stvarno pravo skripta, Ispiti od Stvarno pravo

Preuzmite stvarno pravo skripta i više Ispiti u PDF od Stvarno pravo samo na Docsity!

STVARNO PRAVO

Skripta

PO KNJIZI STANKOVIĆ, ORLIĆ

Sadržaj

158. Sticanje svojine u vanbračnoj zajednici (513-514, Čitanka 210-213 za Porodični zakon iz 2005. godine) ............................................................................................................................................................. 109

187. Vrste založnog prava (721,723,725-729, 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. godine, 188, 189, 201,201)

• 82. Pojam stvarnog prava (1-7)
• 83. Ustavne garancije prava svojine i garancije iz instrumenata o ljudskim pravima (Čitanka, 54-56) .......
• 84. Stvari (opšti pojam) (15-22) ..................................................................................................................
• 85. Sastavni delovi stvari. Prosta i složena stvar. Pripadak. Glavna i sporedna stvar (23-24, 26, 29-32)
• 86. Plodovi (33-35, 37, 39-40)
• 87. Stvari u prometu i van prometa (41-45)
• 88. Zbirna stvar (universitas rerum) (46-47, 52)
• 89. Deljive i nedeljive stvari. Procenjive i neprocenljive stvari. (53-56)
• 90. Bestelesne stvari (58, 60-61) ................................................................................................................
• 91. Potrošne i nepotrošne stvari. Individualno i po rodu određene stvari (63-69)
• 92. Zamenljive i nezamenljive stvari (70-71) .............................................................................................
• 86-87)....................................................................................................................................................... 93. Pokretne i nepokretne stvari. Pravni značaj podele stvari na pokretne i nepokretne (72-76, 78-81, 83-84,
• 94. Pravilo superficies solo cedit (89-90)..................................................................................................
• 95. Hartije od vrednosti (91-95, 97-98)
• 96. Pojam i vrste državine (99-107)
• 97. Rimska i moderna koncepcija državine (111-114)
• 98. Objekt (predmet) državine (115-120)
• 99. Subjekt državine (121-124)..................................................................................................................
• 100. Isključiva državina i sudržavina (125-128)
• 101. Sticanje, prenos i gubitak državine (129-133, 134-135, 140-143)
• 102. Zakonita i nezakonita državina (144-148)
• 103. Savesna i nesavesna državina (149-154)
• 104. Prava i manljiva državina (155-156)
• 105. Samopomoć (158-159)
• 106. Državinske tužbe (163-177, 182-189)
• 107. Zaštita sudržavine (182)
• 108. Državinske tužbe neposrednog i posrednog držaoca (176-177)
• 109. Opšti pojam i pravne karakteristike svojine. Nove teorije o pravu svojine (190-197)
• 200, 206) 110. Pravo svojine u Jugoslaviji. Opšta ograničenja sadržine prava svojine i ograničenja za strana lica (198-
• 111. Sticanje prava svojine (uopšte) (207-208)
• 112. Sticanje prava svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom (209-213)
• 113. Vrste predaje (214,216-220)
• 114. Zadržavanje prava svojine i pored predaje (pactum reservati dominii) (221-222)
• 115. Nemački sistem sticanja prava svojine na osnovu ugovora (229-230)
• 116. Francuski sistem sticanja prava svojine na osnovu ugovora (231-232) ...............................................
• 117. Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti (234-237) ..............................................................
• 118. Sticanje svojine od nevlasnika (239-243, 240-250)
• 119. Održaj – pojam i suština i redovan održaj (254-260, 263-271).............................................................
• 120. Održaj – pojam i suština i vanredan održaj (254-256, 272-274)
• 122. Dejstvo održaja i njegova uloga (289-291, 293-296)
• 123. Priraštaj (uopšte) (297-299) ..............................................................................................................
• 124. Građenje na tuđem zemljištu (300-305) ...........................................................................................
• 125. Sejanje i sađenje na tuđem zemljištu (316-317)
• 126. Nanos. Novo rečno ostrvo. Napušteno rečno korito (318-319, 321, 323-326)
• 127. Sjedinjenje (spajanje i smeša) (327-330) .............................................................................................
• 128. Prerada (specifikacija) (331-333)........................................................................................................
• 129. Odvajanje plodova (341-342)
• 130. Okupacija (345-346)
