Preuzmite Skripta, stvarno pravo i više Rezime u PDF od Stvarno pravo samo na Docsity!
СТВАРНО ПРАВО
ПОЈАМ СТВАРНОГ ПРАВА
Стварно право у објективном смилсу је скуп општих правних норми, које регулишу субјективна права. Стварно право у субјективном смислу је субјективно право које је са једне стране апсолутно и делује према свима - erga omnes, а с др. стране за свој непосредни објект има ствар. Суштина субјективног стварног права је у непосредној правној власти на одређеној ствари, намеће се свим трећим лицима одређено понашање и оно се увек састоји у нечињењу - пасивности у односу на дату ствар. Код права ове врсте, извршење обавезе од стр. пасивних субјеката не значи и вршење права од стр. активног субјекта, већ тек стварање услова за вршење тог права. Нпр. то што нико сем мене не сме да употребњава мој аутомобил значи да га самим тим употребљавам ја. Стварна права се битно разликуу од облигационих - релативних права која поостоје између тачно одр. субјеката - делују inter partes и корелативна су са обавезама - на основу облигационог права, титулар може да захтева од тачно одр. обавезног лица неко понашање. Нпр. предаја неке ствари, исплата суме новца, а суштина права је баш у обезбеђењу тог понашања. У облигационом праву субјекти у општим границама одређеник јавним поретком и моралом могу успостављати нове типове и модалитете обглигационих односа - аутономија воље. стварном праву важи numerus clausus: врсте стварних права и њихова саджина одређени су императивним прописима и странке не могу уговором установљавати нове типове стварних права. Последица апсолутног дејства стварних права је постојање права следовања и права првенства. Право следовања састоји се у томе што ималац стварног права може ово вршити против сваког трећег лица у чијим се рукама ствар нађе, било бесправно, било по неком правном основу, власник може захтевати повраћај ствари од лопова, без обзира које се лице у тој улози појављује. Право првенства састоји се у томе што је стварно право јаче у конкуренцији са облигационим правом, као и са истоврсним стварним правом каснијег датума, нпр. више хипотека на истој ствари. Власник који је ствар дао на чување није изложен ризику да у случају дужникове инсолвентности дели вредност ствари са чуваревим повериоцима, али ће зато више повериоца истог лица делити вредност дужникове ствари, ако овај није у могућности да измири све дугове у целини.
Стварна права су:
- Право својине
- Службености
- Ручна залога
- Станарско право
- Право грађења У стварна права могу се убројати још и: закуп, хипотека, законско право прече куповине, реални терети.
ОПШТИ ПОЈАМ СТВАРИ
У грађанскоправном смислу ствар - res је део материјалне природи који се налази у људској власти и на којем постоји право својине или неко друго стварно право. У грађанском праву под телесним стварима подразумевају се материјални делови природе који испуњавају два услова:
- физички - део материјалне природе је фактички или виртуелно у људској власти. С гледишта права, сунчева светлост и топлота нису ствари јер се налазе у власти људи.
- правни - на делу материјалне природе који је у људској власти постоји право својине или неко др. стварно право. Није тачно да се тај део налази у грађанскоправном промету, јер има ствари у грађанскоправном сислу које нису у промету, само је право својине које на њима постоји непреносиво, тузв- добра мртве руке. Нпр. то је случај са колонистичком земљом, по прописима о аграрној реформи и колонизацији коју власник није могао отуђити у року од 15 год. Неодвојени делови тела живог човека без даљег нису ствар, јер на њима нико нема право својине, нити неко др. стварно право. П. посао којим се неко обавезује да другом субјекту уступи још неодвојени део свог тела је пуноважан под следећим условима:
- да је закључен у писменом облику
- без уговарања накнаде
- да његово извршење не излаже даваоца ризику трајног или тежег оштећења здрава
- да је о последицама захвата давалац унапред обавештен Делови одвојени од живота даваоца представљају ствар и припадају или самом даваоцу или ономе у чију је корист по неком дозвољеном основу извршено одвјањање.
задржавају сразмерну вредност, тако је збир њихових вредности мањи од вредности неподељене ствари, нпр. комад намештаја.
