Skripta za ispit po pitanjima, Ispiti od Otorinolaringologija

Preuzmite Skripta za ispit po pitanjima i više Ispiti u PDF od Otorinolaringologija samo na Docsity!

ORL

SJ 2016.

1. KONGENITALNE MALFORMACIJE UVA Kongenitalne malformacije spoljašnjeg uva : Anomalije položaja i oblika Otapostasis – ušna školjka znatno odstoji od površine mastoida, ugao veći od 45 stepeni. Operacija najranije u šestoj godini, pre polaska u školu. Deformacije morfoloških detalja ušne školjke – veoma razvijena Darwinova kvržica, hipertrofija heliksa, duboka konha, hipertrofija kože (otofima), hipertrofija lobulusa, dvostruki lobulus, hipertrofija ili atrofija hrskavice aurikule. Hirurška korekcija. Malformacije nepotpunog razvoja ili totalnog nedostatka struktura Microtia Prvi stepen – ušna školjka malih dimenzija i normalne konfiguracije. Drugi stpen – razvijen heliks, ostali morfološki detalji se ne raspoznaju. Treći stepen – prisutne su samo kvržice na mestu ušne školjke. Mikrotije su često udružene sa delimičnim ili potpunim nedostatkom spoljašnjeg slušnog hodnika. Anotia – potpuni nedostatak ušne školjke. Kongenitalna atrezija spoljašnjeg slušnog hodnika Češća kod muške dece, na desnom uvu. Može biti atretičan u celini, ili u svom koštanom, odnosno hrskavičavom delu. Atrezija koštanog dela je po pravilu praćena i malformacijom bubne opne. Abnormalan razvoj prekobrojnih formacija Appendices preauriculares Mali okruglasti privesci, smešteni ispred ušne školjke, u nivou supratragalne incizure. U nekim slučajevima, pored kože sadrže i hrskavicu. Ovo je estetski nedostatak koji se uspešno leči hirurški. Fistule preauriculares Nastaju usled nekompletnog zatvaranja prve škržne brazde. Ispred ušne školjke, na mestu gde heliks ponire u kožu lica se vidi otvor fistuloznog kanala. Dubina kanala varira od 10-30 mm. Zidovi kanala su obloženi pločasto-slojevitim epitelom, sadrže i dlake i lojne žlezde. Površina otvora može biti obložena beličastim sadržajem, koji čini deskvamirani debris. Klinički je nemanifestan sve dok ne postane inficiran. Tada pacijent ima otok, bolove i izraženu osetljivost ispred aurikule. Lečenje podrazumeva uklanjanje fistuloznog kanala i davanje antibiotske terapije. Kongenitalne malformacije srednjeg uva : Često su udružene sa različitim malformacijama spoljašnjeg uva zbog istog embriološkog porekla. Male malformacije Zahvataju samo slušne koščice ili pojedine strukture srednjeg uva. Na lancu slušnih koščica : nepotpun razvoj ili totalni nedostatak košćica, fiksacija pojedinih delova za zidove srednjeg uva, formiranje abnormalnih koštanih struktura , nedostatak osikularnih spojeva i dr. Na zidovima kavuma timpani : nedostatci labirntnih prozora , urođeni defekti dure u predelu tegmena timpani, abnormalni tok facijalnog živca kroz srednje uvo. Bolesnik može da ima nagluvost različitog stepena, šumove u uvu, ili nema simptoma. Lečenje je hirurško (rekonstruktivni zahvati).

7. STRANA TELA U SPOLJAŠNJEM SLUŠNOM HODNIKU Organska ili neorganska, živa i neživa. Kod dece usled radoznalosti. Kod odraslih posledica čačkanja uva, stavljanja stranih predmet u uvo radi lečenja. Klinička slika: Zavisi od prirode, veličine i oblika stranog tela. Veća strana tela izazivaju nagluvost različitog stepena. Živa strana tela – izražene simptome tipa bola, bubnjanja u uvu. Posledica su kretanja i ujeda. Pri naglom akcidentalnom upadanju može nastati povreda bubne opne, slušnih koščica i drugih delova srednjeg, ponekad i unutrašnjeg uva. Metalni predmeti mogu da izazovu frakturu i subluksaciju stapesa u vestibulum. Dg: Otoskopija – vidi se strano telo u lumenu hodnika. Veoma mala strana tela mogu da se previde u pojedinim delovima hodnika (pretimpanično suženje). Nekada mogu biti i kavumu timpani, kada postoji perforacija bubne opne. Otomikroskopija. U novije vreme i otoendoskopija. Terapija – ispiranje. Ne treba uklanjati instrumentima. U lokalnoj ili opštoj anesteziji. Živa strana tela se pre uklanjanja imobilišu (eterično ulje, alkohol itd.). Cerumen : Kombinovani produkt lojnih i apokrinih ceruminoznih žlezda, pomešan sa deskvamiranim ćelijama i dlačicama. Žlezde se nalaze u subkutanom sloju kože fibrokartilagenoznog hodnika. Žućkaste boje, polučvrst. pH je oko 6.1. Najčešće se nakuplja duž donjeg zida slušnog hodnika. Ima protektivnu ulogu. Sprečava maceraciju i otok kože hodnika, smanjuje njenu vulnerabilnost i pojavu infekcije. Cerumen obturans – usled akumulacije velike količine cerumena. Okluzija hodnika može da nastane ako pacijent sam potisne čep cerumena dublje u lumen. Nastaje nagluvost kao posledica zatvaranja hodnika, najčešće nakon kupanja ili plivanja u bazenu. Otoskopski se vidi u spoljašnjem slušnom hodniku tamnosmeđa masa koja ga delimično ili potpuno opturira. Terapija ispiranjem toplom vodom, ponekad hidrogenom.