• 131. Nalaz izgubljene stvari. Nalaz skrivenog blaga (sokrovište) (348-349, 351-352)
• 132. Eksproprijacija, sticanje na osnovu propisa o lovu i ribolovu, komasacija (354, 356-358)
• 133. Derivativno i originarno sticanje svojine (376-384, 388-390)
• 134. Prestanak prava svojine (uopšte) (391-392, 394)
• 135. Derelikcija (392)
• 136. Revindikaciona tužba (actio rei vindicatio) (396-401, 405-410)
• 137. Publicijanska tužba (413-415, 417)
• 138. Tužba zbog smetanja odnosno uznemiravanja svojine (actio negatioria) (419-423)
• 139. Pojam javne svojine (Jelić, 11-13)
• 140. Javna svojina u našem pravu (Jelić, 19-23)
• 141. Subjekti javne svojine (Jelić, 28-35)
• 142. Objekti javne svojine (Jelić, 38-44)
• 143. Pravna sadržina javne svojine (Jelić, 44-49)
• 144. Sticanje i prestanak javne svojine (Jelić, 81-102)
• 145. Pravna priroda javne svojine (Jelić, 102-106)
• 146. Zaštita javne svojine (Jelić, 106-111)
• 147. Zadružna svojina (Jelić, 125-134)
• 148. Susvojina (424, 430-431)
• 149. Pravo suvlasnika na udeo (432-435)
• 150. Pravni položaj suvlasnika u odnosu na celu stvar (445-447)
• 151. Upravljanje suvlasničkom stvarju (452-458, 461-463)
• 152. Sticanje susvojine (467-468, 471-472) ................................................................................................
• 153. Raskidanje suvlasničke zajednice (475-485, 488-490) .......................................................................
• 154. Opšti pojam zajedničke svojine (495-496) ........................................................................................
• Porodični zakon iz 2005. godine) ........................................................................................................... 155. Odvojena i zajednička svojina (imovina) bračnih drugova (supružnika) (497-502, Čitanka 210-213 za
• iz 2005. godine) 156. Raspolaganje zajedničkom svojinom bračnih drugova (503, 505, Čitanka 210-213 za Porodični zakon
• godine) 157. Deoba zajedničke svojine bračnih drugova (506-512, Čitanka 210-213 za Porodični zakon iz 2005.
• godine) 159. Zajednička svojina članova porodične zajednice (515-517, Čitanka 210-213 za Porodični zakon iz 2005.
• 160. Pojam, predmet i način sticanja etažne svojine (528-533)
• 161. Sadržina prava svojine na posebnom delu zgrade (534-536)
• stambenih zgrada)................................................................................................................................. 162. Prava etažnih vlasnika na zajedničkim delovima zgrade (543-544, Čitanka 203-209 Zakon o održavanju
• 163. Prava etažnih vlasnika na zemljištu na kome je zgrada podignuta (545)
• 164. Pojam i opšte karakteristike stvarnih službenosti (550-558, 560-564, 566-568)
• 165. Pozitivne i negativne stvarne službenosti (570-572)
• 166. Poljske i kućne službenosti (573-575)
• 167. Trajne i povremene službenosti (577)
• 168. Vidljive i nevidljive službenosti (578)
• 169. Zakonske stvarne službenosti (580-581, 634)
• 170. Sticanje stvarnih službenosti na osnovu pravnog posla (588-594)
• 171. Sticanje stvarnih službenosti održajem (596-602)
• 172. Sticanje stvarnih službenosti na osnovu sudske odluke (605-610)
• 173. Prestanak stvarnih službenosti na osnovu pravnih poslova (612-614)
• 174. Prestanak službenosti nevršenjem (615-617)
• 175. Ukidanje službenosti zbog promenjenih okolnosti (625-626)
• 176. Prestanak službenosti sjedinjenjem (konsolidacijom) (627)
• 177. Zaštita stvarnih službenosti (632-633)
• 178. Važnija susedska prava (635-636, 638-641, 641, 643,645-647)
• 179. Štetni uticaji (imisije) (643) .............................................................................................................
• 180. Važnije stvarne službenosti (648-652)
• 181. Nužni prolaz (650)
• 182. Realni teret (Čitanka, 220 i 222)
• 183. Plodouživanje (653-661, 663, 675-677,679-681, 685, 692-698)...............................................................
• 184. Pravo upotrebe (usus) (701-702, 704) ...............................................................................................
• 185. Pravo stanovanja (habitatio) (705-706) ............................................................................................
• 186. Založno pravo (pojam i vrste) (710-712,717,187)
• 188. Sudsko založno pravo (730-732, Čitanka 123-135)
• 189. Zakonsko založno pravo (733-735)
• 190. Načela založnog prava (739-741, 192, 194)
• 191. Načelo akcesornosti (740-745)
• 192. Načelo oficijelnosti (746-750)
• 193. Načelo specijalnosti (751-756)
• 194. Načelo nedeljivosti (758-760)
• 195. Ručna zaloga (762-764, 766, 196) .......................................................................................................
