Delimični pregled teksta
Preuzmite ''Biologija'' skripta i više Rezime u PDF od Biologija samo na Docsity!
10. 4. Sirina tela 5.) a procenu mere sirine pojedinih delova tela merenja: sirina i ramena, karlice, kukova, sirina 1 zgloba. lakta. skocnog ; zgloba | k kolena. Sirina ramena u proseku | u odraslih muskaraca-izn Sirija karlice u proseku je oko 28cm u odraslog muskarce “> Sirinakukajelumuskarca | u u zene veca od sirine karlice. d e tela u odraslog Širina zahvata. obuhvata sirinu ramena | duzinu ruku, sirina zahvata je veca od visine 2. va, koristimo sledeca Mo I dijametri pojedinih zglobo dubina grudnog kosa, dijametar rucnog ' : osi 40cm, zena 35cm. muskarca za 5- 10 ca zene O-5cm i -10 cm, a zene 0-scm ji ktice, klonice - Šbim tela, se mere sledeci obimi: obim vrata, g" udi, glave, sve, trbuha, podlaktice, 1 nadla o 2 din e X: nadkolenice. Kostani sistem - Sastoji se od 206 kostiju | izgradjen je na evdtucije omogucila je znacajno uvecanje mase organizma, a u mej Kostani sistem se razija u 2.mesecu embrionalnog razvica, | to na 2 nacina, direktno | indirektno. E iz celija 1 vancelijskog matriksa. Izrazitu Kostano tkivo je spec ijalizovano vezivno tkivo, koje se sastoji iz celija I vancelijskog matrv cvrstinu I tvrdocu kostanom tkivu. daje specificna struktura vancelijskog matriksa koji : sadrzi visok procenat minerala. Po obliku mogu da budu duge kratke u saci | stopalu, pljosnate u lobanji T grudnom kosu, a ihepravilne u kicmenom stubu. Kod drugih kostiju razlikuje se sredisni deo nazvan dijafiza I dvarokrajka koji cine epifize. fize. izmedju ova dva dela nalazi se ! metafiza. Gradja kostiju — kosti su gradjene ve od cvrstog kompa ktnog kostanog sva | sundjerastog u kome se Pojava skeletal tokom jvecim delom od kostanog tkiva. misicima I pokretiljivoscu. nalaze kostane lamele. Matriks se sastoji od d organskog. dela u kome se u vidu kristala organizovane mineralne materije. Ne organski deo sacinjava oko 65% mase sveze kosti, organski nesto vise od 20%, dok oko 10% mŠse cini voda. Organski deo matriksa sastoji se najvecim delom iz protein kolagena u vidu kolagenih vlakana | manjeg dela razlicitih glikoproteina | lipida koji cine osnovnu supstancu matriksa. Misicni sistem Karakteristike: ekscitabilnost, kontraktilnost, ekstenzibilmost 1 elasticnost. 3 vrste misica, poprecno EE prugasta koja ulaze u sastav skeletnih misica, glatka koja se nalaze u zidovima vecine e unutrasnjih pun e Eh organa tela | srcana koja su poprecno prugasta ali se strukturalno i funkcionalno razlikuju, pa su izdvojena u posebnu grupu vlakana. Vlakna se dele 1 natipl, tip 2,atip2se se dalje deli na lla,lib. Tip. 1 spora ili crvena misicna vlakna sadrze mnoego crvenih pigmenata koji misicima daju tamnocrvenu boju. Tip 2 brza ili bela vlakna imaju malo mioglobina | manje mitohondrija Vlakna tipa la se brzo kontrakuju, ali se sporo umaraju. Vlakna tipa lib su brza vlakna koja su bogata. glikolitickim enzimima. - > U covekovom telu ima oko 660 skeletnih misica koji cine 40-50% ukupne telesne tezi vazne uloge,pokretanje | disanje, odrzavanje no tela | proizvodnja toplote. ve. mlimaju a nera <. Tipovi disanja, funkcionalne vrednosti disanja | uloga fizicke aktivnosti Plucno disanje se odnosi na razmenu gasova 021 O21CO2 u Plucima a celijsko di snabedavanje celija kiseonikom | produkciju ugljen dioksida u zore podrazumeva disanje je razmena gasova izmedju organizma 1 spoljasnje sredine, Sist snovna ul moma oga sistema za istem za disanje cine pluca l 
