pokreta, crtanje istog crteža, izgovaranje uvek iste rečenice ili iste reči.
1. Manirovanost — upadljivost u izvođenju neke radnje ili u govoru.Shizofreni bolesnik manifestuje često čitav niz manira u svom ponašanju,
1. Bizarnost — poremećaj voljne delatnosti u kome bolesnik nije samo upadljiv već i vrlo čudan, nesvojstvenog držanja i ponašanja. INTELIGENCIJA
Po Fridmanu (1974 g.) inteligencija je sposobnost lakog učenja ili sticanja sposobnosti. Stepen inteligencije je urođena datost.
Urođena inteligencija je dispozicija — mogućnost koja se tokom intrauterinog i ekstrauterinog razvoja može realizovati kroz brojne alternative.
Fenomenološka definicija inteligencije bi bila najpotpunija ako obuhvati najvažnije osobine inteligentnih ljudi. Te osobine bi bile:sposobnost pojmovnog apstraktnog mišljenja, sposobnost lakog učenja, kreativnost, tj. stvaralačka sposobnost rešavanja novih zadataka, logično rasuđivanje i shvatanje kao vrhunski kvalitet psihičkog života, sposobnost uviđanja i distinkcije bitnog od nebitnog u pojavama i stvarima,sposobnost kritičkog prihvatanja tuđih stavova i poređenje sa sopstvenim,sposobnost da se sopstveno znanje primeni na najkvalitetniji način u praksi. Numerički inteligencija se stepenuje količnikom inteligencije.
— Idioti — količnik inteligencije 0-20. • — Prosečno inteligentni — količnik 90-110.
—Imbecili—količnik inteligencije 20-50. • — Visoko inteligentni — količnik inteligencije 110-120.
—Debili—količnik inteligencije 50-70. • — Vrlo visoka inteligencija — količnik inteligencije 120-140.
— Tupi — stupidni — količnik 70-80. • — Genijalni — količnik inteligencije preko 140.
— Fiziološki tupi — količnik 80-90. OŠTEĆENJE INTELIGENCIJE- INTELEKTUALNI DEFICITI 1.Oligofrenije (Primarna slaboumnost)
1. Nasleđe (Downov sindrom)
1. Urođenost –intrauterinih afekcija mozga
1. Oštećenje mozga u ranom detinjstvu postnatalno
1. Nutritivna karencija u ranom detinjstvu, posebno u prvoj godini,može biti uzrok slaboumnosti

Stepeni oligofrenije:

Debilnost je najblaži stepen primarne slaboumnosti
Imbecilnost — podrazumeva koeficijent inteligencije od 20 do 50.Nisu za samostalan zivot
Idiotija — najteži stepen slaboumlja, IQ (količnik inteligencije) od 0 do20.Telesno deformisane, stigmatizovane, sa oštećenjima čula, nikada ne nauče da govore nijednu reč. Ne mogu steći minimalne higijenske navike 2.Demencije (Sekundarna slaboumnost)-nastaju nakon dostignutog normalnog nivoa intelektualnog razvoja, tj. inteligencije.

Demencija je gubitak razvojno dostignutih intelektualnih sposobnosti I koeficijenta inteligencije.
Etiologija demencija je u strukturnoj leziji moždanog tkiva, tj. neurona.

Reparabilne, reverzibilne —dugovremene hronične zloupotrebe etil-alkohola
Nepopravljive demencije, ireverzibilne — trajna stanja izazvana traumatskim lezijama mozga, atrofijom mozga... Demencije se dele i prema lokaciji moždane lezije i mogu biti sledeće.
Globalne demencije — moždana lezija je globalna,
Lakunarne demencije— posledica žarišnih, fokalnih oštećenja mozga. Pseudodemencija predstavlja nesvesnu simulaciju demencije. Depresivna pseudodemencija→ znaci demencije u epizodi depresije Shizofrena demencija se javlja u ranoj fazi shizofrenije i posledica je funkcionalnog poremećaja mentalne aktivnosti mozga Molekularna demencija se javlja u odmakloj fazi shizofrenije i klinički je slična globalnoj demenciji NAGONI-INSTINKTI — MOTIVI