• 196. Zalogoprimčeva prava (767-768, 770-774, 777-782)
• 197. Zalogoprimčeve obaveze (783-786) ..................................................................................................
• 198. Prenos založnog prava (789-791)
• 199. Podzaložno pravo (792-794)
• 200. Založno pravo na pravima (796-797, 799-807)
• 201. Registrovana zaloga – pojam, vrste, sticanje (Čitanka 92-104) .........................................................
• 202. Registrovana zaloga – namirenje (Čitanka 92-104)
• 203. Pravo retencije (808,810, 812-814, 816-818, 821-829, 831-833)
• 204. Pojam hipoteke (841-843, 845, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)
• 205. Sticanje i predmet hipoteke (846-850, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)
• 206. Zajednička (simultana) hipoteka (851-852, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.) ............
• 207. Hipoteka i potraživanje (854-855, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)..........................
• 208. Prava hipotekarnog poverioca (857-863, 867, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)
• g.) 209. Prava sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (868-869, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005.
• 210. Prenos prava i obaveze kod hipoteke (870-875, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)......
• 211. Nathipoteka (872-874, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005. g.)
• g.) 212. Prestanak hipoteke usled prestanka potraživanja (877-880, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci iz 2005.
• iz 2005. g.) ............................................................................................................................................. 213. Prestanak hipoteke nezavisno od prestanka potraživanja (881-890, Čitanka 105-118 za Zakon o hipoteci
• 214. Pravo preče kupovine (u opštim crtama) (891-893, 900, 903-905, 907, 916, 918-920)
• postupku) preče kupovine iz Zakona o prometu nepokretnosti iz 1998, 130 za pravo preče kupovine u izvršnom
• 216. Pravo prekupa (913-916, 918-919)
• 217. Zakupčevo pravo (922-924, 929-933, 935)
• 218. Odnos zakupca prema zakupodavcu (922-924)
• 219. Odnos zakupca prema trećima (929-933) .........................................................................................
• 220. Pravo građenja (Čitanka 221 i 223-224) ...........................................................................................
• 221. Pojam zemljišnih registara (988-900).............................................................................................
• 222. Pojam zemljišnih kniga (998-1001, 1003)
• 223. Katastar zemljišta (1004-1005, 1009-1011, 10139)
• 224. Sastav zemljišnih knjiga (1014-1028, 1032, 1034-1036)
• 1078-1080) 225. Načela zemljišnoknjižnog prava (1038-1041, 1043, 1048-1054, 1059, 1061-1063, 1066-1069, 1073-1075,
• 226. Načelo upisa (1039-1041, 1043)
• 227. Načelo javnosti (1048-1053)
• 228. Načelo pouzdanja u zemljišne knjige (1053-1054, 1059, 1061-1063, 1066-1069, 1073)
• 229. Načelo legaliteta (1074-1075) ...........................................................................................................
• 230. Načelo prvenstva (prioriteta) (1078-1080)
• 231. Prava koja se mogu upisati u zemljišne knjige (1084-1089)
• 232. Upis u zemljišne knjige (u opštim crtama) (1096-1112, 1114-1115, 1117-1129)
• 233. Uknjižba (1097-1109)
• Kauzalnost uknjižbe
• Uslovi za uknjižbu.................................................................................................................................................
• Pismena isprava
• Privatna isprava
• Clausula inatabulandi
• Javne isprave
• 234. Predbeležba (1110-1112, 1114-1115)
• 235. Zabeležba (1117-1129)
• Zabeležba hipotekarne tužbe................................................................................................................................
• Zabeležba maloletnosti
• 236. Zabeležba spora (1118-1121)
• 237. Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja (1122-1123) .....................................................................
• 238. Zabeležba prvenstvenog reda (1125-1127) .........................................................................................
• FIKCIJA APSOLUTNE TAČNOSTI........................................................................................................................
• 239. Tapijski sistem (1132-1134, 1136-1146) ................................................................................................
• 240. Jedinstvena evidencija (1147-1148, 1150-1157, 1163, Čitanka 151-170)

