Preuzmite Puškice- Šumarstvo i više Rezime u PDF od Fitofarmacija samo na Docsity!
Standardizacija – predstavlja donošenje i primenu propisa u određene oblasti ljudske delatnosti i postizanje maksimalne ekonomičnosti vodeći računa o funkcionalnosti i sigurnosti. Standardizacija mora biti zasnovana na proverenim naučnim rezultatima i tehnološkim dostignućima sa jedne i na sporazumu svih zainteresovanih sa druge strane. Ciljevi stan. su: opšta ekonomičnost (rentabilnost), lakše sporazumevanje u procesu rada, bezbednost i zaštita života i okoline, zaštita interesa potrošača i društva i odstanjivanje brana (prepreka) u trgovini. Pojedinačne oblasti primene stan. su: 1.merne jedinice, fizičke konstante i etalone 2.tehnologije i simbolična označavanja 3.proizvode i proizvodne procese 4.sigurnost osoblja, materijala i okoline Prema nivou standardi mogu biti: međunarodni(ISO standard), regionalni (EU standard), nacionalni ili državni (JUS, DIM), granski (drvnoprerađivačka industrija) i interni (na nivou fabrike). Svaki niži standard treba da se usaglasi sa višim. JUS standard - oznaka je: JUS. . .. Npr: JUS A.AO.010., JUS D.A1.O44 (za određivanje gustine drveta), JUS D.A1.043 (za određivanje sadržaja vlage u drvetu), JUS D.B.021 (za brikete). Pri izradi JUS korišćene su preporuke ISO standarda. Primena JUS-a je zakonska obaveza, a ako ga nema koristi se neki međunarodni standard. Tolerancije – Nesavršenost izrade potiše od nesavršenosti uređaja. Apsolutna tačnost nije preduslov za izrađivanje mašinskih delova. Za procenu dozvoljenog odstupanja bitna su dva uslova: funkcija u okviru mašinskog sistema i ekonomičnost izrade. Dozvoljena odstupanja (tolerancije) mogu biti: 1.tolerancije dužinskih mera 2.tol. oblika i položaja 3.tol. kvaliteta obrađenih površina Tolerancije dužinskih mera – se prema preporuci JUS R.286. odnose na delove kružnog preseka ali i na druge oblike. Posebne tolerancije idu na spoljne, a posebne na unutrašnje mere. Spoljne mere se označavaju malim slovom d i obuhvata se pipcima mernog instrumenta. Unutrašnja mera se označava velikim slovom D i obuhvata pipke mernog instrumenta. Postoje i tri neodređene mere koje se ne mogu
definisati ni kao unutrašnje ni kao spoljašnje. Osnovne veličine tolerancija : Ds,ds- stvarna mera(ustanovi se merenjem na izrađenom predmetu rada i u nju je uključena netačnost merenja); D,d- nazivna,nominalna mera (za definisanje odstupanja); Dg,dg- gornja granična mera, Dd,dd- donja g.m.- ove mere su najveća (najmanja) vrednost koju stvarna mera može imati da bi izradak bio ispravan; T,t- tolerancija je razlika između gornje i donje granične mere.
Ag,Ad- gornje i donje granično odstupanje
Tolerancijsko polje je ograničeno sa Ag i Ad. Svaka tolerancija je određena veličinom tolerancijskog polja, visinom i položajem t.polja u odnosu na... Naleganje je odnos dva dela (osovine i rupe) istih nazivnih mera (sklopne mere na crtežu), a proističe iz razlike njihovih stvarnih mera pr sklapanja. Zazor je razlika stvarnih mera osovine i rupe za slučaj da je stvarna mera rupe veća od stvarne mere osovine. Zazor je pozitivna veličina. Postoje gornji, donji i stvarni zazor. Naleganje je labavo gde se spojeni delovi mogu pomicati bez upotrebe sile. U suprotnom govorimo o preklopu kada je stvarna mera osovine veća od stvarne mere rupe. Imamo čvrsto naleganje, delovi se ne mogu pomicati u sklopu bez delovanja neke sile. Neizvesno naleganje- kad postoji ili mali zazor ili mali preklop. Tad sedelovi mogu pokretati uz delovanje malih sila. Postoji : sistem zajedničke spoljašnje mere i sistem zajedničke unutrašnje mere. Tolerancije oblika i položaja- T.o. definišu odstupanje površine od njenog geometrijski idealnog oblika. Njima se propisuje zona tolerancije u kojoj se ta stvarna površina može naći. Pravnost: osa nekog elementa odstupa (nije prava). Onda se propiše tol.polje oblika cilindra u kome to odstupanje prave možeda ide.
Ravnost: tolerisana površina mora ležati između dve paralelne ravni koje su na rastojanju 0.05mm. ravnost definiše odstupanje površina od idealnog geometrijskog oblika.
Krunost:
Cilindričnost:
Tolerancije položaja - obuhvataju tolerancije pravca i tolerancije mesta ili tačnosti obrtanja. Definišu dozvoljena odstupanja od geometrijski idealnog položaja dvaju ili više elemenata u odnosu jedan prema drugome. Perelelnost:
Upravnost:
Tolerancije kvaliteta površine - Površine izgrađenih delova nisu idealno ravne već su hrapave sa naizmeničnim udubljenjima i ispupčenjima koja određuju mikrogeometriju površine, zato je od posebnog ynačaja propisati željeni kvalitet obrađene površine i projektovati tehn. proces tako da se željeni kvalitet na izlazu ostvari. To se zove i upravljanjem kvalitetom. Postoji 12 klasa hrapavosti koje su prema JUS-u obeležene od N1 do N12. Koju ćemo klasu izabrati zavisi od tehnološkog postupka formiranja površine (vrste obrade) i srednjeg aritmetičkog odstupanja profila (Ra) kao pokazatelja hrapavosti. Klasa N12 je najlošija (Ra=50μm),a N1 je najbolja (brušenje, poliranje, Ra= 600 μm). Radni naponi u delovima mašinskih sistema - Opterećenja izazivaju naprezaja u materijalu. Mera tih naprezanja su naponi. Stanje izazvano opterećenjima u kome osnovni deo više ne može da vrši svoju funkciju nazivase kritično stanje. Za racionalno projektovanje i sigurnost u toku rada potrebno je poznavanje svih parametara radnog napona koji dovode do pojave kritičnog napona (stanja) i to:amplitudu i raspodelu napona na opasim mestima na delu, način promene napona u toku rada (učestalost promene), broj očekivanih ciklusa promena napona u radnom delu. Masa materijala biće dobro iskorišćena ako su naponi u svim tačkama zapremine približno ujednačeni, a to se postiže ako se duž dela (nosača) veličina
poprečnog preseka menja srazmerno opterećenju, a oblik preseka prilagodi rasporedu napona. Koncentracija napona :
Na mestima promene poprečnog preseka dolazi do porasta napona u odnosu na njegovu nominalnu vrednost. Primer koncetracije napona je površinski pritisak u spoju dva dela istih prečnika (najveći je p u vertikalnoj ravni). Površnski pritisak je najveći neposredno ispod dodirne površine i zavisi od vrste sile, dužine ostvarenog kontakta i prečnika.
