Preuzmite otorinolaringologijs i više Rezime u PDF od Otorinolaringologija samo na Docsity!
Contents
- KONGENITALNE MALFORMACIJE UHA..........................................................................
- 1.Kongenitalne malformacije vanjskog uha............................................................................
- 2.Kongenitalne malformacije srednjeg uha.............................................................................
- 3.Kongenitalne malformacije unutrašnjeg uha.......................................................................
- UPALE UHA..............................................................................................................................
- 1.Upale vanjskog uha..............................................................................................................
- 1.1.Upale ušne školjke.........................................................................................................
- 1.2.Upala spoljašnjeg ušnog kanala...................................................................................
- 2.UPALE SREDNJEG UHA.................................................................................................
- 2.1.AKUTNE UPALE SREDNJEG UHA............................................................................
- 2.2.HRONIČNE UPALE SREDNJEG UHA........................................................................
ATRESIA MEATUS ACUSTICI EXTERNI - izolovana ili udružena sa dr.anomalijama ( npr.microtia , anotia).Može biti koštana i membranozna .Ukoliko se odnosi samo na
hrskavičavi dio , tada se uspješno uklanja hirurškim putem te se sluh poboljšava.
OTAPOSTASIS - predstavlja anomaliju pri kojoj ušna školjka znatno odstoji od planum-a mastoideum-a. Ona je češće obostrana. Otapostasis dovodi do estetskih poremećaja koji se mogu hirurški korigovati.
2.Kongenitalne malformacije srednjeg uha
Kongenitalne anomalije srednjeg uha mogu biti izolovane i udružene.Češće su udružene kongenitalne anomalije. Kod izolovanih javlja se poremećaj razvoja srednjeg uha ili njegovog sadržaja. Kod udruženih , pored poremećaja razvoja srednjeg uha sreću se i anomalije kako spoljnjeg, tako i unutrašnjeg uha.Također su moguće anomalije i drugih struktura ili organa lica u sklopu određenih sindroma.
Udružene anomalije imaju veći klinički značaj, jer dovode do oštećenja sluha, što uzrokuje zastoj u razvoju govora, a samim tim i zastoj psihičkog razvoja deteta.
Etiologija im je dosta nerazjašnjena , ali se pouzdano zna da su uzroci nastanka hereditarni ( nasljedni), ili teratogeni.Ovi poremećaji su srećom veoma rijetki.
APLASIA AURIS MEDIAE - je potpuni nedostatak srednjeg uha i po pravilu je udružen sa anomalijama spoljašnjeg i znatno rjeđe unutrasnjeg uha.
Kod lakših anomalija postoje razne kombinacije osikularnog lanca:
- cijeli lanac je jedinstven koštani blok;
- diskontinuitet među koščicama;
- nepravilnosti oblika osikula itd.
Također mogu postojati malformacije bubne opne i anulus timpanikusa,tube auditive ili zidova bubne duplje ( npr.nediferenciranost promontorijuma, dehscijencija zida kanala n.facialisa itd. )
Udružene anomalije srednjeg uha mogu se javiti zajedno sa malformacijama dr.struktura organa sluha ( spoljašnje ili unutrašnje uho) ili u sklopu nekih sindroma ( DYSOSTOSIS MANDIBULOFACIALIS FRANCESHETTI).
Klinička slika zavisi od toga da li je anomalija izolovana ili udružena .Kod izolovanih malformacija se javlja isključivo konduktivna nagluhost različitog stepena što je određeno samim opsegom deformiteta .Pri udruženim anomalijama vrsta i nagluhost zavise od
razvijenosti unutrašnjeg uha. Kada je unutrašnje uho intaktno, postoji dobra kohlearna rezerva što obećava uspeh u rehabilitaciji.
Kada je u pitanju obostrana anomalija koja je praćena teškim oštećenjem sluha, potrebno je rehabilitaciju sluha putem slušnog aparata sprovoditi već posle prve godine života da bi se na vreme razvio govor. Operativni zahvati kako estetski, tako i funkcionalni vrše se posle pete godine.
Dijagnoza se postavlja kompjuteriziranom tomografijom temporalne kosti , kojoj prethodi audiološka obrada.
Funkcionalni operativni zahvati sastoje se u rekonstrukciji transmisionog aparata (formiranje spoljnjeg ušnog kanala, timpanoplastike ili fenestracije labirinta), po principima mikrohirurgije uha , što omogućuje optimalni prenos zvučnih talasa do unutrašnjeg uha.Rezultati su dobri ukoliko je anomalija ograničena na konduktivni aparat. Ukoliko je malformacija zahvatila jedno uvo, funkcionalne operacije nisu neophodne, pošto je detetu dovoljno jedno normalno uvo da bi se govor i psiha normalno razvijali.
