Pripremite ispite
Nabavite poene
Školska orijentacija
Prodajte na Docsity-u
Docsity AI

Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Školska orijentacija

Prodajte na Docsity-u

Docsity AI

Prijavite se Registrujte se

Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Pretražite dokumente

Pripremite svoje ispite sa dokumentima koje studenti poput vas dele na Docsity-u

Pronađi specifične dokumente za ispite svog univerziteta

Docsity AINEW

Summarize your documents, ask them questions, convert them into quizzes and concept maps

Istražujte pitanja

Otklonite svaku sumnju čitajući odgovore na pitanja koja su postavili drugi učenici poput vas

Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Podeli dokumente

20 Poena

Za svaki postavljen dokument

Odgovorite na pitanja

5 Poena

za svaki dati odgovor (maksimalno 1 po danu)

Svi načini za dobivanje besplatnih bodova

Dobijte bodove sada

Odaberite Premium plan sa svim potrebnim bodovima

Prilika učenja

Odaberite svoj sljedeći studijski program

Stupite u kontakt sa najboljim univerzitetima na svijetu sada. Tražite među hiljadama univerziteta i zvaničnih partnera

Zajednica

Besplatni vodiči

Naše sačuvajte-studentske-eknjige!

Besplatno preuzmite naše vodiče o tehnikama učenja, metodama upravljanja anksioznošću, savjetima za tezu koje su izradili tutor Docsity

Stvarno pravo-skripta, Skripte od Stvarno pravo

Univerzitet u Novom Sadu Stvarno pravo

Stvarno pravo skripta za 2. godinu PFNS

Tipologija: Skripte

2021/2022

Učitan datuma 10.11.2024.

nomi-tekic 🇸🇷

5 dokumenti

1 / 99

Ova stranica nije vidljiva u pregledu

Ne propustite važne delove!

Стварно право

Скрипта – 2021.

Први део

Универзитет у Новом Саду

ПРЕДГОВОР

Потрудио сам се да скрипта буде квалитетна и да садржи све потребне информације. Користио

сам сву потребну литературу, али свакако да постоји опција да сам нешто прескочио. Неки делови

скрипте су искуцани, неки су прекуцани из друге скрипте уз неке ситне дораде, а неки делови су да

кажемо „копирани“ из књиге, јер ми није било јасно шта пише, па самим тим нисам могао другачије да

формулишем.

Надам се да ће скрипта бар неком помоћи да лакше да савлада градиво. У скрипти је промењено

име Закона о основним својинско-правним односима (тамо где није, треба да стоји старо име) у Закон о

основама својинско-правних односа. Такође, извињавам се на правописним грешкама, проверавао сам

неколико пута, али након силног куцања и читања, једноставно неке грешке не могу да видим, па их

случајно прескочим...

Посебну пажњу посветити примерима, јер професори воле да их чују, али и помажу да се савлада

градиво. Tакође, знати изворе права, тј. законе и немојте размишљати да то није потребно, јер итекако

јесте поготово код професора.

Otkrijte Skripte od Stvarno pravo Univerzitet u Novom Sadu

Srodni dokumenti

Skripta, stvarno pravo

(2)

Stvarno pravo 2 kolokvijum

Skripta stvarno pravo

(1)

Stvarno pravo-Skripta-Pravo

(2)

Stvarno pravo finansije

Gradjansko pravo-Stvarno pravo

(2)

Stvarno pravo ispit

(1)

Stvarno pravo drugi kolokvijum

STVARNO PRAVO

Stvarno pravo skripta za prvi kolokvijum

stvarno pravo skripta

(2)

Seminarski rad stvarno pravo

Delimični pregled teksta

Preuzmite Stvarno pravo-skripta i više Skripte u PDF od Stvarno pravo samo na Docsity!

Стварно право

Скрипта – 2021.

Први део

Универзитет у Новом Саду ПРЕДГОВОР Потрудио сам се да скрипта буде квалитетна и да садржи све потребне информације. Користио сам сву потребну литературу, али свакако да постоји опција да сам нешто прескочио. Неки делови скрипте су искуцани, неки су прекуцани из друге скрипте уз неке ситне дораде, а неки делови су да кажемо „копирани“ из књиге, јер ми није било јасно шта пише, па самим тим нисам могао другачије да формулишем. Надам се да ће скрипта бар неком помоћи да лакше да савлада градиво. У скрипти је промењено име Закона о основним својинско-правним односима (тамо где није, треба да стоји старо име) у Закон о основама својинско-правних односа. Такође, извињавам се на правописним грешкама, проверавао сам неколико пута, али након силног куцања и читања, једноставно неке грешке не могу да видим, па их случајно прескочим... Посебну пажњу посветити примерима, јер професори воле да их чују, али и помажу да се савлада градиво. Tакође, знати изворе права, тј. законе и немојте размишљати да то није потребно, јер итекако јесте поготово код професора.

Стварно право Извори:

Закон о основним својинско-правним односима – 1980.
Закон о основама својинско-правних односа – претходни закон променио име у ово 1996.
Такон и извршењу и обезбеђењу – 2011.
Закон о неважности правних прописа донетих пре 06.04.1941. и за време непријатељске окупације –
Закон о облигационим односима – 1978.
Закон о национализацији приватних привредних предузећа – 06.12.1946.
Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским поседима – 30.07.1946.
Закон о парничном поступку –
Закон о становању и одржавању зграда – 2016.
Закон о пресађивању људских ограна – 2018.
Закон о људским ћелијама и ткивима – 2018.
Породични закон – 20 05.
Закон о наслеђивању – 1995.
Закон о одржавању стамбених зграда – 1995.
Закон о планирању и изградњи – 2009.
Закон о експропријацији –
Српски грађански закон – 1844.
Општи имовински законик за Црну Гору – 1888.
Закон о хипотеци – 2005., али измењен 2015.
Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар – 2003.
Закон о јавном бележништву – 2011.
Закон о пореском поступку и пореској администрацији –
Закон о пољопривредном земљишту – 2006.
Закон о шумама – 2010.
Закон о промету непокретности – ваљда 1974.
Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова – 2018.
Закон о културним добрима – 1994.
Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре –
Закон о ауторским и сродним правима – 2009.
Закон о привредним друштвима –
Закон о држваном премеру и катастру – 31.08.2009.
Правилник о катастарском премеру и катастру непокретности – 2016.
Закон о премеру и катастру и уписима права на непокретносима – 1988.
Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима – 1992., измењен 2002.
Закон о здраственој заштити – Врсте ствари:
1. Покретне и непокретне 7. Дељиве и недељиве
2. Просте и сложене 8. Процењиве и непроцењиве
3. Главна и споредна ствар 9. Телесне и бестелесне
4. Плодови и производи 10. Потрошне и непотрошне
5. Ствар у промету и ван њега 11. Индивидуално одређен и по роду одређене
6. Збирна ствар 12. Заменљиве и незаменљиве

