Docsity
Docsity

Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u


Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan


Školska orijentacija
Školska orijentacija


Психологија тестови 2, Vežbe od Istorija

psihologija2 opsta psihologija;

Tipologija: Vežbe

2015/2016

Učitan datuma 16.07.2016.

Rambo789
Rambo789 🇸🇷

4.3

(3)

5 dokumenti

1 / 5

Toggle sidebar

Ova stranica nije vidljiva u pregledu

Ne propustite važne delove!

bg1
1. Две речи које описују један психички доживљајза просте чулне квалитете, као што су плаво,
црвено, кисело, горко, тврдо, хладно итд. су:
a. Опажање и пажња
b. Мишљење и учење
c. Осет и осећај
d. Осећај и осећања
2. Жалост, радост, бес, непријатност су:
a. Осет и осећај
b. Осећања
c. Опажај
d. Пажња
3. Чист, непосредан ''сиров'' чулни податак, који настаје као резултат дејства дражи на чулне органе је:
a. Осећај
b. Опажај
c. Осећање
d. Пажња
4. Када се простим чулним подацима придружи и извесно знање и значење, реч је о:
a. Осећају
b. Опажају
c. Осећање
d. Пажња
5. Одраслом човеку осећаји су увек садржани у оквиру ____________.(допуни)
6. Боја предмета је објективан феномен (осећај).
a. Тачно
b. Нетачно
7. Дражи за које су се развили посебни чулни органи називају се:
a. Егзистенцијалне дражи
b. Специфичне дражи
c. Адекватне дражи
8. Око региструје светлосне таласе у опсегу:
a. Од 200 до 500 милимикрона
b. Од 300 до 600 милимикрона
c. Од 400 до 700 милимикрона
d. Од 500 до 800 милимикрона
9. Ухо региструје само таласе у опсегу:
a. Од 14 до 18 000 трептаја/секунди
b. Од 15 до 19 000 трептаја/секунди
c. Од 16 до 20 000 трептаја/секунди
d. Од 17 до 21 000 трептаја/секунди
10. Најмања јачина дражи која је потребна да би се имао и највећи осећај назива се:
a. Горњи праг дражи
b. Доњи праг дражи
c. Неадекватна драж
d. Адекватна драж
11. За дражи које нису имале значаја у току еволуције називају се:
a. Адекватним дражима
b. Неадекватним дражима
12. Заснован на искуству и на асоцијацији осећаја је:
pf3
pf4
pf5

Delimični pregled teksta

Preuzmite Психологија тестови 2 i više Vežbe u PDF od Istorija samo na Docsity!

1. Две речи које описују један психички доживљај – за просте чулне квалитете, као што су плаво,

црвено, кисело, горко, тврдо, хладно итд. су:

a. Опажање и пажња

b. Мишљење и учење

c. Осет и осећај

d. Осећај и осећања

2. Жалост, радост, бес, непријатност су:

a. Осет и осећај

b. Осећања

c. Опажај

d. Пажња

3. Чист, непосредан ''сиров'' чулни податак, који настаје као резултат дејства дражи на чулне органе је:

a. Осећај

b. Опажај

c. Осећање

d. Пажња

4. Када се простим чулним подацима придружи и извесно знање и значење, реч је о:

a. Осећају

b. Опажају

c. Осећање

d. Пажња

5. Одраслом човеку осећаји су увек садржани у оквиру ____________.(допуни)

6. Боја предмета је објективан феномен (осећај).

a. Тачно

b. Нетачно

7. Дражи за које су се развили посебни чулни органи називају се:

a. Егзистенцијалне дражи

b. Специфичне дражи

c. Адекватне дражи

8. Око региструје светлосне таласе у опсегу:

a. Од 200 до 500 милимикрона

b. Од 300 до 600 милимикрона

c. Од 400 до 700 милимикрона

d. Од 500 до 800 милимикрона

9. Ухо региструје само таласе у опсегу:

a. Од 14 до 18 000 трептаја/секунди

b. Од 15 до 19 000 трептаја/секунди

c. Од 16 до 20 000 трептаја/секунди

d. Од 17 до 21 000 трептаја/секунди

10. Најмања јачина дражи која је потребна да би се имао и највећи осећај назива се:

a. Горњи праг дражи

b. Доњи праг дражи

c. Неадекватна драж

d. Адекватна драж

11. За дражи које нису имале значаја у току еволуције називају се:

a. Адекватним дражима

b. Неадекватним дражима

12. Заснован на искуству и на асоцијацији осећаја је:

a. Осећање о објекту

b. Опажај објекта

13. Најистакнитији психолошки правац у 20. Веку , а назив му потиче од немачке речи gestalt, што значи

склоп, сложај, обличје, целина: _________________________.

