1. Može li se filozofija odrediti kao ljubav prema mudrosti?
- Prema tumačenju prvih filozofa shvaćena je tako.
- Mudrost (SOPHIA) pojmovno sadrži 2 momenta:
1. Istinito
2. Dobro
- Jedinstvo istinitog i dobrog je najveća vrednost filozofije pa je prema tome filozofija ljubav prema
najvišoj vrednosti.
- Filozofija želi da zna šta je dobro i šta je istinito.
- Želi da nađe svoju Trnoružicu i sazna kakva je ona.
Svaka filozofija konstituiše svoju Trnoružicu te sasvim dobro zna njenu prirodu. To je ironija filozofije
poznata još od Sokrata (svaka filozofija traži ono dobro i ono istinito i unapred zna hoće li ga naći).
- Filozofija nije sveznajuća, ali od početka zna ono najviše što sledi iz najvišeg zadatka filozofije.
- Filozofija demistifikuje; zahteva da se sve dovede u pitanje.
Filozofija je dvolična
1. Filozof konstituiše istinito i dobro u jedinstvo i u skladu s tim uređuje svoj svet
2. Filozofska atituda: navođenje misaonog sagovornika prema "vrhuncu" koji može dosegnuti svako
misaono biće.
2. Odnos filozofije prema mitu, religiji, umetnosti i ideologiji
- Filozofija se ne moze nasumice odvojiti od istorije umetnosti i religije.
Mit:
- U osnovi mita nalaze se instinkti mudrosti. Mitološko mišljenje, na neki način, predstavlja vrstu
filozofiranja.
- Forma mita ne odgovara filozofiji, jer se njime filozofija ne unapređuje.
Religija:
- U pogledu sadržine srodna je sa filozofijom
- Kod hrišćana, religija i filozofija jasnije su razdvojene (za razliku od starog doba).
- Kako razlikovati religiju od filozofije? Teolozi ignorišu filozofiju da ne bi bili uznemiravani u svojim
proizvoljnim mudrovanjima.
- Filozofija je bila vezana za grčko mnogoboštvo; po osamostaljivanju, suprotstavila se narodnoj
religiji dok u njoj nije spoznala sebe.
- Ksenofan je napadao religiju pa se smatra da je on odgovoran za nastajanje prvih ateista.
Umetnost:
- Slična je religiji i filozofiji time što pripada apsolutnoj sferi duha.
- Forma čulnog opažanja bitna je stavka umetnosti.
- Kod Grka, umetnost je predstavljala najvišu formu u kojoj je narod zamišljao svoje bogove.
- Umetnici su, u suštini, bili tvorci bogova, jer su dali predstavu o životu i delima božanstava narodu.
- Oblast koja nadmašuje carstvo umetnosti je religija.
- Treća forma apsolutnog duha je filozofija.
Ideologija:
- "Ideologija je sistem ujedinjenih ideja koje deluju na svest pojedinaca"
- Ideologija je sistem ideja samo ako se odnosi na sistem društvenih odnosa.
- Od najranijeg života čovek je učen da "prihvati" određene ustaljene norme što predstavlja
podređivanje određenoj ideologiji.
3. Priroda svakodnevnog mišljenja
- Svaki čovek rođenjem ulazi u svet koji postoji nezavisno od njega i mora da nauči da se u njemu
održi.
- Svakodnevni život je heterogen i ima samo jedno središte - pojedinca u kome se te heterogene
sfere objedinjuju.
- Svakodnevno mišljenje i osećanje su antropološki primarni - realizuju saznanje i delanje čoveka
zajednički i istovremeno - nerazdvojno jedno od drugog.
- Umetnička ili naučna usmerenost su takođe prirodne ali su antropološki sekundarne.
Prosečni čovek jedinstvo ličnosti realizuje u svakodnevnom životu, jer za većinu ljudi svakodnevni
život jeste život. U njemu se mora dokazati "Da li je čovek jezgro ili ljuštura?" (Gete)
a) Pragmatički karakter iskustva
- Svakodnevno mišljenje treba da rešava svakodnevne zadatke. Otuda njegov pragmatički karakter.
Ne znači da su misaoni procesi pripreme za praktične ciljeve.
- Opažanje ide zajedno sa osećanjima, ali osećanjima u pojedinačnom opažanju može pripasti
usmeravajuća uloga (ljubav čoveka čini slepim, kao i gnev).
- Zavisno od doba i društvenih slojeva menja se, ne samo sadržaj znanja, već i njihov obim.
Obaveznost svakodnevnih znanja je relativna, ali od svakog se zahteva određeni minimum. Izvan