Добра мртве руке савремен пример: Закон о становању и одржавању зграда – стан или кућа стечен куповином под непрофтабилним условима не може се отуђити пре истека рока од пет година од момента исплаћивања потпуне купопродајне цене.

Врсте стварних права

Можемо рећи да су стварна права: право својине, службености, ручна залога, станарско право и право грађења, као и закуп, јер се он састоји у непосредној правној власти на ствари која се може истицати према свим трећим лицима, а ово важи и за послугу. Када се говори о стварним правима, одређен број писаца у њих убрајају и хипотеку, као и законско право прече куповине. Можемо рећи да се њихово приближавање стварним правима огледа у томе што делују према првобитном власнику и према ономе коме је ствар продата. Међутим, код њих се правна власт састоји у овлашћењу располагања, нпр. да се туђа ствар купи (право прече куповине) или да се прода (хипотека). Због тога их одређен број писаца назива неправним стварним правима. На крају, можемо рећи да одређена група научника сматра да у стварна права спадају и реални терети, који обавезују свакодобног власника једне непокретности (како првобитног, тако и све остале власнике), али они имају обавезу на чињење, те их неки сматрају стварним, а неки облигационим правима.
Према савезном Уставу из 1974. год. надлежност за законско регулисање стварноправних односа подељена је тако што федерација уређује основне својинско-правне односе, док су остала питања препуштена републикама и покрајинама. Федерација 1980. год. доноси Закон о основним својинско- правним односима којим су уређени:
право својине (носиоци и предмет права својине, стицање, заштита и престанак)
стварне службености
хипотека (ручна залога је регулисана Законом о облигационим односима)
државина
права страних физичких и правних лица
меродавно право у случају сукоба републичких/покрајинских закона
Свакако да поједина питања нису обухваћена савезним законом, јер су и остале правне области (сусвојина, заједничка својина, етажна својина, личне службености, суседска права) предмет законодавног регулисања од стране република и покрајина и делимично су већ уређени појединим законима. Уколико поједина питања нису регулисана, примениће се предратни прописи, под општим условима садржаним у Закону о неважности правних прописа донетих пре 06.04.1941. и за време непријатељске окупације из 1946. год. Међутим, ово питање ће бити другачије уређено тада, јер је савезним Уставом из 1992. год. прописано да Савезна Република Југославија уређује основе својинско- правних односа.
На крају можемо рећи да постоје две врсте стварних права:

Право својине
Стварна права на туђим стварима, а она могу бити: а) Права стварна права

стварне и личне службености
ручна залога
право ретенције
закуп
право грађења б) Неправа стварна права
хипотека
регистрована залога
законско право прече куповине
реални/стварни терети (неки их сматрају и реалним облигацијама)

Ствар као објект стварних права (општи појам, делови човечијег тела)

У грађанскоправном смислу, ствар је део материјалне природе који се налази у људској власти и на којем постоји право својине или неко друго стварно право. На основу поменутог, можемо закључити да се под телесним стварима подразумевају материјални делови природе који испуњавају два услова:

Први услов је физички и он се састоји у томе да је део материјалне природе фактички или виртуелно у људској власти, нпр. слободан некомпримирани ваздух, сунчева светлост и топлота... Можемо закључити да није неопходно да ствар има неку форму и да се њено постојање може констатовати чулом пипања. Ствар су и природне снаге, тј. енергије у облику електрицитета, топлоте, гаса, али под условом да су потчињене човековој власти и да су стављене у његову службу, а неки законици то нарочито прописују (нпр. Швајцарски грађански законик, Грчки грађански законик...)
Други услов је правни и он се састоји у томе да на делу материјалне природе који је у људској власти постоји право својине или неко друго стварно право. Овај услов састоји се у томе да тај део природе није искључен из промета, тј. да се налази у грађанскоправном промету. Чим је нешто ствар у грађанскоправном смислу, значи и да је у грађанскоправном промету, што не мора бити тачно, јер постоје ствари у грађанскоправном смислу које нису у промету, тзв. добра мртве руке, код којих право својине које постоји није преносиво, нпр. колонистичку земљу власник није могао отуђити пре истека рока од 15 год. Добра мртве руке могу настати на основу уговора или тестамента, нпр. Енглеска и Аустрија у којима је могуће створити добара мртве руке путем тестамента у облику породичног фидеикомиса, када наследник нема право располагања наслеђеним стварима. Подела на ствари у промету и ствари ван промета, није истоветна са поделом ствари у имовини и ван имовине, јер постоје ствари у промету и ван имовине

