
























Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Припрема за испит. У првом и другом поглављу наведено је шта се у испиту испитује. У првом поглављу наведена су подручја испитивања, а у другом кључна знања ...
Tipologija: Slajdovi
1 / 32
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!

























ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗА ДРЖАВНУ МАТУРУ 2021/2022. – ФИЛОЗОФИЈА
УВОД
Филозофија је изборни предмет државне матуре.
Испитни каталог за државну матуру из Филозофије основни је документ испита
у којем су наведени и објашњени садржаји, критеријуми те начини испитивања и
вредновања знања у школској години 2021/2022. Усклађен је с одобреним курикулумом
за Филозофију за гимназије у Републици Хрватској^1.
Садржи седам поглавља:
У првом и другом поглављу наведено је шта се у испиту испитује. У првом поглављу
наведена су подручја испитивања, а у другом кључна знања и вештине које кандидат^2
треба усвојити.
У трећем, четвртом и петом поглављу описани су начин испитивања, структура и
облик испита, врсте задатака те начин решавања и вредновања задатака и испитних
целина.
У шестом поглављу наведени су примери задатака сa детаљним објашњењем, а у
седмом поглављу објашњено је на који се начин треба припремити за испит.
1 НН, бр. 7/19., 158 (22. 1. 2019.), Одлука о доношењу курикулума за наставни предмет Филозофију за гимназије у Републици Хрватској
2 Термин „кандидат” у испитном каталогу подразумева родну разлику те се односи и на кандидаткиње и на кандидате.
1. ПОДРУЧЈА ИСПИТИВАЊА
Испитом државне матуре из Филозофије проверава се кандидатово познавање и разумевање градива из обавезних подручја испитивања ( Домене у курикулуму) и једног изборног подручја испитивања прописаног курикулумом за текућу школску годину. Циљ је испита државне матуре из Филозофије утврдити нивое способности рефлексивног, критичког и систематичног мишљења те разумевања, упоређивања и просуђивања различитих филозофских појмова, теорија, дисциплина и аутора. Такође, циљ је уз помоћ есеја утврдити нивое способности анализе, тумачења и компарације филозофских и других текстова, али и изношења ваљане аргументације и протуаргументације те кохерентног изражавања.
Обавезна подручја испитивања у испиту државне матуре из Филозофије су:
_- Постојање и свет
Изборна подручја испитивања прописана курикулумом из Филозофије су:
_- Друштво и политика
Национални центар за вањско вредновање образовања донeће одлуку која ће се од изборних подручја испитивати у испиту државне матуре из Филозофије.
У испиту државне матуре из Филозофије у школској години 2021/2022. испитиваће се изборно подручје Друштво и политика.
1.3. Кандидат анализира проблеме у свету повезане с метафизиком и сагледава могућности њиховог решавања користећи се филозофском анализом и аргументацијом. (SŠ FIL 1.3.)
1.3.1. Кандидат рашчлањује различите филозофске теорије/приступе.
Аутори Ƿ предсократовци, Платон, Аристотел, Декарт, Бошковић, Хегел, Шопенхауер
1.3.2. Кандидат сучељава и супротставља различите филозофске теорије/ приступе. 1.3.3. Кандидат критички вреднује различите филозофске теорије/ приступе. 1.3.4. Кандидат аргументовано образлаже различите филозофске теорије/ приступе. 1.3.5. Кандидат нуди решења проблема из гледишта различитих филозофских теорија/приступа
2.2. ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ ПОДРУЧЈА САЗНАЊЕ И ЗНАЊЕ
Унутар подручја Сазнање и знање дефинисани су образовни исходи из предметног курикулума из Филозофије који су разрађени у табeли 2.
Табeла 2. Разрада образовних исхода подручја Сазнање и знање
ПОДРУЧЈЕ 2. САЗНАЊЕ И ЗНАЊЕ ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ ИЗ КУРИКУЛУМА
2.1. Кандидат се користи појмовима релевантним у расправи о проблему сазнања и знања. (SŠ FIL 2.1.)
2.1.1. Кандидат тумачи поједине мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о проблему сазнања и знања.
