




























































































Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Diplomski master rad ceoDiplomski master rad ceoDiplomski master rad ceoDiplomski master rad ceo
Tipologija: Završni radovi
1 / 112
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!





























































































9.1. Начин истраживања 107 9.2. Обрада и анализа података добијених анкетом 110
Већина држава има посебно министарство за саобраћај, што говори о томе да је то важно државно питање. Није тешко приметити да је саобраћај најразвијенији у оним државама које су најразвијеније. Ту постоји повратна спрега – развијен саобраћај ствара предуслове за развој државе, а држава која је развијена има материјалне могућности да помогне развој саобраћаја.
У нашој земљи негативна дешавања у претходном периоду оставила су трага и на развој саобраћаја. Погоршана је старосна структура транспортних средстава, путна мрежа је у лошем стању, а пад куповне моћи грађана је довео до смањења обима превоза. Наше друштво је тренутно у транзицији, још увек траје трансформација власништва над својином и прелази се на доминацију приватне својине, где је основни циљ аутотранспортних предузећа опстанак на тржишту превозних услуга. У једном таквом окружењу послује и АТП „Севертранс Сента“ предузеће које је још увек у друштвеном власништву, а бави се превозом путника у приградском и међуградском саобраћају.
У оквиру рада анализирана је успешност пословања АТП „Севертранс Сента” у протеклом периоду. Обухваћене су претходне три године. На почетку је приказан пут којим се предузеће развијало од оснивања до данас. Затим су представљени људски и материјални ресурси предузећа, анализирана је успешност њиховог функционисања и на крају су приказани предлози мера за побољшање пословања.
Основни циљ израде рада је повећање финансијског добитка предузећа. То се може постићи на два начина – повећањем прихода и смањењем трошкова.
Повећање прихода се највише може остварити повећањем броја превезених путника, дакле потребно је пронаћи начин привлачења што већег броја путника. При томе, путнике треба превозити уз што мање ангажовање материјалних ресурса предузећа, а цена превоза треба да буде таква да предузеће остварује задовољавајућу добит, а да путник не одустане од превоза због неприхватљиве цене. У раду су истакнути уочени недостаци у раду предузећа и тражени су различити начини да се ти недостаци исправе.
У раду је највише коришћена статистичка метода истраживања. Статистичким путем је анализирана структура људских и материјалних ресурса у предузећу. Приказана је структура радника према степену стручне спреме, као и структура радника према припадности одређеној радној целини. Возни парк је анализиран према старосној структури и структури капацитета. Централно место у раду заузима анализа показатеља рада возног парка (у периоду од 2006. године до 2008. године) и анализа економске оправданости линије Сента-Аранђеловац. Анализа те линије је урађена методом узорка, а узорак који је коришћен била су путовања која су обављена на релацији Сента- Аранђеловац у периоду од понедељка 04.05.2009. године до недеље 10.05.2009. године. Коришћени су контролни листови са тих путовања и ценовник превоза за ту линију. Та анализа представља предлог за праћење осталих линија. Што се тиче анализе финансијског пословања, приказан је укупан приход и укупан расход и извори прихода и расхода. За ту сврху је коришћен годишњи извештај о пословању предузећа. Анализа квалитета превозне услуге са аспекта путника је урађена методом узорка. Извршена је анкета на главној аутобуској станици у Сенти у којој је испитано 200 путника који користе услуге превоза који обавља АТП „Севертранс Сента“. Обрада података је урађена табеларно и графички. Та анкета је омогућила увид у начине на које се може привући већи број путника. Свака обрада података у раду је испраћена закључцима о евентуалним корекцијама у раду у циљу бољег пословања.