Promena radnih napona - a)jednosmerna jednociklusna promena napona (napon je pozitivan i imamo zatezanje) b)jednosmerna početna jednociklusna promena napona (početno opterećenje je nula) c)simetrično naizmenična (pozitivne i negativne amplitude) Ispitivanja mašinskih delova- mogu biti mehanička, tehnološka, fizička i hemijska. Mehanička ispitivanja - karakterišu svojstvo materijala poddejstvom spoljašnjeg opterećenja (sila,momenta,spregova) i imaju važnu ulogu u oceni kvaliteta i podibnosti primene dele pod određenim uslovima: 1 .Ispitivanje istezanjem- iz dela koji se ispituje izreže se više epruveta pa se one ispituju na istezanje na kidalici. Sile su istog inteziteta i pravca. P- granica proporcionalnosti; E- granica elastičnosti; R- granica razvlačenja; T- granica tečenja; M- granica za kidanje; Z- kidanje. O-P: linearna promena napona, samo u tom području važi Hukov zakon. R- E: područje elastičnosti (nakon prestanka dejstva opterećenja sile epruveta se vraća u prvobitni položaj). E-R: područje plastičnosti. R-T: napon raste, a Jungov modul opada i dolazi do omekšavanja materijala. T-M: očvršćavanje materijala, napon i J.modul rastu. U tački M: zatezna čvrstoća (jačina materijala na kidanje). Nakon Z: kidanje, lom epruvete. Usled istezanja dolazi do smanjenja (kontrakcije) poprečog preseka.
Poasonov koeficijent je odnos relativnog smanjenja prečnika epruvete i njenog relativnog izduženja. 2.Smicanje- Za razliku od istezanja, sile ne deluju duž iste napadne linije, već su paralelne. Sile su istog pravca, suprotnog smera i na rastojanju h. 3.Ispitivanje tvrdoće- otpor kojim se neko čvrsto telo suprodstavlja prodiranju nekog drugog čvrstog tela u njega. Postoje: statičke metode (dejstvo sile je statičko- Brinelova, Rokvelova metoda) i dinamičke metode (dejstvo sile je udarno- Poldijeva) Brinelova metoda- utiskivač je kuglica; prečnik otiska u materijalu se meri u dva upravna pravca. Za drvo sile su 100,500,1000N, kuglica pravo prodire u drvo 15s do dostizanja potrebne sile pod kojom se drži 30s, a zatim se vrši rasterećenje 15s. Prednosti: dobija se veći otisak čime se izbegava uticaj tvrdoće lokalizovanih manjh mesta (čvorovi na drvetu), možemo dobiti orjentacioni podatak o zateznoj čvrstoći (Rm), velika preciznost. Mane: sporost izvođenja (loše pri serijskim ispitivanjima), oštećene površine (loše za gotove komade), nemogućnost ispitivanja vrlo velike tvrdoće. 4.Ispitivanje žilavosti- Žilavost je svojstvo materijala da se plastično deformiše pre razaranja. Ako do razaranja dolazi posle sasvim malih plastičnih deformacija ili bez njih u pitanju je krtost. Krtost je suprotno od žilavosti. Postoji dinamička i statička žilavost. Dinamička se ispituje na Šarpijevom klatnu. Struktura materijala - Materija se deli na supstancu i fizičko polje. Supstanca može biti čvrsta (kristalni i amorfni oblik). Kristalna rešetka ima pravilan oblik geometrijskog tela (molekuli su u temenima tih tela). Amorfna supstanca ima nepravilan oblik, molekuli raspoređeni haotično. Kristali imaju tačno određena fizička svojstva (T.T, T.K. i T.O.), kod amorfnih tela to nije slučaj. Fizička svojstva : opisuju se fizičkim veličinama, a to su: gustina, specifična zapremina, toplotni kapacitet (specifična toplota), toplotna provodljivost, elektro-provodljivost... Hemijska svojstva : sposobnost da materijal stupa u hemijske reakcije sa drugim materijalima. Kod metala pod dejstvom atmosferskih prilika dolazi do korozije. Mehanička svojstva : karakterišu ponašanje materijala pod dejstvom spoljašnjeg opterećenja. Čvrstoća je maksimalni napon u materijalu
kojim se on suprodstavlja spoljašnjem optećenju (čvrstoća na zatezanje, pritisak, savijanje, uvijanje, izvijanje, smicanje...). Tvrdoća, elastičnost, plastičnost... Tehnološka svojstva : podrazumevaju ponašanje materijala pri određenim postupcima obrade (kovnost, obradivost materijala skidanjem strugotine- pordazumeva podobnost materijala da mu se sa površine skida strugotina željene debljine, obradivost materijala zavarivanjem, o.m. kaljenjem- zagrevanje i naglo hlađenje u vodi, o.m. livenjem- podrazumeva sposobnost materijala da ispunjava sve šupljine u kalupu, tečan materijal se puni u kalup i ohladi) Vrste mašinskih materijala- podela na: metale i nemetale. U metale spadaju obojeni (Cu i njegove legure, Al sa legurama, titan i sl) i crni metali (legure Fe tj. čelik i livena gvožđa). U nemetale spadaju: plastične mase (PVC), drvo, koža, staklo, keramika, kompozitni materijali (spajaju se dva ili više materijala i dobija kompozit željenih svojstva). Tehničko gvožđe - Hemijski čisto Fe je meko iskupo pa se kao takvo ne koristi u tehnici. Sirovo (tehničko) Fe se koristi u tehnici, dobija se iz visokih peći i to topljenjem i čistog i starog gvožđa koji se koristi kao regenerator. Razlikuje se belo sirovo (za dobijanje čelika) i sivo sirovo gvožđe (za dobijanje sivog liva). Čelici i livena gvožđa su vrste tehničkog gvožđa. Čelici su legur Fe i C (>1,7-2% C), a livena gvožđa su legure sivog livenog Fe i C (<1.7- 2% C). Pored Fe i C u čeliku postoje i primese (Si, Mn...) i nečistoće (P,S) koje utiču na mehanička i tehnološka svojstva čelika i sivog liva. Pored ovih postoje i neobavezni (legirajući) elementi koji se mogu dodati u procesu legiranja (Cr, Mo, Ni, Cu). Čelici - dele se prema nameni, hemijskom sastavu, strukturi i načinu izrade i isporuke. Najbitnija je podela prema nameni. Označavanje čelika je regulisano standardom JUS C.BO.002. ukupna oznaka ima tri dela: Č.XXXX.XX. Ako je prva cifra 0 onda je u pitanju ugljenični čelik sa negarantovanim hemijskim sastavom. Druga cifra je 0-9 i predstavlja zataznu čvrstoću (4- z.č. je 400-490 N/mm2). Druge dve cifre u osnovoj oznaci označavaju pripadnost odgovarajućoj grupi. Ako je prva cifra 1 onda je to ugljenični čelik sa garantovanim hem. sastavom. Druga cifra je 0-9 i označava desetostruku vrednost