2. POVREDE SPOLJAŠNJEG UVA Povrede ušne školjke : Mehaničke : Otvorene – posledica oštre mehaničke sile. Posekotine, laceracije, amputacije. Hirurška obrada rane (šije se samo koža, ne i hrskavica), antitetanusna zaštita, antibiotska terapija (prevencija perihondritisa), sterilan zavoj. Defekti zahtevaju rekonstruktivne zahvate. Zatvorene – otohematom Nakupljanje krvi između hrskavice i perihondralno-kožnog sloja. Koža prednje strane aurikule je čvrsto pripojena uz susedni perihondirjum, te stoga krvni sudovi veoma lako prskaju pri većem pritisku, što uzrokuje formiranje hematoma. Ušna školjka je otečena. Na prednjoj strani se vidi plavičasto mekano bezbolno izbočenje koje fluktuira. Odstraniti što ranije jer može nastati aseptička nekroza hrskavice, a potom i različite defomacije ušne školjke. Svež hematom – punkcija. Koagulisala krv – incizija (na najvećem uduljenju normalne konfiguracije) i odstranjenje. Stavljanje kompresivnog zavoja. Termičke : Opekotine – IV stepena. Eritem, pojava mehurića, razvoj nekroze, potpna destrukcija svih tkiva. Promrzline – III stepena. Niska temperatura izaziva prolongiranu vazokonstrikciju kapilara kože, a kasnije anoksična oštećenja zidova ušne školjke. Prvi stepen podrazumeva osećaj pečenja ili svraba, naročito posle ponovnog zagrevanja. Oštećenja mogu nastati i usled formiranja kristala leda koji izazivaju prskanje ćelijskih membrana. Drugi stepen podrazumeva pojavu mehurića na koži ušne školjke koja je otečena i cijanotična. Oseća jak bol. Smrznuta aurikula izgleda bleda i solidna. Treći stepen karakteriše pojava distrofične kalcifikacije hrskavice aurikule. Školjka je koštano-čvrsta. Na radiografiji se otkrivaju kalcifikovane ploče. Izbegavati jača zagrevanja, upotrebu snega ili leda, kao i masažu uva. Terapija prvog stepena je lako zagrevanje ušne školjke (do 38 stepeni). Pri trećem stepenu vrši se uklanjanje oštećenog tkiva. Povrede spoljašnjeg ušnog hodnika : Direktne – samopovređivanje prilikom čačkanja, prilikom pada ili od udarca. Indirektne – prilikom preloma temporalne kosti. Koža unutrašnjeg hodnika je veoma tanka, a naročito je istanjena duž donjeg i prednjeg zida. Sitne laceracije najčešće su posledica samopovređivanja ili nestručnih manipulacija instrumentima. Bol i oskudno krvarenje. Ukoliko se krvarenje prolongira dolazi do formiranja koaguluma koji opturira lumen te nastaje nagluovst. Ako nema infekcije simptomi su slabo izraženi. Terapija – male laceracije spontano zarastu uz dobru toaletu. Ukoliko je prisutna infekcija potrebna je lokalna nega uva i sistemska antibiotska terapija.