У великом броју случајева, телесне ствари у грађанскоправном смислу су истовремено и роба у смислу политичке економије, али између ова два појма не постоји подударност, јер постоје ствари које су у промету и ван имовине, као и ствари које су у промету, иако у њих није уложен никакав људски рад, нпр. земљишна парцела у коју није уложен никакав рад, камен који је излетник понео за успомену, дијамант нађен у природном стању у земљи итд... Такође, треба напоменути да је роб у старом Риму био ствар, али не и роба, јер се не може рећи да роб представља производ људског рада намењен размени.
Питање које се поставља јесте под којим условима су леш и делови човечјег тела ствар у грађанскоправном смислу? Можемо рећи да неодвојени делови тела живог човека нису ствар, јер на њима нико нема право својине, нити неко друго стварно право. Друго значајно питање јесте да ли је пуноважан правни посао којим се неко обавезује да другом субјекту уступи још неодвојени део свог тела? Савремени законици дају потврдан одговор. У складу са нашим правом, да би овакав правни посао био пуноважан, потребно је да се испуни неколико услова: (извор: Закон о пресаживању људских органа и Закон о људским ћелијама и ткивима из 2018.)
да је закључен у писменом облику
да је етички одбор дао сагласност
да не постоји накнада
да његово извршење не излаже даваоца ризику трајног и тежег оштећења здравља
да је о последицама захвата давалац унапред обавештен
да се једностраном изјавом даваоца правни посао може опозвати све до тренутка отпочињања хируршког захвата
Делови одвојени за живота даваоца представљају ствар и припадају даваоцу или ономе у чију корист је извршено одвајање или одређеној медицинској установи. Овакви делови ствари су у промету који је посебно регулисан, тј. ограничен уз вођење рачуна и о томе да ли се одвија у односима између даваоца и примаоца непосредно, даваоца и медицинске установе, медицинске установе и примаоца или две медицинске установе. Када се ради о трансплантацији органа живог човека, потребн је испуњење следећих услова: добровољност и бестеретност, медицинска оправданост, безбедност и да трансплантација представља најповољнији начин лечења.

Једна покретна ствар може постати припадак друге покретне или непокретне ствари, само ако припада истом власнику, јер само тада дели судбину као и главна ствар. Уколико дође до довођења туђе ствари у фактички однос припатка према својој ствари, ранији власник оваквог припатка може употребити тужбу за повраћај. Такође, треба напоменути да припадак не губи поменуто својство уколико је одвојено ради нпр. поправке. Са друге стране, вољом власника, припадак може изгубити поменуто својство, те постаје самостална ствар и може бити предмет самосталних правних односа, нпр. купопродаје, али се тиме не дира у раније постојећа права трећих лица, нпр. ако је на ствари постојала залога. Такође, у права трећих лица се не дира ни у обрнутом случају, уколико власник ствари одреди да она постане припадак неке друге ствари.
Већина законика говори о главној ствари и припатку, при чему се главном ствари подразумева физичка целина њених саставних делова која, као таква има примарну улогу у односу на једну покретну ствар са којом је функционално повезана. У зависности од тога да ли је припадак схваћен уже или шире, под главном ствари се подразумева или физичка целина саставних делова или само она целина коју сачињавају потпуно инкорпорисани делови. Сматрамо да поред појма припатка, појам споредне ствари нема никакво самостално значење.
Када се говори о плодовима у натуралном облику, то су производи које нека ствар даје периодично без исцрпљивања своје супстанције, а намењени су за одвајање. На основу поменутог, можемо рећи да имамо два основна појмовна обележја, а то су да је плод само оно што ствар периодично даје, при чему периодичност не мора бити у једнаким временским размацима, а друго јесте да је плод само оно што ствар даје без исцрпљивања своје супстанције, при чему је довољно једно релативно очување супстанције, нпр. земља која рађа временом губи своје састојке, па ипак жито и трава представљају њен плод. Плодовима сматрамо воће, младунце животиња, шума, млеко које дају краве, овце итд...
До одвајања плод је саставни део плодоносне ствари на којој постоји једно право својине, а одвајањем плода оно постаје самостална ствар на којој постоји посебно право својине. Плодови се могу поделити на неодвојиве (необране, висеће) и одвојене (обране), а одвојени плодови се још могу поделити на сабране и несабране. Такође, плодови у натуралном облику се могу поделити и на природне (ствар их даје сама од себе, без улагања људског рада, нпр. дивље јагоде, купине...) и вештачке (потребно је улагање људског рада, нпр. жетва са обрађене парцеле). Практични значај ове поделе је мали, те је критеријум разликовања релативан, јер је углавном за настанак плодова потребно улагање људског рада.
Поред плодова у натуралном облику, постоје и цивилни плодови који се најчешће појављују у новчаном облику, а ређе у облику других ствари одређених по роду, нпр. камата, кирија, закупнина... Цивилне плодове могу давати како ствари које су подобне да дају плодове у натуралном облику, нпр. животиње, воћке, тако и ствари које не дају плодове у натуралном облику, нпр. камион, кућа.
Свакако да од плода треба разликовати производ. Производ у техничком смислу је оно што ствар да, али без периодичности и што је део њене супстанције, нпр. материјал од срушене зграде, камен или песак извађен из њиве итд... Можемо рећи да се вољом власника може периодично одредити да одвајање супстанције буде редован облик експлоатације ствари и онда су одвојени делови супстанције плодови, а не производ у ужем смислу, нпр. ако се на парцели у којој има камена отвори мајдан за редовну експлоатацију, камен који се овако извади је плод, а не производ.
Власнику ствари припадају како плодови, тако и производ од ствари. Ово разликовање нам је без значаја, али нам је битно из угла других правних односа, нпр. закупац, плодоузживалац, узуар итд... Они присвајају плодове са туђе ствари, али немају право и на производе, јер супстанција остаје власнику. Нађено благо није ни плод, ни производ и за његово присвајање важе посебна правила. Такође, треба напоменути да младунци домаћих животиња припадају власнику мајке, а ако су зачети мужјаком који не припада власнику женке, онда мужјаков сопственик нема право на приплод или његов део, нити на награду, али супротно може бити уговорено.