82. Pojam stvarnog prava (1-7)

Stvarno pravo u objektivnom smislu (objektivno stvarno pravo) je skup opštih pravnih normi koje regulišu subjektivna prava. Stvarno pravo u subjektivnom smislu (subjektivno stvarno pravo) je subjektivno pravo koje se odlikuje, s jedne strane, time što je apsolutno i kao takvo deluje prema svima (erga omnes, contra omnes), a s druge strane, time što za svoj neposredni objekt ima stvar.  suština je u neposrednoj pravnoj vlasti na određenoj stvari o nameće se svim trećim licima određeno ponašanje i ono se uvek sastoji u nečinjenju, u pasivnosti u odnosu na datu stvar  izvršenje obaveze od strane pasivnih subjekata ne znači i vršenje prava od strane aktivnog subjekta o to je tek stvaranje uslova za vršenje toga prava Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih (relativnih) prava  obligaciona prava postoje između tačno određenih subjekata (deluju inter partes) i korelativna su sa obavezama o na osnovu obligacionog prava titular može da zahteva od tačno određenog obaveznog lica neko ponašanje (predaja neke stvari, isplata sume novca) o suština obligacionog prava je baš u obezbeđenju tog ponašanja o subjekti nisu vezani vrstama obligacionih odnosa normiranim u zakonima  u opštim granicama određenim javnim poretkom i moralom, mogu ustanovljavati nove tipove i modalitete obligacionih odnosa (autonomija volje)  u stvarnom pravu o važi numerus clausus  vrste stvarnih prava i njihova sadržina određeni su imperativnim propisima i stranke ne mogu ugovorom ustanovljavati nove tipove stvarnih prava o posledica apsolutnog dejstva je postojanje prava sledovanja i prava prvenstva  pravo sledovanja sastoji se u tome što imalac stvarnog prava može ovo vršiti protiv svakog trećeg u čijim se rukama stvar nađe, bilo bespravno bilo po nekom pravnom osnovu  vlasnik može zahtevati povraćaj stvari od lopova, bez obzira koje se lice u toj ulozi pojavljuje  pravo prvenstva sastoji se u tome što je stvarno pravo jače u konkurenciji sa obligacionim pravom, kao i sa istovrsnim stvarnim pravom kasnijeg datuma  npr. više hipoteka na istoj stvari o stvarna prava su pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, stanarsko pravo i pravo građenja  takođe treba ubrojiti i zakup, jer se i on sastoji u neposrednoj pravnoj vlasti na stvari  u stvarna prava mnogi pisci ubrajaju i hipoteku, kao i zakonsko pravo preče kupovine  kod njih se pravna vlast ne sastoji u ovlašćenju preduzimanja materijalnih akata uticanja na stvar, već u ovlašćenju raspolaganja o da se tuđa stvar kupi (kod prava preče kupovine) ili da se proda (kod hipoteke)  zbog toga ih neki nazivaju nepravim stvarnim pravima  neki pisci ubrajaju i realne terete

84. Stvari (opšti pojam) (15-22)

U građanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.  pod telesnim stvarima u građanskom pravu se podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva uslova

1. fizički - sastoji se u tome da je taj deo materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti  Sunčeva svetlost i toplota s gledišta prava nisu stvari jer se ne nalaze u stvari ljudi.
2. pravni – sastoji se u tome da se na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo  standardna definicija kaže da taj deo prirode nije isključen iz prometa, odnosno nalazi se u građanskopravnom prometu  nije tačna jer ima stvari u građanskopravnom smislu koje nisu u prometu; samo je pravo svojine koje na njima postoji neprenosivo (tzv.dobra mrtve ruke)  slučaj sa kolonističkom zemljom, po propisima o agrarnoj reformi i kolonizaciji koju vlasnik nije mogao otuđiti u roku od 15 godina  leš i delovi čovečijeg tela kao stvar u građanskopravnom smislu o neodvojeni delovi tela živog čoveka nisu stvar, jer na njima niko nema prava svojine niti neko drugo stvarno pravo o pravni posao kojim se neko obavezuje da drugom subjektu ustupi još neodvojeni deo svog tela je punovažan pod sledećim uslovima
3. da je zaključen odnosno dat u pismenom obliku
4. bez ugovaranja naknade
5. da njegovo izvršenje ne izlaže davaoca riziku trajnog i težeg oštećenja zdravlja
6. da je o posledicama zahvata davalac unapred obavešten  može se opozvati sve do trenutka otpočinjanja hiruškog zahvata o delovi odvojeni za života davaoca predstavljaju stvar  pripadaju ili samom davaocu ili onome u čiju korist je po nekom dozvoljenom osnovu izvršeno odvajanje ili podređenoj medicinskoj ustanov o leš i njegovi delovi postaju stvar u građanskopravnom smislu ukoliko postoji punovažan pravni osnov za njihovo prisvajanje  delovi tela sa umrlog (radi presađivanja) mogu se uzeti ako se on sam nije za života tome protivio, niti se po nastupanju smrti tome usprotivio njegov roditelj, bračni drug ili punoletno dete  za leš kao celinu nema nikakvih smetnji da se dozvoli punovažnost testamentarnog raspolaganja  npr. za naučne potrebe neke med.ustanove  zakonodavac se nije izjasnio da li srodnici umrlog, koji od njih, pod kojim uslovima i kojim redom mogu raspolagati lešom ako to sam umrli nije uredio testamentom o veštački delovi tela – proteza  jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni sa telom  nameštena proteza prestaje da bude stvar u prometu ali i dalje je res i pripada onome kome služi

