











Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Opisan je železnički saobraćaj, svi njegovi delovi koji ga čine, pozitivne i negativne strane.
Tipologija: Vodiči, Projekti, Istraživanja
1 / 19
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!












СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ
ПРЕДМЕТ:
САОБРАЋАЈНО ПОСЛОВНО ПРАВО
Ментор: Др Видоје Митрић
Аутор: Анђелко Шикић СА 435/
Страница
Што се тиче историје железнице, она датира још из старог Египта када су се користили
сински путеви у виду жлебова у камену. Касније, у XV веку користила су се железничка
возила и рударска колица за превоз руде. Почетком XIX века шинским возилима обављао
се превоз радника. Изградња шинских путева утицала је на постизање напредка у
изградњи шинских возила. Спајањем шинских возила добила се композиција.
Француски инжењер Бомон, који је радио у енглеским рудницима, изградио је 1602.
године нови тип шинских кола којима је дао назив вагон. Овај назив се задржао до данас.
Носивост ових првих вагона износила је 5,2t и била је знатно већа у односу на дотадашње
капацитета, како друмских, тако и шинских возила.
Поред свих напора око унапређења шинских возила, шински саобраћај није могао да
покаже своју праву вредност док се ослањао на коњску вучу.
Увођењем парне вуче долази до израде прве локомотиве Xорџа Стивенсона назване
"локомотејшн". Стивенсова локомотива превукла је 17. септембра 1825. године
композицију од 12 теретних и 22 путничка вагона са 90 т робе и 450 путника, просечном
брзином од 15 км/х и максималном брзином од 19 км/х.
Стивенсон 1830. године гради нове пруге и нову локомотиву коју назива Ракета. Ракета се
креће много већом брзином од претходне локомотиве - 56 км/х.
Временом су уследиле конструктивне промене парних локомотива. Њихова брзина и снага
стално су се повећавале. Парна локомотива је касније замењена локомотивом на
електровучу.
Рекордне брзине на железници од 380 км/х, остварене су 26.02.1981. године на Француској
новој прузи. На прузи Париз-Сербур локомотива са погоном на гасну турбину, односно
турбо воз превози 3000 путника. Превоз се обавља просечном брзином од 200 км/х, а
максималном од 300 км/х.
А данас брзи возови (Маглев) се крећу брзином до 900 км/х. Јурећи 430 км/час,
футуристички воз са магнетном левитацијом путовање од 30 км претвара у угодну 8-
минутну вожњу. Безбедна и ефикасна МАГЛЕВ технологија би могла да промени начин на
који путујемо.
2.1. Историјат Српске Железнице
Српске железнице настале су 3. јула 1881, када је Кнез Милан Обреновић сребрним
будаком ударио темељ Српским државним железницама. 23. августа 1884. (4. септембра
по новом календару) свечано је отворена линија Београд - Ниш на дужини 243 километара.
Први свечани воз на ново-саграђеној прузи Београд - Ниш је прошао 23. 8. 1884. са око 200
учесника. Већином су били странци из Пеште, Беча и Париза. Отпремљени су у два воза,
у временском размаку од четири минута, сваки са по девет путничких кола. У првом возу
били су углавном позвани гости - странци. Воз је свуда дочекиван са одушевљењем.
Две године касније, јавном саобраћају предати су кракови према Лесковцу, Врању, Пироту, Белој Паланци и Цариброду. Формирањем дирекције Српских железница почела је експлоатација железница у Србији под државном управом, када су преузете од француског предузећа 3. јуна 1889.. Тај дан је и празник српских железничара. У моменту преузимања, Српска железница имала је 532 километара пруге, 27 локомотива, 127 путничких вагона, 293 затворених вагона, 88 вагона за превоз стоке и 321 вагона за различите сврхе. За првог директора Српских државних железница постављен је инжењер Димитрије Стојановић. Данас је дужина пруга Српских железница 3.808 километара, а возни парк сачињава преко 417 локомотива и преко 17.000 вагона. Београдска железничка станица је саграђена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића. Први званични воз је кренуо са Београдске железничке станице 23. августа 1884. у 8. часова са стотинак путника у девет вагона и три различите класе.
Са компанијом која је успешно саградила пругу до Ниша 1884. је потписан уговор и о
изградњи пруге Ниш-Пирот-бугарска граница. Радови су започели 25. јула 1885. али су
убрзо престали услед избијања рата са Бугарском. Пруга Ниш-Пирот је предана у
саобраћај 1. Јуна 1887. Пруга Бела Паланка-Пирот завршена је 1. новембра 1887. Са
завршетком бугарске деонице пруге повезана је српска и бугарска железничка мрежа на
граници код Цариброда.