Врсте ствари: ствари у промету и ствари ван промета, збирна ствар, збир ствари и права

Заправо, не можемо говорити о стварима у промету и стварима ван промета, јер се ствари могу преносити у физичком смислу, али у правном смислу преносе се субјективна права. Тако да када за неку ствар кажемо да је у промету, то у ствари подразумева да је у промету право својине на тој ствари.
Свакако да постоје ствари које нису у промету, тј. на којима постоји непреносиво право својине, као и ствари која представљају јавна добра, јер она као категорија стоје ван грађанскоправног појма ствари, те тада ни оне нису у промету. То су ствари у општој употреби, нпр. паркови, улице... Свакако да постоје различити разлози због чега се одређена ствар изузима из правног промета, нпр. народно здравље, јавни морал, потребе народне одбране итд... Тако да можемо рећи да ће ствар бити ван промета, уколико би се њено стављање у промет противило схватањима морала, нпр. надгробни споменик није ствар у промету, ако је већ постављен на гроб и ако је леш сахрањен.
Можемо закључити да право својине може постојати и на стварима ван промета, изузев уколико су то ствари које су ван промета и која су истовремено јавна добра и налазе се у јавноправном режиму коришћења, јер тада не може постојати право својине. Неки писци у ствари ван промета набрајају и делове природе који уопште нису доступни човеку, тј. не налазе се у човековој власти и не улазе и правни појам ствари, нпр. Сунце, слободан ваздух, сунчева топлота...
Са друге стране, треба напоменути да постоје ствари које се налазе у ограниченом и нарочито регулисаном промету, нпр. оружје и експлозив се могу набавити само на основу административне дозволе. Такође, у неким правним системима постоје ствари које служе религијском култу, тзв. свете ствари, па се као такве, налазе ван правног промета. У нашем правном систему ове ствари су у својини верских организација (правних лица), те тада те ствари могу бити у грађанскоправном промету.
Збирна ствар се може састојати из истоврсних ствари, нпр. стадо оваца, библиотека итд... Код збирне ствари једним називом се означава целина која је сачињена из појединих самосталних ствари, које су физички одвојене и од којих свака има самосталну употребну вредност и представља објект посебног права својине, а у редовном правном промету и самосталан предмет облигационих односа. Другим речима и даље постоји онолико права својине колико има књига у библиотеци, колико оваца у стаду итд... Међутим, уколико у своју библиотеку уврстим туђу књигу, неће се променити својински односи, јер власник књиге може употребити тужбу којом може захтевати повраћај ствари.
Сваком од поменутих ствари се располаже посебним правним пословима, а уколико треба располагати множином ових ствари, тада до изражаја долази целисходност појма збирне ствари. Овај појам омогућава да се са свим стварима које чине једну целину располаже једним правним послом. Продавац или поклонодавац збирне ствари преноси својину на појединим стварима само ако је и сам био власник, нпр. ако је предмет купопродаје библиотека, то знати да су предмет уговора све књиге које у време закључења уговора припадају продавцу, те се уместо једних књига не могу стављати друге, нити предмет купопродаје могу бити књиге које се накнадно набаве...
Свакако да од збирне ствари треба разликовати комплементарну ствар, нпр. пар рукавица, пар чарапа итд... Код комплементарних ствари поједини делови су физички одвојени, али немају никакву самосталну употребну вредност, те се у редовном правном промету појављују као целина.
У праву постоји и појам universitas iuris који се дефинише као збир ствари и права који се са гледишта одређених правних односа сматра као целина, нпр. предузеће, мираз... Закон о национализацији приватних привредних предузећа од 06.12.1946. год. прописује да се као једно предузеће сматрају сва постојања, стоваришта, уреди, продавнице, транспортна постојања предузећа, као и њихове филијале и огранци, ако су постављени под заједничком фирмом или управом. Можемо рећи да национализација предузећа обухвата сву покретну и непокретну имовину, као и сва имовинска права, нпр. патентни, лиценце, дозволе за рад итд... Са друге стране, имамо Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским поседима од 30.07.1946. год. Шумским поседима се сматрају шуме, шумска земљишта, покретни и непокретни инвентар, зграде, направе, постројења и саобраћајна средства која служе претежно управим, одржавању и искоришћавању шумског земљишта, споредни шумски приходи, лов и риболов на шумском поседу и право њиховог коришћења итд... Такође, треба напоменути да неки писци кажу да universitas iuris представља збир телесних и бестелесних ствари.

Врсте ствари: индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду, заменљиве и незаменљиве ствари (критеријум разликовања и правни значај)

По роду одређене или генеричне ствари су оне које се у правном промету означавају по врсти и броју, тј. по некој јединици мере, нпр. килограм, литар, кубни метар... Са друге стране, имамо индивидуално одређену ствар, која је одређена конкретно и коју су странке имале у виду, без обзира да ли има неко обележје својствено само њој, нпр. слика на одређеној изложби или да има још ствари са истоврсним особинама. Свакако да се ствари које су одређене по роду могу индивидуализовати, тако што се извесна количина издвоји из рода и бива обележена, нпр. џак брашна одвојен у страну и маркиран, новац у запечаћеном омоту итд... Овакве ствари се у правном животу понашају као индивидуално одређене. Такође, ствари одређене по роду и индивидуално одређене ствари, могу бити како потрошне, тако и непотрошне.
Ствари које су редовно индивидуално одређене, а налазе се у правном промету, вољом странака могу постати ствари одређене по роду, нпр. купац ће купити пет слика за укупну цену од 50 000 дин, без прецизирања о којим сликама је тачно реч.
Предмет права својине и других стварних права, као и најма, послуге и оставе, могу бити само индивидуално одређене ствари, док се потраживање може односити и на ствари одређене по роду. Када су предмет обавезе ствари одређене по роду, обавеза не престаје ни онда када све што дужник има од таквих ствари пропадне услед догађаја за који он не одговара, тзв. правило genera non pereunt, али када обавеза има за предмет ствари одређене по роду које се имају узети из одређене масе тих ствари, онда обавеза престаје када пропадне цела та маса.
Када се говори о заменљивим стварима, то су оне на чије место у правном односу може доћи друга ствар истих особина и вредности. Остале ствари су незаменљиве. Свакако да се ова подела мора разликовати од претходно наведене, али је тачно да су све генерично одређене ствари истовремено и заменљиве и да је незаменљива ствар, увек индивидуално одређена, али индивидуално одређене ствари могу бити и заменљиве и незаменљиве, нпр. нови аутомобил одређене марке је заменљива ствар, иако је индивидуално одређена. Због тога је у овом случају могућа тужба за повраћај, али ако је уништен, могућа је накнада штете у натури, јер је реч о заменљивој ствари. Такође, ову поделу треба разликовати од поделе на потрошне и непотрошне, нпр. више примерака исте књиге су заменљиве, али непотрошне, док је последња флаша вина одређене бербе потрошна и незаменљива ствар, као и индивидуално одређена.
Значај разликовања заменљивих од незаменљивих ствари долази до изражаја у великом броју односа. Пре свега, предмет зајма су заменљиве ствари, без обзира да ли су потрошне или непотрошне и да ли су по роду одређене или су индивидуално одређене, затим можемо споменути послугу или накнаду штете, јер када се ради о заменљивим стварима онда је она у натури, а код незаменљивих имамо накнаду у новцу. Неки законици (Француски, Аустријски и Српски грађански законик) прописују да су предмет зајма потрошне ствари, што се не може прихватити као тачно, јер се код зајма питање потрошности уопште не поставља. Међутим, није тачно ни оно што стоји у неким другим текстовима, нпр. Чехословачки грађански законик, где су предмет зајма ствари одређене по врсти, иако је то у пракси чешћи случај. Законска компензација претпоставља да се узајамно дугују заменљиве ствари, а код послуге је потребно и довољно да је ствар индивидуално одређена и непотрошна, док се питање заменљивости не поставља.