Veoma je važno da se sluh na bilo koji način osposobi ili poboljša do perioda formiranja govora kako ne bi usporio psihički razvoj djeteta.
Pored opisanih anomalija, koje su klinički značajnije, mogu biti i anomalije manjeg stepena, kao što su hernije bulbusa vene jugularis, malformacije tube auditive, perzistirajuća arterija stapedijalis itd. Ove se malformacije obično otkrivaju u toku nekog zahvata na srednjem uhu.
3.Kongenitalne malformacije unutrašnjeg uha
APLASIA AURIS INTERNAE – anomalija udružena sa anomalijom srednjeg uha ili se javlja u sklopu pojedinih sindroma.
Podjela anomalija :
- koja zahvatuju koštanu kapsulu ;
- koje zahvataju membranozni labirint.
Simptomatologija ovih poremećaja je perceptivna nagluhost ili gluhoća.
Terapija : konzervativna , slušni amplifikator i odgovarajuća edukacija.
UPALE UHA
1.Upale vanjskog uha
1.1.Upale ušne školjke
Inflamatorni proces zahvata perihondrij te dolazi do njegovog odljubljivanja od hrskavice i stvaranja gnojnog eksudata u novonastalom prostoru.Odvajanje perihondrija dovodi do nekroze hrskavice zbog prekida njene ishrane, što je uzrok kasnijih teških deformiteta uške.
Simptomatologija je lokalna i opšta.Palpatorno imamo fenomen fluktuacije. Kliničkom slikom dominira otok, bol i crvenilo ušne školjke.Uška je zadebljana , edematozna , hiperemična nejasnog ili zbrisanog reljefa. U opštu sliku spada vrlo često i povišena telesna temperatura,drhtavica te poremećeno opšte stanje.
Dijagnoza je relativno laka, jer anamneza iz koje saznajemo da je oboljenju prethodila neka trauma, intervencija ili, pak, da je u pitanju othematom, daje nam osnova da pomislimo na to oboljenje.
Terapija je prvenstveno hirurška, a sastoji se u eksciziji kože i hrskavice ušne školjke na najnižim tačkama izbočenja i to na više mesta kako bi se omogućila što bolja drenaža. Antibiotska terapija treba da bude ciljana, prema antibiogramu. Lokalno se primjenjuju antiseptici ( acidum boricum 3% ).Previjanje vršimo bar jednom dnevno. Posledice neadekvatne terapije su vrlo ozbiljni deformiteti ušne školjke koji se nikakvim naknadnim intervencijama ne mogu zadovoljavajuće popraviti.
ERYSIPELAS AURICULAE je akutna infektivna bolest kratke inkubacije izazvana streptokokom. Ulazna vrata za infekciju su povreda kože uške.
Izražena je i lokalna i opšta simptomatologija.Ušna školjka je edematozna , hiperemična , sjajne , zategnute kože sa veoma karakterističnim uzdignućem – bedemom na ivicama crvenila.Opšte stanje je poremećeno usljed intoksikacije.Temperatura je izrazito visoka sa jezom i drhtavicom.
Klinicka slika : podsjeća na perihondritis pa to može da izazove DD greške.
Th : konzervativna .Streptokok je osjetljiv na penicilin pa je on LIJEK IZBORA.
HERPES ZOSTER OTICUS
Herpes zoster spada u ređa oboljenja koje ponekad zahvata pored spoljašnjeg uha i spoljnji slušni kanal. Izazivač je neurotropni virus , varicella zoster.Može da se manifestira izolovano na uški ili u sklopu sindroma kada se uz kožne manifestacije na uški javljaju i nagluhost , vrtoglavica i oduzeost n.facialisa.
Karakteriše ga pojava vezikula ispunjenih seroznom tekućinom na školjci i slušnom kanalu. Bolesnici se žale na jake neuralgične bolove u području trigeminusa( prvi simptom je bol ). Temperatura je povišena uz moguću groznicu.
Ukoliko ne dođe do sekundarne infekcije po otpadanju krusta , sem lake hiperpigemntacije na zahvaćenim mjestima bolest ne ostavlja sekvele.U slučaju masivnije afekcije može biti zahvaćen nervus facijalis, u vidu potpune paralize, tada govorimo o Hunt-ovom sindromu. Često se takvi bolesnici žale na nagluvost i šumove u ušima, zbog toksičnog dejstva virusa na oba dela osmog živca (Ramsay Hunt-ov sindrom). Najnovija istraživanja su pokazala da se osnovna lezija odigrava u ponsu, a ne u ganglion-u geniculi, čime se objašnjavaju i pomenuti sindromi. Dijagnoza je laka, jer je slika karakteristična, kao i anamneza.