-ZAKOVANI SPOJEVI-Zakovica se glavom spaja u otvor delova kiji se spajaju,I udarcima se ili pod pritiskom formira druga glav Glava zakovice steze delove koje spaja I sprecava njihovo relativno pomeranje.Spajaju se celicne kon- strukcije,limovi I profili malih de- bljina.Prema nacinu postavljanja sastavka razlikujemo:suceoni I pr- eklopni spoj.Kod suceonog sasta- vcise spajaju celom povrsinom,a kod preklopnog samo krajevima. Zakivci mogu biti u jednom ili vise redova.Raspored zakivaka u redovima moze biti paralelan ili naizmenican.Sitne zakovice(pre- cnik tela do 9mm)zakivaju se u hladnom,a krupne(prec. 10-37)u toplom stanju.Prema obliku glave zakovice mogu biti sa poluokruglom,pljosnatom,socivas- tom,trapeznom,upustenom glav. PRORACU. ZAKOVANIH S.- 1)nenaponska veza-kod nje sastavci koji su u spoju mogu da klizaju jedan u odnosu na drugi. Primeri:kod dizalica,mostova,gre- da, postolja,sl.,gde su usled term- ickih I mehanickih opterecenja p- risutne izvesne dilatacije sto je p- osebno izrazeno kod sastavaka od razlicitog materijala.Zakivci su opt- ereceni na: a)smicanje-F=nIF 1 =nI** τ sdd^2 ***** π / 4 b)Povrsinski pritisak F=nF 1 =npA 1 =np** δ d Gde su: n-br. Sastavaka u vezi;F 1 - sila po jednoj zakovici; τ sd- dozvoljeni napon na smicanje zakovice;d-precnik zakovice;p- doznoljeni povrsinski pritisak;A 1 dodirna povrsina zakivka I sastavka. 1)naponska veza-kad je spoj ostv- aren naponskom vezom sastavci ne klizaju vec su cvrsto pritisnuti jedan na drugi pa se sila trenja suprostavljapoprecnoj sili F F=nIF 1 =nI*** μ ***** σ zdd*^2 ***** π /4, gde su: μ - koeficijent trenja; σ zd-dozv. Napon na istezanje zakivka. Materijal I oznacavanje zakovica- Materijal za zakovice treba da bude slicnog sastava kao I spojeni delovi,zbog priblizno istih toplot- nih dilatacija I zbog eleminisanja pojave elektroerozije.Najcesce se koristi celik za zakovice JUS C.B0.506,Moguce je koristiti bakar,mesing I Al-legure koji se primenjujue kod konsrukcije ma- nje mase. Oznacavaju se nazivnim precnik- om(d),duzinom (l),standardom kome pripadaju I materijalom.
ZAVARENI SPOJEVI-
Zavarivanje je jedan od nacina spajanja materijala u neraskidivu vezu.Spoj se moze ostvariti toplje-
njem ili pod pritiskom.Topljenjem se topi materijal na mestu spoja uz dodavanje dodatnog materijala ili bez njega.Postupci:gasno,elektrol- ucno,pod troskom,plazmom,elekt- ronskim snopom,laserom,sl.Zavar- ivanje pritiskom ostvaruje se omeksavanje materijala na mestu spoja pod dejstvom pritiska ili uda- rca.Moze biti:nahladno,elektrootpo- rno(tackasto,savno,suceljeno),trenj em,ultrazvukom,eksplozivno,dr.Ko d gasnog toplota potrebna za toplj- enje materijala dobija se sagoreva- njem smese acetilena I kiseonika koja se stvara u goreoniku koji pos- duje ventil za regulaciju protoka I plamenik koji je zamenljiv.Poklopac boce se acetilenom je beo,a sa O 2 je plav.Kod elektrolucnog toplota se stvara elektricnim lukom izmedu elektrode I materijala koji se zavar- uje.Moze biti u zastitnoj atmosferi argona ili CO 2 I to sa volframom- netopljivom I metalnom-topljivom elektrodom.Imamo TIG,MIG,MAG postupak.Zavarivanje se moze ost- variti u jednom ili vise prolaza. PREDNOSTI ZAVARIVANjA—laka konstrukcija,-ekonomicnost,- skracenje vremena procesa spajanj -jednostavnost procesa,-mogucno- st dobijanja komplikovanih oblika,- veca sigurnost I hermeticnost spoj -moze se koristiti u reperativne svrhe,-smanjuje se buka.
Elementi vara-1)osnovni materijal, 2)sav nastao nanosenjem osnovn- og I dodatov materijala,3)zona uti- caja toplote-osnovni materijal koji je hladjenjem pretrpeo strukturne promene.4)koren sava-kod vise pr- olaza prvo se uradi,5)granica sava- dokle ide poslednji prolaz. Raspodela napona je neravnomer- na I razlicita u svakom od pravaca iz korena sava gde su naponi najv. Mesto spoja se ispituje na staticku I dinamicku izdrzljivost.
GRESKE-1)greske vezivanja –nevi- dljive posle zavarivanja,-nastaju us- led nedovoljno rastopljenog osnov- nog I dodatog materijala ili njihovo neistivremenog ocvrscavanja.2)ne- proveren koren-dole pukotine,-usle loseg izbora plamenika gorionoka,- 3)prokopljao koren-uzet jaci plame- nik,sa grlom vece sirine,4)smaknut var-estecka greska,5)nadvisen ili nedovoljno ispunjen var-estecke 6)naprsline-uzduzne,poprecne,top- le ili hladne-najopasnije,-posledica nepravilno izabranog dodatog materijala.
ZALEMLjENI SPOJEVI Spajanje materijala u nerazdvojivu vezu popunjavanjem zazora
Izmedju njih lemom(dodatnog mate.) koji ima nizu tacku topljenja od mate- rijala koji se spaja.Lem se tpoi razliv po dobro ociscenoj povrsini,kvasi I delimicno difunduje u nju.Pre lemlje- nja povrsine mogu biti pokrivene ok- sidom ili masnocom.Moraju se dobro ocistiti da bi se obezbedilo dobro kvasenje.Masnoce se uklanjaju orga- nskim rastvaracima(benzin,spiritus), dok se oksidi mogu ukloniti:mehani- cki(zicana cetke,turpija,brusni papir), hemijski(kiseline,baze,soli), I elektro- hemijski(galvanskim postupkom). Spojevi mogu biti suceoni I na preklo POSTUPCI LEMLjENjA 1)mehanickim lemilima-sa povreme- nim ili stalnim zagrevanjem,2)lemlje- nje gorionikom-sagorevanjem smese acetilena I kiseonika,3)elektrootporn- toplota se dobija prolaskom struje na mestu spoja,koja se na osnovu elekt- ricnog otpora prevodi u toplotu.4)In- dukciono-zagrevanjem u indikatoru (bakarne cevihladjene vodom)strujo visoke amperaze I frekfencije 8- kHz.5)potapanjem u rastopljen lem- koji je u kadi I stalno se zagreva gre- jacima.6)u sonim kadama- izbor soli od vrste materijala koji koji se leme,brzina lemljenja velika,iskljuc- uje se pojava unutrasnjih napona I deformacija.7)u zastitnoj atmosferi- obavlja se u pecima,povrsina lemlje- nja se stiti od oksidacije,primenjuje se u visoko seriskoj proizvodnji.8)ul- trazvukom-cista povrsina,kvalitetan spoj,nisu potrebni topitelji.
GRESKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA
1)greske vezivanja-nevidljive posle zavarivanja,-nastaju usled nedovoljn rastopljenog osnovnog I dodatog mater. ili njegovog neistovremenog ocvrscavanja.2)neproveren koren- dole pukotina,-used loseg izbora pla- menika gorionoka.3)prokopljao kore- uzet jaci plamenik,sa grlom vece siri. 4)smaknut var-estecka greska.5)ned- ovoljno ispunjen var-estecka greska. 6)naprsline-uzduzne,poprecne,tople, hladne-najopasnije.-posledica nepra- vilno izabranog dodatnog materijala.
TEHNOLOGIJA MEHANI. LEMLjENjA Povrsine ociscene od oksida I dobro odmascene.Treba da budu premaz- ane topiteljem(ZnCl 2 ).Lemilo zagrejat na t-250-300^0 C,potopiti u lem I prim- aci povrsinama koje se leme.Kada se postigne t topljenja lema,lem sa vrha lemila prodire u zazor,popunjava ga I posle hladjenja ostvaruje spoj.Nakon lemljenja delove treba oprati vodom, jer zbog topljenja dolazi do korozije. Dodatni materijal moze biti u obliku: zice,stapica I cevcica koje su ispunj- ene topiteljem.
n
SPOJEVI KLINOVIMA
Klinovi sluze za spajanje,vodjenje, osiguravanje delova I masina.Klino- vima se sa vratilom spajaju:zapcan- ici,remenice,lancanici,spojnice,zam- ajci, I dr. obrtni delovi.U vratilu I gla- vcini elemenata koji se spaja sa vra- tilom izrade se zljebovi.Izmedju njih postavlja se klin koji ih povezuje u funkcionalnu celinu.Zavisno od po- ozaja u vezi klinov mogu biti:uzdu- zni I poprecni.Uzduzni se postavljaj duz ose vratila a poprecni upravno na nju.Uzduzni mogu biti sa nagib- om I bez njega.
KLINOVI BEZ NAGIBA
Oblik kvadra I mogu biti sa:poluokr- uglom I ravnim celom.Dimenzije kli- na lbh mm.Pri prenosenju obrtnog momenta klin je izlozen transverza- lnoj sili,ali I spregu,Used ovoga se stvara pritisak na dodirnim povrsin- ama koji mora biti manji od dozvolj- enog:**
p=Ft/A=2MAB/dABlk(h-t)<pd, gde je: t-dubina za klin u podglavku vratila, h-visina klina,pd-dozv. P.koji se usv- aja prema tablici u zavisnosti od vrste mater. glavcine I vrste pogona Tek kad se izvrsi provera na p,mog- uce je usvojiti dimenz. I broj klinova Potrbno je obezbediti sto cvrsce na- leganje spojenih delova-preklop.*
KLINOVI SA NAGIBOM
Pored momenta prenose I aksijalne sile I to otporom klizanja koji se jav- lja na povrsinama dodira glavcine I klina sa jedne,I podglavka I klina sa druge strane.Primenjuje se kod spo- rednih vratila sa obrtnim momentim sa udarima. NEDOSTACI-escentricn polozaj sp- ojenih elemenata u odnosu na vrati- lo,-naponi na mestima dodira veci nego kod klina bez nagiba.
ZLjEBNI SPOJEVI Predstavlja spoj zljebljenog vratila I zljebljene glavcine nekog elementa za prenos snage.Na ovaj nacin se tangencijalna sila deli na vise povr- sina I primena im je kod vecih opter- ecenja narocito dinamicke prirode,a pogodni su za pokretljive veze(kod menjaca,frikcione spojnice).Posto se pomocu vise dodirnih povrsina prenosi obimna sila,zljebovi su ma- nje dubine u odnosu na zljebove sa klinom.Nedostatak je u tome sto su skupi za izradu.
NAVOJNI SPOJEVI
Navojni spojevi cine dva dela(vijak I navrtka)spojeni preko navoja.Navoj je geometrisko telo ograniceno zav- ojnicom-prostornom krivom linijom koja nastaje kad tacka po cilindru vrsi istovremeno dva kretanja:kruz- no oko ose I pravolinisko duz ose. Deo sa spoljasnjim navojem naziva se vijak(zavrtanj) a sa unutrasnji navrtka.
Korak(h) je rastojanje izmedju paral- elnih bokova dveju susednih navoja, a ugao zavojnice preko formule tg ϕ =h/d 2 *** π. Definise se jos precnik jezgra d 3 (najmanji izmedju podnozja navojaka vijka),srednji precnik d 2 ,na- zivni precnik d=D(najveci,izmedju te- mena navojaka vijka). VRSTE NAVOJA:1)metricki navoj-tru- glasti profil pri vrhu(60),-najsira pri- mena,ostvaruje cvrstu vezu,-moze biti:a)krupnog koraka.Oznaka bi bila (M)iza koje ide nazivni precnik.Stand- ardni precnici idu 1-68mm. b)sitnog koraka-za sto manje slabljenje tela vijka I pri maloj duzini spoja veca si- gurnost od samoodvrtanja.Oznaka npr.M12x1.25;gde je 1.25 korak. 2)metricki konicni navoj-trouglasti profil,konicnost 1:16 prema osi navoj -primena za dobru hermeticnost. Ozanka: M24x1.5kon. 3)Vitvotrov cevni navoj-trouglasti pr- ofil sa uglom pri vrhu 55,dimenzije u colima.-zaobljen na velikom(d) I malo (d 3 ) precniku,sto obezbedjuje njegov nepropusnost,oznaka Rd 1”. 4)Trapezni navoj-teoretski profil trou- gao(ugao pri vrhu 55),a stverni oblik trapeza,-za pokretljive navojne spoje- ve dvosmerno opterece.,ozn.Tr30x MATERIJAL ZA VIJKE I NAVRTKE- koriste se prvenstveno celici,kao I le- gure bakra,Al,I titana.Prema ISO sta. JUS M.B1.023 propisuje za celicne materijale CV1)2),gde je:1)100 daje najmanju doz. zateznu cvrstocu Rm, 2)-daje kolicnik* σ t/Rm
OSIGURANjE OD SAMOODVRTANjA 1)pomocu elasticne podloske-podlo- ska je pritegnuta navrtkom I zaleci da se vrati p navojke navrtke na navojke vijka cime se sprecava samoodvrtanj 2)pomocu rascepke-rascepka je pro- vucena kroz telo vijka iznad navrtke I time se sprecava samoodvrtanje. 3)pomocu zice-isto kao pod 2)samo se uzima zica. 4)pomocu dve navrtke (kontra navrtke)navrtka bliza delu ko- ga spaja tezeci da se odvrne p navo- jke druge navrtke na navojke vijka I sprecava samo. 5)umetnutim plastic- nim prstenom u navrtku-princip 1).
