Godina 65 Broj 1Beograd, 2015.
ARH. FARM. Godina 65 Br. 1Strana 1 - 87 Beograd
1
/
2
0
1
5
ISSN 2217-8767 (Online)
UDK 615 (497.11) ISSN 0004-1963 (Štampano izd.)
SOCIJALNA FARMACIJA I
ISTRAŽIVANJA FARMACEUTSKE PRAKSE
TEMATSKI BROJ
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Školska orijentacija
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
farmaciju posvećen novoj naučnoj disciplini „Socijalna farmacija i istraživanja ... (DDD) je statistička merna jedinica, nezavisna od veličine pakovanja, ...
Tipologija: Šeme i konceptualne mape
2022/2023
1 / 92
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Srodni dokumenti
Delimični pregled teksta
Preuzmite TEMATSKI BROJ i više Šeme i konceptualne mape u PDF od Farmacija samo na Docsity!
Godina 65 Broj 1 Beograd, 2015.
ARH. FARM. Godina 65 Br. 1 Strana 1 - 87 Beograd
ISSN 2217-8767 (Online)
UDK 615 (497.11) ISSN 0004-1963 (Štampano izd.)
SOCIJALNA FARMACIJA I
ISTRAŽIVANJA FARMACEUTSKE PRAKSE
TEMATSKI BROJ
ARHIV ZA FARMACIJU
2015, Vol 65, No^1
SADRŽAJ – CONTENTS
Reč gostujućeg urednika
Pregledni radovi – Review articles
- Ljiljana Tasić, Jelena Parojčić, Dušanka Krajnović 1
Promene u obrazovanju farmaceuta – društveni i profesionalni izazovi
Transforming Pharmacy Education –Societal and Professional Challenges
Originalni naučni radovi – Original scientific papers
- Marina Odalović, Ljiljana Tasić, Dušanka Krajnović, Sandra Vezmar Kovačević 17
Intervencije farmaceuta u populaciji trudnica i preporuke za unapređenje
Pharmacists’ interventions in the population of pregnant women and recomandations for pharmacy practice impovemet
- Marija Živković, Dragana Lakić, Ivana Tadić, Marina Odalović, Nataša Bogavac Stanojević 33
Farmakoekonomska evaluacija primene rastvora za infuziju kaspofungina i amfotericina B u terapiji teških sistemskih mikoza
A pharmacoeconomic evaluation of capsofungin and amphotericin B for intravenous infusion for treatment of systemic fungal infections
- Dragana Lakić, Ivana Tadić, Marina Odalović, Svetlana Kolundžić 47
Upotreba antibakterijskih lekova u lečenju infekcija urinarnog trakta – farmakoekonomski aspekt
Antibacterial therapy of the urinary tract infections – pharmacoeconomic aspect
Studija slučaja – Case study
- Jovana Brkić, Ljiljana Tasić, Ivana Jokić 58
Racionalna upotreba antibiotika u bolničkim uslovima: studija slučaja
Racional use of antibiotics in stationary health care institution : case study
Stručni radovi – Professional papers
- Stana Ubavić, Dušanka Krajnović, Valentina Marinković 72
Analiza instrumenata za procenu zdravstvene pismenosti koji se mogu koristiti na primarnom nivou zdravstvene zaštite
Analysis of health literacy instruments which could be used on a primary health care level
Istraživački napori u razvoju farmaceutske prakse u Srbiji i naučnim studijama koje daju dokaze o učincima (kliničkim, socijalnim i ekonomskim) su skromni ali evidentni od 2006.godine pa na ovamo kako u domaćoj tako i u inostranoj literaturi. Posebno su aktuelna istraživanja intervencija farmaceuta koje su usmerene na opštu ili specifične populacije, gde pripada orginalna studija posvećena Intervencijama farmaceuta u Srbiji kod izdavanja lekova trudnicama i predlogu mera za unapređenje ( Odalović i autori .). Studija je pokazala da farmaceuti u Srbiji „intervenišu” i daju značajan doprinos u sprečavanja upotrebe nebezbednih lekova za plod putem informisanja lekara o bezbednosti lekova, a što predstavlja osnovu za razvoj farmaceutske usluge posvećene trudnicama. U traženju odgovora na pitanja odnosa korisnost/rizik za primenu novih zdravstveni tehnologija (novi lekovi, novi protokli lečenja, nove dijagnostičke i interventne procedure i sl.) danas se ulažu veliki napori gde se istraživači intezivno bave iznalaženjem dokaza kliničko-ekonomski ishoda novih lekova i/ili protokola lečenja, najčešće kroz farmakoekonomske analize i modelovanja, što je tema dva originalna rada ( Živković i autori i Lakić i autori ).
