Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Sastavni dijelovi stvari,procenljive i neprocenljive stvari...
Tipologija: Esej
1 / 17
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Svaka stvar se sastoji od delova,koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda kažemo da
je to prosta stvar ako se mogu raspoznati i to je složena stvar. Svi djelovi složene stvari se nalaze u medjusobnoj funkcionalnoj povezanosti i tako čine pravnu cjelinu. Prema fizičkoj vezi djelovi mogu biti spojeni sastavni djelovi koji su u materijalnoj vezi i odvojeni sastavni djelovi koj su fizcki samostalni. Neodvojivi ili potpuno inkorporisani dio onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja,tj.oštećenja(konac kojim je sašiveno odjelo). Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani je onaj koji se može odvojit bez uništenja,tj. Oštećenja stvari ili drugog djela ili njega samog. Odvojeni(fizički samostalni dio) je uvjek pokretna stvar,a sama složena stvar kojoj pripada može biti pokretna i nepokretna. Za označavanje pokretne stvari koja je fizički samostalna ali funkcionalna I pravno trajno povezana sa drugom stvari koristi se izraz sporedna stvar. Neke pokretne složene stvari imaju odvojene sastavne djelove ali su im funkcije ravnopravne. U njih svrstavamo garnituru šaha,servis za vino…Pripadak obuhvata nepotpuno inkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez ostecenja, kao i ono sto je fizicki samostalno ali i fumkcionalno povezano sa glavnom stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari.
Kad za neku stvar kazemo da je u prometu to znaci da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Postoje stvari u gradjansko pravnom smislu koje nisu u prometu, (na kojima postoji neprenosivo pravo svojine), a stvari van prometa su i javna dobra tj. stvari u opstoj upotrebi kao sto su ulice, parkovi i trgovi. Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa, razliciti su: narodno zdravlje, javni moral. Izvesne stvari se nalaze u ogranicenom i narocito regulisanom prometu: oruzije i eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, vecina lekova samo na lekarske recepte. Slican je slucaj sa opojnim drogama i plemenitim metalima. U nekim pravnim sistemima stvari koje sluze religijskom kultu (svete stvari) su van prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija (gradjanskih pravnih lica) i s obzirom na to da je crkva odvojena od drzave, nalaze se u gradjanskopravnom prometu.
Zbirna stvar se moze sastojati iz istovrsnih stvari (stado ovaca, biblioteka, zbirka maraka) ili
iz raznovrsnih stvari (stovariste robe) Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznacava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari fizicki odvojenih (universitas rerum distantium) od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine a u redovnom pravnom prometu i samostalni predmet obligacionih odnosa. Kad mnozinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom dolazi do izrazaja celishodnost pojma zbirne stvari. On omogucava da se sa svim stvarima koje cine celinu raspolaze jednim pravnim poslom. Komplementarna stvar (par rukavica, par carapa) tu su pojedini delovi fizicki odvojeni ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost vec kao celina. Pa su i u redovnom prometu kao celina. Postoji i pojam universitas iuris a to je zbir stvari i prava koje se sa gledista određenih pravnih odnosa smatra kao celina. Nacionalizacija preduzeca vršena od 06.12.1946.godine obuhvata svu pokretnu i nepokretnu imovinu kao i sva imovinska prava koja pripadaju preduzecu i sluze njegovoj svrsi. U našoj zemlji donet je i Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim šumskim posedima od 30.07.1946. godine kao i Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23.08.1945. godini koji regulišu pojam zbirne stvari u našem pravu. Za neke pisce universitas iuris predstavlja zbir telesnih i bestelesnih stvari.
U tehnickom smislu deljiva je ona stvar koja se fizicki moze tako podeliti da svaki deo dobijen deobom ima vrednost srazmernu vrednosti celine. Zbir vrednosti delova ravan je vrednosti cele stvari pre deobe. Tu spadaju dzak brasna, sanduk secera... Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropascava (figura od gipsa) ili njeni delovi dobijeni deobom ne zadrzavaju srazmernu vrednost tako da je zbir njihovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari. Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizicki jer u fizickom smislu sve stvari su deljive. Nedeljive su i komplementarne stvari ciji sastavni delovi nisu u fizickoj vezi. Zemljista su u izuzetnom smislu u nacelu deljiva stvar, iako realnom deobom (povlacenjem međe) ostaje ranija fizicka veza između delova dobijenih deobom. Deoba zgrada moguca je i vertikalno i horizontalno, ako delovi dobijeni deobom predstavljaju stanove ili poslovne prostorije u smislu pozitivnih propisa. Pravni značaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sticanja svojine priraštajem, kod susvojine gde dva ili više lica imaju svojinu na jednoj stvari, zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika.
Procenjive su one stvari cija se vrednost moze odrediti uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su dakle stvari koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i mogu se izraziti u novcu, jer je on opšti ekvivalent svih stvari. S obzirom na to da li se njihova cena odredjuje objektivno ili po subjektivnim merilima, Srbijanski građanski zakonik razlikuje redovnu i vanrednu cenu. Redovna cena izrazava prometnu, trzisnu vrednost iako odredjena objektivno, ona je relativna i u tom smislu sto jedna stvar moze u datom trenutku imati vise cena, prema mestu-trzistu koje se uzima u obzir, a opet moze biti da se u istom mestu-trzistu cena stvari menja u toku dana (pijacne cene). Vanredna cena se moze pojaviti u dva oblika kao „cena narocitih okolnosti“ zbog kojih stvar za vlasnika ima vecu vrednost od prometne (pas kao vodic) ili kao praetium affectionis kao cena koju vlasnik izrazava a to je moralna vrednost stvari. One stvari cija se vrednost ne moze odrediti nikakvim uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu zovu se neprocenjive. Stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost.