Terapija je antibiotska, analgetična, vitaminska (naročito vitamini B), kortizonski preparati,lokalno antiseptici prema uputstvima dermatologa,te fizikalna terapija ukoliko je došlo do paralize facialisa. Prognoza je uglavnom dobra. Posledice su retke.
TUBERCULOSIS AURICULAE - je hronično speicifično zapaljenje ušne školjke.Danas se veoma rijetko viđa.Ranije je najčešća forma tuberkuloze uške bila lupozna što je dovodilo do velikih i ružnih defekata, čak i po izlječenju.Terapija : tuberkulozostatici.
LUES AURICULAE - je danas neobično rijetko oboljenje.Može biti stečeni i kongenitalni .Primarni lues u predjelu ušne školjke kao posljedica poljupca ili ugriza je bio češći nego gumozna forma.Liječenje je antiluetično.
1.2.Upala spoljašnjeg ušnog kanala
Zapaljenja kože spoljnjeg ušnog hodnika mogu da se jave kao posljedica raznih faktora : bakterija , virusa , gljivica , alergijske reakcije,iritativnog djelovanja spoljnjih uzročnika ili metaboličkih poremećaja.
Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala ( OTITIS EXTERNA) može biti :
a) Otitis externa circumscripta.
b) Otitis externa diffusa.
c) Otitis externa eczematosa.
OTITIS EXTERNA CIRCUMSCRIPTA
Čir ušnog kanala- FURUNCULUS MEATUS ACUSTICI EXTERNI je posledica stafilokokne infekcije korena dlačica koje se nalaze u membranoznom delu kanala. Najčešće infekcija prodire kroz povređenu kožu kanala.Može doći do infekcije usljed mikrotrauma ( čačkanje uha ) , te usljed loših higijenskih i radnih uslova ( prašina ). Mnoge profesije češće su ugrožene tim oboljenjem (tekstilci, kožari, mlinari itd. Ukoliko se furunkuloza javlja kao recidivirajuća bolest obavezno se treba bolesniku prekontrolisati glikemija( dijabetes).
Prvi simptom je bol koji se pojačava gotovo iz sata u sat. Pojačava se i pri pritisku tragusa ili povlačenjem ušne školjke u bilo kom pravcu.Pojačava se također na pomjeranje uške
Na osnovu simptomatologije i otoskopije lako se postavlja dijagnoza. Otoskopski nalas: koža kanala je difuzno edematozna , hiperemična , uglavnom pokrivena sekretom.Lumen kanala može biti poptuno zatvoren otokom kože.
Neadekvatna terapija može imati za posledicu prelazak u hroničnu formu , a ova pak u stenozu kanala.Redovno se vrši toaleta kanala ( aspiracija gnoja , ispitanje sa 3% rastvoreom borne kiseline ), lokalno se primjenjuju antibiotici najbolje prema antibiogramu, daju se analgetici.Ukoliko postoji opšta simptomatologija ili regionalna limfadenopatija daju se antibiotici peroralno ili parenteralno.
OTITIS EXTERNA ECZEMATOSA
Ekcem ušnog kanala je neprijatno oboljenje, pogotovu ako se proširi i na ušnu školjku, pa i na okolnu kožu. U etiologiji prvenstvenu ulogu igra alergija, zatim konstitucija, dugotrajno draženje kože hemikalijama(kozmetička sredstva , profesionalna izloženost), sekretom iz srednjeg uva, a oboljenje se češće javlja u osoba obolelih od dijabetesa.(endokrini i metabolički poremećaji).
Klinički postoje 3 oblika : vlažni (eczema madidans), suhi ( eczema squamosum) te sekunarno inficirani ( eczema impetiginosum).
Simptomi zavise od forme bolesti.Eczema madidans se manifestira svrabom , hiperemijom, vezikulama te seroznim sekretom.Ukoliko se na to nadoveže i sekundarna infekcija (eczema impetiginosum) pored svraba javlja sei bol , a sekret postaje mukopurulentan.
Suha forma se odlikuje deskvamacijom epitela , svrabom , ragadama kože.Ljuspice i sekret mogu da opturiraju kanal pa se javlja konduktivna nagluhost.
Terapija : konzervativna i individalna.Potrebno je naći uzrok , ako je moguće i djelovati kauzalno.Inače svaka forma zahtijeva različitu terapiju.
Kod impetiginizovane : prvo liječimo sekundarnu infekciju.
Vlažna forma : lokalna primjena sredstava koja suše ( rastvor srebro nitrata ).