На крају рада су предложене мере које би требало да доведу до напретка у пословању предузећа. Очекује се да стручни кадар у АТП „Севертранс Сента“ те мере размотри и да своју оцену о томе које од њих су применљиве у садашњим условима. Повећање прихода од предложених мера би требало искористити за куповину нових аутобуса, чиме би се постигла већа конкурентност на тржишту превозних услуга и остварио даљи напредак. Али, на напредак у пословању треба гледати и са аспекта општег друштвеног интереса. Не треба заборавити да је АТП „Севертранс Сента“ јавно предузеће којем то треба да буде основни циљ. Бољи јавни превоз би довео до чистије животне средине, боље безбедности у саобраћају, веће пропусне моћи на раскрсницама, бољег нивоа услуге на улицама итд.
(^2) [7] Ћук, Г., Божић, М., Зборник прописа за техничке прегледе,
АМСС, Београд, 2003.
Регистрацијu и оверу реда вожње за линијски превоз путника врши:
Ред вожње у међуградском превозу оверава Министарство. Овера реда вожње врши се са роком важења од годину дана и почетком важења од 1. јуна текуће године.
Министарство води регистар оверених редова вожње који садржи нарочито редни број, назив превозника, назив линије, број полазака на линији, рок важења реда вожње и др. Министарство региструје и оверава ред вожње у року од 15 дана од дана достављања.
Министар надлежан за послове саобраћаја (у даљем тексту министар) доноси пропис којим ближе уређује садржину обрасца реда вожње и садржину, начин вођења регистра и овере реда вожње у међуградском превозу.
Општина, односно град, уређује начин регистрације овере реда вожње за градски и приградски превоз.
Регистрацију и оверу реда вожње за линијски превоз ствари врши Министарство са роком важења од најмање 6 месеци.
Закон за регистрацију и оверу реда вожње подноси се 30 дана пре почетка обављања превоза.
О отпочињању обављања линијског превоза превозник обавештава кориснике превоза путем средстава јавног информисања или на други одговарајући начин.
Превозник се мора придржавати регистрованог и овереног реда вожње. У току важења реда вожње линијски превоз може се привремено обуставити и изменити у случајевима:
Превозник је дужан пре почетка обуставе превоза о томе обавестити орган надлежан за регистрацију и оверу реда вожње, а преко средстава јавног информисања и кориснике превоза.
Ред вожње односно полазак из реда вожње брисаће се из регистра ако превозник:
Превозник је дужан у линијском превозу примити сваког путника и ствари у границама расположивих места за путнике, односно корисне носивости возила, ако законом није другачије одређено. Истовремено са превозом путника дужан је обезбедити превоз пртљага. Ствари које се не сматрају ручним пртљагом не могу се смештати у оном делу возила у коме се налазе места за превоз путника.
Превозник може престати са обављањем линијског превоза под условом да је одјавио ред вожње, односно полазак из регистрованог реда вожње органу надлежном, за регистрацију и оверу реда вожње најкасније 30 дана пре престанка обављања линијског превоза и да је у истом року преко средстава јавног информисања или на други одговарајући начин најавио престанак обављања линијског превоза. Превозник који је одјавио ред вожње не може на тој релацији, у следећа два регистрациона рока, регистровати редове вожње са већим бројем полазака који има по извршеној одјави.
Пријем путника у возило и искрцавање путника у линијском превозу врши се на аутобуским станицама и стајалиштима који су унети у ред вожње.
Превозник који користи аутобуску станицу доставља аутобуској станици регистровани ред вожње за сваку линију десет дана пре почетка обављања превоза на тој линији. Аутобуска станица мора сачинити Извод из реда вожње и истаћи га на видном месту у аутобуској станици најкасније дан пре ступања на снагу реда вожње.
Предузеће које управља аутобуском станицом води евиденцију полазака и долазака аутобуса на прописаном обрасцу. Министар прописује садржину обрасца вођења евиденције полазака и долазака аутобуса.
Превозник у линијском превозу путника дужан је издати возну карту и потврду за превоз путничког пртљага. Возне карте и друге превозне исправе за регистроване редове вожње издају се у одговарајућој просторији аутобуске станице на обележеним шалтерима
Сента је северно-бачка општина, која се налази на десној обали реке Тисе. Од границе са Републиком Мађарском удаљена је 42 km (слика 3.1.).
Општина Сента поред самог града обухвата и насеобине Горњи Брег, Кеви, Богараш и Торњош. Сента располаже основних добрим путним и железничким везама које је спајају са све четири стране света. Град располаже са аутобуском и железничком станицом. Друмско-железнички мост код Сенте спаја северну Бачку и Банат. Речни саобраћај је такође развијен - једино међународно речно пристаниште на Тиси представља управо сенћанско „Потисје".