Железнички саобраћај се заснива на превозу употребом погонске енергије, по унапред изграђеним колосецима, шинским путевима. Током свог историјског развоја железница је веома брзо стекла монополски положај у односу на друге видове копненог саобраћаја. Монополски положај железнице се у већој или мањој мери задржао и до данас у неким замљама. По таквим условима се развијало железничко право и то треба имати на уму приликом тумачења и примене појединих извора међународног железничког права. Железнички саобраћај је посебан по томе што има масивне облике и по томе што изражава контантност превоза робе у току читаве године, без већег утицаја климатских фактора. То су најзначајније предности железничког саобраћаја, којима треба додати релативну брзину и релативно ниске транспортне трошкове. Недостаци железничпког саобраћаја су отежавање могућности прилагођавања све чешћим захтевима у привредној пракси да се превози остварују од складишта пошиљаоца до складишта примаоца. Издрања железничких пруга је скупља од изградње савремених друмова и уредног одржавања пловности међународних река. Монополски положај железнице је довео до тога да су се низ година толерисали недостаци у железничком саобраћају који су се могли отклонити без већих трошкова. У последње време, у све већој мери и све успешније железници конкуришу друмски и речни транспорт робе и сада се ови нагомилани недостаци код жезнице у много већој мери уочавају. Међународни железнички аобраћај се обавља у границама једног континента. Међуконтинентални железнички слабо је развијено у том случају железница не може успешније конкурисати поморском саобраћају. Значајан недостатак у железничком саобраћају могу представљати неусклађености у погледу ширине жлезничких колосека. Један од основних проблема железнице је такође проблем неопходност допреме и отпреме робе локалним транспортним средствима до или од железничких станица уз претовар робе из једног у друго превозно средство. Док је речни саобраћај у односу на железнички доста јефтинији, а често је и много већих превозних капацитета, уз могућности превоза кабасте робе без потребне монтаже и демонтаже, нарочито сложених машина.
2.3. Врсте превоза на железници
Међународне железничке превозе робе према брзини превоза треба груписати у споровозне, брзовозне и експресне превозе робе. Основна разлика између споровозних и брзовозних међународних железничких превоза робе је у брзини превоза у висини возарине. Експресни међународни железнички превози робе се регулишу посебним међународним Правилником о међународном железничком превозу експресних пошиљки (RIEx). Према железничким тарифама, поред напред наведених врста међународних железничких превоза робе, треба разликовати вагонске превозе робе од денчанских превоза робе. Денчани превози се најчешће односе на превозе пошиљки чија тежина није већа од 5000 кг, а под условом да пошиљалац робе није изричито захтевао да се пошиљка која је лакша од 5000 кг третира као вагонска пошиљка. Основна разлика између воагонских и денчаних пошиљки је у томе што код вагонских пошиљки обавезу утовара робе у превозно средство и истовара из њега има корисник превоза (пошиљалац односно прималац робе), док денчане пошиљке мора утоварати и истоварити железница. Према спечифичностима објекта који се превози може се, у складу са класификацијом робе у железничким тарифама и тарифним таблицама, утврдити низ врста међународног
железничког превоза робе. У пракси су честе разне врсте међународног превоза робе које су утврђене на основу специфичности превозног пута и могућих тарифних повластица.
2.4. Организација железничког саобраћаја
У железничком саобраћају мора постојати чврста сарадња и координација рада у унутрашњем и међународном саобраћају, јер се без тога не може остваривати унурашњи и међународни железнички саобраћај. Управо због тога постоји велики број међународних организација из области железничког саобраћаја којима је основна сврха и циљ да омогућавају остваривање железничког саобраћаја и да омогућавају и утичу на његов даљи развој. Чланови ових међународних организација могу бити државе или железнице поједине земље. Постоје и једна и друга врста међународних организација у железничком саобраћају. Најзначајније међународне железничке организације су:
2.5. Међународно-правно регулисање железничког
саобраћаја
Проблеми у вези са јединственошћу мреже железничких пруга се у великој мери заснивају на неусклађеној ширини железничких колосека. Поред нормалне ширине колосека од 1.435 м, постоји у Русији и Финској ширина 1.524 м, у Португалији 1.665 м, у Шпанији 1.674 м, затим су познате ширине од 1.00 м; 0.9; 0.750 итд. Различита ширина колосека често ствара неопходност претовара робе из једног у друго превозно средст 6 во, уколико се не ради о савременим вагонима који се релативно лако прилагођавају ширинама колосека. Други проблем представља неусклађеност допуштеног притиска на железничким пругама по осовини вагона. Ради регулисања ових техничких проблема у Европи постоји посебан Савез RIV, који је за своје чланове утврдио углавном три категорије допуштеног