PRITEZANjE VIJACNIH SPOJEVA Pritezanjem vijaka ili navrtke mome- ntom Mp,u vijacnom spoju se javlja aksijalna sila Fp,koja priteze spojene delove.Moment iznosi Mp=Fp(0.6P+** μ *d 2 +DSR/2)(Nmm)gde su: μ -koef. Trenja I to za vezu C/C0.1; a za vezu C/SL0.15. Fp-sila pritezanja, P-korak. Kljucevi I odvijaci sluze za pritezanje I odvijanje vijcanih spojeva.Kljucevi mogu biti:otvoreni(jednostravi I dvo- strani) I zatvoreni(usadni,okasti,dr.) kao I sa skalom za ocitavanje mome- nta pritezanja.
OTPOR DRVETA NA IZVLACENjE V - Prilikom prodiranja vijka u drvo,isto pruza otpor ovom prodiranju.Priliko izvlacenja vijka javlja e otpor izvlace.
Sila prodiranja,odnosno izvlacenja: F= μ ***** σ A(N),gde su: μ -koef. Trenja, σ (N/cm^2 )napon u drvetu prilikom drz- anja vijka,A(cm^2 )-povrsina vijka u dr. Ove tri velicine se menjaju prilikom prodiranja vijka u drvo I to; μ -moze opadati zbog stvaranja prosirenja I time povecane glatkoce kanala po kojoj vijak klizi, σ -opada nakon ulaska vijka zbog prosirenja,A-raste sa dubinom prodiranja.Izraz za silu zavisi od vrste drveta,gustine,konac- ne vlaznosti,t na kojoj se nalazi,cvor- ova,smolnih kanalica,sl. Koji su na putu prodiranja vijka;kao I pravaca prodiranja vijka(paralelno ili upravno na vlakanca).Intezitet sile se menja tokom puta prodiranja9s)do dubine prodiranja(L) pa je to pojam srenje sile prodiranja:F ΣΡ =1/L Fds,pri ce- mu je Fsr.max=f(s=s’),za s’ iz uslova za ekstrem dFsr/ds=0.Izraz za silu(1) se moze prikazati u razvijenom obli- ku:F=* μ ***** σ d π L,gde je d-prec.vijka. Ovaj izraz daje mogucnost odredjiva- nja trenutne sile po jedinici dubine prodiranja(L) I to u obliku:F/L=a γ 0 bd gde su;* γ 0 -specif. tezina apsolu.suvog drveta, a,b-koef. Koji se dobijaju reg- resivnom analizom nakon vise mere- nja.
OPRUGE- sluze za elasticno veziv- anje masinskih elemenata.Primenju- ju se I za:-merenje sile,mase ili mom- enta kod:dinamometra,vage I mome- ntnih kljuceva. –za elasticno medjus- obno pritiskanje delova kod:brava,kl- izaca,poklopaca,sl. –za akumulaciju energije kod:casovnika,oruzja,igrac- aka,sl. –za ogranicavanje najvece sil tj. p kod npr. Ventila sigurnosti ili momenta uvijanja kod spojnica. U zavisnosti od oblika I nacina opter- ecanja opruge mogu biti izlozene:sa- vijanju,uvijanju ili povrsinskom prit.. Otuda I podela opruga na:fleksione, torzione,prstenaste.-Fleksione se del na:proste lisnate(mala opterecenja,a velika deformabilnost),slozene lisnat (gibljevi-velika opterecenja kod sins- kih,drumskih vozila,presemsl.)tanjir- aste(kod hidraulicnih postrojenja) za- ojne(imaju ugaonu deformaciju I pri- sutne su kod uredjaja za navijanje: satovi,igracke,sl. – Torzione obuhva- tju:stapove,navojne opruge teleskop. 1)stapovi-male ugaone deformacije. 2)zavojne-siroka primena-spojnica, ventila motora,transportni sredstvim 3)teleskope-za velika opterecenja. Prstenaste sluze za amortizaciju opt- erecenja tako sto se pod dejstvo sile p spoljasnji prstenovi istezu,a unutr- asni skupljaju. Kako opruge imaju mogucnost aku- mulacije energije,deformacioni red proporcionalan je sili odnosno mom- entu savijanja ili uvijanja: A= Fdf ili A= Md** ϕ. Ako su karak- teristike elasticnosti opruga pravoli- niske bice: A=1/2 Ff ili A=1/02M* ϕ. Gde je krutost(c): c=dG/df ili c ϕ =dM/d Karakteristike opruga:progresivna,p- ravoliniska,degresivna.
OBLICI I MATERIJAL ---- Kaisi su pra- vougaonog preseka,male debljine u odnosu na sirinu.JUS M.C1.231.Mogu biti od gume,koze,ili redje tekstilne tk- anine,armirane pletenicama od pamu- ka,poliamida ili poliestera.Savremeni od vise slojeva spojeni lepljenjem od kojih:srednji vucni od pletenica polia- mida ili poliestera,unutrasnji od mater. velike prionljivosti I otpora protiv pro- klizavanja,a spoljnji otporan na dejstv spoljasnje sredine:pasine,ulja,vlage,sl Mogu biti izjedna ili spojeni bilo leplje- njem,zasivanjem,posebnim spojnicam ili zavrtnjevima. REMENI su oblika tra- peza,od gume sa armaturom u jednom ili vise redova od pletenica tekstilnog mater. ili sintetickih vlakana. Kaisnici I remenice se sastoje od venca(gde dol- azi kais ili remen),glavcine(gde se spa- ja sa vratilom)I ploce ii paoka(vise kra- kova)pomocu kojih je venac spojen sa glavcinom.
ZATEZANjE----- zateznje je potrebno da bi se obezbedio otpor klizanju I pr- nosenje sile sa kaisa na tockove I obr. Moze biti preko:-pomeranja elektromo- tora;-spoljnjim ili unutrasnjim zatezac- em;-reaktivnim obimnim momentom.