Suha forma : keratolitička sredstva(rezorcin).
S obzirom na alergijski podlogu bolesti , efikasne su i kortioznske masti , ali im je dejstvo privremeno.Treba ih primjenjivati povremeno i oprezno.
OTITIS EXTERNA MYCOTICA
Oboljenje je posledica razvoja micelija gljiva, od kojih su najčešće: Pityrosporium, Aspergyllus flavus, Aspergyllus fumigatus, Aspergyllus niger, Streptomyces griseum, Candida itd. Od uzročnika zavisi boja sekreta i miris(boje može biti crna , žuta , bijela ).
Razvoju micelija pogoduju vlažnost sredine i pH pomeren prema kiselom. U današnjim uslovima života i savremene terapije, gljivična oboljenja su u sve većem porastu. Antibiotici, tuberkulostatici, citostatici, kortikosteroidi, kontraceptivni preparati, iradijaciona terapija itd su potpomažući faktori u nastajanju gljivičnih oboljenja. Tu ubrajamo i sva stanja i bolesti
koja smanjuju odbrambene snage organizma i na taj način omogućavaju stalnim stanovnicima
- saprofitima da postanu patogeni.
Bolesnik se žali na punoću u uvu, nagluvost i svrab čije umirenje - češanje dovodi do sekundarne infekcija, bola i sekrecije. Ukoliko se kanal zapuši sa gljivicama dolazi do konduktivne nagluhosti.Moguće je da se na mikozu nadoveže bakterijska infekcija , što mijenja kliničku sliku.
Dijagnoza je relativno laka. Anamneza je od velike važnosti, a otoskopska slika karakteristična - obojeni sadržaj u kanalu, vrlo često i na bubnoj opni imamo razvijene micelije koje podsećaju na plijesan prisutnu na ustajaloj hrani.
Liječenje je zavisno od razvijenosti procesa, kao i od forme zapaljenja (postoji maceracija), ali uvek podrazumeva radikalno čišćenje micelija i sadržaja, bilo mehanički, bilo ispiranjem 3% rastvorom borne kiseline (antiseptik i antiflogistik). Zatim sledi ukapavanje 2% rastvora salicilne kiseline uz peroralno davanje preparata za smirenje zapaljenjske komponente, podrazumevajući tu i antimikotike. Lokalnom primenom antimikotika takodje postižemo zadovoljavajući efekat.
Mora se podvući da liječenje mikotičnih oboljenja ušnog kanala zahteva veliko strpljenje i bolesnika i lekara, a ponekad traje veoma dugo. Navedeni favorizujući faktori nam daju obrazloženje zašto su mikotična oboljenja ušnog kanala i uopšte, davno prestala biti sezonska
- rezervisana za leto i kupanje u nečistoj vodi.
2.UPALE SREDNJEG UHA
Upale srednjeg uha predstavljaju najčešći i veoma značajan dio patologije ovog organa , pogotov ako se uzme da mogu dati brojne komplikacije koje ozbiljno ugrožavaju život bolesnika.
Klasifikacija zapaljenjskih oboljenja srednjeg uva je vrlo teška, jer je skoro nemoguće naći šemu koja bi tačno obuhvatila etiologiju, patološku sliku i klinički tok.
Zapaljenjska oboljenja srednjeg uha mogu se podeliti prema toku bolesti na: akutna i hronična.
Prema tipu zapaljenjskog procesa na : nespecifična i specifična.
Prema vrsti patološkog procesa na : negnojna i gnojna.
Ova podela ima didaktički smisao. Međutim, treba imati na umu da mogu postojati sve kombinacije povezane medju sobom, npr, akutni, nespecifični, gnojni proces itd.
Klinička slika :
Stadij hiperemije
Klinička slika. Bolest počinje osećajem pritiska i zapušenosti u uvu. Na ovo se nadovezuje zujanje,šumovi, autofonija i nagluvost..Mogu da se jave slabi bolovi uz osjećaj punoće u uhu. Telesna temperatura je obično normalna, ponekad može biti povišena zbog osnovnog oboljenja koje je dovelo do afekcije rinorafinksa i tube.
Dijagnoza. Anamnestički podaci ukazuju na afekciju rinofarinksa koja se odigrala pre kratkog vremena ili je u toku. Rinoskopijom se otkrivaju promene na sluznici nosa i epifarinksa. Otoskopijom se vide uvučena bubna opna koja je lako hiperemična,izgubila sjaj, trouglasti refleks menja oblik,skraćen ili nedostaje, strija malearis izgleda kraća, jer je postavljenja horizontalnija zbog uvučenosti bubne opne.Zbog uvučenosti membrana tympani dobija izgled dubljeg ljevka. Prominencija malearis je jače izražena. Bubna opna je obično ružičasta, ali nije nikada crvena i izbočena kao pri akutnom gnojnom otitisu.