5. POVREDE TEMPORALNE KOSTI Najčešće nastaju u saobraćajnim nesrećama. Dele se na osnovu pravca pružanja frakturnih linija kroz piramidu temporalne kosti. I - Uzdužne ili longitudinalne frakture U 80% slučajeva. Dejstvo sile sa strane u temporalni i parijetalni predeo. Pukotina ide preko poda srednje lobanjske jame, koja prolazi paralelno i blizu prednje ivice petrozne piramide. Skvama temporalne kosti – zadnje-gornji zid spoljašnjeg slušnog hodnika – krov kavuma timpani

• duž karotidnog kanala prema srednjoj lobanjskoj jami. Mogu nastati oštećenja dure, otolikvoreja, oštećena funkcija n.facijalis. Koža spoljašnjeg slušnog hodnika je pocepana na mestu stepeničaste frakture na zadnjem zidu. Na bubnoj opni nastaju rupture. Na lancu slušnih koščica javljaju se različite dislokacije. Klinička slika – krvarenje iz spoljašnjeg ušnog hodnika + u srednjem uvu, otolikvoreja, nagluvost, ponekad paraliza facijalisa. Krvarenje u spoljašnjem slušnom hodniku nastaje kao posledica povrede njegovog koštanog zida, povrede bubne opne i drugih struktura u srednjem uvu. Otolikvoreja nastaje usled povrede moždane opne, najčešće na gornjem zidu kavuma timpani. Oštećenje sluha je posledica povrede bubne opne, lezija slušnih koščica i hematotimapnuma. Ova oštećenja su konduktivnog tipa, može se javiti i senzorineuralni gubitak sluha. Facijalni živac je obično povređen u svom proksimalnom timpaničnom delu, distalno od gangliona genikuli. Dg – CT dijagnostika, nerološki nalaz, audiološka ispitivanja. Terapija – prva pomoć. Na povređenom uvu ne treba vršiti nikakve manipulacije. Mikrohirurške intervencije. II – Poprečne ili transverzalne frakture 10 % slučajeva. Dejstvo sile u okcipitalni ili frontalni predeo. Može doći do dvostrukih poprečnih preloma iste piramide. Pukotina se pruža od zadnje lobanjske jame, preko piramide, ka srednjoj lobanjskoj jami. Frakturna linija može biti lokalizovana na svakom delu piramide, počev od njenog vrha do baze. Oštećenja facijalisa se javljaju u 50% slučajeva. Ako frakturna linija prolazi kroz kapsulu labirinta nastaju destruktivne lezije struktura unutrašnjeg labirinta. Razaranje lateralnog zida kapsule labirinta izaziva krvarenje u srednjem uvu i rupturu jednog ili oba prozora na ovom zidu (ovalnog ili okruglog). Klinička slika – vrtoglavica, spontani nistagmus, nagluvost, paraliza facijalisa, hematotimpanon. Linija frakture često prolazi kroz kapsulu labirinta izazivajući destrukciju struktura membranoznog labirinta. Najčešće nastaje kompletni gubitak kohlearne i vestibularne funkcije. Izražena vrtoglavica je prisutna tokom nekoliko dana, praćena je nauzejom i povraćanjem. Vrtoglavica se postepno smiruje u periodu od nekoliko nedelja. Povrede facijalisa su najčešće direktne i nastaju u trenutku povređivanja. Hematotimpanon nastaje kao posledica preloma tegmena timpani bez povrede bubne opne. Ukoliko je povređena i dura srednje lobanjske jame, može da se istovremeno pojavi i izliv likvora u bubnmu duplju. U ovim slučajevima likvor može da se drenira putem Eustahijeve tube u nazofarinks. Poremećaji funkcije kranijalnih živaca VI-XII mogu da se pojave u zavisnosti od mesta prolaska frakturne linije. Dg – CT dijagnostika, neurološki nalaz, audiološka ispitivanja. Terapija – prva pomoć. Na povređenom uvu ne treba vršiti nikakve manipulacije. Mikrohirurške intervencije.

34. ZAPALJENJA UŠNE ŠKOLJKE Erizipel : Predisponirajući faktor je mikrotrauma kože. Etiologija – Streptococcus pyogenes. Klinička slika – koža je intenzivno crvena, otečena, glatke i sjajne površine sa jasno ograničenim bedemastim ivicama. Temperatura. Dg – inspekcijom se zapaža karakterističan otok i crvenilo kože. Ddg – perihondritis i herpes zoster ušne školjke. Terapija – sistemska primena penicilina. Perihondritis : Zapaljenje perihondrijuma hrskavice ušne školjke. Etiologija – infekcija g+/g- bakterijama. Posle povrede, otohematoma ili zapaljenja kože spoljašnjeg slušnog hodnika. Infekcija ugrožava ishranu hrskavice, što dovodi do njene nekroze. Klinička slika – bol, otok, crvenilo ušne školjke. Temperatura. Dg – inspekcijom se zapaža otok ušne školjke, u celini ili na pojedinim njenim delovima, sa hiperemijom kože. Ddg – erizipel ili herpetična infekcija. Terapija – incija kože i perihondrijuma uz postavljanje mekih drenova. Sistemska primena penicilina, lokalna toaleta antisepticima. 35. HERPES ZOSTER OTIKUS Virusna infekcija spoljašnjeg i unutrašnjeg uva. Etiologija – varičela , moguća superinfekcija bakterija i afekcija V, VII, VIII kranijalnog živca. Klinička slika – intenzivan bol u predelu uške (afekcija senzitivnih grana trigeminusa). Prvo se javlja crvenilo kože, zatim erupcija vezikula. Može da se razvije periferna paraliza facijalisa i senzorineuralna nagluvost, vrtoglavica. Kožne promene udružene sa paralizom ovih živaca poznate su kao Remzi-Hantov sindrom. Ukoliko se ne prepozna i ne tretira adekvatno, infekcija može da zahvati perihondrijum. Retko se komplikuje encefalitisom. Gluvoća je nažalost trajna i neizlečiva, a periferna paraliza facijalisa ima lošu prognozu. Terapija – toaleta aurikule, uz lokalnu i sistemsku primenu antivirusnih sredstava.