Врсте ствари: покретне и непокретне ствари (критеријум разликовања, непокретност по намени, антиципирана покретна ствар)

Покретне ствари су оне које се могу премештати са једног на друго место, а да не дође до њиховог оштећења. Међутим, неки законици прописују да у покретне ствари улазе и животиње, што је већ садржано у општој дефиницији (Француски грађански законик, Општи имовински законик за Црну Гору...). Са друге стране, у неким правним системима је прецизирано да се покреним стварима сматрају:
природне снаге, тј. енергије које су ствар у праву
материјал добијен рушењем зграде, као и материјал припремљен за зидање, али док не буде уграђен
чамци, скеле, бродови, млинови, купалишта на броду, као и свака друга плутајућа фабрика, која није причвршћена за стубове и не чини део зграде
Свакако да покретне ствари могу постати припадак непокретности, те у том случају прате њихову судбину, а то су непокретности по намени. Обрнута ситуација није могућа. Међутим, у праву се говори о покретностима по намени, као о антиципираним покретним стварима. Можемо рећи да су антиципиране покретне ствари делови непокретности који ће касније бити одвојени и претворени у покретне ствари, али се чак и у време закључења уговора сматрају покретним стварима, нпр. продаја необореног дрвета намереног за сечу, још неодвојени плодови итд...
Непокретне ствари су оне које се не могу премештати са једног на другог место без њиховог оштећења, нпр. зграде, станови, земљишта (грађевинска, пољопривредна, шумска) итд... Када се говори о зградама постоји сагласност да су непокретне ако испуњавају два услова:

да су инкорпорисане у земљи, а не да леже на земљи
да су зидане као трајни објекти, а не за неку привремену употребу

Када се говори о овим условима, контрукције које их не испуњавају сматраће се покретним стварима, нпр. киосци, покретне куће на точковима, циркусни шатори итд... Међутим, постављамо питање шта ће се догодити ако зграда испуњава само један услов? Овде имамо два различита схватања. Прво схавање тражи да се зграда зида као трајни објект, док код другог схватања битна је инкорпорисаност зграде у земљи, макар била и привремена, нпр. за потребе привремене изложбе. Можемо рећи да поред зграда, у теорији постоји сагласност да су под истим условима непокретности и други грађевински објекти, нпр. мостови, бране, телевизијски торњеви итд...
Међутим, када се говори о саставном делу зграде се сматра све што је прибијено, узидано, приковано или иначе трајно спојено са здањем. Према томе, делови здања су врата, прозори, огњишта, пећи, димњаци, балкони, терасе...
Свакако да право познаје и непокретност по намени. У овом случају говоримо о покретним стварима које су у функцији припатка непокретности, нпр. алат нужан за функционисање котларнице у згради. Да би нека покретна ствар постала непокретност по намени, потребно је да се испуни неколико услова:

да је покретна ствар намењена да служи непокретности и да је стварно доведена у такав физички однос да јој служи
да јој је ову намену одредио власник непокретности
да је власник непокретности истовремено и власник покретности којој је одредио овакву намену

можемо рећи да нису непокретности по намени оне покретности које су унете у непокретност, али служе власнику за личну употребу, нпр. покретне столице у башти, аутомобил у гаражи...
На основу диспозиције власника, непокретност по намени може изгубити то својство и постати право самостална ствар, уколико се тиме не вређају права трећих, а тако бива и када ње њоме располаже посебно, нпр. продајом, поклоном или завештањем, док само фактичко и привремено раздвајање не производи овакво правно дејство, нпр. ради поправке.
Последице имобилизације по намени су следеће:

продаја непокретности односи се и на њену покретност по намени
у случају располагања тестаментом, лицу коме су легиране непокретности припадају и све покретности које имају својство непокретности по намени
код уговора о доживотном издржавању предмет уговора су све непокретне ствари, као и покретне ствари које служе за употребу и искоришћавање непокретних, нпр. алати, стока
хипотека се односи и на непокретности по намени

