RAZVOD BRAKA, Beleške od Pravo

Preuzmite RAZVOD BRAKA i više Beleške u PDF od Pravo samo na Docsity!

R A Z V O D B R A K A

PREDGOVOR

Partnerstvo između muškarca i žene, ravnopravno, iskreno i komplementarno, je važan preduslov za uspostavljanje demokratije u društvu kao i obaveza države da osigura demokratiju u porodici tj. da za decu i žene omogući zaštitu psihičkog i fizičkog integriteta. Vekovna diskriminacija žena i njihovo odsustvo sa kulturne, političke i javno-društvene scene kompenzuje se poslednjih nekoliko decenija aktivnostima vladinih i nevladinih organizacija.

Zadatak modernih vlada jeste da na svaki način ohrabruju i podržavaju politiku jednakih mogućnosti, a to znači da podstiču i razvi- jaju pretpostavke za humano, pravedno, demokratsko društvo.

U kontekstu velike svetske transformacije odnosa polova, koja se odvija u skladu sa ratifikovanim međunaronim konvencijama i ugovorima, porast ženskog samopouzdanja i samovrednovanja je evidentan i još više dobrodošao. Polako ali sistematično padaju istorijski nasleđene barijere koje zagovaraju negativne stereotipe i pedrasude o položaju žena u javnom životu. Ostvarivanje ekonomskih, političkih, socijalnih, građanskih, kulturnih i drugih prava garantovano je mnogim međunarodnim dokumentima UN i Saveta Evrope.

Ova publikacija se direkto odnosi na implementaciju Porodičnog zakona Republike Srbije. Nastala je kao rezultat potrebe da se ženama obezbedi dostupnost informacijama o postupku razvoda braka imajući u vidu da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Vojvodini i Srbiji svaki peti brak završi razvodom.

Mnogi su razlozi i okolnosti koji utiču na odluku žene da pristaje da živi u uslovima nasilja u porodici. Briga za decu, nezaposlenost, nedostatak samopouzdanja, neobaveštenost o zagarantovanim pravima, odsustvo podrške najbližih, neefikasnost institucija samo su neki od pritisaka i nedoumica. Ovo je jedan od mnogobrojnih razloga za razvod braka i kada nastupi neki od njih već je dovoljno teško za ženu i porodicu.

Objavljivanjem brošure nastojimo da obezbedimo potpunu informaciju /korak po korak/ u pogledu procedure razvoda braka. Au- torka najpre prezentuje načine razvoda i pokretanja postupka, zatim troškove postupka i podnesaka, uslove u kojima se stiče pravo na izdržavanje supružnika i dece, roditeljsko pravo i, na kraju, deobu imovine stečene pre sklapanja braka, nasleđene i zajednički stečene imovine supružnika. Najzad, dati su konkretni primeri sporazumnog predloga, odnosno tužbe za razvod braka. Cenimo da ovakav način komunikacije jeste znak brige i podrške u cilju otklanjanja predrasuda i vraćanja samopouzdanja i dostojanstva. Brošura prvensveno ima edukativni karakter, jer precizno ukazuje na mogućnosti i način zašitite ličnog integriteta. Konačno, brošura je dokaz na koji način institucionalni mehanizmi ispunjavaju misiju afirmacije rodne ravnopravnosti.

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački Zahvaljujemo se Veri Vujičić Marić, sudinici O pštinsko g suda Novi S ad, p oro dične referade.

Opis advokatske radnje

Sporovi u vezi sa zakonskim izdržavanjem

Razvod i poništaj braka, smeštaj malo- letne dece i ospora- vanje ili utvrdjivanje očinstva ili mater- instva

1. Sastav tužbe, obrazlož. podne- saka, pismeni pravni savet i mišljenje

2. Zastupanje na održanom ročištu

3. Sastav neobrazl. podnesaka, opome- na i dopisa protivnoj stranci

4. Ostali dopisi 1.200,00 1.200, 5,Odloženo ročište 2.250,00 4.275,
5. Pravni lekovi 4.800,00 4.800,

Isto tako stranke imaju mogućnost da podnesu zahtev da troškove sudske takse plate u tri jednake mesečne rate.

Ovim troškovima treba dodati i troškove koje advokati imaju pravo da zahtevaju, ukoliko žele, a to su: davanje pravnog saveta, uvid u spise i druge.

PODNESCI

Podnesci predstavljaju sva pismena (svaki dokument koji pod- nosite sudu) koja se podnose sudu. Podnose se uvek u pismenom obliku i predaju na sudskom šalteru za prijem i ekspediciju pošte. Ukoliko se odlučite za predaju putem pošte preporuka je da to učinite preporučenom pošiljkom obzirom da se u tom slučaju dan predaje pošti smatra danom predaje sudu, a što može biti značajno za to da li je pismeno predato u određenom zakonskom ili sudskom roku. Ukoliko se pismeno preda tzv. običnom poštom dan predaje se smatra dan kad je pismeno primljeno u sudu. Neophodno je da se preda dovoljan broj primeraka, jer će u pro-

Tužilac može povući tužbu dok sud ne zaključi glavnu raspra- vu, bez pristanka tuženog, a nakon zaključenja glavne rasprave i do pravosnažnog okončanja postupka uz pristanak tuženog. Predlog za sporazumni razvod braka može povući jedan ili oba supružnika dok postupak nije pravosnažno završen. Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje svih podnesaka se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije drugačije određeno. Žalbu možete uložiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ali presuda po sporazumnom predlogu može se pobijati zbog bitnih povreda odredbi parničnog postupka, odnosno isticanjem da je sporazum zaključen pod prinudom ili u zabludi.

TROŠKOVI POSTUPKA

Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka.

Sud o troškovima odlučuje u presudi, po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Sudski troškovi su troškovi sudske takse koje se plaćaju u postupku određuju se prema Zakonu o sudskim taksama („Sl. glasnik RS”, broj 28/1994, 53/1995, 16/1997, 34/2001-dr. Zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005) i određuju se prema vrednosti spora. Sudske takse na tužbu za razvod braka, predlog za razvod braka, presudu i žalbu na presudu trenutno iznosi po 1.800,00 dinara. U parnicama za utvrđivanje bračne sutekovine sudska taksa na tužbu, odluku i eventualnu žalbu zavisi od visine vrednosti predmeta spora i može se kretati od 1.300,00 dinara do 65.000,00 dinara.

Advokatski troškovi se određuju prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (“Službeni list SRJ”, broj 54/1998, 75/99, 8/01, 11/02 i „Sl. List SCG, broj 32/03, 58/04 i 5/2006, „Službeni glas- nik RS”, broj 129/2007) i to za svaki podnesak i pristup na svako ročište. Prilažemo Vam i jedan deo Advokatske tarife, za parnične postupke gde spada i razvod braka.

Postoji mogućnost i podnošenja molbe za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Sud će na zahtev (mogućnost podnošenja do zaključenja glavne rasprave) stranku osloboditi od plaćanja troškova postupka ukoliko dokaže da nije u mogućnosti da snosi ove troškove bez štete po nužno izdržavanje sebe i svoje porodice. Znači teret doka- zivanja je na samom podnosiocu/podnositeljki zahteva.

tivnom sud umnožiti podnesak na trošak stranke (potreban je jedan pri- merak za sud i po jedan primerak za svaku stranku u postupku). Ukoliko se lično predaje računati još jedan primerak na koji će radnik suda staviti prijemni pečat, dokaz da je pismeno predato sudu. Podnesci moraju da budu razumljivi i da sadrže sve što je potrebno da bi sud mogao da postupa po njima (podatke o strankama, njihovim punomoćnicima, predmetu spora, zahtevu, kao i dokaze kojima se potkrepljuje zahtev, potpis podnosioca).

RODITELJSKO PRAVO

Roditeljsko pravo se može vršiti samostalno ili zajednički.

Samostalno vršenje roditeljskog prava je kad jedan roditelj sa- mostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom ili decom, a drugi roditelj ima prava i obaveze koje se unose u izreku presude o razvodu. Roditeljsko pravo obuhvata: staranje o detetu, čuvanje i podizanje deteta, vaspita- vanje deteta, obrazovanje, zastupanje i izdržavanje.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima obavezu da izdržava dete i pravo da održava lične kontakte sa detetom.

Lični kontakti između roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo i de- teta se određuju najčešće nedeljno, te za vreme raspusta ukoliko su deca na redovnom školovanju.

Zajedničko vršenje roditeljskog prava je moguće kad je očuvana dobra komunikacija među supružnicima u pogledu vršenja roditeljskog prava i kad se roditeljska prava i dužnosti obavljaju zajednički, međusobnim sporazumevanjem koje mora biti u najboljem interesu deteta. U ovom slučaju sastavni deo sporazuma ili odluke je i mesto prebivališta deteta koje je prebivalište jednog od roditelja.

Ukoliko se promene okolnosti koje su dovele do toga da vršenje roditeljskog prava iz nekog razloga nije više u najboljem interesu de- teta, izmena se vrši podnošenjem tužbe za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava.

IZDRŽAVANJE SUPRUŽNIKA I DECE

Izdržavanje neobezbeđenog supružnika je jedna od posledica razvoda braka. Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od

drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. To znači da supružnik koji ispunjava oba uslova ima pravo da ga izdržava drugi supružnik. Uslovi su kumulativni što znači da morate da ispunite uslov koji se tiče nedostatka sredstava za izdržavanje, a nesposobnost za rad i nezaposlenost su alternativni uslovi što znači da je dovoljno da ispunite jedan od njih, bilo koji. Ovo pravo se može ostvariti u granicama koje ne ugrožavaju supružnika koji daje izdržavanje i ne čine očiglednu ne- pravdu za njega, što utvrđuje sud.

Tužba za supružničko izdržavanje može se podneti tokom tra- janja braka, što znači da se jedan od supružnika već tada može obavezati da izdržava drugog. Tužba se može podneti i u toku bračnog spora i to najkasnije do zaključenja glavne rasprave tj. sve dok sud raspravlja o Vašem zahtevu.

Izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja. Znači, rok teče od dana pravosnažnosti presude, odnosno, od dana kada je korisnik izdržavanja poslednji put primio novac. U ovom slučaju tužbeni zahtev može biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka i još uvek postoje, u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje.

Isto tako, majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta u periodu od tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja. Majka nema pravo na izdržavanje ukoliko bi prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.

Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja ili od drugih srodnika.

Izuzetno i punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Nema pravo na izdržavanje pu- noletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje pred- stavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodni- ke. Obaveza izdržavanja može da glasi u fiksnom mesečnom

iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja davao- ca izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje ili na drugi način uz uslov da se sa tim saglasi roditelj koji vrši roditeljsko pravo. Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Ukoliko dužnik izdržavanja pored redovnih mesečnih primanja ostvaruje i povremena primanja po drugom osnovu nema smetnje da se zahtev za stalna mesečna primanja postavi u navedenom procentu, a za povremena primanja u fiksnom iznosu.

Minimalna suma izdržavanja za svako dete ne može biti man- ja od mesečne naknade za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom. U ovom trenutku ova suma iznosi nešto više od 15.000,00 dinara, što znači da je obaveza za svakog roditelja nešto više od 7.500,00 dinara.

Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme. Izdržavanje dece traje dok su na redovnom školovanju, a najkasnije do navršene 26-te godine života. Znači može trajati i kraće, ukoliko dete više nije na redovnom školovanju, zaposli se i slično.

Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može tra- jati duže od pet godina. Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati, čak zahtevati i prestanak, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethod- na odluka.

IMOVINA SUPRUŽNIKA

Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka ili u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, pok- lonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu, kojom samostalno upravlja i raspolaže.

Ali ako je tokom trajanja zajedničkog života došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika (sud- ska praksa opredeljuje procenat od 5-10% u zavisnosti od konkretnog slučaja), drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu, ima pravo da postavi tzv. stvarno pravni zahtev.

Imovina koju ste stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja vašu zajedničku imovinu (misli se na konkretne st- vari npr. automobil) bez obzira da li su oba bračna druga bila zaposlena. Nemojte misliti da, ako ste domaćica i živite sa mužem u njegovoj kući ne posedujete ništa samo zato što on jedini radi i privređuje. Vaš rad u zajedničkom domaćinstvu, briga i nega supruga i dece, održavanje higi- jene kuće i ukućana se takođe vrednuju, jer bez Vaše pomoći suprug ne bi mogao da ostvari, zaradi i postigne sve što je postigao. Zakon pret- postavlja da je udeo oba supružnika u zajedničkoj imovini jednak, pa je i kriterijum za podelu imovine na jednake delove, pola- pola. Izuzeci su mogući kada se jednom supružniku određuje veći deo u zavisnosti od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci i imovini i drugih konkretnih okolnosti.

Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje im- ovinske odnose i pre braka, kao i tokom trajanja bračne zajednice, što je preporučljivo iako to nije ustaljena ni česta praksa kod nas, ali je potreb- no biti izuzetno oprezan/a prilikom sastavljanja ugovora.

LIČNO IME

Poznato je da se supružnici prilikom sklapanja braka mogu spo- razumeti oko tri ponuđene opcije I to: da svako zadrži svoje prezime, da jedan od supružnika uzme prezime drugog ili da svom prezimenu doda prezime drugog supružnika odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. Najčešće pitanje supružnika koji je prilikom zaključivanja braka promenio prezime je kako da vrati svoje prezime koje je imao/la pre zaključenja braka. Pravo na izbor prezimena prati i pravo na promenu prezimena nakon prestanka braka, a to znači da supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može nakon prestanka

braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. Taj supružnik ovo pravo može ostvariti samo u roku od 60 dana od dana prestanka braka. Supružnik koji je promenio prezime prilikom sklapanja braka, međutim, ne mora da promeni prezime posle razvoda braka.

O ČEMU SUD JOŠ MOŽE ODLUČIVATI U POSTUPKU RAZVODA

U postupku razvoda braka može se odlučivati i o jednoj ili više mera zaštite od nasilja, ukoliko se tokom postupka utvrdi da je u bračnoj zajednici postojalo nasilje.

Sud može:

1. izdati nalog
   • za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće nasilnika bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti
   • za useljenje u porodični stan ili kuću žrtve nasilja bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti
2. zabraniti:
   • približavanje članu porodice na određenoj udaljenosti ne man joj od 300 metara,
   • pristup u prostor oko mesta stanovanja ili rada člana porodice
   • dalje uznemiravanje člana porodice.

Mere mogu trajati najviše godinu dana i mogu se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Veoma je važno znati da postoji više oblika nasilja. Fizičko nasilje je najprepoznatljivije, ali su prisutni psihičko, seksualno pa i ekonom- sko. U Srbiji, prema istraživanjima, svaka druga žena doživi neki oblik psihičkog, a svaka treća fizičkog nasilja.

Dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu, pod uslovom da isto ne bi predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja. Ovo pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.

I ono što treba znati:

• ukoliko supružnici koji se razvode imaju dete, ono, srazmerno svom uz- rastu, mora biti upoznato sa postupkom
• u ovom postupku javnost je isključena, a podaci iz spisa spadaju u

službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

• presuda o razvodu se dostavlja matičaru gde su supružnici rođeni i gde su zaključili brak, a ukoliko je doneta odluka o vršenju roditeljskog prava Centru za socijalni rad gde imaju prebivalište i boravište radi stalnog i povremenog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. Ukoliko je don- eta mera zaštite od nasilja, presuda o razvodu se dostavlja nadležnom organu koji vodi evidenciju o nasilnicima i žrtvama nasilja.

Ovi primeri sporazumnog razvoda i tužbe za razvod braka predstavljaju samo pomoć pri sastavljanju ovih pismena, a Vi treba da se rukovodite sopstvenim slučajem i da unosite svoje podatke, razloge i dokaze za ono što tražite (napomena: svaka činjenica ili tvrdnja koja se iznosi mora biti potkrepljena dokazom).

Za potrebe izrade ovog uputstva korišten je Porodični zakon Srbije (“Sl. glasnik RS“, broj 18/2005) pa ga i Vi možete konsultovati pri rešavanju svojih problema. Ako ne možete da se snađete sami obratite se nekoj od organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć (na primer Biro za pružanje pravne pomoći – pružaju pravnu pomoć nezaposlenim licima, Radnička 2, 021 524 221, Vojvođanski centar za ljudska prava, 021 472 30 20, [email protected] itd.)

Priređivačica teksta Andrijana Čović

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16 Za izdavača: Vesna Šijački Tiraž: 500 Štampa: Futura