Слика 3.1. Аутокарта Србије
Слика 3.2. АТП „Севертранс Сента“
Предузеће Доо „Севертранс Сента“ Сента основано је пре више од 40 година за превоз путника у друмском саобраћају.
Седамдесетих година изграђена је аутобуска станица у Сенти и Чоки.
Предузеће је пословало у саставу ДД „Севертранс“ Сомбор Холдинг Цо, а у статусу Д.о.о. „Путнички саобраћај Сента“ Сента до 2000. године. Након тога послује самостално као Доо „Севертранс Сента“ са аутобуском станицом у Сенти и сад већ аутобуском станицом у Чоки и објектима гаража у индустријској зони у Сенти. 2004. године због лоших услова пословања, запада у стечај, где предузеће као такво купује АД „Саобраћај“ Жабаљ, предузеће за превоз путника у друмском саобраћајуса 100% удела, који у свом поседу има 29 аутобуса.
Предузећем Д.о.о. „Севертранс Сента“ управља скупштина друштва и управни одбор.
Од 7. октобра 2004. године послује под именом Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента као приватно предузеће, које у свом власништву има аутобуску станицу у Сенти у улици ЈНА 2, аутобуску станицу у Чоки, гаражу, праоницу и новоизграђени објекат за вршење техничког прегледа и регистрацију свих врста возила, у индустријској зони. Располаже са 18 аутобуса, са којима обавља превоз путника у друмском саобраћају за регистроване линије, једна од тих линија је и међународна линија Сента-Сегедин (Република Мађарска). Запошљава 28 радника, а од то су директор, шеф саобраћаја, 9 возачи аутобуса, 6 кондуктера-билетара, затим у сектору техничког одржавања 6, механичари и радници на линији техничког прегледа 3 и административно особље 2.
Просечна старост запослених је 45 година. Директор привредног друштва је Хилда Јакшић са овлашћењима и одговорностима према статуту.
Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента са својим превозом покрива током читаве године (школске и ван школске године) превоз путника на општинским, приградским и међуградским линијама.
Од 07.10.2004. године Д.о.о. „Севертранс Сента“ Сента врши превоз ученика током читаве школске године на следећим релацијама:
(^3) [4] Интерна документација АТП „Севертранс Сента” из Сенте, 2006-2008.
Превоз путника се обавља аутобусима, са тачно утврђеним редом вожње на одређеним релацијама и са укрцавањем и искрцавањем путника на одређеним станицама.
Предузеће је регистровано за обављање следећих делатности:
Обим превоза који предузеће обавља прилагођава се потребама грађана са аспекта покривености територије града и са аспекта учесталости, односно броја полазака на свим регистрованим линијама. Основни циљ је остварити што већи обим послова уз коришћење што мањих ресурса, односно превести што већи број путника са оптималним бројем аутобуса тј. попуњеним капацитетима, уз најмањи могући број запослених радника, уз уважавање потреба радника и грађана у општини. Циљ је што квалитетније обавити радне задатке на свим радним местима, превоз путника обавити што савременије, функционалније и то са квалитетним возилима са смањеном старосном структуром возила и уз што вишу техничку исправност.
Приходи за покривање реалних трошкова функционисања могу се остварити на следеће начине: наплатом услуга превоза, субвенцијама, дотацијама и приходима од осталих делатности (прихода у пружању услуга трећим лицима – технички прегледи, баждарење и поправка тахографа и др., приход од провизије за продају карте и перонизације и паркинга другим превозницима и сл.). Од набројаних видова, АТП „Севертранс Сента” остварује приходе претежно наплатом услуга превоза и прихода од споредних делатности, значи финансирање из претежно сопствених средстава. Превозом путника се остварује 94% привредног прихода друштва, а 6% се односи на приход од осталих делатности.
Људски ресурс представља основни ресурс предузећа. Због тога, реализација промена које би довеле до побољшања пословања мора имати темељ у реструктуирању кадровског ресурса. У предузећу је запослено укупно 28 радника. Тај број се често мења, а у последње три године је било отпуштања радника, тако да се број запослених годинама смањује. Структура запослених радника се најчешће посматра са два аспекта:
Табела 4.1. Број запослених и квалификациона структура у периоду од 2005. до 2007. год.