Државина: појам, субјективна и објективна концепција државине

Имаоци неких права, нпр. својине, службености, залоге, закупа итд... су овлашћени да на основу свог права врше фактичку власти на ствари, нпр. плодоуживалац је овлашћен да ствар држи, употребљава, прибира плодове, али не сме да мења суштину ствари. На основу поменутог примера, можемо закључити да је ималац субјективног права овлашћен да врши фактичку власти на ствари, тј. државину. Међутим, државина постоји и када се фактичка власт не врши на основу права, нпр. државину има и лопов, као и онај који је купио од лопова, а није постао власник, налаз који је утајио ствар итд... На крају, државину можемо дефинисати као фактичку власт на ствари, независно од тога да ли се врши на основу субјективног права или без правног основа и независно од тога да ли држалац верује да је овлашћен да врши ту фактичку власт.
Садржина државине зависи од врсте права чија се садржина врши, као и од врсте ствари која је упитању, нпр. државина куће значи једну фактичку власт, државина стада оваца другу, наливпера трећу итд... Правно-технички назив за поступке који значе државину као фактичку власт на ствари је апрехензиона радња/акт.
Субјективна и објективна концепција државине: а) Субјективна (класична) концепција
у римском класичном праву, општи појам државине схваћен је у вези са својином, тј. држалац је онај ко се према ствари понаша као власник, а за државину потребна су два момента:

Фактичка власт на ствари
Воља понашати се према ствари као власник

фактичко стање које се квалификује као државина и као такво ужива заштиту, претпоставља један материјални момент, тј. фактичку власт на ствари, али и одређено стање духа, тј. вољни моменат. Онај ко ствар држи и користи, али нема вољни моменат, нема државину већ детенцију, притежање и не ужива државинску заштиту, већ се у случају узнемиравања мора обратити ономе за кога ствар држи, тј. кога признаје за власника, нпр. државину имају лопов, узурпатор, налазач који је ствар задржао за себе итд..., а детентори су послугопримац, узуар, закупац... Можемо закључити да је класично римско право имало најужи појам државине и најшири појам детенције
римски правници су познавали и квазипосесију, која се односила на плодоуживање и стварне службености. Од тада се може говори и о државини права плодоуживања или стварне службености, која се састојала учињеници да се неко понаша као ималац права плодоуживања или стварне службености, независно од тога да ли он то стварно јесте или није. Квазипосесија је била штићена по угледу на државину права својине. Можемо рећи да је проширена државинска заштита, али је још увек било важних случајева фактичке власти на стварима која није уживала заштиту, нпр. по римском праву, закупац у случају узнемиравања мора да се обрати закуподавцу, како би се заштитио
римска концепција државине била је владајућа у пандектном праву, а од буржоаских законика су је усвојили Француски, Аустријски и Српски грађански законик б) Објективна (модерна) концепција
у складу са овом концепцијом избацује се услов да постоји воља понашати се као власник према ствари, а државина се изједначава са фактичком влашћу на ствари. На овај начин се сужава појам детенције, јер детентор постаје лице које фактичку власт на ствари врши за другога и поступа према његовим упутствима, нпр. кућна помоћница, келнер у туђем локалу итд..., али се истовремено проширује појам државине, јер многи детентори постају држаоци, те уживају правну заштиту, нпр. положај закупца је битно побољшан, али то не значи да је умањена заштита коју ужива закуподавац. Закуподавац ужива паралелну заштиту и може употребити државинске тужбе, ако закупац пропусти да то учини

Врсте државине: посредна и непосредна, државина ствари и државина права

У модерној концепцији државина се дели на посредну и непосредну:

Непосредну државину има онај ко непосредно, тј. лично или преко свог детентора врши фактичку власт на ствари, нпр. лопов који држи и употребљава украдену ствар
Посредну државину има лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, којем је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања итд... дало ствар у непосредну државину

Уколико постоји непосредна и посредна државина на истој ствари, непосредни држалац преда ствар трећем лицу, онда и то треће лице има положај посредног држаоца. Можемо рећи да посредна државина увек претпоставља нечију непосредну државину, али не и обрнуто. Са друге стране, непосредна државина некада претпоставља нечију посредну државину, а некада не...
Када се говори о државинској заштити, можемо рећи да право на њу имају и посредни и непосредни држалац, али то не значи да између њих постоји подељена фактичка власт на истој ствари. Све апрехензионе радње које се квалификују као државина, врши непосредни држилац. Међутим, када се говори о посредном држаоцу, он у неким случајевима има право на накнаду за употребу ствари, нпр. код закупа, плодоуживања, а у сваком случају има економски интерес да ствар сачува у одређеном стању, како би му касније била враћена у непосредну државину.
Свакако да од државине треба разликовати детенцију, јер њу има лице које по основу радног или сличног односа или у домаћинству врши фактичку власт на ствари за друго лице и дужно је да поступа по његовим упутствима, нпр. кућна помоћница, келнер у туђој угоститељској радњи итд... У том случају државину има лице, по чијим упутствима детентор поступа.
Државина се може поделити према односу ширине фактичке власти на државину ствари и државину права:

Државина ствари или својинска државина је најшира фактичка власт на ствари, која по обиму одговара садржини права својине. Држалац ствари, тј. својински држалац се понаша као власник, без обзира на то да ли има право својине или не, нпр. својински држалац је и лопов, налазач, лице које је ствар купило од лопова, а није постало власник итд...
Државина права је ужа, делимична фактичка власт на ствари, која по обиму одговара неком другом праву, чија је садржина у непосредној власти на ствари, нпр. плодоуживању, стварној службености, закупу, послузи..., а државину права има нпр. плодоуживалац, узурпатор плодоуживања, онај ко за себе мисли да је плодоуживалац и тако се понаша итд...

Можемо рећи да државину познају сви савремени грађански законици. Међутим, неки о њима говоре на један општи закон, нпр. Закон о парничном поступку, други говоре о државини појединих права, нпр. права службености и на крају трећи не спомињу државину изричито, али усвајају општи појам државине, те је сигурно познају.