- Процењиве и непроцењиве ствари: Процењиве су оне чија се вредност може одредити упоређивањем са др. стварима у промету. Имају прометну и употребну вредност и могу се изразити у новцу. Непроценљиве ствари су оне чија се вредност не може одредити никаким упоређивањем са др. стварима у промету, али могу имати афекциону вредност, нпр. писмо као успомена.
- Бестелесне ствари: сва имовинска права сем права својине. То су стварна права на туђој ствари, службености изалога, интелектуална права...
- Потрошне и непотрошне ствари
- Индивидуално и по роду одређене ствари
- Замнљивеи незаменљиве ствари
- Покретне и непокретне ствари
СТВРИ ВАН ПРОМЕТА И СТВАРИ У ПРОМЕТУ
Када је нека ствар у промету, значи да је у промету право својине на тој ствари. Постоје ствари које нису у промету (на којима постоји непреносиво право својине), али ствари ван промета су и јавна добра, која као категориј стоје ван грађанскоправног појма ствари. Нпр. res communes omnium, тј. ствари у општој употреби, улице, паркови, тргови. Постоје различити разлози због којих се једна ствар изузима из п. промета. Нпр. народно здравље, јавни морал или неки др. јавни интерес. Ствар ће бити ван промета, ако би се њено стављање у промет противило схватањима морала, иако не постоји изричит законски пропис. Нпр. Надгробни споменик није ствар у промету, ако је већ стављен на гроб и ако је леш већ сахрањен. Право својине може постојати и на стварима ван промета. Само на стварима ван промета, које су истовремено јавна добра и налазе се у јавноправном режиму коришћења, не може постојати право својине. У ствари ван промета могу се убројати и они делови природе који уопште нису доступни човеку, које се налазе у човековој власти и уопште не улазе у п. појам ствари. Нпр. Сунце, слободан ваздух, сунчева топлота. Неке ствари се налазе у ограниченом и нарочито регулисаном промету. Нпр. Оружје или експлозив могу се набавити само на основу административне дозволе. У неким п. системима ствари које служе религијском култу
- свете ствари, налазе се ван промета. Код нас ове ствари су у својини верских организација, с обзиром на то да је црквена власт одвојена од државне, налазе се у грађанскоправном промету.
ИНДИВИДУАЛНО И ПО РОДУ ОДРЕЂЕНЕ СТВАРИ
По роду одређене ствари се у п. промету означавају по врсти и броју, односно по некој јединици мере. Нпр. сто литара бензина, сто метара жице. Индивидуално - појединачно одр. ствар је одређена конкретно и стране је имају у виду, па било да има неко обележје својствено само њој или да још има ствари са истоврсним особинама. По роду одређене ствари могу се индивидуализовати тако што извенса количина буде издвојена из рода и обележена. Нпр. џак брашна одвојен на страну и маркиран новац у запечаћеном омоту. Индивидуално одр. ствари могу вољом странака које закључују п. посао постати ствари одр. по роду. Нпр. уместо да се са одр. изложбе купи 5 тачно одр. слика, купи се 6 слика за укупну цену од 50.000 динара без прецизирања о којим сликама се тачно ради. Предмет права својине и др. стварних права, као и послуге, најма и оставе, могу бити само индивидуално одр. ствари, док се потраживање може односити на ствари одр. по роду. Када су предмет обавезе ствари одр. по роду, обавеза не престаје чак ни онда кад све што дужник има од таквих ствари пропадне услед догађаја за који он не одговара. Када обавеза има за предмет ствари одређене по роду које се имају узети из одређене масе тих ствари, онда обавеза престаје када пропадне цела та маса.
ПОКРЕТНЕ И НЕПОКРЕТНЕ СТВАРИ
Покретне ствари могу се преместити са једног места на друго без оштећења њихове суштине. По неки законима, то су ствари које се саме крећу, тј животиње. У правима појединих земаља потребно је посебно је прецизирано да су покретне ствари:
- природне снаге - енергије које су ствар у праву
- материјал добијен рушењем зграде
- чамци, скеле, бродови, млинови, купалишта на броду. Непокретности по намени су покретне ствари у функцији припатка непокретности. Нпр. нужан алат за функционисање котларнице у некој згради. Покретности по намени као антиципиране покретне ствари су делови непокретности који ће касније бити одвојени и претворени у покретне ствари, али се унапред смарају за покретне ствари. Нпр. продаја необореног дрвећа и уопште ствари везаних за непокретности, сматра се за продају покретних ствари. Непокретне ствари се не могу премештати са једног места на друго без оштећења њихове суштине. Нпр. зградем станови као посебни делови зграде, просторије као посебни делови зграде и земљишта.