14. Осећаји се могу непосредно и посредно организовати у опажајне целине, према законима које су они

открили и назвали законима организације дражи у опажаје су тврдили __________________.

15. Постоји тенденција да се просторно и временски блиске дражи опажају као целина. Према закону:

a. Сличности

b. Близине

c. Симетричности и добре форме

d. Континуитета и заједничке судбине

16. Постоји тенденција да се сличне дражи организују у једну целину.Закон:

a. Близине

b. Симетричности и добре форме

c. Сличности

d. Континуитета и зајеничке судбине

17. Закон који казује да се група тачака на пресеку праве и криве линије не опажа као целина већ као

делови линија који се пресецају је:

a. Симетричности и добре форме

b. Близине

c. Континуитета и заједничке судбине

d. Сличности

18. Закон који казује да се дражи које образују неку правилну фигуру опажају као целина је:

a. Близине

b. Симетричности и добре форме

c. Сличности

d. Континуитета и заједничке судбине

19. Опажај је прост збир осећаја.

a. Тачно

b. Нетачно

20. Опажај је организована целина - ___________.

a. Тачно

b. Нетачно

21. Улогу у изградњи опажаја може да има:

a. Наслеђе

b. Искуство

c. Активност појединца

22. Речи страног језика биле би празни и бесмислени звуци без:

a. Искуства

b. Наслеђа

c. Активности појединца

23. Правилну звучну перцепцију омогућује познавање:

a. Граматике

b. Историје

c. Језика

d. Лексике

24. Психолог који је сакупљао податке о људима, који су након операције очију прогледали. Код њих се

најбоље види шта је у опажању урођено, а шта научено (стечено). Реч је о: ____________.

25. Људи се неопажањем бране од непријатних дражи и информација. У питању је ___________ одбрана.

c. Колерички

d. сангвинички

37. С опуштеним цртама лица и поспаним изгледом; одликује га слабо реаговање и незаинтересованост.

a. Меланхолички

b. Сангвинички

c. Колерички

d. Флегматички

38. Правилне и смирене црте лица; сталожена особа.

a. Сангвинички

b. Флегматички

c. Колерички

d. Меланхолички

39. Најчешће грешке које произилазе из природе процеса опажања особа _________________.

40. Последица дејства прве импресије на тумачењу каснијих података је:

a. Личне теорије

b. Хало-ефекат

c. Неоправдане функционалне аналогије

d. Упрошћавање

e. Стереотипност

f. Атрибуција

41. Неке црте се увек јављају заједно.

a. Личне теорије

b. Хало-ефекат

c. Неоправдане функционалне аналогије

d. Упрошћавање

e. Стереотипност

f. Атрибуција

42. Закључивање из одређених физичких о одређеним психичким особинама је:

a. Личне теорије

b. Хало-ефекат

c. Неоправдане функционалне аналогије

d. Упрошћавање

e. Стереотипност

f. Атрибуција

43. Оцењивање људи као особа које поседују само неколико јасно изражених и међусобно усклађених

особина, а не као особа сложених по својим својствима, која се не манифестују.

a. Личне теорије

b. Хало-ефекат

c. Неоправдане функционалне аналогије

d. Упрошћавање

e. Стереотипност

f. атрибуција

44. Тенденција да се свим припадницима неког занимања или одређеног положаја придају исте особине.

a. Личне теорије

b. Хало-ефекат

c. Н.ф. аналогије

d. Упрошћавање

e. Стереотипносст

f. Атрибуција

45. Неоправдано придавање одређених особина свим припадницима одређеног народа је

_______________________________.

46. Процес закључивања о узроцима понашања особе која се опажа:

a. Личне теорије

b. Н.ф.аналогије

c. Хало-ефекат

d. Упрошћавање

e. Стереотипност

f. Атрибуција

47. Трајна или бар релативно трајна, промена индивидуе, која се под одређеним условима може

манифестовати у њеној активности и која је резултат претходне активности индивидуе је:

a. Памћење

b. Заборављање

c. Мишљење

d. Учење

48. Два најважнија чиниоца који одређују развој и природу човека и његовог понашања су:

a. Наслеђе

b. Искуство

c. Учење

d. Мишљење

e. Замишљање

49. Привикавање; на дражи које се понављају се слабије реагује и на крају сасвим престаје. Организам

учи да не реагује.

a. Сензитизација

b. Учење по моделу

c. Учење увиђањем

d. Хабитуација

e. Класично условљавање

f. Стицање сензо-моторних вештина

g. Инструментално учење

50. Повећана осетљивост организма, која настаје услед понављања интензивних и опасних дражи.

a. Хабитуација

b. Инструментално учење

c. Учење увиђањем

d. Класично условљавање

e. Сензитизација

f. Учење по моделу

g. Стицање сензо-моторних вештина