Судржавина постоји када више лица врши фактичку власт на целој ствари, тј. на делу ствари који је самосталан државински објект, нпр. стану, соби итд... Она може бити организована на неколико начина: а) Судржаоци могу истовремено вршити фактичку власт на ствари, нпр. два студента станују и изнајмљеној соби и користе телевизор који су заједно купити б) Судржаоци могу фактичку власт вршити неизменично, нпр. један коси ливаду једне, други друге године в) Судржаоци могу бити и као посредни држаоци, нпр. издају њиву у закуп и деле закупнину г) Могућа је и судржавина права, нпр. више лица се користи истим путем преко туђег земљишта
- за означавање овакве државинске заједнице користи се и термин заједничка државина
Овде може да се направи и појмовно разликовање, јер под судржавином подразумевају државинску заједницу која одговара сусвојини, као правној заједници, а под заједничком државином државинску заједницу која одговара заједничкој својини, као правној заједници. Ово се не може прихватити, јер се сусвојина и заједничка својина испољавају помоћу истих облика државинске заједнице, нпр. два студента станују у истој соби и користе исти телевизор. То је у овом случају исто као и да су у таквој ситуацији брачни другови, иако у првом случају постоји сусвојина, док у другом постоји заједничка својина. Са друге стране, ни сусвојина ни заједничка својина не морају бити праћене државинском заједницом, већ искључивом државином на једној ствари или на делу ствари.
Неки писци под заједничком својином подразумевају нешто треће, нпр. када има више држалаца, али тако да поједини држалац не може сам вршити фактичку власт на ствари, већ то могу само сви заједно, нпр. каса се може отворити помоћу два кључа, од којих се један налази код једног, други код другог.

Стицање, пренос и губитак државине

Државина као фактична власт на ствари се стиче успостављањем те фактичке власти, а то може бити непосредно или посредно: а) Непосредно или изворно стицање је успостављање фактичке власти на ствари која се уопште не налази у нечијој државини, нпр. заузимање напуштених покретних ствари б) Посредно стицање државине је заснивање фактичке власти на ствари која се већ налази у нечијој државини. Међутим, уколико је без правног основа, иу погледу обима стицања важи исто правило, као и за непосредно стицање. Са друге стране, уколико се заснива на вољи претходника, тј. уколико се државина преноси, добија се све што је претходни придржник имао и јасним знаком предао
Треба рећи да се пренос државине на покретној ствари врши предајом, тј. традицијом, а исто дејство као реална предаја има и предаја исправа које омогућују фактичку власт на ствари, нпр. кључеви аутомобила, издвајањем и обележавањем ствари. Уколико дође до сукова између савесног имаоца исправе који нема фактичку власт на ствари и савесног имаоца фактичке власти, у предности је други.
Када се говори о преносу непосредне својинске државине на непокретностима, постоје разлике у зависности од врсте непокретности, околности случаја и намере странака. Можемо рећи да се на становима, зградама, гаражама итд.. државина преноси испражњењем ових просторија и предајом кључева новом држаоцу. Са друге код земљишних непокретности овакво решење није могуће због природе ствари. У овом случају, пренос државине се врши на основу уговора у моменту који су странке одредиле, али уколико то није одређено самим уговором, онда се у верује да су странке сматрале да се пренос државине врши самим закључењем уговора.
Пренос посредне својинске државине на непокретностима врши се уговором, али постоје две ситуације:

Ранији посредни својински држалац постаје непосредни држалац права, тј. изведени држалац, а посредна својинска државина прелази на друго лице, нпр. власник продаје стан, али у њему остаје још годину дана као закупац
Ранији посредни својински држалац преноси посредну својинску државину на другога, док се као непосредни држалац права за све то време појављује треће лице, нпр. власник је издао стан у закуп, па пре истека закупног односа отуђи стан неком трећем лицу. У овој ситуацији закупац стана има непосредну државину права, а продавац и купац имају посредну својинску државину

Наследник стиче државину у тренутку смрти оставиоца, без обзира на то кад је стекао фактичку власт на ствари. Свакако да на основу закона наследници могу употребити државинску тужбу и пре него што уђу у посед ствари које наслеђују, а рок за одржај у њихову корист тече без застоја.
Државина се губи престанком фактичке власти, а о томе одлучује суд, водећи рачуна о свим околностима случаја. Престанак може бити апсолутан и релативан, у зависности од тога да ли је престала свака државина на тој ствари, нпр. због пропасти ствари, стављања под административно правни режим итд... или је престала само за досадашњег држаоца. Са друге стране, престанак државине може бити добровољан, кад се заснива на вољи досадашњег држаоца, нпр. пренос државине, напуштање ствари итд... или противан вољи држаоца, нпр. крађа, губитак ствари...
Свакако да треба напоменути да се државина не губи уколико је држалац привремено спречен да врши фактичку власт, независно од своје воље. Постоје законици који прописују да државина која је успостављена у државинском спору или дозвољеном самопомоћи није ни престајала, а то је од великог значаја код одржаја. Са друге стране, савремени законици садрже правило да за онога ко докаже почетак и свршетак државина важи оборива законска претпоставка да је био држалац и у међувремену.
Државина се не може изгубити простом изменом воље детентора да убудуће ствар држи за себе. За оног ко је почео ствар да држи као притежалац, претпоставља се да и даље држи ствар у том својству. Свакако да је могуће доказати супротно, али он се не може заснивати на промени намере, тј. вољи притежаоца да ствар држи за себе, већ промена воље мора бити праћена новим понашањем које се по општим правилима може квалификовати као државина.

Заштита државине (самопомоћ)

Право на самопомоћ је право држаоца да сам, применом извесне силе, одбије сметање своје државине, тј. врати државину која му је одузета. Самопомоћ је допуштена под следећим условима:

Потребно је да је сметање, односно одузимање државине неовлашћено, тј. да се не заснива на законском овлашћењу, одлуци државног органа, нити на вољи самог држаоца, нпр. на основу судске пресуде одузима ствар ради наплате потраживања
Самопомоћ се не сме вршити наношењем телесне повреде, осим ако се држалац креће у границама нужне одбране у смислу кривичног права. Закон о основама својинско-правних односа не поставља изричито овај захтев, али се он изводи из општих правних начела по којима важнија правна добра (живот) не могу бити жртвована зарад мање важних добара (имовинска добра)
Држалац је дужан да се уздржава од поступака који, према околностима, нису оправдани, што је једно фактичко питање које суд цени у сваком конкретном случају (нпр. не сме га шамарати пошто му је ствар већ одузео, а отимач по преотимању ствари остаје пасиван). Једно од основних начела код самопомоћи је да се сила одбија сразмерном силом и да држалац одговара за штету проузроковану прекорачењем граница дозвољене самопомоћи

Под наведеним условима држалац може штитити своју државину у току самог поступка сметања односно одузимања, а ако му је ствар одузета, може је повратити у року у којем се може подићи државинска тужба, тј. 30 дана од дана сазнања за одузимање и учиниоца, а најкасније у року од годину дана од дана одузимања.