подигне зграду на туђем земљишту, посади саднице, посеје на туђем земљишту. У сукобу интереса два лица, максима superficies solo cedit фаворизује власника земљишта. Данас, ово правило важи и код нас. У нашем праву, власници породичних стамбених зграда у градовима и насељима градског карактера, нису и власници земљишних парцела на којима се зграде налазе, све парцеле налазе се у друштвеној својини, а власници зграда имају на њима право трајног коришћења. Према ЗОПН СРБИЈЕ, преносом права својине на згради, преноси се и право својине на земљиште под зградом и потребном за њену редовну употребу.
ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
Хартије од вредности су писмене исправе чији законити ималац може остварити неко субјективно право означено на хартији. Законити ималац хартије је лице које је као ималац права означено на самој хартији, односно на које је хартија непосредно пренета. Обавезно лице је издавалац хартије. Код ХОВ постоје 2 права:
- право на хартији - право својине или залоге које за свој објекат има хартију као телесну покретну ствар
- право из хартије - стварно право, право својине на роби предатој бродару а превоз и описаној на коносману или неко облигационо право, право на исплату суме новца, као код менице или неко чланско право, право учешћа. Између ових права постоји нераскидива веза, па губитак ини уништење хартије повлачи немогућност остварења права. Према природи права које садрже ХОВ могу бити:
- стварноправне - садрже неко стварно право на покретним или непокретним стварима. Нпр. кономнан који се издаје код поморзског превоза робе.
- облигационоправне - садрже неко облигационо право које по правилу гласи на суму новца. Нпр. меница, кредитно писмо, чек.
- хартије са правом учешћа - с једне стране садрже одређена чланска права имаоца која су по свом карактеру лична, а с друге стране право учешћа у добити друштва, које је имовинске природе. Нпр. акције које издају акционарска друштва. Према својој вези са основмим послом поводом којег су издте, ХОВ се деле на:
- каузалне - из њих се види веза са основним послом, поводом којег посла су издате
- апстрактне - из њих се не види поводом ког посла су издате. Нпр. не види се да ли је издата поводом зајма, ко је зајмодавац, а ко зајмопримац; поклона, купопродаје.. Према томе како се ималац ХОВ легитимише при остварењу права из хартије и како се преносе ХОВ могу бити:
- хартије на доносиоца - преносе се као и друге покретне стври, предајом без посебног обележавања на хартији. Нпр. лутријски лозови.Према обавезном лицу ималац права из хартије легитимише се као овлашћено лице самим држањем хартије, а обавезно лице није дужно да испитује да ли је држалац до хартије дошао савесно. Обавезно лице дужно је да поступа савесно ако је знало или морало знати да доносилац није законити ималац хартије, нити је овлашћен од стр. законског имаоца хартије или зна да је покренут поступакза амортизацију, дужно је одбити испуњење, у противном одговара за штету.
- хартије на име - њихов ималац је означен на самој хартији. Његово овлашћење за остварење права из хартије види се из писаних података које садржи сама хартија, тако да издавалац приликом извршења обавезе само треба да утврди идентитет доносиоца и провери да ли је то исто лице са оним означен на хартији ималац. Ове хартије се преносе грађанскоправном цесијом и то се означава на самој хартији уношењем имена новог имаоца хартије и преносиоца, тако да се формална легитимација сваког новог имаоца види из писаних података које садржи свака хартија.
- хартије по наредби - њихов први ималац је означен на самој хартији, а преносе се са индосаментом, једном писаном клаузулом која се ставља на полеђини хартије, тако да се код ових хартија формална легитимација за остваривање права види из података које садржи сама хартија. Преносилац хартије је индосант, а онај на кога је хартија пренета је индосатар. Индосамент може бити:
- пуни - садржи изјаву о преносу, име, ондосно назив онога на кога се хартија преноси и потпис преносиоа, а може да садржи и др. податке
- бланко - садржи само потпис индосанта
- на доносиоца - уместо имена индосатора ставља се реч "доносиоцу". Легитимациони знаци су гардеробни или слични знаци који се састоје од комада хартије, метала или другог материјала на којима је обично утиснут неки број или наведен број предатих предмета, а најчешће не садрже нешто одређено о обавези њиховог издавања. Они служе да докажу ко је поверилац у облигационом односу, приликом чијег настанка су издати. Од ХОВ се разликују по томе што зха њих не важи начело инкорпорације. У случају губитка легитимационог знака, потраживање не пропада већ се може доказати другим доказним средствима.
