Upravni akti koji se donose po zahtevu stranke i upravni akti koji se donose
po službenoj dužnosti
Podela upravnih akata na upravne akte koji se donose po zahtevu stranke i upravne akte koji
se donose po službenoj dužnosti, proizilazi iz relevantnih odredaba Zakona o opštem
upravnim postupku, pri čemu se kod ove podele polazi od okolnosti po čijoj je inicijativi
pokrenut postupak donošenja upravnog akta.
Praktične posledice podele upravnih akata na one koji se donose po službenoj dužnosti i one
koji se donose po zahtevu stranke ogledaju se u mogućnosti uklanjanja upravnih akata koji
su doneti bez zahteva stranke, a takav je zahtev neophodan uslov (conditio sine qua non ) za
donošenje upravnog akta. Upravni akt za čije je donošenje bio potreban zahtev stranke, a
takvog zahteva nema, smatra se ništavim. Ništavi upravni akti su akti koji sadrže najteži oblik
povrede zakonitosti i mogu se u svako doba ukloniti iz pravnog poretka. Sa druge strane,
ukoliko stranka naknadno izričito ili prećutno pristane na upravni akt koji je donet bez njenog
zahteva ili saglasnosti, takav upravni akt može da konvalidira, tj. da naknadno stekne pravnu
valjanost. Osim toga, u određenim slučajevima, ako je postupak pokrenut na psnovu zahteva
stranke, pa stranka od tog postupka odustane, ali organ uprave koji vodi taj postupak
proceni da bi nastavljanje vođenja postupka bilo u javnom interesu, on moze nastaviti sa
postupkom donošenja upravnog akta po službenoj dužnosti.
Upravni akt koji se donosi po zahtevu stranke uz onaj upravni akt koji se donosi povodom
zahteva stranke organu uprave da joj se izda neki upravni akt. To će najčešće biti slučaj kada
se zahtevom stranka obraća organu uprave radi priznavanja nekog prava (npr. zahtev za
priznavanje prava na dečji dodatak), mada to može biti i slučaj kada se stranka obraća
organu radi umanjenja obima neke ranije utvrđene obaveze (npr. obaveze plaćanja poreza u
određenom iznosu).
Upravni akt koji se donosi po sluzbenoj duznosti je onaj upravni akt koji se donosi kada je
organu uprave zakonom određeno da radi ostvarivanja iavnog interesa mora doneti upravni
akt. To će najčešeće biti slučaj kada se nekom licu ima utvrditi neka obaveza (ppr. plaćanje
poreza). Ako je organ pokrenuo upravni postupak na inicijativu stranke, a u toku postupka
utvrdi da stranka ne ispunjava uslove za ostvarivanje npr. nekog prava, organ je dužan da
tada donese upravni akt kojim se zahtev stranke odbija.