Повреда државине: рок за подношење државинске тужбе

Повреда државине може бити извршена на два начина:

Одузимањем ствари, тј. државине – подразумева потпуно искључење држаоца из фактичке власти и заснивање фактичке власти новог држаоца, нпр. крађа
Сметањем државине – може значити потпуно онемогућавање држаоца у вршењу фактичке власти, али без заснивања фактичке власти новог држаоца. Међутим, сметање се чешће састоји у сужавању и отежавању фактичке власти. Сметање може имати и облик делимичног депоседовања, нпр. неко истовари песак на моју парцелу, те тај део парцеле не могу да користим. Свакако да ће сметање некада значити и употребу ствари онога ко врши сметање, али на крају можемо рећи да је довољно психолошко узнемиравање, а не само физичко сужавање и отежавање фактичке власти. Такође, сметање се може вршити и вербално, нпр. неко озбиљном претњом забрани пролазак лицу које је до тада прелазило преко његове непокретности или узимало воду са његовог бунара. Сметање се може састојати у предузимању повремених радњи или у једном поступку којим се заснива трајно стање повреде туђе државине, нпр. истовари се угаљ у туђем дворишту и ту се остави

Повреда државине која даје право на државинску тужбу је како искључење држаоца из фактичке власти, тако и умањење или отежање његове фактичке власти. Можемо говорити о две тужбе за заштиту државине:
тужба за повраћај одузете ствари
тужба због сметања државине
Тужбе се могу поднети у року од 30 дана од дана кад је тужилац сазнао за повреду, као и за лице које је ту повреду починило, а најкасније у року од годину дана од дана повреде. Можемо рећи да постоје два преклузивна рока, те суд води рачуна о њима по службеној дужности. Уколико се сметање састоји у заснивању трајног стања, рок тече од почетка заснивања оваквог стања, односно од предузимања радње којом је засновано овакво стање, тзв. продужено сметање, а уколико се сметање врши повременим радњама, рок се се рачуна по једнима од прве радње, а по другима од сваке нове радње, тече нови рок. Верује се да рок треба да тече од дана када је постало јасно да ће се сметање наставити, те је потребна интервенција.
Истеком рока за државинску тужбу, не може се више покренути државински спор, али држалац може подићи петиторну тужбу и водити петиторни спор у коме ће се расправљати о правним питањима, нпр. праву својине, законитости државине, савесности, тј. независности итд...

Државински спорови (предмет расправљања, приговори туженог, заштита непосредне и посредне државине, заштита судржавине)

У државинским споровима се расправља о фактичким питањима (да ли је тужилац тај који је имао последњу мирну државину, да ли је тужени учинио то што тужилац квалификује као сметање држвине, те да ли је то сметње од којег се пружа заштита). Свакако да се расправљање ограничава на претресање и доказивање чињенице поседњег стања државине и повреде, а искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу, савесности или несавесности државине, као и о захтевима за накнаду штете, нпр. ако је подигнута тужба за повраћај одузете ствари, суд ће се ограничити на испитивање да ли је тужени заиста одузео ствар тужиоцу, а неће се улазити у то како је тужилац дошао до ствари, те да ли тужени власник ствари или не.
Право на државинску заштиту постоји без обзира на то колико је дуго трајала тужиочева мирна државина. Провизорност заштите огледа се у томе што се у државинском поступку не тврди да онај ко је остварио заштиту има право на државину, већ да има право да одржи фактичко стање које је постојало пре сметње, све док се супротно не докаже.
Од начела да се у посесорним споровима расправљају само фактичка питања постоје изузеци: а) Тужени може истаћи приговор да је тужиочева државина према њему манљива. Овај приговор претпоставља да је тужилац раније одузео ствар туженом силом, преваром или злоупотребом поверења, а затим тужени повратио државину у законском року, а сада га тужилац тужи и тражи повраћај ствари. Међутим, ако је тужиочева државина манљива према неком трећем лицу, суд неће уважити приговор манљивости државине и ствар ће бити досуђена тужиоцу б) Тужени може истаћи приговор, односно позвати се на правило, да ако је између истих странака и о истој ствари вођен петиторни спор (својински спор) и окончан у корист туженог, тужени се у посесорној (државинској) парници може позвати на ову пресуду
Непосредни држалац ужива заштиту не само у односу на трећа лица, већ и односу на посредног држаоца, нпр. плодоуживалац може државинском тужбом тужити власника који му је одузео ствар или га омета у убирању плодова. Посредни држалац може тражити заштиту у корист непосредног, а ако непосредни држалац не жели да му се одузета ствар врати или не може да уђе у посед, посредни држалац може захтевати да се ствар врати њему.
Посредном држаоцу би требало признати право на државинску заштиту у односу на непосредног држаоца ако овај прекорачи границе своје непосредне државине, нпр. закупац врши преправке у стану.
У погледу заштите судржавине, сваки судржалац ужива зашиту у односу на трећа лица како у случају одузимања тако и случају сметања државине. Што се тиче државинске заштите у међусобним односима судржалаца, неспорна је допуштеност тужбе у случају одузимања државине, али је спорна допуштеност у случају сметања. Према Закон о основама својинско-правних односа судржалац ужива заштиту у међусобним односима са другим судржаоцима ако један од њих онемогућава другога у дотадашњем начину вршења фактичке власти на ствари која је у њиховој државини. То обухвата не само потпуно искључивање једног судржаоца из државине, већ и сужавање обима његове фактичке власти или њено отежање.