Smer: Finansije i bankarstvo
SOPSTVENIČKO PREDUZEĆE
- seminarski rad -
Kandidat Mentor
Petrović Petar Ivan Ivanović
Beograd, april 2022
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Školska orijentacija
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Sopstvenicko preduzece, Seminarski radovi od Korporativne finansije
Seminarski rad o sopstvenickom preduzecu
Tipologija: Seminarski radovi
2020/2021
1 / 7
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Srodni dokumenti
Delimični pregled teksta
Preuzmite Sopstvenicko preduzece i više Seminarski radovi u PDF od Korporativne finansije samo na Docsity!
Smer: Finansije i bankarstvo
SOPSTVENIČKO PREDUZEĆE
- seminarski rad -
Kandidat Mentor
Petrović Petar Ivan Ivanović
Beograd, april 2022
SADRŽAJ:
- Uvod
- Sopstveničko preduzeće
- Karakteristike ovakvih malih preduzeća
- Karakteristike koje usložavaju poslovanje ovih preduzeća
- Izvori finansija malih sopstveničkih preduzeća
- Zaključak
- Literatura UVOD Preduzeće je pravni oblik obavljanja ekonomske aktivnosti koji organizuje pojedinac ili organizovana grupa pojedinaca. Osnovna funkcija preduzeća je proizvodnja i prodaja dobara i usluga. U ostvarivanju proizvodnih i reprodukcionih funkcija preduzeće kupuje (nabavlja) faktore proizvodnje, kombinuje ih u procesu proizvodnje, proizvodi dobra i usluge, prodaje ih na tržištu i na taj način ostvaruje odgovarajući poslovni rezultat (dobit, gubitak). U svakoj tržišnoj ekonomiji, u kojoj je privatna svojina dominantan svojinski oblik, preduzeća se javljaju u više pravnih oblika. Tema rada je sopstveničko preduzeće gde je cilj obraditi ovaj oblik preduzeća, dati karakteristike takvih preduzeća i istaći neke prednosti i mane. Sopstveničko preduzeće Sopstveničko preduzeće (Proprietorship) je najjednostavniji, ali i najrasprostranjeniji oblik preduzeća u tržišnoj privredi. Takvo preduzeće osniva fizičo lice, preduzetnik koji želi da otpočne sopstvenu ekonomsku aktivnost. Preduzetnik je vlasnik sopstveničkog preduzeća (privatna sopstvenost), neposredno upravlja poslovima preduzeća, uživa plodove dobrog poslovanja, ali na sebe preuzima i sav rizik i moguće gubitke u poslovanju. Odnosno, odgovornost preduzetnika je neograničena.Preduzetnik slobodno raspolaže ostvarenim profitom posle podmirenja svih obaveza koje proističu iz poslovanja sopstvenog preduzeća.Veoma veliki broj prodavnica u trgovini na malo, malih preduzeća i veoma malih kompanija u prerađivačkom sektoru privrede, širom sveta, uključujući i industrijski najrazvijenije zemlje (SAD i dr.), su samostalna sopstvenička preduzeća. Život sopstveničkog preduzeća je ograničen (Limited Life). Postoji dok je vlasnik tog preduzeća u poslu. Nezavisno od oblika vlasništva i unutrašnje organizacije, u teoriji i privrednoj praksi, pored velikih preduzeća (kompanija, korporacija), postoje i mikro (Micro), mala (Small) i srednja (Medium) preduzeća. Po mnogima, jedna od najboljih definicija malog preduzeća je da je malo preduzeće ono čiji vlasnik samostalno upravlja i koje nije dominantno u
- Podstiču konkurentnost velikih preduzeća