Hemoragijski otitis eksterna : Virusno zapaljenje epitela kože koštanog dela spoljašnjeg slušnog hodnika i epitela bubne opne. Etiologija – najčešće virus gripa , dovodi do oštećenja malih krvnih sudova sa stvaranjem hemoragičnih vezikula ispod epitelnog sloja kože. Klinička slika – počinje iznenadnim krvarenjem iz uva praćenim bolom. Nagluvost. Temperatura i drugi simptomi gripa. Dg – hemoragijska bula na koži plavičaste boje ili prisustvo sasušenih krusta posle spontanog prskanja vezikula. Terapija – stavljanje tanke sterilne gaze u obolelo uvo. Incizija vezikula je kontraindikovana. Analgetici. Ekcem kože spoljašnjeg slušnog hodnika : Svrab u uvu, superinfekcija, nagluvost usled otoka kože ili prisustva skvama. Pri inspekciji uočavaju se sasušene ljuspice epitela na ulazu u hodnik kod suvih formi ili maceracija kod vlažnih oblika bolesti. Maligni otitis eksterna : Poznat i kao nekrotizirajući otitis eksterna. Posebna forma zapaljenja kože hodnika sa sklonošću širenja infekcija na temporalnu kost i druge kosti baze lobanje. Kod imunodeficijentnih. Etiologija – Pseudomonas aeruginosa ili Staphylococcus aureus. Mehanizam oštećenja je koagulaciona nekroza tkiva usled mikroangiopatije malih krvnih sudova. Klinička slika – bol, nagluvost, sekrecija, otok ispred, ispod i iza uva. Razvija se i regionalna limfadenopatija. Temperatura. Usled osteomijelitisa mogu se razviti paraliza facijalisa, labirintitis i endokranijalne komplikacije. Dg – sumnju pobuđuje i nereagovanje bolesti na standardnu terapiju otitis eksterne, kao i njen produženi tok. Uvek misliti na ovo oboljenje kod dijabetičara sa bolom u uvu i znacima spoljašnje infekcije. CT temporalne kosti, MR. Terapija – parenteralno fluorohinoloni. Mikroaspiracija, lokalna aplikacija antibiotika i antimikotika sa kortikosteroidima. Komplikacije su meningitis, otogeni moždani apscesi, tromboflebitis sigmoidnog sinusa i sepsa.

37. OTITIS MEDIA CATTHARALIS ET SUPURATIVA Predstavlja zapaljenje sluznice Eustahijeve tube , bubne duplje i mastoidnog nastavka. Može biti zahvaćena i kost. Etiologija – počinje kao virusna infekcija disajnih puteva, zatim se nadovezuje bakterijska infekcija. Put širenja infekcije je rinogeni , kroz Eustahijevu tubu iz nazofarinksa. Obično se spontano sanira kod većine. BHS , Streptokokus pneumonije i Moraksela kataralis. Patogeneza - Faza okluzije Eustahijeve tube – zbog suženja njenog lumena edemom sluznice usled infekcije nazofarinksa. Poremećena je i funkcija tube u smislu fiziološkog otvaranja i zatvaranja, a kao posledica anatomske okluzije nastaje poremećaj ventilacije srednjeg uva. Bubna opna je blago uvučena, svetlosni refleks je skraćen ili deformisan. Serozna faza – vazduh iz srednjeg uva se resorbuje, pritisak gasova pada što dovodi do ekstravazacije serozne tečnosti u bubnu duplju. Bubna opna postaje crvenkasta sa izraženom šarom krvnih sudova. Sluznica postaje edematozna, povećava se sekrecija mukusa i dovodi do blokada lumena Eustahijeve tube. Gnojna faza - dolazi do blokade mukocilijarnog transporta, sadržaj ne može da se eliminiše iz srednjeg uva. Dolazi do limfoplazmocinte inflitracije sluznice, sekret postaje gnojni. Izbočava se bubna opna, koja bledi usled ishemije. Faza perforacije - usled ishemije dolazi do nekroze obično u prednjedonjem kvadrantu i perforacije bubne opne u 30% slučajeva. Pri otoskopiji se u hodniku uočava gnojni skeret, a na bubnoj opni se uočava pulzacija izlazećeg sekreta. Terapija antibioticima obavezna je kod odojčadi mlađe od 2 meseca. Kod ostalih treba sačekati 3-4 dana. Protokol lečenja – amoksicilin, amoksiklav, cefalosporini, klindamicin (stepeničasto). Važan faktor lečenja je održavanje prohodnosti nosa i eliminisanje nazalne sekrecije, da se ne bi kompromitovala prohodnost Eustahijeve tube i ventilacije srednjeg uva – dekongestivne kapi (kod odojčadi hipertoni fiziološki rastvor). Klasifikacija akutnh otitisa – Akutni otitis kod novorođenčadi i odojčadi (običan/opšti oblik), Aktuno zapaljenje srednjeg uva kod odraslih (infektivne bolesti/mukozus/ponavljani).