Specifičnim pitanjem problema dostupnosti lekova u Srbiji a iz perspektive platioca, na primeru evaluacija primene rastvora za infuziju kaspofungina i amfotericina B lipidni kompleks u terapiji teških sistemskih mikoza bavili su se Živković i autori. Poređenjem isplativosti ( cost-effectivnost analyse ) ova dva leka u empirijskoj antigljivičnoj terapiji kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom kroz probabilističku studiju adaptiranog modela-drvo odlučivanja dati su jasni naučni dokazi o prednosti kaspofungina, što je od značaja za donosioce odluka u zdravstvu Srbije.
Posebno je zanimljiva studija pod nazivom „ Upotreba antibakterijskih lekova u lečenju infekcija urinarnog trakta – farmakoekonomski aspekt ” koja iz persektive platioca i projektovanog modela za praksu Srbije, daje prednost empirijskoj primeni antibiotika kao troškovno isplativoj, ali jasno ukazuje na antibiotsku rezistencija kao rastući zdravstveni problem, te autori zaključuju da strategija primene dipstik testa može biti superiornija opcija ( Lakić i autori ).
Problemom racionalne upotreba antibiotika, kao trajnim fenomenom i temom farmaceutske i lekarske prakse (klinička praksa) se bavi naučna i stručna javnost od Fleming a do danas. Ono što je u savremenom dobu sve izraženije su problemi rezistencije koji se ne mogu rešiti 'pronalaskom novog antimikrobnog leka' već paralelnim aktivnostima i istraživanjima fokusiranim na kliničko-organizaciona pitanja sprovođenja zdravstvenene zaštite i povezanosti primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa, te podele odgovornosti za kvalitet zdravstvene zaštite i bezbednost pacijenata. Stoga je publikacija Racionalna upotreba antibiotika u bolničkim uslovima: studija slučaja ( Brkić i autori ) veoma dragocena u oskudnim publikacijama iz Srbije, i može se reći da je 'tipičan' slučaj bolnice u nas. Obavljena je klasična farmakoepidemiloška (kvanititavna) analiza upotrebe antibiotika sa analizom mera za racionalizaciju upotrebe u studiranoj bolnici, gde su ustanovljeni skromni rezultati preduzetih mera i prepoznati rizici za ishode.
Savremena i aktuelna istraživanja u oblasti SFIPF su bazirana na bihejvioranim teorijama, koje su osnova studija ponašanja kako pacijenata tako i zdravstvenih profesonalaca, a da bi se spoznalo o faktorima za uspešno pružanja usluga.Faktori društvene sredine u kojima se ove aktivnosti odvijaju danas su posebno aktuelni sa razvojem 'digitalnog društva' kojim je uveden termin 'digitalne pismenosti'. U Srbiji smo sa skomnim naučnim saznanjima o digitalnoj i zdravstvenoj pismenosti, te je stučni rad Ubavić i autora od izuzetnog značaja ne samo za identifikuju instrumenata koji se koriste za merenje zdravstvene pismenosti, njihove strukture, nego i mogućnosti primene za procenu zdravstvene pismenosti kod pacijenata u javnim apotekama; ovo će izvesno omogućiti naučni razvoj farmaceutske prakse u Srbiji.