- Podstiču inicijativu i doprinose unapređenju znanja i radnog iskustva zaposlenih i generiraju nova radna mesta. Fleksibilnost se ogleda u sposobnosti brzog prilagođavanja preduzeća promenama, izazovima i zahtevima tržišta i ukupnog okruženja, na čemu se gradi efikasnost i konkurentnost malih preduzeća. Dakle, fleksibilnost predstavlja značajnu komparativnu i konkurentsku prednost malih preduzeća, posebno u periodima usporavanja privredne aktivnosti i velikih promena, koja se oglada u mogućnosti jednostavnijeg i bržeg preusmeravanja ka granama i aktivnostima koje donose veću stopu rasta. U savremenim uslovima, ti izazovi su sve veći i zahtevniji i kreću se od nove tehnologije i organizacije struktuiranja i metoda rada, preko novih profila i drugačijih znanja i sposobnosti do kompleksnijeg pristupa u vrednovanju i motivisanju zaposlenih. Inovativnost je izuzetno značajna za razvoj svakog subjekta. Otuda pitanje adekvatnog podsticanja ukupne inovativnosti na svim nivoima postaje jedno od ključnih za opstanak na probirljivom i promenljivom tržištu. I upravo na tom segmentu, mala preduzeća su izvor novih poslovnih ideja odnosno inovacija, koje velika preduzeća ili ne mogu ili nisu spremna da obezbede. Mala preduzeća lakše eksperimentišu, iniciraju promene, pokreću i razvijaju nove aktivnosti i egzaktnije mere i vrednuju učinak inovatora. Velika preduzeća su okrenuta bazičnim istraživanjima, koja traju dugo i zahtevaju zajednički rad velikog broja stručnjaka, čiji je učinak dosta teško izmeriti. Bliski odnosi sa kupcima daju realne šanse malim preduzećima da bolje sagledaju njihove zahteve, da ih boje informišu i privuku ne samo na osnovu cene već i na osnovu bitnih karakteristika proizvoda, posebno kvaliteta. Neposredni kontakt davaoca i korisnika usluga je od velikog značaja za kvalitet usluge i zadovoljstvo klijenata. U malom preduzeću neposredniji je odnos između vlasnika i zaposlenih i ljudi se lakše identifikuju sa preduzećem i zato su spremniji da ulažu dodatni napor. Podsticanje konkurentnosi velikih preduzeća. Mala preduzeća ulaze na tržište, pronalaze slabosti velikih “igrača” , penetriraju njihovo tržište smanjujući njihov tržišni udeo.Drugim rećima, velike firme su zadovoljne tržišnim udelom i ne strahuju da će prepuštanjem svoga delića izgubiti više nego nego što bi dobile nepotrebnim dodatnim angažovanjem. U tim slučajevima, mala preduzeća zadovoljavaju tražnju na uskom segmentu tržišta (tržišnim nišama), na kojima velika preduzeća nemaju interes da posluju. Ova pojava se obično tumači činjenicom da su mala preduzeća fleksibilnija i manje birokratizovana i stoga daleko spremnija da promene uspostavljeni poredak na tržištu. Da bi se probila na tržišni međuprostor, mala preduzeća moraju pribeći inovacijama, kvalitetnijem proizvodu i nižim cenama, čime podstiču konkurenciju u koju se uključuju i velika preduzeća. Dakle, mala preduzeća imaju ulogu kontrolnog faktora o čemu, itekako, moraju da vode računa i velika preduzeća. Podsticanje inicijative i pružanje mogućnosti zaposlenima da stiču znanja i profesionalna iskustva. U malim preduzećima, zbog nižeg stepena specijalizacije i podele rada zaposleni obavljaju nekoliko razliþitih poslova, čime stiču šira znanja, zanatske veštine ili
čak umetnički “talenat”, koja nisu dostupna radnicima u velikim preduzećima. Na taj način mala preduzeća stiču prednost i u proizvodnji pojedinačnih proizvoda ili proizvoda u malim serijama, a time i lakše zadovoljavaju potrebe tržišta.Ujedno, to predstavlja najbolju pripremu radnika da postanu lideri i menadžeri i istovremeno unaprede svoju kreativnost i talenat. Generiranje novih radnih mesta. Brza preorijentacija i brzo donošenje odluka omogućuju malim preduzećima da otvaraju nove poslove i na taj način stalno povećavaju broj zaposlenih, preuzimajući i radnike koji ostaju bez posla u javnom sektoru i velikim preduzećima. Procenjuje se da u malim preduzećima, u svetu, radi 50% od ukupnog broja zaposlenih. Najveći broj malih preduzeća posluje u poljoprivredi, građevinarstvu, maloprodaji i veliko prodaji, a naveći broj radnih mesta mala preduzeća stvaraju u oblasti