Степен стручне спреме
Бр. радника
% Бр. радника
% Бр. радника
1. неквалификован 1 2,94 1 3,03 1 3, 2. полуквалификован - - - - - - 3. квалификован 18 52,94 17 51,52 15 53, 4. високо квалификован - - - - - - 5. нижа стручна спр. - - - - - - 6. средња стручна спр. 14 41,18 14 42,42 11 39, 7. виша стручна спр. 1 2,94 1 3,03 1 3, 8. висока стручна спр. - - - - - - Укупно запослених 34 100,00 33 100,00 28 100,
Анализирајући табелу 4.1., уочава се да у квалификационој структури предузећа највеће учешће имају квалификовани радници, који чине више од половине укупног броја запослених. Њихов број се годинама смањује и било би неопходно извршити анализу, утврдити неопходан број радних места и одредити оптималан број, који износи 15. Ако постоји простор за рационализацију, судбина радника који представљају вишак би представљала осетљиво питање. Тај проблем би могао бити решен њиховом преквалификацијом, односно обучавањем за оне послове који су неопходни. Такође, веома су бројни радници са средњом стручном спремом који чине око 40% укупног броја запослених. За ову групу радника такође треба направити анализу са циљем укидања оних радних места која су у савременом пословању сувишна. Најмање је присутно нискоквалификованих радника и радника више стручне спреме, свега по један запослени. Посебно се треба осврнути на високо образовани кадар, којег у овом предузећу нема већ дужи период. Веома је важно запошљавање овог кадра због освајања нових тржишта, пре свега отварањем међуградских линија, с обзиром да градски и приградски саобраћај тренутно задовољава потребе грађана општине. Акценат треба ставити на стварање маркетинг тима, јер за освајање тржишта превозних услуга није довољна само добра понуда превозних услуга, него и добра презентација те понуде.
Да би се направила квалитетна анализа броја запослених, требало би узети у обзир однос тог броја према величини возног парка. Предузеће располаже са укупно 17 возила у свом саставу.
Организација АТП-а подразумева пројектовање и успостављање веза између процеса, подпроцеса и активности у АТП-у у циљу реализације усвојених планова, односно реализације постављене функције циља.
Основа савременог приступа организацији представља остваривање циљне функције уз непрестано прилагођавање система (АТП) окружењу.
Процес организације АТП-а се одиграва у неколико фаза:
I. ФАЗА: дефинисање циљне функције АТП-а у складу са циљевима вишег система, II. ФАЗА: утврђивање неопходне структуре система, III. ФАЗА: класификовање процеса, подпроцеса и активности и њихово организовање у одговарајуће целине са јасно и прецизно дефинисаним везама између њих, IV. ФАЗА: подела задатака и делегирање овлашћења на оперативне извршиоце, V. ФАЗА: координација конкретних задатака и праћење резултата рада АТП-а преко показатеља систем^6 а и услуге. У АТП „Севертранс Сента“ је заступљен линијски модел организационе структуре (слика 4.1.). У линијском моделу организационе структуре све функције су концентрисане на врху управљачког нивоа и утврђена је јединствена подела налога. Овај модел је наједноставнији модел организације који може да се примењује у организацији предузећа. Предност овог модела је строга подела овлашћења, а недостатак је слаба специјализација, што захтева од руководиоца широк спектар знања.
Основна карактеристика је да се управљање врши директно по линији хијерархије. Уколико доношење одлуке превазилази компентенције подређеног руководиоца, одлуку ће донети надређени, чиме се долази у ситуацију да руководиоци највишег менаџмента буду оптерећени и безначајним организационим питањима.
Иако изложен критикама да је превазиђен у примени у савременим предузећима, не сме се сматрати неупотребљивим, нарочито ако се узме у обзир теза да применљивост структуре зависи од врсте одлука и услова пословања.
Слика 4.1. Организациона структура предузећа Да би се спровела рационализација броја запослених у предузећу, неопходно је посматрати број запослених засебно за сваку радну целину. 6
Табела 4.3. Број запослених радника АТП „Севертранс Сента” по радним целинама
Сектори АТП „Севертранс Сента“ Број радника Проценат (%) Директор 1 3, Саобраћајни сектор 22 78, Сектор техничког прегледа и осигурање 3 10, Кадровски комерцијални сектор 1 3, Сектор рачуноводства 1 3, Укупно запослених 28 100,
Из табеле 4.3 се примећује да је највећи број запослених у саобраћајном сектору, који чине скоро 80% укупног броја запослених.
Саобраћајни сектор
У саобраћајном сектору организовани су сви послови везани за експлоатацију возила: