Психологија као наука и пракса
1. Психологија је као концепт настала још у старој Грчкој и први који се бавио
њоме је био Аристотел. Назив “психологија” настао је од грчке речи psyche, што
представља дух или душу. Термин психа се управо због свог ненаучног и више
духовног порекла не користи у пракси. Уместо тога, користи се термин психички
живот.
2. Психички живот се састоји од мноштва психичких појава које имају биолошку
(научно објашњиву) основу и на њих утичу чиниоци средине који се такође могу
проучавати.
3. Психички живот чине:
- Психички процеси (когнитивни, емоционални и мотивациони)
- Психичке особине
- Психичка стања
4. Когнитивни процеси омогућују да ми нешто сазнамо (опажање, учење и
памћење). Емоционални процеси су осећања и расположења (срећа, туга, бес,
страх). Мотивациони процеси усмеравају наше понашање ка неком одређеном
циљу. Ови процеси изазивају доживљаје као што су потреба, жеља, нагони и
намере.
5. Психичке особине су релативно трајне карактеристике појединаца. То су
темперамент, карактер, интелигенција, одлучност, одговорност и друге. Дакле,
овакве особине су подложне ситним променама, али никада се неће драстично
променити.
6. Понашање је свака активност која се може посматрати директно или
индиректно. То су причање, ћутање, смејање, плакање и друге.
7. Улога психологије је да опише неке психичке појаве, а затим да их научно
објасни. Нешто не може баш скроз да се објасни и зато имамо теорије у
психологији. То су смислена објашњења за неке појаве које су делимично
чињенице, а делимично претпоставке.
8. Психологија као научна дисциплина настаје 1879. године, а њен творац је
Вилхелм Вунт, који је примарно био филозоф кога је једноставно интересовало
дубље изучавање људске психе. Он је у Лајпцигу основао прву психолошку
лабораторију на свету. У Србији се оснивачем научне психологије сматра
Борислав Стевановић 1928. године.
9. Психологија је постала наука уз помоћ научних метода. Најпростије речено,
то је начин на који ћемо ми нешто да сазнамо. Психологија је емпиријска наука
јер она пажљиво прикупља податке и изучава их. Ти прикупљени подаци могу
бити субјективни (лична искуства попут мисли и осећања) или објективни
(понашање).
10. Области психологије се деле на теоријске и примењене.
