Психологија 3
1. Мишљење је когнитивни процес у коме се оперише симболима да би се
дошло до нових сазнања о битним односима међу појавама. Користи се за
решавање проблема, закључивање и доношење одлука.
2. На пример, мајмун има способност да мисли, али је његово размишљање
ограничено само на оно што тренутно види. Човек може да мисли и о
стварима које тренутно не види - то се зове апстрактно мишљење. Главна
ствар која човеку ово омогућава је говор, односно, познавање значења речи.
На пример, човек прво размишља и разговара о лету на Месец, па се то касније
изведе у стварности. Из овога можемо закључити да мишљење замењује
физичку активност и зато се мишљење шире дефинише као симболичка
активност.
3. Дакле, апстрактно мишљење је мишљење помоћу појмова, а појмови су
апстрактни и представљају заједничке карактеристике једне класе појава.
4. Мишљење се одвија на следећи начин:
1) Проблем се открива,
2) Дефинише се (анализира се),
3) Формулише се претпоставка како се тај проблем може решити,
4) Провера да ли је решење тачно.
5. Када приступамо дефинисању неког проблема, морамо размишљати у
одређеном смеру како га све можемо решити. На пример, у случају мајмуна
Султана би то било: “Недостаје ми нешто чиме бих дохватио ону банану горе”.
Ово овде се зове мисаона дирекција или усмерење - усмераваш мисли на то
шта ти је потребно да би решио проблем. Од овога зависи да ли ће се проблем
правилно дефинисати и касније решити. Након овога следи формулисање
претпоставке: “Можда бих оним штапом тамо могао спустити банану!”. Након
овога се претпоставка изведе, па се провери да ли је успело или није.
6. Како смо мало пре имали апстрактно мишљење, тако имамо и конкретно
мишљење које је скроз супротно томе. Ова врста мишљења се односи само на
ствари које видимо испред себе. Мајмуни имају могућност само овако да
размишљају, док људи могу размишљати и апстрактно.
7. Конвергентно и дивергентно мишљење су две стратегије мишљења.
Конвергентно се користи када проблем има само једно реалистично решење
(нпр. задатак из математике на тесту), док дивергентно служи да сагледа
проблем из више углова и дође до разних могућих решења (није обавезно да
сва решења до којих се овде дође буду изводљива у стварности). У сложеним
ситуацијама, користе се обе стратегије мишљења. На пример, имамо ситуацију
да је некоме потребан новац у животу. Дивергентним мишљењем ће особа
доћи до две солуције: да га украде или да га сам заради. Након тога ће
конвергентним мишљењем особа да дође до опције која је боља и
реалистичнија тако што ће увидети предности и мане за оба приступа
проблему.