41. 49. OTITIS MEDIA CHRONICA SECRETORIA Predstavlja negnojni zapaljenski proces srednjeg uva koji karakteriše dugotrajno prisustvo tečnosti različite gustine u srednjem uvu, odsustvo perforacije bubne opne i nagluvost. Gotovo uvek je obostrana. Za ovaj oblik bolesti se često koriste termini hidrops ex vacuo, serozni otitis, hronični katar tube, hidrotimpanon itd. Etiopatogeneza: Klimatski uslovi – češća u nižim predelima sa povećanom vlažnošću, kao i u periodu oktobar-april. Socijalni i ekonomski uslovi – u urbanoj sredini sa nižim standardom života. Kvalitet i način ishrane – neuhranjenost, gojaznost, anemije. Konstitucionalni faktori – deformiteti nosnog septuma, rascepi nepca, gotsko nepce. Infekcija – Haemophilus influenzae, Staphilococcus epidermidis, Streptococcus pneumoniae, Staphilococcus aureus, v. paranifluenzae, RSV, adenovirus, HSV. Imunološki faktori – poremećaj imunološke regulacije u sluznici srednjeg uva. Disfunkcija Eustahijeve tube – mehanička (infekcija, adenoidne vegetacije) ili funkcionalna (kolaps tube usled nedovoljne čvrstine hrskavice kod male dece, poremećaj u mehanizmu otvaranja tube kod rascepa nepca). Nemogućnost zatvaranja tube je osnovni činilac za pojavu tečnosti. Permanentno otvorena tuba izaiva osećaj autofonije i mogućnost da se razvije tzv. šmrkavi habitus (učestali pokušaji da se tuba zadrži zatvorena). Prilikom šmrkanja, vazduh se evakuiše iz srednjeg uva, tako da nastaje negativna pritisak, a potom transudacija tečnosti u srednjem uvu. Patološke promene: I, inicijalni stadijum – od pojave nezatnih promena, do početka nakupljanja sekreta. Metaplazija u peharaste i cilijarne ćelije. Formiranje patoloških mukoznih žlezda. II, sekretorni stadijum – produkcija velike količine mukusa. Submukoza pokazuje izražene inflamatorne promene. III, degenerativni stadijum – degeneracija mukoznih žlezda i peharastih ćelija i smanjenje ili iščezavanje sekrecije. Sekret je obično veoma gust i izražene viskoznosti, pri uklanjanju se rasteže kao lepak. Ove promene su praćene i promenama na bubnoj opni. Ona je u početku uvčena i zamućenog izgleda, a napredovanjem procesa postaje istanjena i na njoj se čak može naći i perforacija. Klinička slika: Znaci oslabljenog sluha. Usporen razvoj govora, zaostajanje u intelektualnom razvoju. Dg: Otoskopski – uvučena bubna opna, bez refleksa. Može biti plavičasta. Audiomaetrija – konduktivna nagluvost. Timpanometrija – krivulja tip B (nepokretljivost sprovodnog aparata). Terapija: Kapi za nos, mukolitična i konstriktorna sredstva (cilj je poboljšanje funkcije Eustahijeve tube). Paracenteza i stavljanje aeracionih cevčica – u prednjedonjem kvadrantu bubne opne se načini incizija i stavi cevčica koja ostaje tu 2-6 meseci. Dodatno može se izvršiti i uklanjanje adenoidnih vegetacija. Neposredno posle intervencije deca čuju gotovo normalno. Međutim, zapaljenski proces i dalje traje tako da mogu nastati promen poput ožiljavanja bubne opne ili trajne peroforacije.

