UVOD U PROGRAMIRANJE I ALGORITMI, Šeme i konceptualne mape od Programiranje

Preuzmite UVOD U PROGRAMIRANJE I ALGORITMI i više Šeme i konceptualne mape u PDF od Programiranje samo na Docsity!

UVOD U PROGRAMIRANJE I

ALGORITMI

Gimnazija u Kuršumliji

Šta je računarski program?

Računar je elektronska mašina koja obrađuje ulazne podatke ili informacije (INPUT) i proizvodi iz njih nove podatke ili izlazne informacije (OUTPUT). Računar obrađuje podatke na osnovu programa koji je napisan za određenu primenu. Program predstavlja skup instrukcija (naredbi) za rešavanje određenog problema. Program po kome računar radi mora za vreme izvršavanja da bude u memoriji računara (RAM). Proces pisanja instrukcija za računar naziva se programiranje.

Programski jezici

Računari programe razumeju samo ako su na mašinskom jeziku, dok je programerima lakše da koriste neki od pomenutih programskih jezika višeg nivoa. Program napisan na programskom jeziku višeg nivoa, da bi se izvršio na računaru mora se prevesti na mašinski jezik (mašinski kod). Prevođenje sa jezika višeg nivoa na mašinski jezik obavljaju kompajleri.

Faze u programiranju

Da bi rešili neki problem (posao) korišćenjem računara, neophodno je da kreiramo program u nekom programskom jeziku. Taj proces je kompleksan i u njemu možemo izdvojiti sledeće faze:

1. Definisanje problema Definisanje niza operacija kojima se rešava konkretan problem. 2. Pravljenje matematičkog modela Opisivanje problema odgovarajućim matematičkim jednačinama. 3. Crtanje algoritma Algoritamsko rešavanje problema, kao niz koraka koji su prdstavljeni grafički na određen način. 4. Pisanje programa U ovoj fazi se u nekom programskom jeziku opisuju podaci i postupak rešavanja problema. 5. Testiranje programa Testiranjem programa treba proveriti da li program rešava postavljeni zadatak. To je vrlo važna faza u kojoj treba otkloniti eventualno skrivene greške. 6. Održavanje programa Ako je program čitko napisan i ako ima dobru dokumentaciju, onda je ova faza jednostavna, kako za same autore programa, tako i za druge programere.

ALGORITMI - uslovi

Definisanost. Svaka operacija ili pravilo mora imati definisano i samo jedno značenje, tj. rezultat svake operacije mora biti jasno definisan. Konačnost. Algoritmi se moraju zaustaviti posle izvršenog konačnog broja koraka i u konačnom vremenu. Rezultat. Po završetku algoritma mora da postoji mogućnost da se ustanovi rezultat njegovog rada, odnosno da li je algoritam postigao svoj cilj ili nije – da li daje tačne rezultate.

ALGORITMI – načini predstavljanja

Postoje različite mogućnosti za predstavljanje algoritma, ali se on najčešće pretstavlja grafički pod imenom dijagram toka programa. U ovom dijagramu pojedine akcije predstavljene su tačno određenim grafičkim simbolima čime se osigurava jednostavnost, preglednost i jednoznačnost zapisa algoritma.

Struktura algoritma

Pod strukturom algoritma podrazumeva se redosled izvršavanja pojedinih vrsta algoritamskih koraka u algoritmu. Sa stanovišta ovog redosleda postoje tri osnovne algoritamske strukture:

• linijska struktura,
• razgranata struktura i
• ciklička struktura.

Algoritamski koraci se izvršavaju jedan za drugim uvek istim redosledom kojim su napisani. Primer Algoritam za zamenu točka na automobilu. POČETAK KRAJ

1. Pripremi dizalicu
2. Pripremi rezervni točak
3. Olabavi šrafove na točku
4. Podigni auto
5. Odvrni šrafove na točku
6. Skini točak
7. Stavi rezervni točak
8. Zavrni šrafove na točku
9. Spusti auto
10. Zategni šrafove
11. Spremi dizalicu
12. Spremi rezervni točak

LINIJSKA

STRUKTURA

CIKLIČNA

STRUKTURA

Algoritam kod kog se određeni broj algoritamskih koraka ponavlja više puta ima cikličku strukturu. Primer - algoritam za punjenje deset flaša vodom.

2. Uzmi praznu flašu

3. Napuni je vodom

4. Zatvori flašu

5. Odloži punu flašu KRAJ

6. Zatvori vodu POČETAK

7. Otvori vodu Ponovi 10 puta Konstantna ciklička struktura – ako je broj ponavljanja je unapred poznat Konstantna ciklička struktura

CIKLIČNA

STRUKTURA

Ako broj ponavljanja nije poznat unapred, nego zavisi od ispunjenosti nekog uslova struktura je promenljiva (uslovni ciklus). Primer - algoritam za prelazak ulice bez semafora. Uslovna ciklička struktura Nema vozila

4. Pređi ulicu
5. Sačekaj malo KRAJ POČETAK
6. Stani ispred kolovoza NE DA
7. Pogledaj levo i desno

ZAKLJUČAK

ALGORITAM JE KONAČNI REDOSLED OPERACIJA, ELEMENTARNIH

OBRADA I PRAVILA O NJIHOVOJ PRIMENI U CILJU DOBIJANJA

REŠENJA NEKOG PROBLEMA.

Pojam algoritma ne mora biti vezan za primenu računara. Algoritmi se koriste u svakodnevnom životu za izvršavanje različitih aktivnosti (npr. kuvarski recepti). Postoje različite mogućnosti za predstavljanje algoritma, ali se on najčešće pretstavlja grafički pod imenom dijagram toka programa (flowchart).