Појмови Ƿ субјекaт – објекaт, сазнање, чулност и разум, интуиција, истина, оправдање, доказ, знање, субјективно
Аутори Ƿ предсократовци, скептичка школа, Платон, Аристотел, Лок, Декарт, Беркли, Хјум, Кант, Хегел
2.1.2. Кандидат разликује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању.
ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗА ДРЖАВНУ МАТУРУ 2021/2022. – ФИЛОЗОФИЈА
2.2. Кандидат описује и објашњава поједине мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању. (SŠ FIL 2.2.)
2.2.1. Кандидат тумачи поједине мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању. Теорије истине и мисаони системи Ƿ адеквација, кохеренција, скептицизам, знање као присећање ( anamnesis ), рационализам, емпиризам, критицизам
Аутори Ƿ предсократовци, скептичка школа, Платон, Аристотел, Лок, Декарт, Беркли, Хјум, Кант, Хегел
2.2.2. Кандидат разликује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању. 2.2.3. Кандидат класификује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању. 2.2.4. Кандидат повезује и упоређује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о сазнању и знању.
2.3. Кандидат анализира проблеме у свету повезане с теоријом сазнања и сагледава могућности њиховог решавања користећи се филозофском анализом и аргументацијом. (SŠ FIL 2.3.)
2.3.1. Кандидат рашчлањује различите филозофске теорије/приступе.
Аутори Ƿ предсократовци, скептичка школа, Платон, Аристотел, Лок, Декарт, Беркли, Хјум, Кант, Хегел
2.3.2. Кандидат сучељава и супротставља различите филозофске теорије/ приступе. 2.3.3. Кандидат критички вреднује различите филозофске теорије/ приступе. 2.3.4. Кандидат аргументовано образлаже различите филозофске теорије/ приступе. 2.3.5. Кандидат нуди решења проблема из гледишта различитих филозофских теорија/приступа.
ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗА ДРЖАВНУ МАТУРУ 2021/2022. – ФИЛОЗОФИЈА
3.3. Кандидат анализира проблеме у свету повезане с етиком и сагледава могућности њиховог решавања користећи се филозофском анализом и аргументацијом. (SŠ FIL 3.3.)
3.3.1. Кандидат рашчлањује различите филозофске теорије/приступе.
Аутори Ƿ Сократ, Платон, Аристотел, хеленистичке школе, Русо, Кант, Ниче, Ролс, Бентам, Мил
3.3.2. Кандидат сучељава и супротставља различите филозофске теорије/ приступе. 3.3.3. Кандидат критички вреднује различите филозофске теорије/ приступе. 3.3.4. Кандидат аргументовано образлаже различите филозофске теорије/ приступе. 3.3.5. Кандидат нуди решења проблема из гледишта различитих филозофских теорија/приступа.
2.4. ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ ПОДРУЧЈА ДРУШТВО И ПОЛИТИКА
Унутар подручја Друштво и политика дефинисани су образовни исходи из предметног
курикулума из Филозофије који су разрађени у табeли 4.
Табeла 4. Разрада образовних исхода подручја Друштво и политика
ПОДРУЧЈЕ 4. ДРУШТВО И ПОЛИТИКА ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ ИЗ КУРИКУЛУМА
4.1. Кандидат се користи појмовима релевантним у расправи о друштву примереном човеку. (SŠ FIL 4.1.)
4.1.1. Кандидат препознаје основне филозофске појмове релевантне у расправи о друштву примереном човеку.
Појмови Ƿ појединац, заједница, друштво, природно стање, држава, власт, политика, економија, слобода, једнакост, толеранција, солидарност, друштвени уговор, демократија, моћ, право, праведност
Аутори Ƿ Платон, Аристотел, Макијавели, Русо, Хобс, Лок, Маркс, Аренд, Ролс
4.1.2. Кандидат одређује основне филозофске појмове релевантне у расправи о друштву примереном човеку. 4.1.3. Кандидат дефинише основне филозофске појмове релевантне у расправи о друштву примереном човеку.
4.1.4. Кандидат наводи основне филозофске појмове релевантне у расправи о друштву примереном човеку.
4.1. Кандидат се користи појмовима релевантним у расправи о друштву примереном човеку. (SŠ FIL 4.1.)
4.1.5. Кандидат повезује основне филозофске појмове релевантне у расправи о друштву примереном човеку.
4.2. Кандидат описује и објашњава поједине мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о друштву примереном човеку. (SŠ FIL 4.2.)