притиска по једној осовини од 16 тона, Б категорија допушта притисак од 18 тона, а у Ц категорији је допуштен притисак од 20 тона. У међународном железничком саобраћају постоји општа дужност држава потписница међународних споразума да омогуће несметан железнички транзитни саобраћај на територији железничке мреже једне државе железницама других држава потписница међународних споразума. Стране железнице могу ући на територију друге државе само на утврђеним граничним прелазима. Узајамни гранични прелази између суседних земаља се најчешће утврђују билатералним међународним споразумима. У железничком саобраћају се ради о вештачким саобраћаним путевима који се морају посебно израдити и уредно одржавати, у складу са принципима сигурности и безбедности саобраћаја. У упоредном праву је најчешће да мрежа железничких пруга припада појединим железничким транспортерима који тада преузимају и обавезе у погледу уредног одржавања железничких пруга. У нашем позитивном праву правни режим железничких превозних путева, тј. железничких пруга, је првенствено регулисан у Закону о основама безбедности у железничком саобраћају. Железничке пруге у унутрашњем и међународном железничком саобраћају могу бити главне и споредне, у зависности од критеријума које у томе погледу утврде железничке транспортерне организације у оквиру Заједнице југословенских железница. Телекомуникациона мрежа и уређаји у функционалном погледу заједно са железничком пругом представљају јединствену целину којом се обезбеђује сигурност и безбедност железниучког саобраћаја. Железничке пруге такође, у складу са техничким прописаним нормативима, морају бити опремљене сигналном-сигурносним уређајима и постројењима. Посебно се регулишу правила вожње и нормативи за железничке станице. Железничке пруге могу да се искориштавају у саобраћајном смислу тек пошто се техничким прегледом утврди њихова техничка опремљеност у погледу безбедности саобраћаја и техничког и технолошког јединства.
3.5.2. Правни режим железничких возила
У циљу омогућавања несметаног саобраћаја неопходно је да постоји систем узајамног коришћења туђих возила од стране железница разних држава. Без ове координације рада веома је тешко остварити међународни железнички превоз робе. Железничка возила се не уписују ни у какве посебне регистре државних органа, што је значајно одступање од општих правила у саобраћају. Железничка кола се индивидуализирају ради утврђивања припадништва одређеној железници. Приликом обележавања локомотива користе се слова и бројеви. Словима се указује на основна техничка својства локомотиве, а бројевима се локомотива индивидуализира.
Теретни вагони једне земље могу бити намењени за интерни и међународни саобраћај. Код нас се теретни вагони обележавају по прописима UIC – Међународне железничке уније. По овим прописима обележавање теретних вагона се састоји из четири елемента:
Као и у другим врстама саобраћаја,тако и у железничком, товарни лист има више функција, али су најзначајније:
У уговорни однос о превозу робе или ствари железницом, ступају пошиљалац и железница као превозилац и тај однос настаје са предајом робе железници и жигосањем товарног листа – и траје све док прималац робе не “искупи” товарни лист. Када је у товарни лист стављена клаузула “странка сама товарила робу”, тада за тежину робе и број комада не одговара железница, осим када је то железница проверила и потврдила испавност о роби на товарном листу. Правило је да дупликат товарног листа остаје код пошиљаоца и нема улогу коју има оригинал товарног листа. Товарни лист прати пошиљку у железничком саобраћају и уручује се примаоцу када га овај „искупи” односно измири потраживања према железници. Сходно Закону о уговорима о превозу робе у железничком саобраћају (1995) и железнички товарни лист – предвиђено је да за сваку пошиљку преда превозиоцу товарни лист на обрасцу превозиоца. За ствари које се превозе под посебним условима предаје се посебан товарни лит (експресни лист). Пошиљалац је одговоран за тачност података и изјаве коју на његов захтева унесе превозилац.
Железнички саобраћај врло је битан за бућност овог света, а и наше држава Републике
Србије. Пре свега због његовог јефтиног транспорта, а у последње време и брзином
развојем брзих возова. Сматрам да много више труда и новца треба да се улаже у овај
сектор, како због транспорта, тако и због туриста јер је путовање возом врло лепо и
занимљиво због предивних пејзажа који се могу видети или фотографисати током вожње.
Радујем се сваком новитету из области железничког саобраћаја поготово код нас у држави,
јер ће то допринети великим побољшањима на многим пољима.
Велики проблем везан за железнички саобраћај представља како у свету тако и код нас, то
што се пружни прелази не обележавају прописано и онако како треба. Мислим да би сваки
пружни прелаз требао да има адекватну заштиту и да на томе треба радити, како се
усавршавају возови тако треба усавршавати и пружне прелазе, железничке станице и
пруге.
1/11/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B E%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%94%D0%96_88. jpg