Ukoliko u bubnoj duplji postoji eksudat, njegov gornji nivo se može videti kroz bubnu opnu i ima izgled tanke "niti" koja je horizontalno postavljena. Ova "nit" pri promeni položaja glave uvek zadržava horizontalan položaj.
Audiološko ispitivanjem sluha otkriva se konduktivna nagluvost.
Lečenje. Primarno treba, ukoliko je to moguće, ukloniti rinofaringealni uzrok koji je doveo do poremećaja funkcije tube. Pri zapaljenjskim procesima sprovodi se dekongestija sluznice nosa i epifarinksa (sol. ephedrini 0.5-1% ili druge kapi za nos),daju se aspirin i vitamini.Kada je proces u rinofarinksu smiren, može se pristupiti produvavanju tube radi ubacivanja vazduha u bubnu duplju. Ovo se vrši policerovanjem ili kateterizacijom tube. U slučajevima da se sekret u bubnoj duplji zadržava i posle produvavanja duže vreme, može se u cilju njegove evakuacije izvršiti i paracenteza. U cilju prevencije recidiva ovih otitisa potrebno je uraditi adenektomiju, resekciju septuma i lečenje oboljenja nosa i paranazalnih šupljina.
Komplikacije. Ukoliko ne dođe do izlečenja, oboljenje može uzeti hronični tok. Osim toga može se ponekad razviti i akutni gnojni proces u srednjem uhu.
Otitis media acuta purulenta (suppurativa)
Akutno gnojno zapaljenjsko oboljenje srednjeg uha je akutni nespecifični gnojni zapaljenjski proces sluznice srednjeg uha bakterijske prirode.
Etiologija. Infekcija u srednje uho može ućii sledećim putevima: preko tube auditive (najčešći), preko povređene bubne opne, hematogeno( npr.kod šarlaha,tifusa) i limfogeno i izuzetno preko labirinta. Najčešći put širenja infekcije na srednje uho je tubarni.
Uzroci nastanka akutnih supurativnih otitisa mogu biti: prehlada, akutne infektivne bolesti, akutne infekcije limfoidnog prstena ždrijela, sinuzitisi, tamponada nosa, naročito zadnja tamponada, hirurški zahvati u nosu i nazofarinksu itd.
Izazivači gnojnog zapaljenjskog procesa srednjeg uha najćešće su streptococcus betahaemolyticus, staphylococcus aureus, pneumococcus tip III i haemophylus influenzae.
Patologija. Na sluznici srednjeg uha dolazi do hiperemije, edema i eksudacije u početku serozne a kasnije gnojne. Usled nagomilavanja gnojnog sekreta u srednjem uhu bubna opna se izbočuje, a zbog njene inflamacije ona je manje ili jače hiperemična. Zbog pritiska sekreta na bubnu opnu i nekroze same bubne opne može doći do njene perforacije. Ponekad proces, zavisno od virulencije i otpornosti organizma, može zahvatiti i koštani sistem mastoida i piramide stvarajući osteitis i komplikacije.
Klinička slika. Bolest počinje postepeno , sa razvojem lokalne i opće simptomatologije.Bolest počinje zapušenošću uha, lakom nagluvošću i zujanjem u uhu. Kako bolest napreduje, ovi simptomi postaju sve izraženiji, a kliničkom slika dominira bol. Bolesnik oseća jake probadajuće bolove, koje opisuje kao sevanje u dubini uha. Ovako intenzivan bol je posledica nakupljanja gnojnog sekreta u bubnoj duplji i nemogućnosti njegove eliminacije. Zbog toga posle spontane ili arteficijelne perforacije (paracenteza) bubne opne naglo se smanjuje intenzitet bola, što je rezultat evakuacije sekreta iz bubne duplje. U prva dva do tri dana može se u nekim slučajevima javiti intenzivan bol u predelu mastoida - mastoidismus. Ovaj bol ne označava mastoiditis sa osteitčnim promenama, već pokazuje da je obolela i sluznica mastoidnog nastavka. Zavisno od uzrasta imamo različito povišenje telesne temperature. Djeca mnogo burnije reaguju od odraslih. U odraslih temperatura je obično subfebrilna (do 38°C), a u dece oko 40°C, pojavom perforacije temperatura popušta, ali ostaje povišena još nekoliko dana.
Dijagnoza. U anamnezi je karakterističan podatak da se bolesnici žale na iznenadne jake bolove u uvu, kojima je nekoliko dana prethodila rinofaringealna infekcija. Otoskopska slika bubne opne zavisi od faze bolesti u kojoj se bolesnik javi na pregled. U početku se vidi laka hiperemija strije maleolaris koja prelazi u radijalnu injekciju sudova bubne opne.
Kasnije nastaje potpuna hiperemija bubne opne i postepeno izbočenje u predelu zadnjih kvadranata. Nestaju normalni detalji bubne opne. Kada je bolest potpuno izražena (hiperemija bubne opne i izbočenje), hiperemija se s bubne opne širi na susedne delove kože kanala. Bubna opna je bombirana tj.izbočena usljed pritiska eksudata.Najzad se pojavljuje, obično u donjim kvadrantima, mala perforacija iz koje izlazi serozni ili serozno-gnojni sekret.
Otoskopski se perforacija u ovoj fazi bolesti ne vidi, već se vidi pulziranje sekreta koji iz bubne duplje kroz perforaciju ulazi u spoljnji ušni kanal, dajući tzv. "pulzirajući refleks". U toku lečenja nastaje regresija promena na bubnoj opni obrnutim redom od onoga kojim su se javljale. Otoskopija pored toga što ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze akutnog zapaljenjskog oboljenja srednjeg uha, ima važan značaj u praćenju razvoja procesa u toku lečenja, tj, praćenja procesa izlečenja ili pojave komplikacija. Za akutno zapaljenjsko oboljenje srednjeg uha karakteristična je konduktivna nagluvost koja iščezava sa izlečenjem.
nastati komplikacije, koje su uglavnom posledica nespretnog izvodjenja zahvata, povreda spoljnjeg ušnog kanala, povreda promontorijuma i n. facijalisa i luksacija slušnih koščica. Mnogi lekari su ubeđeni da je pojava antibiotika isključila paracentezu iz terapije zapaljenjskih oboljenja srednjeg uva. To je netačno. Paracenteza je i dalje važan činilac u lečenju otitisa i treba je uvek izvoditi kada za to postoji indikacija.
Otitis media acuta u novorodjenčadi i odojčadi
Akutni zapaljenjski proces srednjeg uha u novorodjenčadi i odojčadi predstavlja posebnu nozološku jedinicu.
Oboljenje ima svoju specifičnost koja ga znatno razlikuje od identičnog oboljenja u odraslih. Ovo je uslovljeno sledećim faktorima:
- Nerazvijenim imunobiološkim mehanizmima u novorodjenčadi i odojčadi.
- Kod novorodjenčadi je gornji deo bubne duplje ispunjen embrionalnim miksomatoznim tkivom koje stvara odlične uslove za nastajanje i zadržavanje zapaljenjskog procesa u srednjem uhu.
- Široko i horizontalno postavljena tuba auditiva olakšava prodor infekcije iz rinofarinksa u srednje uvo.
- Postojanje dehiscencija u koštanom sistemu temporalne kosti u ovom uzrastu omogućava lakše širenje zapaljenjskih procesa iz srednjeg uha u endokranijum.
- Mastoidni nastavak nije pneumatizovan već je ispunjen spongioznom kosti, zbog čega pri prodoru infekcije u antrum nastaje osteomijelitis oko antruma.
- Hiperekscitabilnost centralnog nervnog sistema dovodi do pojačanih refleksa u pojedinim sistemima i unutrašnjim organima, tako da pri zapaljenjskom procesu uha opšti poremećaji organizma preovladjuju nad lokalnom simptomatologijom uha.
Klinička slika. Akutno gnojno nespecifično zapaljenjsko oboljenje srednjeg uha u novorodjenčadi nastaje češće kao posledica rinofaringealne infekcije, a redje kao posledica prodora amnionske tečnosti kroz tubu u bubnu duplju. Ponekad oho oboljenje može proći bez simptoma, jer se eksudat iz srednjeg uha lako evakuiše iz bubne duplje kroz široku i kratku tubu.
Telesna temperatura je obično povišena. Medjutim, ovo nije stalni znak oboljenja, te ponekad može biti subfebrilna uz loše opšte stanje odojčeta. Pošto infekcija ugrožava osnovne fiziološke funkcije organizma, dete propada, javljaju se dispeptične pojave, dehidratacija i gubitak telesne težine. Stanje se sve više pogoršava, javljaju se prolivi i povraćanje, koža je smežurana usled dehidratacije, dete je adinamično, nezainteresovano za okolinu. Ukoliko se ne interveniše, razvija se neurotoksični sindrom koji karakteriše visoka temperatura, grčevi i gubitak svesti. Odojče u ovoj fazi najčešće umire.
Dijagnoza. Dete obično zabacuje glavu i hvata se ručicama za uho. Ovi znaci mogu da pobude sumnju na postojanje otitisa. Otoskopski znaci oboljenja mogu biti slabo izraženi, što ponekad jako otežava dijagnozu. Treba naglasiti da se retko sreću karakteristični znaci akutnog gnojnog otitisa (hiperemija i izbočenje bubne opne). Bez obzira što se u srednjem uhu i antrumu razvijaju teške zapaljenjske promene, bubna opna može izgledati bleda ili sivkasta, s lakom hiperemijom strije maleolaris i delimično izmenjenim svetlosnim refleksom.
Dijagnoza zapaljenjskog procesa srednjeg uha u novorodjenčeta i odojčeta je teška. Opšti poremećaji organizma su od primarnog značaja, jer navode pedijatra na sumnju da postoji akutni otitis. Otoskopija je vrlo teška, ušni kanal je jako uzan, ispunjen detritusom, novorodjenče je nemirno, plače, što još više otežava pregled. Svaka manipulacija u kanalu izaziva hiperemiju bubne opne, tako da i to otežava procenu realnog stanja bubne opne. Zbog toga pri sumnji na otitis treba otoskopiju izvoditi više puta u toku 24 časa ili nekoliko dana. Ukoliko se sa sigurnošću ne može isključiti postojanje zapaljenjskog procesa na srednjem uhu, treba uraditi dijagnostičku paracentezu.
Lečenje. Primarno mesto u lečenju, uz odgovarajuće pedijatrijsko lečenje, zauzimaju antibiotici i paracenteza. Antibiotici se daju u dovoljnim količinama i dovoljno dugo u zavisnosti od razvoja kliničke slike. Poželjno je odrediti antibiotike prema antibiogramu. Antibiogram treba raditi na osnovu brisa gnoja iz srednjeg uha posle spontane perforacije ili paracenteze.
Paracenteza se vrši u svim slučajevima bilo da ima eksplorativnu ili terapijsku namenu. Na ovaj način se srednje uho rasterećuje gnojnog sadržaja i smanjuje se intoksikacija organizma. Ukoliko se arteficijelna perforacija bubne opne spontano zatvori, paracenteza se može ponavljati više puta. Uz ovu navedena terapiju ne treba zaboraviti i davanje anemizirajućih sredstava za nos (ephedrine 0.5% ili druge kapi za nos). U slučajevima neurotoksičnog sindroma indikovana je antrotomija. Ako akutni otitis odojčeta traje duže od tri nedelje, indikovana je antrotomija.
Mucosus otitis
Mukozni otitis je veoma retko akutno zapaljenje srednjeg uva sa subakutnim tokom. Izazvano je Pneumococcus mucosus-om tip III. Bolest ima atipičnu kliničku sliku, podmukli tok a javlja se u starijih ljudi. Pneumococcus mucosus pokazuje veliki afinitet prema kosti.
Klinička slika. Infekcija započinje kao obično akutno zapaljenje srednjeg uva, bez bolova i temperature. Lokalno nalazimo umerenu sekreciju iz uva, osećaj zapušenosti uva i oslabljen sluh. Bubna opna je zamućena, neznatno zadebljana, bez jasnih detalja, sa ili bez perforacije. Ubrzo se ovi simptomi smiruju. Sekrecija se smanjuje ili prestaje, ali sluh se 40 nikada ne vraća na normalu. Ubrzo posle toga javljaju se komplikacije. Po pravilu nastaje akutni mastoiditis koji skoro uvek daje otogene komplikacije. Za ovo oboljenje je karakteristično stalno pogoršanje sluha. U toku treće ili četvrte nedelje dolazi do pogoršanja kliničke slike. Bolesnik se žali da duboke bolove i neodredjenu težinu na toj strani, javlja se zujanje u uvu.
Dijagnoza. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, otoskopskog nalaza i ispitivanja sluha. Anamnestički nalazimo protrahovano akutno zapaljenje srednjeg uva koje slabo reaguje na antibiotsku terapiju i pogoršanje sluha. U ovakvim slučajevima rendgenografija
Lečenje. Lečenje može biti medikamentozno i hirurško:
a) medikamentozno ima za cilj da se uspostavi prohodnost nosa i Eustahijeve tube upotrebom vazokonstriktornih kapljica, davanjem salicilata. Potom se izvodi Valsalvina proba, a ako i to ne pomogne izvodi se produvavanje tuba sa Politzer-ovim balonom ili kateterizacija, ukoliko nije moguće koristi se Itardov kateter čiji se zaobljeni vrh posebnom tehnikom zavuče u faringelano ušće tube i vazduh se ubacuje u kavum.
b) hirurška terapija. Ukoliko se sekret duže zadržava u bubnoj duplji ili se ponovo nakupi potrebno je uraditi paracentezu. Kada i to ne pomogne potrebno je u bubnu opnu ugraditi polietilensku cevčicu koja nam služi za ventilaciju srednjeg uha, a takodje i za aspiraciju sekreta iz bubne duplje.