4.2.1. Кандидат тумачи поједине мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о друштву примереном човеку.
Филозофске позиције Ƿ у расправама о праведности, утемељењу државе, односу права и моћи, те односу политике и економије
Аутори Ƿ Платон, Аристотел, Русо, Хобс, Лок, Макијавели, Маркс, Аренд, Ролс
4.2.2. Кандидат разликује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о друштву примереном човеку. 4.2.3. Кандидат класификује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о друштву примереном човеку. 4.2.4. Кандидат повезује и упоређује различите мисаоне системе који настоје дати одговоре на питања о друштву примереном човеку.
4.3. Кандидат анализира проблеме у свету повезане сa филозофијом друштва, политике и права и сагледава могућности њиховог решавања користећи се филозофском анализом и аргументацијом. (SŠ FIL 4.3.)
4.3.1. Кандидат рашчлањује различите филозофске теорије/приступе.
Аутори Ƿ Платон, Аристотел, Русо, Хобс, Лок, Макијавели, Маркс, Аренд, Ролс
4.3.2. Кандидат сучељава и супротставља различите филозофске теорије/ приступе. 4.3.3. Кандидат критички вреднује различите филозофске теорије/ приступе. 4.3.4. Кандидат аргументовано образлаже различите филозофске теорије/ приступе. 4.3.5. Кандидат нуди решења проблема из гледишта различитих филозофских теорија/приступа.
Табела 6. Предлог структуре испита за школску годину 2021/2022.
ВРСТЕ ЗАДАТАКА
Постојање и свет
Сазнање и знање
Деловање и оријентација
Друштво и политика
Друга испитна целина састоји се од задатка есејског типа и доноси укупно 44 бода.
У другој испитној целини кандидати требају саставити есеј на основу понуђеног текста или текстова.
Текстови у есеју могу бити одломци из филозофске или нефилозофске литературе (књижевни, новински, текстови с интернета или сл.).
Текстови су попраћени смерницама за писање есеја.
У табeли 7. приказана је структура друге испитне целине.
Табела 7. Структура друге испитне целине
ВРСТА ЗАДАТАКА БРОЈ ЗАДАТАКА БРОЈ БОДОВА
Задатак есејског типа 1 44
ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗА ДРЖАВНУ МАТУРУ 2021/2022. – ФИЛОЗОФИЈА
4. ТЕХНИЧКИ ОПИС ИСПИТА
Технички опис испита подразумева трајање испита, изглед и начин решавања испита
те прибор за решавање испита.
4.1. ТРАЈАЊЕ ИСПИТА
Испит државне матуре из Филозофије траје 150 минута без паузе.
Kандидат може самостално распоредити време решавања првог и другог дела испита.
Време провођења биће објављено на мрежној страници Националног центра за вањско
вредновање образовања (www.ncvvo.hr).
4.2. ИЗГЛЕД ИСПИТА И НАЧИН РЕШАВАЊА
Kандидат добија сигурносну кесицу у којој су две испитне књижице, лист за концепт,
лист за одговоре и два листа за оцењиваче.
Важно је пажљиво прочитати текст општих упутстава и текст упутства за
решавање задатака и означавање тачних одговора.
Уз сваку врсту задатака приложено је упутство за решавање. Важно је пажљиво
прочитати та упутства јер је у њима назначен и начин означавања тачних одговора.
У задацима затвореног типа (задаци вишеструког избора и задаци повезивања)
кандидат мора да означи тачне одговорезнаком X на листу за одговоре. Ако кандидат
означи више од једног одговора, задатак ће се бодовати с 0 (нула) бодова без обзира
на то шта је међу означенима и тачан одговор.
У задацима отвореног типа (задаци кратког и продуженог одговора) кандидат мора
одговорити кратким одговором сa једном речи, неколико речи или једноставном
реченицом (задаци кратког одговора) или одговорити сa неколико реченица на за то
предвиђено место у испитноj књижици (задаци продуженог одговора). Ако кандидат
погреши, треба прецртати нетачан одговор, ставити га у заграду, написати тачан
одговор и ставити скраћени потпис покрај тачног одговора. Забрањено је потписати
се пуним именом и презименом.
При писању есеја кандидати могу употребљавати лист за концепт, али на крају морају
свој есеј читко преписати на лист за уредно писање.
4.3. ПРИБОР
Током писања испита допуштено је употребљавати искључиво хемијску оловку којом
се пише плавом или црном бојом.