SILE U KAISEVIMA I REMENIMA----
Razlika sila u vucnom I slobodnom og- ranku F 1 I F 2 ,kap posledice obimne I zatezuce sile u toku rada,je u ravnotez sa otporaom klizanja izmedju tocka I kaisa F μ ,koji je proporcionalan obimno sili Ft; F 1 -F 2 =CAFt; gde je CA-faktor udara. Iz uslova ravnoteze na koturaci se dobija: F 1 =F 2 e μ ***** β^ ; gde je: β -obvojni ugao. Radna sila Ft,mora biti manja od kriticnog otpora klizanju F μ ,za ste- pen sigurnosti S μ : S μ Ft≤ [ F μ]. Koriste- ci ova 3 obrzca,sila u vucnom ogranku F 1 =S* μ CAFt / 1-e- μ ***** β^ ;a sila u slobodno F 2 =S μ CAFt / e μ ***** β -1 ;pri cemu je F 2 >F 1. Sila iz prethodnog zatezanja; F 1 -F 2 =S μ CAFt; F 1 +F 2 =2Fp; dobij se Fp=S* μ CAFt(e μ ***** β +1) / 2(e μ ***** β -1) Fp=S μ CAFt / 2* ϕ =S μ CAP / 2* ϕ ***** ν ;gde su: ϕ -koef. Zatezanja;S μ =1.1-1.2-stepe sigurnosti protiv proklizavanja.Korist- eci izraze prvi I zadnji sile u ograncima mogu se izraziti I reko merljivih velici- na zatezuce I obimne sile; F 1 =Fp+CAFt /2; F 2 =Fp-CAFt /2; Sila na vratilu FR koja se javlja kao po- sledica pritezanja kaisa bice: FR=2Fpsin** β /2=2Fpcos** γ -NEKE KONSTRUKTIVNE MERE- Osno rastojanje se bira u granicama: a=(0.7-2)(d+d 2 ). Prilikom izbora predn- ost treba dati vecim vrednostima,da bi obvojni ugao na malom kaisniku bio veci.Obvojni uglovi bice:* β 1 =180^0 -2 γ ; β 2 =180^0 +2 γ ; duzina kaisa; Lp=2acos** γ + π *(r 1 +r 2 )+2 γ *(r 2 -r 1 )
STEPENASTI KAISNIK----primenjuje se kod diskontinualne(stupnjevite)prom- enu br. obrta glavnog kretanja.Najces- ce se koristi 2-5 stupnjeva.Koristi se kod masina gde je potrebno izvrsiti pr- enos snage sa radne maseni na pogo- nsku,gde se br. obrta glavnog kretanja
**ne menja cesto.Precnici pojedinih stup- njeva odredjuju se pod pretpostavkom da su dimenzije gornjeg I donjeg kaisn- ika iste.Br. obrtaja transmisionog vratil 1,n 0 =const.,a vratila 2 od n 1 -nm,gde je n 1 -najmanji,nm-najveci.Iz jednakosti ob- imnih brzina kaisa na gornjem I donjem kaisniku se dobija:-na precniku d 1 tran- smisionog vratla 1; d 1 *** π n 0 =dm π nm; -na precniku dm transmis. Vratila 1; dm π ***n 0 =d 1 *** π *n 1 ; Deljenjem ova dva iz- raza dobija se; dm/d 1 = koren n 1 /nm. Kod geometriske promene br. obrta je: ϕ **=n 2 /n 1 =n 3 /n 2 =n 4 /n 3 =…….nm/nm-1. gde je m-br. stepena prenosa. n 2 =n 1 *** ϕ **;n 3 =n 2 *** ϕ **=n 1 *** ϕ^2 **;n 4 =n 3 *** ϕ *=n 1 *** ϕ^3 …nm nm=n 1 *** ϕ m-1; gde je: ϕ -faktor geometrisk promene I kod masina za obradu 1.12-2. dm/d 1 =koren 1/ ϕ m-1; pa se iz ovoga moze izracunati d 1 ,ako se usvoji dm,I obrnuto. Za druge precnike bice analogno: dm-1/d 2 =koren 1/ ϕ m-3.Uzimajuci ovaj izraz I izraz za duzinu kaisa: L=2acos γ + π /2(d 2 +dm-1)+ γ *(d 2 +dm-1),gde je: γ -vucni koef.pritezanja.
LANCANI PRENOSNICI----za prenos sn- age I obrtnog momenta na vecim rastoj- anjima.U poredjenju sa kaisnim mogu preneti vece sile,duzeg su veka,rade bez proklizavanja,nisu osetljivi na uticaj t,a opterecenja vratila su manja.Pogod- ni I za vece prenosne odnose. MANE---brzina gonjenog lancanika je neravnomerna u toku jednog obrta,-del- ovi u dodiru se habaju pa se moraju po- dmazivati,-lanci I lancanici su skuplji od kaisa I kaisnika. Zahvat lanca I lancanika je bolji ako je vucni ogranak sa gornje strane,a u sup- rotnom je potreban zatezni lancanik.Mo- gu biti sa:1)valjcima-koji su spojeni u zglobovima pomocu osovinica;2)zupci- ma-prenos male snage pri velikim brzin- ama. MATERIJAL----lamele lanca kao I lanca- nici su od konstruktivnog celika ili od celika za poboljsavnje,redje I za cemen- taciju.Ako su lancani sporohodni I sa vecim brojem zubaca mogu se izraditi od SL.20 I SL.25.
IZBOR MERA LANCANOG PARA----
najpe se bira korak(p)tj. rastojanje oso- vinice koje povezuju clanke lanca.Imaj- uci u vidu osno rastojanje:a=(30-50)p, usvaja se vise vrednosti za (p),pa se ide na odredjivanje br. clanaka lanca: n=z 1 +z 2 /2+(z 2 -z 1 )** γ / π +2acos** γ /p;gde su z 1 ,z 2 -br. zubaca malog I velikog lancanik Br. clanaka (n)se zaokruzuje na prvi ve- ci broj,pa se racuna korigovano osno rastojanje (a’)kao: a=p/2cos* γ (n-z 1 +z 2 /2 –(z 2 -z 1 ) γ / π , pri cemu je: sin γ =(z 2 -z 1 )p/2a*** π ; a precnik lancanika odredjuje se iz: di=p/ sin(180/zi) , za I=1.2.