48. TIMPANOSKLEROZA Predstavlja formiranje kolagenih ploča u subepitelnom sloju sluznice srednjeg uva, membrane timpani i sluznice mastoidnog nastavka. Ploče se nalaze na karakterističnim mestima: bubna opna , oko stapesa , ovalnog prozora , ispod prominencije facijalnog kanala , gornji deo promontorijuma. Etiologija: Pojavi timpanoskleroze prethodi infekcija srednjeg uva. Timpanosklerotični proces se najčešće javlja na mestima sa oskudnim žlezdanim i cilijarnim elementima sluznice srednjeg uva. Odsustvo ovih struktura ometa eliminaciju eksudata iz skrivenih prostora srednjeg uva, što omogućava njegovu organizaciju koju sledi niz degenerativnih promena. Timpanoskleroza se često javlja i posle insercije aeracionih cevčica. U ovom slučaju utiče više faktora poput incizije bubne opne, poremećaj vaskularizacije, pojava intratimpaničnog krvarenja i sl. Genetska predispozicija i imunološki činioci takođe imaju značajnu ulogu. Ranu fazu karakteriše prisustvo amorfne hijaline mase, a ploče su mekane konzistencije i beličastog izgleda. U daljem toku razvojem degenerativnih promena ploče su čvrste, a odlikuju se belinom. Klinička slika: Postepeno se ispoljavaju. Slabljenje sluha, zujanje u ušima, povremene vrtoglavice. Poremećaj slušne funkcije nastaje ako je timpanoskleroza zahvatila najveći deo bubne opne ili šupljinu srednjeg uva. Dg: Otomikroskopski – zadebljala i uvučena bubna opna. Timpanosklerotične ploče se često nalaze u pars tensa bubne opne. Audiološka ispitivanja – kodnuktivna naglovust, sa razvojem prelazi u senzorineuralnu. Timpanometrija ukazuje na fiksaciju konduktivnog aparata uva (kriva tipa B, C). Ddg: otoskleroza, povrede slušnih koščica. Terapija: Ukoliko je zahvatila samo bubunu opnu – vrši se uklanjanje timpanosklerotičnih ploča i miringoplastika. Proširenje u šupljine srednjeg uva i fiksacije lanca koščica – rekonstruktivne mikrohirurške metode.

42. OTITIS MEDIA CHRONICA SUPPURATIVA OSTEITICA Atikoantralni otitis. Pored promena u sluznici karakterišu ga i izražene promene na koštanim strukturama srednjeg uva i češća pojava holesteatoma. Perforacije na bubnoj opni su po pravilu ivične. Topografski se razlikuju perforacije – atik , ivična zadnja , ivična prednja , kombinacija. Oštećenja bubne opne mogu biti udruženr sa manjim ili većim defektima na zadnjegornjem zidu spoljašnjeg slušnog hodnika (resorpcija lateralnog zida atika). Stalno ili povremeno curenje sekreta koji zaudara. Sluznica šupljine srednjeg uva i mastoidnog nastavka pokazuje ireverzibilne promene u vidu formiranja granulomatoznog tkiva i polipa. Aktivan oblik – formiranje granulacijskog tkiva, pojava ulceracija na sluznici, lokalizovana ognjišta supuracije. Inaktivan ili zalečen tip – fibrozna proliferacija, ostaci destruiranih slušnih koščica, pojava fibrokoštane proliferacije. Osteoidno tkivo se deponuje na postojeću kost koja pokazuje osteoblastičku aktivnost. Zadebljane koštane trabekule postepeno obliteriraju pneumatski prostor. Postoji rareficirajući osteitis slušnih koščica, kapsule labirinta i kosti mastoida. Najčešće su zahvačeni dugi krak inkusa, kraci stapesa, telo inkusa i drška maleusa. Osteitični proces na zidovima srednjeg uva i u predelu mastoidnog nastvavka je česta pojava. Koštana resorpcija može da nastane na svim zidovima. Ova oštećenja predstavljaju put za širenje infekcije u unutrašnje uvo i endokranijum. Koštana destrukcija facijalnog kanala najčešće se javlja na timpanalnom segmentu. Dolazi do promena u strukturi živca. Funkcija facijalisa najčešće nije promenjena. Endokranijalne otogene komplikacije – meningitis, otogeni moždani apscesi. Klinička slika – fetidna gnojna sekrecija i nagluvost mešovitog tipa. Terapija – timpanoplastika (odstranjenje patološkog procesa iz srednjeg uva, rekonstrukcija sprovodnog sistema radi poboljšanja slušne funkcije). Holesteatom – nema u pitanjima (keratinizirajući skvamozni epitel, tendencija rasta, razaranje koštanih struktura, matriks i perimatriks).