ДРЖАВИНА
Државина се може поделити и на:
- изворну - самосталну
- изведену РИМСКА И МОДЕРНА КОНЦЕПЦИЈА ДРЖАВИНЕ У Риму се држаоцем сматрао онај који се понаша као власник, тј битна су два момента:
- ФАКТИЧКА ВЛАСТ - CORPUS
- ВОЉА - ANIMUS DOMINI, понашати се према ствари као власник Онај ко ствар држи и користи је али нема ANIMUS, нема државину већ детенцију - притежање и не ужива државинску заштиту, већ се у случају узнемиравања мора обратити ономе за кога ствар држи, кога признаје за власника. Државину има лопов, узурпатор, а детенцију закупац, послугопримац... Римљани су признавали и quasi - possessio, која се односила на плодоуживања и стварне службености, а штићена је по угледу на државину права својине. И дање је било случаја фактичке власти на стварима које нису уживале заштиту, закупац се због узнемиравања обраћао закуподавцу да га заштити, понаша се као ималац права, без обзира да ли јесте или не. Римска концепција је важила у пандектом праву, а од буржоаских законика су је усвојили Франциски, Аустријски, Српски грађански законик. У данашњем упоредном праву усвојена је објективна концепција државина - Грчки, Пољски, Немачки грађански законник. Избацује се воља, а државина се изједначава са фактичком влашћу на ствари. Појам детенције се сужава, детентор је лице које фактичку власт на ствари врши за другога и поступа према његовим упуствима, а појам државине се шири. Многим детенторима који раније нису имали вољу, сада они не треба и они постају држаоци.
ОБЈЕКТ, СУБЈЕКТ, СТИЦАЊЕ, ПРЕНОС И ГУБИТАК ДРЖАВИНЕ
Државина постоји на стварима у промету, док ствари ван промета нису објект државине јер се налазе у административном режиму држања и употребе (јавни путеви, добра у општој употреби, војна и др. добра). Објект државине могу бити и јавна добра, али само она која по својој природи могу бити у правном промету. Нпр. књиге у јавним библиотекама или канцеларијски намештај у музејима.
Добра мртве руке су ствари у грађанскоправном смислу, али на њима постоји непреносиво право својине. Власници ове ствари имају овлашћења да је држе, употребе и заштие државинском тужбом, па су и ове ствари објекти државине. Објект државине је свака ствар у грађанскоправном смислу, било да је у промету или ван њега. Државина се простире на саставне делове ствари, потпуно и непотпуно инкорпорисане. Држалац сложене ствари на непотпуно инкопрорисаном делу има:
- по квалитету различиту државину на осталим деловима
- може истовремено на непотпуно инкорпорисаном делу и постојати државина држаоца сложене ствари и дравина неког др. субјекта. Нпр лице добије точак на послугу. Држалац главне ствари је држалац припатка само ако на њему има фактичку власт. Држалац збирне ствари (стадо оваца) је држалац само оних примерака на којима има фактичку власт. Код зграде, објект државине су само они делови који имају функционалну самосталност. Нпр. стан без обзира што је потпуно инкорпорисан. Заједнички делови зграде - степенице у начелу нису самосталан објект државине, државину на њима имају држаоци појединих реалних делова. Део природе може бити самостални објекат државине. Нпр. издати део њиве у закуп. СУБЈЕКТ ДРЖАВИНЕ Субјект државине може бити правно и физичко лице. Правни субјект може да предузима п. послове на ствари на којима може да има право својине или неко др. стварно право, облигационо право које га овлашћује на држање и употребу ствари. Пословно неспособно лице може бити држалац, ако се његове апрехезионе радње могу квалификовати као државина. Сасвим мало дете не може својим радњама вршити државину на згради али пословно неспособно дете школског узраста може. Нпр. на санклама, ролерама, школској торби. Државина пословно неспособног лица ужива државинску заштиту, аки ће спор у његово име да води законски заступник. Пословно неспособно лице које због свог психофизичког стања не може бити држалац ствари на основу својих радњи, држалац може постати преко законског заступника који фактичку власт врши у име неспособног лица. Пословно неспособно лице онда може постати власник одржајем. СТИЦАЊЕ, ПРЕНОС И ГУБИТАК ДРЖАВИНЕ Државина се стиче успостављањем фактичке власти на ствари и то:
- посредно - заснивање фактичке власти на ствари која се већ налази у нечијој државини
Наследник стиче државину у тренутку смрти оставиоца без обзира на то кад је стекао фактичку власт на ствари. На основу овог законског правила, наследници могу употребити државинску тужбу, пре него што уђу у посед наслеђене ствари, а рок за одржај тече у њихову корист без застоја. Државина се губи престанком фактичке власти, а то фактичко питање у случају спора цени суд. Престанак може бити:
- апсолутан - ако је престала свака државина. Нпр. уништен BMW X5 и релативан - ако је престала само за дотадашњег држаоца
- добровољан и против воље држаоца Државина се не може изгубити простом изменом воље детентора да ствари убудуће држи за себе. За оног ко је почео да држи као притежалац, претпоставља се да и даље држи ствар у том својству. Промена воље мора бити праћена новим понашањем, које се по општим правилима може квалификовати као државина.
ВРСТЕ ДРЖАВИНЕ
1. ИСКЉУЧИВА ДРЖАВИНА И СУДРЖАВИНА - ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВИНА
Искључива државина постоји када један субјекат врши фактичку власт на ствари или њеном реалном делу, који представља самостални државински објект. На једној стври може бити више искључивих држалаца. Судржавина постоји када више лица врши фактичку власт на делу ствари или на делу ствари који је самостални државински објект. Она може бити организована на различите начине: а) судржаоци могу истовремено вршити фактичку власт. Нпр. два студента станују у изнајмљеној соби и обојица користе ТВ који су заједнички купили. б) могу фактичку власт вршити наизменично. Нпр. један коси ливаду једне, а други друге године. в) судржаоци се могу појавити као посредни држаоци. г) сздржавина права- заједничка државина. Нпр више лица се користи истим путем за прелазак преко туђег земљишта.
- ЗАКОНИТА И НЕЗАКОНИТА ДРЖАВИНА Законита државина се заснива на пуноважном пеавном основу, тј. на правном послу који је по објективном праву подобан за стицање оне врсте права чију садржину држалац врши.
Закониту својинску државину има онај ко је до државине дошао неким послом подобним за пренос својине (купопродаја, трампа, поклон), без обзира да ли је претходни имао законску државину или не и да ли је следбеник знао или могао знати да предходник нема закониту државину. Нпр. купац ствари је законтии држалац и кад купује од лопова. Пуноважним правним основом стиче се само право на државину неке ствари, а не сама државина. Ко има правни основ на ствари која му се ускраћује, може је потраживати само преко суда, а не самовласно узети ствар. Ако је ствар раредом неколицини продата, закониту државину има онај коме ствар буде предата. (Нпр. ја се уселим у стан први) зато државина може бити закоита и манљива. Незаконита државина се не заснива на пуоважном правном основу. Нпр. лопов је незаконити држалац, а ако ми прода ствар ја ћу бити закоити држалац, осим ако ни уговор није неважећи). Државина може бити законита и несавесна. Нпр. купац зна или према приликама мора знати да је продавац лопов. Може бити савесна а неззаконита. Нпр уговор о куповини је закључен са власником, али је ништав, а то купац није знао и није могао знати.
- САВЕСНА И НЕСАВЕСНА ДРЖАВИНА Савесна државина постоји када држалац није знао нити је могао знати да није ималац права чију садржину врши, он оправдано врује да му припада право чију садржину врши. Претпостава се да је државина савесна док се супротно не докаже. Савесност државине правног лица цени с епо савесности његових органа, који су овлашћени да га заступају. Државина псоловно неспособног лица које није способно за расуђивање је савесна ако је савестан његов законски заступник. Ако је пословно неспособно лице способно за расуђивање, његова државина је савесна ако су савесни и то лице и његов законски заступник. Када се стиче преко уговорног заступништва, државина је савесна ако су савести и властодавац и пуномоћник. Савест наследникове државине цени се незавинсо од савесности оставиолеве државине.