Po rodu odredjene stvari (genericne) su one koje se u pravnom prometu oznacavaju po vrsti i broju tj. po nekoj jedinici mere (kg,l,m,m^2 ). Individualno (pojedinacno) odredjena stvar je
ona koja je odredjena konkretno i koju su bas stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obelezje svojstveno samo njoj (slika na odredjenoj izlozbi) ili da jos ima stvari sa istovrsnim osobinama (student prodaje svoj primerak stvarnog prava iz kog je ucio ispit a to je individualno odredjena stvar, jedan primerak stvarnog prava je stvar odredjena po rodu). Stvari koje su odredjene po rodu mogu se individualizovati tako sto izvesna kolicina bude izdvojena iz roda i obelezena (dzak brasna odvojen sa strane i markiran). Individualizovane stvari ponasju se u pravnom zivotu kao individualno odredjene. Stvari odredjene po rodu i individualno odredjene mogu biti potrosne i nepotrosne. Predmet prava svojine mogu biti samo individualno odredjene stvari. Kad su predmet obaveze stvari odredjene po rodu obaveza neprestaje cak ni onda kada sve sto duznik ima od takvih stvari propadne usled dogadjaja za koji on ne odgovara. Pravilo je da rod ne propada – genera non pereunt. Kad obaveza ima za predmet stvari odredjene po rodu koje se imaju uzeti iz odredjene mase tih stvari onda obaveza prestaje kada propadne cela ta masa.
Zamenljiva je ona stvar na cije mesto u pravnom odnosu moze doci druga stvar istih osobina i vrednosti. Tacno je da su sve genericno odredjene stvari istovremeno i zamenljive i da je nezamenjiva stvar uvek individualno odredjena, ali individualno odredjene stvari mogu biti zamenljive i nezamenljive (auto je zamenljiva stvar ali je individualno odredjena). Predmet zajma su zamenljive stvari. Zakonskom kompenzacijom pretpostavlja se da se uzajamno duguju zamenljive stvari. Kod posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno određena i nepotrošna a pitanje zamenljivosti se ne postavlja.
Pravni značaj ovog razlikovanja je višestruk:
1.Po pozitivnim nasledno pravnim propisima raspravljanje zaostavstine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti.
Ovo pravilo znaci da sve sto je u cvrstoj fizickoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljišta (zgrade, vegetacija), građevinsko zemljiste i ono sto je s njim u cvrstoj vezi predstavlja jedinstven objekat i pripada istom licu. Na ovom jedinstvenom objekut moguca je susvojina ali ne moze jedno lice biti vlasnik zemljista a drugo zgrade. Iz svega ovoga proizilazi da zgrada i zemljiste na kojem se ona nalazi predstavlja jedinstven objekat u pravu i prilikom otudjenja nije moguce preneti svojinu samo na zgradi ili samo na zemljistu. Praktični značaj pravila superficies solo cedit dolazi do izražaja kada je jedno lice vlasnik materijala a drugo vlasnik zemljišta, kada vlasnik zemljišta upotrebi tuđi materijal ili vlasnik materijala podigne zgradu na tuđem zemljištu. U sukobu interesa ova dva lica maxima superficies solo cedit favorizuje vlasnika zemljišta i ona je izraz dominantnog ekonomskog značaja koje su nekad imale zemljišne nepokretnosti. Ova maxima je nastala u rimskom pravu. Ona važi i u današnjem pravu ali je polje primene suženo jer vlasnici porodičnih stambenih zgrada u naseljima gradskog karaktera i gradovima nisu vlasnici zemljišnih parcela na kojima se zgrade nalaze.
Hartije od vrednosti su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti neko subjektivno gradjansko pravo oznaceno na hartiji. Zakonski imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaceno na samoj hartiji, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekat ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Pravo iz hartije je po svojoj pravnoj prirodi ili stvarno pravo (pravo svojine na robi predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (pravo učešća). Pravo na hartiji je inkorporisano u samoj hartiji i ne moze se ostvariti bez nje. Otuda gubitak ili unistenje hartije povlaci nemogucnost ostvarenja prava (loz). Prema prirodi prava koje sadrze hartije od vrednosti mogu biti: 1.Stvarnopravne hartije od vrednosti, one sadrze neko stvarno pravo nad pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili zalozno pravo, konosman). 2.Obligacionopravne hartije sadrze u sebi neko obligaciono pravo koje po pravilu glasi na sumu novca.
dele na:
Dr Obren Stanković;dr Miodrag Orlić; STVARNO PRAVO, Beograd, 2004. Radomir D. Lukić, Budimir P. Košutić, UVOD U PRAVO, Beograd, 2006. Obrad Stanojević, RIMSKO PRAVO, Beograd, 2001. UVOD U GRAĐANSKO PRAVO, Beograd, 2001. Dr Marija Draškić, PORODIČNO PRAVO I PRAVA DETETA, Beograd, 2005.