42. EGZOKRANIJALNE OTOGENE KOMPLIKACIJE (MASTOIDITIS, PAREZA N.FACIJALISA) Mastoiditis, petrositis, ostemijelitis temporalne kosti, paraliza facijalisa, labirintitis. Mastoiditis : Zapaljenje sluznice i kosti mastoidnog nastavka. Nastaje kao komplikacija akutnog otitisa. Etiologija – Hemofilus influence, Streptokokus pneumonije, g+ koke. U 80% slučajeva postoji i anaerobna infekcija. Latentni ili maskirani mastoiditis - Komplikacija neadekvatno lečenog akutnog otitisa, obično u trećoj nedelji od početka bolesti. Bol u uvu ili iza uva. Nagluvost se pojačava. Moguća supuracija iz uva. Poremećaj opšteg stanja, slabost, temperatura. Otomikroskopski se vidi bubna opna koja je bleda, zbrisanih detalja i bez refleksa. Terapija je antibiotska (penicilin ili cefalosporin + metronidazol). Manifestan oblik - Lokalizacija procesa u mastoidu sa širenjem infekcije u okolne strukture. Širenjem u meka tkiva mastoidnog nastavka dolazi do stvaranja subperiostalnog apscesa ili fistule na koži mastoida. Bezoldov apsces – lokalizovan ispod sternokleidomastoidnog mišića. Mureov apsces – lokalizovan duž stiloidnih mišića. Infekcija može da se proširi ka piramidi temporalne kosti ili zigomatičnom nastavku maksile. Postoji poremećaj opšteg stanja sa glavoboljom. Palpacijom otoka može se javiti fluktuacija sadržaja apscesa. Indikovan je CT pregled temporalne kosti. Terapija je hirurška uz adjuvantnu primenu antibiotika. Pareza n.facijalisa : Traumatskog porekla Kranijalna trauma sa lezijom u temporalnoj kosti, ekstrakranijalna trauma sa lezijom na nivou lica. Tumorski proces Tu pontocerebelarnog ugla, Tu spoljašnjeg i srednjeg uva, glomus tumori, Tu parotidne žlzde. Obično se pareza javlja progresivno. Otogena paraliza Uzrokovan širenjem infekcije ili drugih inflamatornih procesa iz uva ili temporalne kosti na facijalis. Hronični osteolitički otitis sa holesteatomom – hitna hirurška intervencija. Hronični otitis bez holesteatoma – pomisliti na tuberkulozu uva i Wegenerovu bolest. Upala spoljašnjeg uva – može ukazivati na maligni otitis eksterna. Herpes zoster Postoje karkateristične erupcije osipa na ušnoj školjki. Febrilno stanje. Lajmska bolest Anamnestički ispitiati mogućnost uboda krpelja i hronični migrirajući eritem. Belova facijalna paraliza Unilateralna, nepoznatog uzroka. Znatnu ulogu igra otok nerva. Najizraženija kompresija je na najužem mestu hodnika tj. na introitusu. Bolesnici navode da su bili izloženi promaji. Najčešće počinje retroaurikularnim bolom, koji prati periferna paraliza facijalisa. Postoji brzi oblik (razvoj u 2-4 dana) i spori oblik (razvoj traje oko 2 nedelje). Bolesnik može imati hiperakuziju, probleme sa okom i epiforu. Otološki nalaz je uredan. Spontano ozdravljenje najčešće u toku 3-6 nedelja. Najozbiljnija komplikacija je oštećenje kornee. Terapija je vitaminska, antivirusna, vazodilatatorna, glikokortikoidna, fizikalna. U slučaju da nema oporavka nakon 2 meseca indikovana je dekompresija facijalnog živca.