- ПРАВА И МАНЉИВА ДРЖАВИНА Права државина се не поклапа са законитом, тако да и законита може бити манљива. Нпр. купац силом узме продати а не предати ствар. Као услов законитости државине (поред пуноважног основа) захтева се да није прибављена силом, злоупотребом или преваром (тј. законита државина не може бити манљива). Теоријски и логички то се не може прихватити,в ећ се може прихватти услов да државина буде законита и права, али се једна не може изједначавати са другом.
- једним поступком - којим се заснива трајно стање повреде туђе државине. Нпр. истоварим радиоактивни отпад на суседову парцелу прокеља
- периодичним радњама - Нпр. прелажењем прео туђе парцеле. Постоје две тужбе за заштиту држаине:
- за повраћај одузете ствари - interdictum recupandere possessiens
- сметање државине - intrcitum retiner possesiens Постоје 2 рока и оба су преклузивна - суд на њих пази по службеној дужности:
- краћи, 30 дана - субјективан - теаје од дана сазнања за сметање/одузимање, истиче најкасније са истеком објективног рока
- дужи - 1 година - обј. - тече од дана када је извршено сметање/одузимање без обзира да ли је држалац за то сазнао. Ако се сметање састоји у заснивању трајног стања, рок тече од почетка заснивања оваквог стања стања (продужено сметање). Ако се сметање врши повременим радњама, рок се рачуна од прве радње по једнима, а по другима од свае следеће. По истеку рока за тужбу, не може се покренути државински спор, али држалац може поднети петиторну тужбу, водити петиторни спор у којем ће се расправљати о правним питањима/праву својине, зконитости државине, савесности/несавесности. Државински спор (посесорни) подразумева да се у њему расправљају фактичка питања, а не правна. Ао се подиже тужба за повраћај ствари, суд утврђује фактичко питање - да ли је заиста одузео ствар тужиоцу и да ли је пер тога имао мирну државину. Суд не улази у то како је тужилац дошао до ствари - да ли ју је украо, већ да ли је њему украдена. Од начела, да се у посесорним споровима расправљају само фактичка питања постоје изузеци:
- тужени може истаћи приговор да је тужиочева државина манљива према њему туженоме
- exceptio vitiosase possessionis ab adversario, овај приговор препоставља да је тужилац раније одузео ствар туженоме (силом, преваром, злоупотребом поверења), а затим да је тужени повратио државину, а да сад тужилац тужи и захтева повраћај ствари.
- тужени може истаћи приговор, тј, позивати се на правило petitorium absorbet possessiorum: ако је између истих странака и због исте ствари раније вођен петиторни спор и
окончан у корист туженог, тужени се у текућој парници може позвати на ову пресуду и одбити тужиочев захтев. Ван ових случајева, тужени се не може позвати ни да је његово поступање дозвољено, тј. да се заснива на закону, одлуци д. органа или пристанку тужиоца.
ПРАВО СВОЈИНЕ - ОПШТИ ПОЈАМ И ПРАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Право совјине је најшире право (у границама закона) коришћења, држања и располагања једном ствари, које се може истицати према свим трећим лицима. Овлашћење држања (да се свар има у државини), је претпоставка за коришћење ствари, а састоји с у правној могућности, да се има фактичка власт на ствари. Овлашћење коришћења се састоји у правној могућности да се предузимају материјални акти према ствари, ради извлачења користи из ње и има 2 облика:
- употреба ствари
- прибирање плодова и других прихода Овлашћење располагања има 2 компоненте:
- фактичко располагање - предузимање материјалних аката којима се утиче на супстанцију ствари. Нпр. поправка, промена којом мењамо намену ствари.
- правно располагање - предузимање правних аката, којима се право у целини или делимично преноси на друге субјекте. Потпуно располагање је пренос права својине на другога (поклон, трампа, продаја) или одрицање од права својине. Делимично располагање је предузимање п. аката којима власник на свом праву својине установљава права у корист других субјеката, којима се право својине у већој или мањој мери сужава, односно ограничава. Право својине је апсолутно према свим лицима и то у два различита смисла:
- јер делује према свима - власник има право следовања, те право да захтева повраћај стври од било ког трећег лица, код кога је ствар без правог основа
- јер је у њој концентрисана сва правна власт која се може имати на једној ствари Принцип свеобухватности права својине има две важеће правне последице:
- на истој ствари не могу истовремено постојати 2 права својине
- ограничења војине се морају заснивати на позитивним прописима, уставним начелима и моралним нормама.