FRIKCIONI PAROVI----Prenos snage sa pogonskog na gonjeni element putem trenja koje se javlja pritiskom jednog to- cka (tarenice) na drugi. PREDNOSTI: -prost oblik I jednostavna izrada;-mogu- cnost kontinualne promene prenosnog odnosa;
-mogucnost proklizavanja pod preo- pterecenjem.NEDOSTACI: -nedovoljna sigurnost prenosa;-sta- lno elasticno klizanje;-ogranicena snaga koja se moze preneti I potreba za velikom pritisnom silom na mestu dodira;-deformacija dodirne povrsine zagrvanje I trosenje. Frikcioni parovi mogu biti:1)cilindri- cni-ose vratila paralelne;2)konusni ili torusni-ose vratila se seku;3)globoi- dni-ispupcena povrsina jednog u do- diru sa izdubljenom povrsinom drug. Takodje mogu biti sa: stalnim I prom- enljivim prenosnim odnosom.Prome. prenosni odnos se koristi za kontin- ualnu promenu br. obrta glavnog ili pomocnog kretanja I dosta se cesto koristi kod masina za obradu drveta. ANALIZA OPTERECENjA-----da bi se ostvario prenos snage sa pogonskog na gonjeni tocak potrebno je da sila trenja na dodiru para(F μ )bude veca od obimne sile(Ft)na tocku,tj.:F μ >Ft, Fn* μ =S μ Ft; Fn=S μ Ft / μ ;pri cemu je: Ft=2Mp /dp=2Mg /dg: Mp=P/ ω p ;Mg=MpI** η ; Ako se radno opterece- nje poveca tako da obimna sila bude veca od sile trnja(Ft>F μ )nastaje prok- lizavanje usled preopterecenja sto je dobra osobina,radi drugih delova pr- enosnika od preopterecenja. MATERIJAL-----Zahtevi:-veliki modul elasticnosti(E)-da bi se smanjile def- ormacije na dodiru;-vekili koefi.trenja –da bi se prenelo sto vece opterece- nje sa sto manjim silama pritiska; - velika izdrzljivost na habanje. Frikcioni parovi se prave od povrsin- ski otvrdnutih celika,a oni veci od SL.Radi povecanja koef. Trenja jedan od tockova se oblaze gumom,plastic- nom masom,sl.Obloga moze biti od lamelata presovanog drveta ili koze, prsovano hartije,sl.Oblozeni parovi su uglavnom konstantnog prenosno odnosa.
ELEMENT ZA PRENOS OBRTNOK
KRETANjA--------VRATILA------ Predstavljaju nosace obrtnih delova (zupcanika,kaisnika,lancanika,dr.) I sluze za prenosenje obrtnog mome- nta.Optrecenja su na savijanje I uvij- nje.Ona koja sluze samo kao nosaci obrtnih delova su osovine,opterecen samo na savijanje.Osovine male duz- ine u odnosu na precnik su osovini- ce ili svornjaci.Osnovni oblik vratila je cilindricni sa promenljivim,konsta- ntnim presekom I imati posebne obl- ike ako se vratilo izradi izjedna sa obrtnim delovima.S obzirom na isko- riscenje materijala I napone najpovo- ljniji je prstenasti presek,ali sa obziro na troskove izrade osnovni oblik je krug.Mesto na vratilu gde ono ulazi u lezaj naziva se rukavac.Usled optere- cenja izlozeni su habanju I zagrevanj, a da bi se smanjio otpor klizanju obr- adjuju se finim struganjem ili brusenj
MATERIJAL----Obicno od C.0545 ili C.0645,koji imaju dobra mehanicka I tehnoloska svojstva.Za veca opterece- nja I vratila slozenijeg oblika koriste se poboljsani celici C.1430,1530 I 1730 Za promenljiva opterecenja I vratila malih dimenzija izozena habanju I kor- oziji koriste se C.4120,4320,4720. OPTERECENjE VRATILA---- predstavlj prostorne sisteme sila I spregova,te se radi iznalazenja otpora oslonaca sv ode na ravanske sisteme,pri cemu se koordinatni sistem bira tako da se jed- na osa poklapa sa osom vratila,a dr- uga sa pravcem sa obimnih sila najve- ceg broja elemenata.Analiza opterece- nja napadne sile I momenta kao: Fx=Ftsin* ϕ -Frcos* ϕ ; Fy=Ftcos* ϕ +Frsin* ϕ -G; Fz=Fa; Mu=Ftr ; Msx=Farsin* ϕ ;Msy=Farc** ϕ Otpori oslonaca :Xa,Xb,Ya,Yb,Za,odre- djuju se iz uslova ravnoteze: 1)za ravan x-z a)∑Xi=0; b)∑Zi=0; c)∑MiA=
2)za ravan y-z d)∑Yi=0; e)Zi=0;f)∑Mi= Vratila su izlozena savijanju poprecnih sila I spregova,istezanju ili pritiskanju od aksijalnih sila I uvijanju od obrtnih momenata. NAPONI: 1)savijanje; σ max=Ms /W,gde su:Ms-rezujtujuci moment savijanja Ms=kore Msx^2 +Msy^2 W-aksijalni moment inercije koji za pu-no vratilo iznosi;W=d
3 *** π /32, a za suplje W=d^3 ***** π /32(1- ψ^4 ),gde je ψ =d/D. 2)uvijanje: τ max=Mu/W 0 ,gde je:Mu-mo- ment uvijanja,W-polarni moment inerc- ije za puno vratilo:W=d^3 ***** π /16,za suplje W=d^3 ***** π /16(1- ψ^4 ). PRORACUN VRATILA-----razlikujemo proracun teskog I lakog vratila. 1)teska vratila—opterecena na savijanj I uvijanje.Slozeno naponsko stanje se svodi na uvijanje preko fiktivnog mo- menta; Mf=koren Mu^2 +(2Ms/* α )^2 ;gde je α -koef.svodjenja savijanja na uvijanj Sada se najmanji precnik(na mestu gde je zljeb za klin)punog vratila odre- djuje kao: d=3koren 16Mf /* π ***** τ doz;gde je: τ doz=Rm/ ν ,a ν 4-6. Na vrednost naj- manjeg precnika se dodaje dubina zlj- eba (t) pa se dobijena vrednost stand- ardizuje,I time usvaja precnik vratila. 2)laka vratila—kad se savijanje zanem- aruje(malo je u odnosu na uvijanje). Ovde se najmanji precnik punog vratila racuna: d=3koren 16Mu /* πτ doz. Razlika je u tome sto se ovde umesto fiktivnog momenta koristi moment uvi- janja a usvajanje precika je isto.
LEZAJI----uloga da prenesu opterece- nje sa pokretnih(vratila,osovine,sl.) na nepokretne delove masina(kuciste). Podela prema silama koje prenose na: 1)radijalne-sila upravna na osu rukavc 2)aksijalne-sile u smeru ose rukavca; 3)radi-aksijalne-kombinacija ove dve. Ako se prenos opterecenja vrsi transl- atornim kretanjem klizna,a obrtnim ko- trljajna. KLIZNA LEZISTA—prednosti: -jednost avnost konstrukcije I izrade; -mala ose tljivost na udare; -pogodna za velike brzine.