Nagoni su kod čoveka nasleđeni i urođeni obrasci ponašanja.
Teorijski, nagoni su energetski generatori ukupne ljudske psihičke aktivnosti.
1) vitalni- nasleđeni i urođeni složeni obrasci ponašanja čoveka; uslov su biološke egzistencije individue i ljudske vrste.Vitalni nagoni se dele na:
a) nagon samoodržanja(Nagon življenja, Nutricioni nagon)
b) nagon održanja vrste(Seksualni nagon , Roditeljski nagon) 2) socijalni — koji su zapravo sekundarni, stečeni, društveni,psihosocijalni motivi.

Afilijativni motiv ili gregarni motiv (affiliatio— savez) po svojoj suštini je potreba osobe da sa drugim ljudima funkcioniše udružena u zajednicu koju tako razvija i održava. 2.Motiv radoznalosti i saznanja podrazumeva trajnu potrebu za novim saznanjima I vestinama 3. Motiv samopotvrđivanja je zapravo stalna potreba individue za autoafirmacijom
Motiv za položajem u društvu
Nagon za igrom, razonodom
Altruistički nagon je motiv da se pomogne drugom bez obavezne recipročnosti
Motiv za radom Povišenje nagona za životom u psihopatološkom smislu viđa se u sklopu sindroma hiperhormije (manija) Sniženje nagona za životom do potpunog gašenja želje za životom fenomenološki prati depresivne duševne poremećaje Samoubistvo ili suicid, odnosno fenomen samouništenja, u kliničkoj psihijatrijskoj praksi se manifestuje kroz sledeće fenomene.

a) Suicidalna ideja — bolesnik razmišlja o sopstvenoj bezvrednosti, kao i bezvrednosti svog života i razmatra mogućnost da ga prekine,odnosno da se ubije.
b) Suicidalna tendencija — bolesnik u misaonom procesu donosi odluku da se ubije i počinje da pravi plan i preduzima određene mere, recimo prikuplja sredstva za realizaciju samoubistva (oružje, lekovi itd.)
c ) Tentamen suicidi je sam pokušaj samoubistva, tj. neuspešno I rerealizovano samoubistvo.
d) Suicidum — realizovano samoubistvo, odnosno ostvarenje nameravane a dobrovoljne smrti (mors voluntaria). Demonstrativna samoubistva — završavaju se uglavnom na nivou tentamena suicidi i čine ih osobe sa neurotičnim nivoom poremećene skladnosti svoje mentalne ukupnosti.Treba znati da se nekada pokušaj demonstrativnog samoubistva samo iz rentne namere zadesno ipak završi fatalno. Indukovano samoubistvo → navođenje sugestibilne osobe od strane induktora Pasivnog samoubistva -namerno dolazi u situaciju da radi nedozvoljene radnje izlažući sebe riziku da ga drugi ubije. Najčešće je suicidalno ponašanje prisutno kod depresije, SCH, poremećaj ličnosti, bolesti zavisnosti. Kvantitativni poremećaji nutricionog nagona

Anoreksija je kvantitativni poremećaj nutricionog nagona u smislu smanjenja apetita.
Bulimija je bolesna proždrljivost,nakon toga sledi namerno povracanje
Vučja glad — fames lupina je fenomenološki manifestacija bolesne proždrljivosti u kriznim situacijama kada nema hrane.
Polifagija i polidipsija je povećana potreba za hranom i tečnošću, a posledica je endokrinih bolesti.
Obesitas (gojaznost) — je posledica polifagije i masovna pojava,posebno u razvijenim zemljama sveta.

Psihijatrija uvod, Beleške od Psihijatrija

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite Psihijatrija uvod i više Beleške u PDF od Psihijatrija samo na Docsity!

OPAZAJI