85. Sastavni delovi stvari. Prosta i složena stvar. Pripadak. Glavna i sporedna stvar (23-24,

Svaka stvar se sastoji od delova; prema tome da li se delovi stvari mogu raspoznati, sve stvari se dele na  proste stvari kod kojih se delovi ne mogu raspoznati i  složene stvari kod kojih se delovi stvari mogu raspoznati Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu. Prema fizičkoj vezi koja postoji između delova i koja je relativna i sa gledišta prava, mogu biti:  spojeni sastavni delovi su u materijalnoj vezi; mogu biti o neodvojivi ili potpuno inkorporisani deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja, odnosno oštećenja stvari ili drugog dela ili njega samog  npr. konac kojim je sašiveno odelo o odvojivi ili nepotpuno inkorporisani deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja, odnosno oštećenja  npr. točak automobila, luster  nepotpuno inkorporisani deo je u stalnoj fizičkoj vezi  pogledaj pojam pripatka  odvojeni sastavni delovi su fizički samostalni o uvek pokretna stvar o sama složena stvar kojoj odvojeni delovi pripadaju može biti i pokretna i nepokretna  npr. pumpa i uopšte alat za automobil o samo povremeno dolazi u fizičku upotrebu, kada joj služi za razliku od nepotpuno inkorporisanog dela koji je u stalnoj fizičkoj vezi  funkcionalna veza odnosno namena je trajna Sporedna stvar je pokretna stvar fizički samostalna i pravno trajno povezana sa drugom stvari  služi drugoj stvari i ima sporednu relativnu ulogu  stvari bez kojih je upotreba glavne stvari nemoguća u istoj meri Ima takvih složenih pokretnih stvari čiji su svi sastavni delovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne  npr. garnitura šaha, par cipela.  neki od ovih delova mogu se izdvojiti i imati samostalnu namenu – postaju samostalna stvar o npr. čaša iz servisa  drugi nemaju nikakvog smisla van celine o npr. kraljica iz šaha Pripadak  poljsko pravo daje pojam pripatka

1. nepotpuno inkorporisani delovi koji se mogu odvojiti bez oštećenja (odvojivi spojeni delovi)  npr. prozorsko krilo na zgradi

1. plod je samo ono što stvar periodično daje, pri čemu periodičnost ne mora biti u jednakim vremenskim razmacima
2. plod je samo ono što stvar daje bez iscrpljivanja svoje supstancije, pri čemu je dovoljno jedno relativno očuvanje supstancije o npr. voće, mladunci životinja, med  do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine  odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine o uobičajeno je da se i dalje naziva plodom, pa tako postoji podela plodova na  neodvojene (neobrane, viseće) i  odvojene (obrane)  podela odvojenih plodova na sabrane i nesabrane Plodovi u naturalnom obliku se još dele na
3. prirodne, kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada (npr. divlje jagode i kupine), i
4. veštačke za čiji je nastanak potrebno ulaganje ljudkog rada (npr. žetva sa obrađene parcele) Civilni plodovi se najčešće pojavljuju u novčanom obliku, a ređe u obliku drugih stvari određenih po rodu.  npr: kamata, kirija, zakupnina  periodični prihodi koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika stvari sa drugim licem.  mogu ih davati o stvari podobne da daju plodove u naturalnom obliku i  npr.životinje, voćke o stvari koje ne daju plodove u naturalnom obliku  kuća, kamion. Od ploda treba razlikovati proizvod, tačnije rečeno proizvod u užem, tehničkom smislu jer su u širem smislu i plodovi proizvod stvari.  proizvod u tehničkom smislu (produkt, prinos) je ono što stvar da, ali bez periodičnosti i što je deo njene supstancije o materijal od srušene zgrade, kamen ili pesak izvađen iz njive, posečena voćka u voćnjaku  voljom vlasnika može se odrediti da periodično odvajanje supstancije bude redovan oblik ekploatacije stvari, i onda su odvojeni delovi supstancije plodovi, a ne proizvod u užem smislu o npr. ako se na parceli na kojoj ima kamena otvori majdan za redovnu ekploataciju, kamen koji se ovako izvadi je plod, a ne proizvod  vlasniku stvari pripadaju i proizvodi stvari o zakupac, plodouživalac prisvajaju plodove sa tuđe stvari ali nemaju pravo na proizvode, jer supstancija ostaje vlasniku Nađeno blago (sokrovište) nije ni plod ni proizvod i za njegovo prisvajanje važe posebna pravila. Mladunci domaćih životinja (priplod) po opštem pravilu pripadaju vlasniku majke.  ako su začeti mužjakom koji ne pripada vlasniku ženke, mužjakov sopstvenik nema pravo na priplod ili njegov deo, niti na nagradu, ali suprotno može biti ugovoreno