- ничије ствари - не постоји правни претходник и
- ствари у друштвеној својини - постоји п. претхнодник, али он нема право својине, већ неко друго право изведено из д. својине
- релативно стицање - стицање на ствари која има власника, тако да ово уједно јесте и начин престанка права својине. У неким случајевима је за стицање својине битна воља власника ствари, а у др. је небитна. Стицање на основу воље претходника је стицање на основу п. посла чији је једини или један од твораца претхдни власник. То су: стивање на основу једностраних п. послова и стицање на основу уговора.
СТИЦАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ НА ОСНОВУ УГОВОРА СА ПРЕТХОДНИМ
ВЛАСНИКОМ
Овде постоје 2 лица:
- претходни власник - преносилац, траденс
- нвои власни - следбени, стицалац, акципијенс Они закључују уговор за пренос права својине, за шта морају бити испуњени следећи услови:
- да је претходник заиста власник
- да је уговор о преносу својине пуноважан
- да је извршена предаја Поред п. поснова (уговора - iustus titula), за пренос права својине, потребан је и начин стицања - modus aquirendi. Начин стицања за покретне ствари је предаја, а за непокретне упис у земљишне књиге или пренос тапије. До предаје ствари продавац је њен власник, што значи да:
- ризик случајне пропасти иднивидуално одређене ствари до њене предаје сноси продавац, ако је у питању индивидуално одређшена ствар, па ова пропадне без продавчеве кривице пре продаје купцу, продавчево право на наплату куповне цене се гаси, а ако му је цена могла бити плаћена дужан је да је врати.
- плодови које ствар да, до предаје припадају продавцу
- продавчеви повериоци могу продату а непредату ствар запленити и принудно продати ради намирења
- ако продавац исту ствар прода и преда другоме, власник постаје тај други купац (само ако је савестан), а први купац може захтевати накнаду штете због неизвршења уговора и повраћај цене ако ју је исплатио. Предаја је неопходна и треба да буде:
- последница пуноважног уговора усмереног на пренос својине
- дело продавца - акт његове воље. Нпр ако сам отео МП3 од тебе, јер сам га купио, ја сам манљив држалац а не власник.
- предаја треба да буде управљена на пренос својине. Нпр. ако сам дао упаљач, не значи да сам пренео својину.
ВРСТЕ ПРЕДАЈЕ СТВАРИ
- ФИЗИЧКА ПРЕДАЈА - нематеријални акт чије особине зависе од врсте ствари и намере странака. Мање ствари се редовно могу пренети предајом (из руке у руку), а веће остављањем ствари на место које је купац означио. Физичка предаја је пренос ФАКТИЧКЕ ВЛАСТИ и један ВОЉНИ АКТ, а предаја без намере не производи пренос својине.
- СИМБОЛИЧНА ПРЕДАЈА - предаја знацима: а) предаја исправа стицаоцу б) давање дела ствари, или исправе (кључ) којим се купац ставља у могућност да само он може да дође до ствари в) издвајање ствари г) друго означавање које значи предају.
- ФИКТИВНА ПРЕДАЈА - Пренос права својине на основу уговора, при чему се изима да је извршена физичка предаја ствари. Постоје 3 случаја:
- CONSTITUTUM POSSESSIORUM - Власник пренесе својину, а ствар задржи код себе као ималац ужег права (плодоуживање)
- TRADITIO BREVI MANU - Држи ствар по неком основу или без основа, па купи ствар и стекне својину закључењем уговора
- CESSIO VENDICATIONIS - Право сојине прелази на купца самим закључењем уговора тако да ће трећи касније бити дужан да свар преда куцпу, новом власнику. Нпр. случај плодоуживања, имамо власника ствари - посредни држалац, прибавиоца ствари - који у време закључења уговора нема ни посредну ни непосредну државину и треће ице код којег се ствар налази - непосредни држалац, плодоуживалац.