Otitis media acuta haemorrhagica bullosa ( gripposa s.virosa )
Def : otitis virusne etiologije .Javlja se kod virusnih infekcija gornjeg respiratornog trakta , naročito za vrijeme epidemija gripe.
Razlika između otitis media acuta virosa od drugih otitisa : pojava bula na epidermu bubne opne i kože kanala, jak bol kao dominantan simptom i serohemotagična sekrecija iz uha.
Bule nastaju nakupljanjem seroznog sadržaja ispod epidermalnog sloja bubne opne i kože spoljašnjeg ušnog hodnika.U bulama dolazi do krvarenja te sadržaj postaje serohemoragičan.Usljed nekroze epidermalnog sloja bule prskaju te se sekret izliva u spoljašnji ušni kanal.
Klinička slika :
- jak bol koji nastaju naglo ( nastaje raslojavanjem epiderma bubne opne i kože kanala i povrede nervnih vlakana, te bol postoji jedino u erupciji bula);
- prskanjem bula dolazi do izlivanja serohemoragičnog sekreta ;
- konduktivna nagluhost : nije izražena ili nije prisutna
- bule ne nastaju i ne prskaju istovremeno pa simptomatologija traje sve dok postoje kožne eflorescence;
- opšti simptomi : povišena temperatura,malaksalost, glavobolja ;
- zahvatanjem n.statoacusticusa javljaju se perceptivna nagluhost,zujanje i vrtoglavica
- znaci afekcije unutrašnjeg uha.
Dijagnoza :
OTOSKOPSKI PREGLED : vide se karakteristične bule ( kao ljubičasti mjehuri) , na bubnoj opni i koži kanala u blizini anulus tympanicusa.Prskanjem se vidi evidentan hemoragični sekret.U procesu zarastanja na mjestu bula postoje kruste.
Terapija : simptomatska analgetici , kapi za nos , toaleta spoljašnjeg ušnog kanala.
ANTIBIOTICI JEDINO U SLUČAJU SEKUNDARNE INFEKCIJE.
Otitis barotraumatica
Ukoliko Eustahijeva tuba ne funkcioniše dobro, prilikom sletanja i uzletanja avionom, odnosno prilikom naglih promena atmosferskog pritiska ili hidrostatskog pritiska, pozitivna ili negativna, dolazi do barotraume u srednjem uvu i do oštećenja srednjeg, a ponekad i unutrašnjeg uva.
Patološke promene u srednjem uvu razvijaju se u zavisnosti od stanja prohodnosti Eustahijeve tube, veličine pritiska i dužine izloženosti nepovoljnim uslovima.
Klinička slika. Simptomi poremećaja pritiska u srednjem uvu javljaju se kada razlika u pritiscima naraste preko 20 mm žive. To su punoća i šum u uvu, smanjenje sluha, bol, a ponekad i krvavljenje iz uva. Ukoliko pritisak i dalje raste može da se javi i vrtoglavica. Otoskopski nalazimo uvučenu bubnu opnu ukoliko se razvija negativna barotrauma. Kada se negativna barotrauma i dalje povećava nastaje transudat u bubnoj duplji i tačkasta krvavljenja na bubnoj opni i stvaranje hematotimpanona. Ponekad može da dodje i do stvaranja perforacije na bubnoj opni. Ako se u srednjem uvu razvija pozitivna barotrauma, bubna opna se izbočuje, dolazi do anemizacije sluznice u srednjem uvu, a može da dodje i do stvaranja hematotimpanona i perforacije bubne opne. U najtežim slučajevima dolazi i do oštećenja unutrašnjeg uva.
Lečenje. Potrebno je hitno izjednačiti pritisak u srednjem uvu. To bolesnik mora sam da pokuša žvakanjem i autoventilacijom. Ukoliko to ne pomogne mora se izvršiti produvavanje pomoću Politzer-a ili kateterizacijom. Pored ovoga dajemo kapi za nos sa vazokonstriktornim dejstom. U izvesnim slučajevima moramo da izvedemo i paracentezu. Preventivno možemo u nekim slučajevima gde preti opasnost od sekundarne infekcije dati penicilin. Prognoza je dobra. Po sanaciji procesa sluh se normalizuje.
2.2.Hronične upale srednjeg uha