usluga, maloprodaji i proizvodnji. Karakteristike koje usložavaju poslovanje Faktori koji uslovljavaju navedene prednosti malih preduzeća istovremeno mogu biti uzrok nekih nedostataka ili ograničenja. Tako na primer, fleksibilnost s jedne strane, donosi mogućnost bržeg prilagođavanja i kvalitetnijeg zadovoljavanja zahteva kupaca, dok s druge strane, može da uzrokuje manju efikasnost zbog većih troškova proizvodnje po jedinici proizvoda (česte promene proizvodnog asortimana, pojedinačna ili maloserijska proizvodnja, nedovoljna specijalizacija zaposlenih, korišćenje univerzalnih mašina, uhodavanje tehnološkog postupka, nestandardizacija proizvoda, nepostojanje jasnih procedura itd.). Isto tako, činjenica da se u malim preduzećima stvaraju pojedinci sa univerzalnim znanjima i visokim profesionalnim sposobnostima( mogu obavljati više različitih poslova) koji postaju ključni ljudi, vremenom može postati ozbiljan nedostatak u smislu da od tih ljudi zavisi opstanak firme i da je teško naći brzu zamenu za njih. Zbog toga što svoje poslovanje zasnivaju na jednom ili malom broju proizvoda koje plasiraju na jedno ili ograničeni broj tržišta, mala preduzeća se susreću sa visokim tržišnim rizikom odnosno mogućnošću da zbog promene tražnje za njihovim proizvodom dođe do smanjenja prihoda, koji se ne može kompenzovati na neki drugi način. Isto takva „pretnja“ postoji zbog toga što proizvode malih firmi kupuje relativno mali broj potrošača, tako da je i najmanje smanjenje njihovog broja proporcionalno veliko za tako mali obim prodaje. Mala preduzeća za razliku od većih, imaju izrazite teškoće da minimiziraju poslovne rizike, što opet otežava mogućnost dobijanja finansija. Dakle, mala preduzeća se suočavaju sa više strategijskih problema, pri čemu se strategija biznisa izjednačava sa marketing strategijom. Iako su mala preduzeća generator stvaranja novih radnih mesta, ovo je pitanje koje zahteva višestruko i nekonvencionalno razmatranje pre donošenja konačne odluke o prijemu novih radnika. Naime, u većini ekonomske stručne literature, troškovi zaposlenih
tržištu. Međutim, ona mogu i te kako da se uspešno snađu u tržišnim nišama, dominirajući malim tržišnim segmentima na kojima nije jasno profilisana konkurencija. Najznačajnije karakteristike malih preduzeća kroz koje se gradi tržišna prednost su: visok stepen fleksibilnosti, podstiču inovativnost, održavaju bliske odnose sa kupcima i grade dobre međuljudkse odnose, podstiču konkurentnost velikih preduzeća, podstiču inicijativu i doprinose unapređenju znanja i radnog iskustva zaposlenih i generiraju nova radna mesta. Faktori koji uslovljavaju navedene prednosti malih preduzeća istovremeno mogu biti uzrok nekih nedostataka ili ograničenja. Glavna definišuća činjenica malih firmi u postojanju mnogo veće nesigurnosti, zatim u inovacijama i evoluciji firme. Male firme se suočavaju sa nesigurnim tržištem, imaju ograničeni broj potrošača i često ne mogu uticati na cenu. Vlasnikova aspiracija i motivacija može takođe biti nesigurna. Efekat ove visoke stope nesigurnosti primorava da donošenje odluka bude kratkoročno. Zbog problema u finansiranju mnoga mala preduzeća , posebno u fazi osnivanja, sredstva za finansiranje poslovanja i razvoj obezbeđuju iz vlasničkog kapitala ( lični kapital vlasnika ), zajmovima od prijatelja i rođaka, trgovačkim i komercijalnim kreditima (finansijske i ostale institucije) i sl.. Literatura Prof. Dr Ivan Đurković, PRINCIPI EKONOMIJE Prof. Dr Boško Nadoveza, Mr Helena Pešić, EKONOMIKA PREDUZEĆA https://en.wikipedia.org/wiki/Sole_proprietorship https://sh.wikipedia.org/wiki/Preduze%C4%87e