NEDOSTACI---veci otpor trenju u odnos na kotrljajne; -veca potrosnja maziva; - vece zagrevanje u odnosu na kotrljana. Razlikujemo jednodelna I dvodelna kliz- na lezista.Jednodelna se koriste kad su manji precnici rukavca I kad se montaz lezaja moze izvesti aksijalno.Dvodelna pri vecim optertecenjim I kad aksijalna montaza nije moguca. KOTRLjAJNI LEZAJI---sa prema obliku tela dele na:-kuglicna,valjkasta,konicna bacvasta,iglicasta.Prema broju prtena po sirini elemenata mogu biti:jednored- ni I viseredni.Karakteristike:1)dinamick nosivost(C)-opterecenje kjoe lezaj moz preneti u toku ukupnog br.obrta sa ver- ovatnocom razaranja do 0.1. 2)staticka nosivost(C 0 )-opterecenje koje pri miro- vanju lezaja izazove trajne deformacije kotrljajnih tela I prstenova,velicine 10- precnika kotrljajnog tela. 3)dinamicko ponasanje-vibracije,sum; 4)sposobno- st da istovremeno prenose radijalnu I aksijalnu silu;5)podesavanje radijalnog I aksijalnog zazora u lezju;6)prilagodja- vanje prstena modjusobnom polozaju vratila I oslonca. OZNACAVANJE bitni su unutrasnji(d), spoljasnji precnik(D),sirina lezaja,a por ed njih sadrzi dopunsku oznaku;modi- fikaciju konstrukcije,unutrasnji zazor I tolerancije,mazivo,zastitna sredstva. JUS M.C3.506. EKVIVLENTNO OPTERECENjE---- F=XFr+YFa gde su:X,Y-uticajni faktori koji se usvajaju iz tablice. Ako se opte- recenje menja od Fmin doFmax pri n=const,srednje ekvivalentno opterece F=Fmin+2Fmax /3-za kuglicne; a za valjace F=(0.63_0.66)(Fmin+2Fmax) Za lezaje kji rade pri n<10min-1*^ **ili miruju u odredjenom periodu:F 0 =X 0 Fr0+Y 0 Fa gde su Fr0,Fa0-staticke kompo.opterece- nja I ako je pri racunu F 0 <Fr0<usvaja se F 0 =Fr0.
SPOJNICE----sluze za spajanje dva sa- osna ili priblizno saosna masinska ele- menta(vratila,lancanika,remenica,zupc- anika sl). Osnovna podema je na:neraz- dvojive I razdvojive. 1)nerazdvojive-po- stize se stalna veza spojenih delova koj se moze razdvojiti samo rasklapanjem spojnice.Mogu biti krute I prilagodljive. A)krute u koje spada:caurasta-oblika caure navucene na vratila sa kojima je spojena putem klina zljebnim spojem. –prirubna-oblika dve prirubnice spojen pomocu zavrtnja,zakovice I sl. B)prilagodljive-uvedene usled nekoaks- ijalnosti vratila nastale usled netacnosti izrade ili tokom rada.—Kardanova(zglo- bna)-spoj vratila cije se ose seku pod uglom od koga zavisi br.obrta na izlaz- nom vratilu. –Sa elasticnim vencem-ob odi obuhvaceni gumenim vencem,oja- can platnom. –Sa gumenim prstenovi- ma,valjcima,sl. Koji su navuceni na civ- ije ili zavrtnjeve,omogucavaju relativno pomeranje oboda spojnice. –Sa vijuga- vom trakom-koja je razlicito savijena od opterecenja. 2)Razdvojive-kad je potre- bno odvojiti gonjeni deo masine ili pre- nosnik od pogonskog dela,koji pri tome moze raditi na prazno.
A)sa trenutnim ukljucenjem I iskljucenj- em: -kandzaste-br.kandzi 15-60,trougla- stog ili trapeznog oblika.Aksijalno pom- eranje putem elektromagneta ili mehani --zupcasta-na jednom vratilu prstensa spoljasnjim a na drugim sa unutrasnjim ozubljenjem. B)sa postepenim uklj. I isklj.-kombinacija frikciono-zupcaste spojnice koje mogu biti sa:1-sa ravnim povrsinama(tarnim)—izborom mera I br parova tarnih povrsina prenosi se obrtn moment putem trnja.—ostvarenje sile p na lamele spojnice moze biti:mehanicki elektromagnetno,hidraulicno ili pneum- atsko. 2)sa konusnim tarnim povrsin- ama; 3)sa cilindricno tarnim povrsinam C)sa samoukljucivanjem-iskljucivanjem (automatske)—pogonski I gonjeni deo se spajaju ili razdvajaju kada moment ili ugaona brzina dostignu odgovarajuc vrednost ili se smer obrtanja promeni. –sigurnosna frikciona spojnica-pri pre- opterecenju dolazi do proklizavanja; --sigurnosna salomljivim civijama—usl- ed preopterecenja dolazi do loma civija --hidrodinamicka spojnica-omogucava dugotrajno klizanje pogonskog I gonje- nog oboda bez posledica po radnu spo- sobnost spojnice. SPOJNICE se sastoje iz pumpnog kola na pogonskomvratilu,zavrtnjevima spo- jenog sa omotacem u kojem je turbinsk kolo.Pokretanjem pumpnog kola radni fluid(ulje)struji kroz medjulopaticne ka- nale oba kola,rad se prevodi u kinetick energijufluida koja se na turbinskim lo- paticama opet pretvara u mehanicki rad obrtanja gonjenog vratila pri cemu je ugaona brzina gonjenog vratila manja od ugaone brzine pogonskog.U slucaju preopterecenja opada ugaona brzina gonjenog vratila I moze potpuno ukociti turbinsko kolo,tako da se snaga na po- gonskom vratilu pretvara u toplotu.Kod dugotrajnog opterecenja moze postoj- ati lako topljivi cep,tako da ulje iscuri I dodje do prekida spojenih delova.
ELEMENTI ZA TRANSPORT CEVIMA----
Cesto je potrebno izvrsiti transport,pre- takanje iz jednog suda u drugi ili bilo koju drugu manipulatinu operaciju sa fluidima.Transportuju se:voda,ulje,gas, para,itd.;I to u sudovima za fluide I cev- nim vodovima.Cevima se transportuje I praskast I sitnorastresit mate.(piljevina, suska,blanjevina,brusna prasina,koja se sa proizvodnih mesta uklanja putem pneumatskog transporta). SUDOVI ZA FLUIDE—Mogu biti u obliku cisterni,tankova,boca za transport ili re- zervoara za sladistenje.OBUHVATAJU: kotlove,izmenjivace toplote,rezervoare kompresorskih stanica,sudove pod pritiskom; I na njih dolaze:termometri, monomerti,ventili sigurnosti,sl., koji treba da obezbede ispravni rad I sigurn ZATVORENI SUD sastoji se iz: 1)omotaca; 2)2 danceta;3)reviznog otv- ora.MATERIJAL----mora biti dobre cvrs- toce koji se dobro vari I to:ugljenicni celik garantovanog sastava sa 0.2% C (grupa celika C.120,gde je br. od 2-7) ili legirani celici C.7130 I C.*