44. OTOGENI LEPTOMENINGITIS Predstavlja difuzni gnojni zapaljenski proces mekih moždanica. Javlja se kod hroničnog gnojnog otitisa sa holesteatomom. Infekcija prodire u endokranijum, najčešće preko gornjeg i unutrašnjeg zida srednjeg uva. U početku je ograničen na mesto prodora infekcije, ali se veoma brzo širi preko konveksiteta mozga i pored mekih moždanica zahvata i koru mozga. Klinička slika – visoka temperatura, glavobolja, povraćanje i kočenje vrata. Povraćanje centralnog tipa, fotofobija, sopor, koma. Dg – anamnestički se saznaje da je pojavi opštih simptoma prethodila egzacerbacija hroničnog otitisa. Karakteristično je zamućenje likvora, visok broj polimorfonukleara, hiperproteinorahija, hipoglikorahija. Terapija – inicijalna antimikrobnu čine ceftriakson, amikacin, metronidazol. Korekcija terapija posle izolacije uzročnika. Na obolelom uvu timpanomasteidektomija sa ogoljavanjem dure srednje i zadnje lobanjske jame. Smrtnost je oko 25%. 46. OTOGENI APSCESI MOZGA Apsces velikog mozga : Najčešće se javlja u temporalnom režnju. Na početku postoji ograničeni zapaljenski proces u moždanoj masi. Dalje se stvara šupljina ispunjena nekrotičnim tkivom i gnojem. Reakcijom moždane mase formira se kapsula apscesa. Obim apscesa se povećava prema lateralnim komorama. Klinička slika – zavisi od faze razvoja apscesa. Često udružen sa meningitisom. Opšti znaci bakterijske invazije. Postoji latentni period kada su simptomi slabo izraženi. Manifestni stadijum odlikuju simptomi povećanog intrakranijalnog pritiska, simptomi infekcije i fokalni simptomi. Dg – otoskopijom se nalazi hronični otitis sa holesteatomom. CT i MR endokranijuma. Terapija – neurohirurško uklanjanje apscesa i radikalna timpanomasteidektomija. Apsces malog mozga : Nastaje širenjem infekcije iz srednjeg uva preko sigmoidnog sinusa ili labirinta. Odlikuju ga poremećaji koordinacije pokreta, pojava gubitka tonusa udova sa obolele strane. Javlja se fiksacioni nistagmus (menja smer sa promenom smera pogleda i pojačava se pri fiksaciji pogleda). 47. TROMBOZA LATERALNOG SINUSA Danas retka komplikacija. Često udružen sa drugim endokranijalnim komplikacijama. Gnojni proces iz srednjeg uva se širi do sigmoidnog sinusa kroz mastoidni nastavak, izaziva periflebitis tj. perisinusni apscesa. Dalje dolazi do oštećenja zida sinusa i stvaranja tromba u sinusu. Ovaj tromb može da se inficira, a njegovi delovi da prodru u krvotok, stvarajući septikemiju. Klinička slika – jak bol u retroaurikularnom predelu. Simptomi povišenog intrakranijalnog pritiska. Intermitentna temperatura. Ako inficirani embolusi dođu u krvotok, javljaju se petehije kože i sluzokože, kao i septička žarišta u plućima. Ukoliko se javi tromboza sagitalnog sinusa mogu se razviti konvulzije i fokalne cerebralne lezije. Dg – otoskopijom se nalaze znaci egzacerbacije hroničnog otitisa. MR angiografija. Terapija – masteidektomija sa ogoljavanjem sinusa kod mastoiditisa. Visoke doze antibiotika.

29. AUDIOLOŠKA REHABILITACIJA SLUHA Proces umanjenja nesposobnosti proisteklih iz oštećenja sluha. Za decu sa kongenitalnim oštećenjem pravilniji je naziv habilitacija, jer se radi na uspostavljanju sposobnosti čujenja koje pre toga nije postojalo. Oboljenja konduktivnog aparata uva – sluh se može popraviti operativnim putem. Oštećenja sluha u unutrašnjem uvu – najčešće se ne mogu lečiti ni operativno, ni medikamentozno. Jedina mogućnost nekada je poboljšanje sluha pomoću slušnih amplifikatora. Potreba za slušnim aparatom postoji kada je oštećenje obostrano i kada je prag sluha za vazdušnu sprovodljivost lošiji od 40 dB za frekvencije važne za razumevanje govora (500, 1000, 2000 Hz). Neophodno je da postoje ostatci sluha koji se mogu amplifikovati aparatom. Kod odraslih se stanje sluha može odrediti audiometrijom. Kod dece koja ne mogu da sarađuju se radi objektivna audiometrija. Slušni amplifikatori su različitih veličina. Najveći se nose iza uva, manji stanu celi u cavitas conhe, najmanju sasvim uđu u spoljašnji slušni hodnik. Teža oštećenja obično zahtevaju veći slušni aparat. Amplifikuju se one frekvence koje su najviše oštećenje, što se programira računarom. Svi aparati mikrofonom prime zvuk, obrade ga i odgovarajuće pojačan emituju u spoljašnji slušni hodnik. Ukliko se radi o konduktivnom oštećenju sa velikom razlikom između vazdušnog i koštanog praga mogu se upotrebiti aparati za koštanu sprovodljivost (aparati se smeštaju u okvir naočara). Kod obostranih teških oštećenja slušni aparati ne mogu pomoći jer nema ostataka sluha koji se mogu amplifikovati. U tim slučajevima dolazi u obzir kohlearni implant. Spoljašnji delovi primaju zvuke, mali računar ih obrađuje tako da ih pretvara u električne signale koji se pošalju do uređaja koji je implantiran ispod kože iznad uva. Postoji više elektroda koje su uvučene u kohleu. Završavaju se na različitim daljinama i stimulišu slušni živac na raznim udaljenostima od baze, postižući na taj način frekventnu selektivnost. Operacijom se trajno uništava funkcija kohlee. U eksperimentalnoj fazi su implanti moždanog stabla.

30. Hirurška rehabilitacija sluha Indikovana je kod oboljenja konduktivnog aparata. Otoskleroza, kongenitalne malformacije spoljašnjeg i srednjeg uha, hronični supurativni i nesupurativni otitisi, prekid lance slušnih koščica i slično.