Antioksidansi u hrani, Slajdovi od Farmacija

Preuzmite Antioksidansi u hrani i više Slajdovi u PDF od Farmacija samo na Docsity!

Antioksidansi u hrani

Oksidativni stres - pomak ravnoteže u staničnim oksidativno – redukcijskim reakcijama prema oksidaciji

• gubitak ravnoteže između procesa stvaranja reaktivnih kisikovih jedinki ( ROS ) i mogućnosti neke stanice da ih razgradi oštećenja stanica

superoksidni radikal

hidroksilni radikal

hidroperoksilni radikal

peroksilni radikal

alkoksilni radikal

vodikov peroksid

singletni kisik

neradikalni derivati kisika

REAKTIVNE KISIKOVE JEDINKE (ROS)

slobodni radikali kisika

• mitohondriji - “curenjem” elektrona dišnog lanca s ubikinona na O 2

(4% kisika u oksidativnoj fosforilaciji otpada na ROS)

• autooksidacijske reakcije gdje kateholamin, tetrahidrofolat i

reducirani flavini direktno reagiraju sa O 2 i nastaje O2-

• u biološkim sustavima obično ovise o prisutnosti katalitičkih

prijelaznih metala, npr. željeza (Fe)

• • autooksidacija Fe 2+^ rezultira nastankom superoksidnog radikala
• • Fe 2+^ oksidira se u prisutnosti H 2 O 2 (Fentonov reagens) pri čemu

nastaju ferilni ion (Fe 3+OH) i hidroksilini radikal (•OH)

NASTANAK ROS-A

PEROKSIDACIJA LIPIDA

• nezasićene masne kiseline (eng. PolyUnsaturated Fatty Acids, PUFA) - osjetljive na oštećenja uzrokovana ROS- om

1. oduzimanje vodika iz nezasićene masne kiseline i stvaranje alkilnog radikala; LH L.

• slabe veze na α -metilen ugljiku koji se nalazi u blizini dvostruke veze 2. stvaranje peroksilnog radikala; L. + O 2 L-O-O. 3. oduzimanje drugog vodika iz masne kiseline;stvaranje lipidnih hidroperoksida L-O-O.^ + ̓ LH L-O-O-H + L ̓ 4. stvaranje novog alkoksilnog radikala uz Fe 2+;

L-O-O-H + Fe 2+^ L-O.^ + OH-

5. nastajanje reaktivnog aldehida i alkilnog radikala (lančano širenje reakcije)

PEROKSIDACIJA LIPIDA

OŠTEĆENJA MOLEKULE DNA

• ROS uzrokuju oksidaciju baza DNA mutacije i kancerogeneza
• oštećenjima podložnija mitohondrijska DNA (nije kompleksirana histonima, u okruženju bogatom ROS-om)

timin timin

glikol gvanin^^8 -oksigvanin

• intenzivno procesuiranje hrane može dovesti do oksidativnog oštećenja namirnice , vrlo često se procesuirana hrana odlikuje poboljšanom bioraspoloživošću antioksidansa

konverzija β -karotena u vitamin A

devet konjugiranih dvostrukih

veza boja

β -iononski prsten- važan za provitaminsku aktivnost

najvažniji izvor karotenoida su voće i povrće

Antioksidativno djelovanje karotenoida

• hvatači singletnog

kisika

• fizikalna interakcija (oslobađanje topline)
• kemijska interakcija (adicija na dvostruku vezu karotenoida- gubitak biološke aktivnosti)
  • zaustavljanje lančane reakcije oksidacije nezasićenih masnih kiselina (peroksidacija lipida)

• antioksidativno djelovanje protiv radikala nastalih fotooksidacijom (sprečava gubitak aktivnosti katalaze i SOD kod fotooksidativnog stresa)
• prevencija makularne degeneracije koja se javlja zbog oksidativnog oštećenja retine ( lutein i zeaksantin nalaze se unutar retine i makule i štite ih od oštećenja)
• djeluju protektivno protiv ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja snizuju koncentracije LDL-a u serumu inhibicijom sinteze kolesterola

PREPORUKE:

• prosječan unos β -karotena: 3 mg/dan (SAD)
• unos ≥ 4 mg/dne povezuje se s smanjenim rizikom od pojave kroničnih bolesti u većini epidemioloških studija
• pet obroka voća/povrća dne osigurava 5 mg/dan β -karotena
• ukoliko se vitamin A u organizam unosi u obliku provitamina (karotenoida) ne postoji mogućnost predoziranja (zaustavlja se endogena konverzija u vitamin A)!
• brojna istraživanja ukazuju da prehrana bogata vitaminom A i karotenoidima doprinosi smanjenju učestalosti velikog broja karcinoma

UČINCI KAROTENOIDA