




























































































Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Увод у право. Појам државе и права и њихово дефинисање. ▫ Дефиниција државе и теорије - За означавање државе постоје различити термини: res publica; stato, ...
Tipologija: Ispiti
1 / 253
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!





























































































Врсте^ норми :^ Обичаји;^ Морал^ и Право.
^ Узансе могу бити: а)^ Опште^ које се односе на промет у целини Увод^ у^ право
б)^ Посебне^ које^ се^ односе^ на
одређену активност^ у привреди
(у грађевинарству,^ угоститељству,^
туризму и слично). ^ Обичаји имају санкције.^ Њих примењује неорганизовано
, „дифузно“ друштво и зависи од околности у којима се десило кршење
,^ односно понашање које није у складу са обичајима
(друштво или група може исказати^ и^ испољавати^ презир
,^ подсмех,^ понижавање^ према прекршиоцу и слично).
2.^ Морал^ је веома сложена етичка категорија Увод^ у^ право
.^ Правила морала се односе на схватање и примену критеријума шта је добро
,^ а шта зло,^ шта је истина,^ а шта неистина. ^ Васпитањем,^ религијом или општом атмосфером у друштву усађујесе људима нека врста оквира
,^ односно показатеља,^ оријентира
,^ који одређује и налаже одређено понашање сваког човека у одређенимслучајевима и ситуацијама. Морална правила у основи нису неки скуп
,^ кодификација норми која налаже^ начин^ реаговања^ на^
неке^ ситуације,^ како^ су^ прављени покушаји.
^ За морал постоји^ санкција^ и она је двојака Увод^ у^ право
^ С^ једне^ стране^ само^ друштво
,^ и^ то^ оно^ неорганизовано,^
тзв. „дифузно“^ друштво примењује санкције
(те санкције нису унапред одређене нити постоје органи који ће одлучити о кривици и казни
најчешћи вид те казне су:^ бојкот
,^ прези,^ одбациванје). ^ Друга казна се састоји у врсти самосажаљевања
,^ које се назива грижа савести^ –^ под нјом се подразумева неспокојство
,^ немир,^ који је^ настао^ као^ последица^ сукоба
између^ „индивидуалног^ ја“^
и „колективног ја“.
^ Васпитање^ -^ У тесној вези са моралом је и васпитање Увод^ у^ право
^ Разликујемо старо и ново васпитање
^ Васпитање се примењује на чланове друштва
,^ посебно на оне који узрасно још одрастају и сазревају
,^ на које се може утицати и код којих се још увек може учврстити одређено схватање морала
^ Патријархални^ морал^ постоји
у^ традиционалним^ друштвима
,^ у мањим заједницама где се,^ мање
Основна њихова карактеристика јесте да иза такве друштвене норместоји држава са својим апаратом и монополом физичке принуде
^ У вези са самом суштином права Увод^ у^ право
,^ постоји велики број гледишта
односно теорија.^ Све те теорије могле би се сврстати у две групе
^ Једну групу теорија чине тзв
.^ патријархалне теорије или теорије о „очинском“ карактеру државне власти. ^ Друга група теорија јесте она која заступа класни карактер права
^ Дефиниција државе и теорије
-^ За означавање државе постоје различити^ термини:^ res^ publica;
stato,^ etat;^ држава,^ держава
государство;^ полис, civitas, regnum
и^ imperium. ^ Држава је посебна правна установа која располаже монополомфизичке силе,^ који јој служи за регулисање најважнијих односа упроизводњи и политичких. ^ Елементи државе^ -^ Држава се састоји из три елемента
1)^ народ^ (становништво); 2)^ територија^ (простор)^ и 3)^ власт.
^ Држављанство^ –^ Основни начин Увод^ у^ право
стицања^ држављанства,^ односно добијања статуса становника једне државе јесте
-^ рођењем^ (то може бити на основу рођења или само оца
,^ или оба родитеља,^ или на основу властитог место рођења). Постоје и допунски начини стицања држављанства који су ређи ивеома су сложени. Држављанство се може и изгубити
^ Правило је да један човек има само једно држављанство
^ Једно лице може да поседује два и више држављанства
^ Постоје и лица која немају нити једно држављанство тзв
.^ апатриди.
2.^ Територија^ -^ Територија основни елеменат постојања државеУвод^ у^ право
^ Државна^ територија^ је^ тродимензионални
простор^ на^ коме^ важи државни правни поредак,^ тј.^ на коме се остварује државна политичкавласт. Државна територија је целовит
(интегрални)^ простор,^ што значи да је државна територија повезани простор
(изузетак Пакистан). ^ Тродимензионалност државне територије
подразумева да се поред земљине^ коре^ (копна),^ државном
територијом^ сматра^ и^ ваздушни простор изнад копна,^ као и све оно што се налази испод земљине коре (земљина утроба). Величина државне територије је одређена државним границама
^ Свака државна власт почива на ауторитету и силиУвод^ у^ право
^ Државну власт врше сви државни органи и институције које улазе усастав државе^ (само неколико њих имају највишу државну власт
^ Сва наведена обележја државне власти могу се изразити кроз једнуособину,^ а то је^ сувереност. ^ Сувереност^ је^ основна^ правна
карактеристика^ државне^ власти
Сувереност представља правни израз монопола физичке силе којимрасполаже државна власт.
-^ Функција државе и права^ –^ Функција државе представља њен циљ Увод^ у^ право
^ Према монистичком схватању
,^ то може бити остварење једног циља
највишег. Према плуралистичком схватању
,^ реч је о остварењу више циљева
^ Субјективна функција^ државе
подразумева да циљ може да будеонакав каквим га одређују државни управљачи. ^ Објективна функција^ се односи на то како се циљ
(циљеви)^ заиста остварују. Правна функција^ државе подразумева издавање заповести
,^ правних норми,^ прописа и уредби којима је регулисано понашање људи
-^ Неопходно је разликовати настанак нових држава од настанка државе уопштем смислу.^ И тада треба разликовати две могућностиУвод^ у^ право
:^ када држава настаје изнова^ (потпуно нова,^ први пут
)^ или када настане распадом неке постојеће^ (претходне)^ државе. • Престанак државе^ значи да једна држава престаје да постоји
,^ односно да нема њених елемената:^ простора,
становништва и власти. ^ Престанак постојање неке конкретне државе не мора да значи да једошло до престанка постојања државе као такве
.^ Најчешће престанак државе значи да је настала једна нова или чак више нових држава изделова претходне државе-^ на пример издвајањем бивших република изСФРЈ;^ анексијом,^ када једна држава претвара део или целу другу државуу своју област^ (Немачка са делом Чешке или са Аустријом за времеХитлера);^ стапањем држава^ (Енглеска
,^ Велс,^ Шкотска и Северна Ирска у Велику Британију);^ на основу међународног уговора
(Ватикан)^ итд.
је^ са^ одређеним^ циљем,^ да^ би извршавала^ одређене^ задатке,^
за^ шта^ постоје^ посебно^ утврђени органи. Државна организација се сасвим јасно разликује од друштва
,^ пре свега због тога што је реч о посебној друштвеној организацији којаједина располаже монополом за физичку принуду
^ Начела државне организације
-^ Начела државне организације су правила о начину успостављања односа и веза између чинилацадржавне организације,^ односно државних органа