87. Stvari u prometu i van prometa (41-45)

Ova podela i ovaj način izražavanja potiču iz rimskog prava i posledica su poznatog poistovećivanja prava svojine kao najkompleksnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima za svoj objekat  u pravnom smislu prenose se subjektivna prava Kada za neku stvar kažemo da je u prometu, to u stvari znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Postoje stvari u građanskopravnom smislu koje nisu u prometu odnosno na kojima postoji neprenosivo pravo svojine  stvari van prometa su i javna dobra, koja kao kategorija stoje van građanskopravnog pojma stvari o npr. res communes omnium, tj. stvari u opštoj upotrebi, ulice, parkovi, trgovi  razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa su različiti, npr. narodno zdravlje, javni moral ili neki drugi javni interes  stvar će, iako ne postoji izričit zakonski propis biti van prometa ako bi se njeno stavljanje u promet protivilo shvatanjima morala o npr nadgrobni spomenik nije stvar u prometu ako je već postavljen na grob i ako je leš sahranjen  samo na onim stvarima van prometa koje su istovremeno javna dobra i nalaze se u javnopravnom režimu korišćenja ne može postojati pravo svojine U određivanju pojma stvari van prometa neki pisci idu još i dalje pa tu nabrajaju i one delove prirode koji uopšte nisu dostupni čoveku, odnosno koji se ne nalaze u čovekovoj vlasti i uopštene ulaze u pravni pojam stvari (sunce, slobodan vazduh, sunčeva toplota). Izvesne stvari se nalaze u ograničenom i naročito regulisanom prometu.  npr. oružje ili eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole. U nekim pravnim sistemima stvari koje služe religijskom kultu – “svete stvari” - nalaze se van prometa.  kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija  s obzirom na to da je crkva odvojena od države, nalaze se u građanskopravnom prometu

88. Zbirna stvar (universitas rerum) (46-47, 52)

Kod zbirne stvari se jednim nazivom označava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, fizičkih odvojenih (universitas rerum distantium), od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine, a u redovnom pravnom prometu i samostalan predmet obligacionih odnosa.  zbirna stvar nije nikakva nova stvar, različita od pojedinih stvari iz kojih se sastoji o i dalje postoji onoliko prava svojine koliko knjiga u biblioteci, koliko ovaca u stadu o ako u svoju biblioteku uvrstim tuđu knjigu, to ništa ne menja u svojinskim odnosima, te vlasnik knjige može upotrebiti tužbu za povraćaj stvari

o vanredna cena se može pojaviti u 2 oblika:  cena “naročitih okolnosti”, zbog kojih stvar za vlasnika ima veću vrednost od prometne  npr. pas koji je izrdesiran da svom vlasniku služi kao vodič  praetium affectionis, kao cena koju vlasnik “iz osobitog za sebe uvaženja polagao bude”  izražava neimovinsku, moralnu vrednost koju stvar ima za vlasnika - npr.pas kojeg vlasnik naročito voli One stvari čija se vrednost ne može odrediti nikakvim upoređivanjem sa drugim stvarima u prometu zovu se neprocenjive.  i stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost o pismo koje predstavlja dragu uspomenu Neki pisci tvrde da su sve stvari procenjive  ipak nije tačno jer ima stvari koje nemaju prometnu vrednost, a izgubile su svoju upotrebnu vrednost o npr. poništene drahme koje nemaju filatelističku vrednost

90. Bestelesne stvari (58, 60-61)

Pod bestelesnim stvarima današnji zakoni podrazumevaju prava i to sva imovinska prava osim prava svojine.