ИСПИТНИ КАТАЛОГ ЗА ДРЖАВНУ МАТУРУ 2021/2022. – ФИЛОЗОФИЈА
5.2. ОПИС БОДОВАЊА ДРУГЕ ИСПИТНЕ ЦЕЛИНЕ
Успешно написан есеј у другој испитној целини доноси укупно 44 бода.
Есеје вреднују оспособљени оцењивачи према јединственој скали процене.
У сваком есеју вреднује се:
У табeли 10. приказана је општа скала вредновања есеја.
Табeла 10. Скала вредновања есеја
ПРИМЈЕРЕНА УПОТРЕБА ПОЈМОВА (РАЗУМИЈЕВАЊЕ 6 КЉУЧНИХ ПОЈМОВА) Сваки се појам бодује засебно према приложеној скали. (За оцењиваче ће бити наведени примери за сваки наведени критеријум.)
кандидат не одређује тражене појмове. 0 БОДОВА кандидат одређује тражени појам, али га не појашњава или је појашњење погрешно. 1 БОД кандидат одређује тражени појам, појашњава га, али је појашњење непотпуно, тј. деломично.^2 БОДА кандидат одређује тражени појам, појашњава га и употребљава у есеју на примерен начин. 3 БОДА
АРГУМЕНТАЦИЈА (РАЗРАДА 5 ПОСТАВЉЕНИХ ПРОБЛЕМА) Сваки се елемент аргументације бодује засебно према приложеној скали. (За оцењиваче ће бити наведени примери за сваки наведени критеријум.)
кандидат у есеју уопште не објашњава задане проблеме. 0 БОДОВА кандидат у есеју нуди објашњење проблема, али га не појашњава или је појашњење деломично погрешно.^1 БОД кандидат у есеју појашњава проблем својим речима на начин да се у његовом објашњењу не може пронаћи ништа шта би упућивало на погрешно разумевање проблема, но објашњење остаје на нивoу заданих текстова деломичним понављањем појединих цитата.
кандидат у есеју систематично разрађује проблем аргументима који прелазе оквире самих текстова.^3 БОДА ПРИМЕРЕНОСТ ПРИМЕРА И ЦИТАТА (ОЦЕЊУЈЕ СЕ У ЦЕЛИНИ) Примера или цитата у есеју нема или су ирелевантни за задану тему или погрешни. 0 БОДОВА
Примери или цитати деломично поткрепљују аргументацију. 1 БОД Примери или цитати примерено поткрепљују аргументацију. 2 БОДА
КОМПОЗИЦИЈА (ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА, РАЗРАДА ПРОБЛЕМА, ЗАКЉУЧАК) Сваки се елемент композиције бодује засебно према приложеној скали. (Није нужно да се елементи у есеју појављују наведеним редоследом.)
ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА кандидат у потпуности погрешно разуме смернице и тему есеја те на њих не одговара.^0 БОДОВА кандидат наводи проблем односно основни став или тезу есеја, али је његова формулација поједностављена.^1 БОД
Сваки се елемент композиције бодује засебно према приложеној скали. (Није нужно да се елементи у есеју појављују наведеним редоследом.)
ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА кандидат наводи проблем односно основни став или тезу, формулација проблема примерена је захтевима есеја те упућује на познавање терминологије.^2 БОДА кандидат јасно формулише проблем односно основни став или тезу, а разумевање заданих текстова показује доследним разматрањем проблема и применом општег знања филозофије.
кандидатова разрада не следи из постављеног проблема, запада у протуречје, а не примећује то у даљњој аргументацији.^0 БОДОВА кандидатова разрада следи из постављеног проблема, али је поједностављена. 1 БОД кандидатова разрада следи постављени проблем, али не обухвата све импликације које из њега произилазе.^2 БОДА кандидатова разрада у потпуности обухвата све битне импликације наведених поставки.^3 БОДА
ЗАКЉУЧАК Закључка нема или не произилази из разраде постављеног проблема. 0 БОДОВА Закључак следи из разраде постављеног проблема, али је поједностављен и непрецизан.^1 БОД Закључак следи из разраде постављеног проблема, али нису узете у обзир битне последице које из проблема следе.^2 БОДА Закључак следи из разраде постављеног проблема сa наведеним битним последицама те разраде и са свим кључним аргументима. Kандидат обликује свој суд.