1. stvarna prava na tuđoj stvari (službenost i zaloga)
2. intelektualana prava (umna i industrijska svojina)
3. potraživanja, bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, činjenje ili nečinjenje U rimskom, podela na telesne i bestelesne stvari ima za uzrok poistovećivanje prava svojine sa svojim objektom, što se ne može činiti ni sa jednim drugim pravom.  označavanjem objekta označava se i pravo koje na njemu postoji  „imam kuću” umesto “imam pravo svojine na kući” Danas održavanju pojma bestelesne stvari doprinosi i neprecizno razgraničenje između objekata (predmeta) prava i predmeta ugovora (pravnog akta uopšte).  ugovorom se raspolaže ne samo stvarima, već i pravima  pored telesne stvari koja ima materijalnu egzistenciju, kao objekt se pojavljuju i bestelesne stvari, tj. prava Praktični razlozi, određen pristup u zakonodavnoj tehnici u vezi s propisivanjem različitih režima za pokretne i nepokretne stvari.  kad se kaže da se u nepokretne stvari ubrajaju i prava na nepokretnostima, to znači da će i za ova prava važiti propisi koji važe za pravo svojine na nepokretnim stvarima  kad je propisano da se sastavnim delovima nepokretnosti smatraju i prava vezana za svojinu na njoj, znači da će ova prava deliti sudbinu samog prava svojine

91. Potrošne i nepotrošne stvari. Individualno i po rodu određene stvari (63-69)

Potrošne stvari su one koje svu svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom.  hrana, benzin, piće, ugalj.  novac takođe, jer ga kao sredsto plaćanja vlasnik može upotrebiti samo jednom Nepotrošne stvari su one koje mogu biti upotrebljene više puta (odelo, knjiga, automobil) ili praktično neograničen broj puta (zemljišna parcela).  one se menjaju upotrebom, ali postepeno neke više neke manje  kriterijum razlikovanja je ekonomski, a ne fizički jer su u fizičkom smislu sve stvari potrošne o sve se u izvesnoj meri fizički menjaju  neki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotrošnim stvarima o posluga, najam, plodouživanje o titular prava je ovlašćen da upotrebljava tuđu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati  dva zahteva koja istovremeno mogu da zadovolje samo nepotrošne stvari Promenom redovne namene se može izvršiti pretvaranje potrošnih stvari u nepotrošne i obrnuto.  npr novac u numizmatičkoj zbirci je nepotrošna stvar “Potrošna dobra” su stvari koje služe ličnoj upotrebi vlasnika i koje nisu potrošne u pravno-tehničkom smislu (automobil, stan). Stvari određene po rodu su one koje se u pravnom prometu označavaju po vrsti i broju, odnosno po nekoj jedinici mere (kilogram, litar, dužni metar, kvadratni metar)  npr. sto litara benzina, sto metara žice Individualno (pojedinačno) određena stvar je ona koja je određena konkretno i koju su baš stranke imale u vidu, bilo da ima neko obeležje svojstveno samo njoj (npr. tačno određena slika na određenoj izložbi), bilo da još ima stvari sa istovrsnim osobinama.  stvari određene po rodu se mogu individualizovati o tako što izvesna količina bude izdvojena iz roda i obeležena  npr. džak brašna odvojen u stranu i markiran, novac u zapečaćenom omotu o individualizovane stvari ponašaju se u pravnom životu kao individualno određene  individualno određene stvari mogu voljom stranaka koje zaključuju pravni posao postati stvari određene po rodu o npr. umesto da se sa određene izložbe kupi 5 tačno određenih slika, kupi se “pet slika” za ukupnu cenu od 50 000 dinara, bez preciziranja o kojima je slikama tačno reč Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave, mogu biti samo individualno određene stvari, dok se potraživanje može odnositi i na stvari određene po rodu.  kada su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak ni onda kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled događaja za koji on ne odgovara

 ne može jedna stvar, koja je po svojim fizičkim osobinama nepokretna, vršiti funkciju pripatka pokretne stvari  pokretnosti po nameni mogu biti anticipirane pokretne stvari o anticipirane pokretne stvari su delovi nepokretnosti koji će kasnije biti odvojeni i pretvoreni u pokretne stvari, ali se unapred, još u zaključenje ugovora koji se na njih odnosi, i s gledišta tog ugovora smatraju za pokretne stvari o prodaja neoborenog drveća i uopšte stvari vezanih za nepokretnost smatra za prodaju pokretnih stvari Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine.  zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, prostorije kao posebni delovi zgrade i zemljišta o građevinska, poljoprivredna i šumska, odnosno šume  za zgrade postoji saglasnost da su nepokretne ako zadovoljavaju ova dva zahteva:

1. da su inkorporisane u zemlji, a ne leže na zemlji
2. da su zidane kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu o konstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva zahteva su pokretne stvari:  vašarske barake i kiosci, pokretne kuće na točkovima, cirkuske šatre o bez značaja je vrednost zgrade kao i vrednost materijala od kojeg je sagrađena, ni da li ju je podigao vlasnik zemljišta ili drugo lice o sastavnim delom zgrade smatra se sve što je pribijeno, uzidano, prikovano ili inače trajno spojeno sa zdanjem  npr. osiguranje stambene zgrade automatski obuhvata i vodovodne i kanalizacione cevi do priključka za gradsku mrežu, iako to u ugovoru nije izričito rečeno  nepokretnosti po nameni su pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti o npr. nužan alat za funkcionisanje kotlarnice u nekoj zgradi o u fizičkom smislu samostalne, odvojene, one predstavljaju ekonomsku i funkcionalnu celinu sa nepokretnošću, pa sledstveno tome i određenu pravnu celinu o da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni, potrebno je da se stekne više uslova:
3. da je pokretna stvar namenjena da služi nepokretnosti i da je stvarno dovedena u takav fizički odnos da joj služi
4. da joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti
5. da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik nepokretnosti kojoj je odredio ovakvu namenu o nepokretnosti po nameni nisu one pokretnosti koje su unete u nepokretnost ali služe vlasniku za ličnu upotrebu  pokućstvo, pokretne stolice u bašti o na osnovu dispozicije vlasnika, nepokretnost po nameni može izgubiti to svojstvo i postati pravno samostalna stvar, ako se time ne vređaju prava trećih o posledice nepokretnosti po nameni: a) prodaja nepokretnosti – ukoliko suprotno ne proizlazi iz ugovora, odnosi se i na njenu nepokretnost po nameni

b) u slučaju raspolaganja testamentom, ako su jednom legirane nepokretnosti, a drugome pokretnosti, prvome će pripasti sve pokretnosti koje imaju svojstvo nepokretnosti po nameni c) ako u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu posebno navedene stvari koje primalac izdržavanja daje kao naknadu za izdržavanje, već je rečeno “da mu ostavlja svu svoju imovinu”, predmet ugovora su sve nepokretne stvari koje pripadaju primaocu izdržavanja u vreme zaključenja ugovora, pod nepokretnim se podrazumevaju i one pokretne koje služe za upotrebu-iskorišćavanje nepokretnih d) hipoteka se odnosi i na pripatke nepokretnosti (na nepokretnosti po nameni) Pravni značaj razlikovanja pokretnih i nepokretnih stvari je mnogostruk:

1. raspravljanje zaostavštine je obavezno ako je umrli ostavio nepokretnost, ako je ostavio samo pokretne stvari, a nijedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava, sud će odlučiti da se zaostavština ne raspravlja
2. derelinkvirana nepokretnost prelazi u društvenu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje res nullius – ničija stvar i na njoj se može steći svojina zauzimanjem
3. različita su pravila o izvršenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti
4. različita su pravila za ručnu zalogu od pravila hipoteke
5. za održaj potrebni su duži rokovi kada je reč o nepokretnosti
6. pravila o sticanju svojine od nevlasnika ograničena su na pokretne stvari
7. ugovor o otuđenju nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača overeni kod suda, inače ne proizvodi pravno dejstvo
8. za prenos svojine na osnovu ugovora sa vlasnikom potrebna je predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a ako se ugovor odnosi na nepokretnosti potreban je upis u zemljišne knjige
9. predmet ugovora o ostavi može biti samo pokretna stvar Razlike koje postoje u pravnom režimu za pokretne i nepokretne stvari imaju nekoliko objašnjenja.  prirodne, fizičke razlike između pokretnih i nepokretnih stvari
10. broj nepokretnih stvari je ograničen a) svaka od njih se nalazi uvek na istom mestu i nemoguće je pomešati ih b) moguća kontrola nad njima kako od strane države tako i od strane vlasnika
11. pokretnosti ima mnogo a) neograničeno se mogu umnožavati b) često su identičnih osobina c) male su po volumenu d) mogu se premeštati, skrivati, pomešati sa drugim stvarima, uništiti  prenos prava na njima ne može ostvariti putem publiciteta u javnim knjigama  publicitet se sastoji u postojećoj faktičkoj vlasti koju prenosilac materijalno prenosi na pribavioca  ekonomski razlozi, zapravo ekonomski značaj nepokretnosti koji je naročito bio dominantan u starijim pravima  danas je ovaj razlog mnogo izgubio od svoje prvobitne težine