Sveukupno, ova tematska sveska našeg Arhiva za farmaciju pokazuju stanje nauke ( state of the art ) u novim oblastima, te napore istraživača 'iz prakse za unapređenje akademske prakse' tj. prakse visokog kvaliteta publikacija; ujedno nam pruža uvid u širine istraživačkog polja, metodlogije i integracije koje su odlika savremenog društva, i tako neodoljivo nas (Vas i mene) vraćaju na početne postulate naših utemeljivača Hipokrata i Galena.
Gost urednik Prof dr Ljiljana Tasić
Literatura
- Sørensen E, Mount J, Christensen S. The concept of social pharmacy. The Chronic Ill. 2003;7:12–15.
- Wiedernmyer K,. Summers RS, Maickie CA, Gous AGS., Everard M, Tromp D. Developing Pharmacy Practice – A Focus on Patient Care , World Health Organization and International Pharmaceutical Federation, Netherlands, 2006.
- Charrois TL, Durec T., Tsuyuki RT. Systematic reviews of pharmacy practice research: methodologic issues in searching, evaluating, interpreting, and disseminating results. Ann Pharmacother. 2009;43(1): 118-122.
Uvod
U toku poslednjih tridesetak godina farmacija kao profesija prolazi kroz period intenzivnih globalnih preispitivanja i redefinisanja profesionalnih uloga, profesionalne prakse, kao i potreba znanja i sistema obrazovanja. Pored tradicionalnih znanja koja se odnose na izradu, razvoj, proizvodnju, distribuciju i izdavanje lekova, od farmaceuta se očekuje da poseduju specifične kompetencije potrebne za sprovođenje farmaceutske zdravstvene zaštite, racionalne i odgovorne primene lekova, kako kod pojedinačnih pacijenata, tako i na nivou populacije, i da učestvuju u upravljanju/odlučivanju o ograničenim resursima zdravstvenog sistema. U skladu sa navedenim, nameću se tri značajna aspekta uloge farmaceuta u društvenom okruženju: 1) farmaceut u praksi (profesionalne kompetencije u okviru tima zdravstvenih stručnjaka, kao i u farmaceutskoj industriji), 2) farmaceut kao edukator (u akademskoj, stručnoj i široj društvenoj zajednici), 3) farmaceut kao učesnik u kreiranju, praćenju i evaluaciji zdravstvene i obrazovne politike (razvoj regulatornih propisa i standarda, razvoj i akreditacija studijskih programa). U ovom prikazu želimo da ukažemo na ključne faktore značajne za unapređenje obrazovanja farmaceuta, kao i na globalno prisutne društvene i profesionalne izazove, sa naglaskom na situaciju u Srbiji.
Društveni izazovi za obrazovanje farmaceuta
Savremene preporuke i standardi za obrazovanje zdravstvenih stručnjaka podrazumevaju da odgovarajući studijski programi moraju biti usklađeni sa specifičnim potrebama zdravstvenog sistema i procenjivani na osnovu toga u kojoj meri obezbeđuju ispunjenje ovih potreba (1). Umesto dosadašnjeg zahteva da se kroz studijske programe i planove, kao i ishode učenja jasno pokaže društvena odgovornost (engl. social responsibility ), postavljen je zahtev da studijski programi moraju da pokažu odgovarajući stepen društvene ’uračunljivosti’ (engl. social accountability ) čime treba da se obezbedi da društvo može da računa na kompetentene zdravstvene stručnjake koji će brinuti o zdravlju te društvene zajednice. Ova promena terminologije ima za cilj da naglasi da nije dovoljno da se preduzimaju odgovarajuće aktivnosti kako bi se obrazovni i naučnoistraživački rad usmerio na rešavanje prioritetnih zdravstvenih potreba određenog društva, već je potrebno otići korak dalje i pokazati da visokoškolske institucije sarađuju sa zdravstvenim ustanovama, regulatornim telima i javnošću tako da se ostvari pozitivan uticaj na javno zdravlje i dobrobit pojedinaca (2, 3). Međunarodna farmaceutska federacija (FIP) sprovodi intenzivne aktivnosti posvećene razvoju obrazovanja farmaceuta zasnovanog na jasno definisanim kompetencijama 1 kao
(^1) Kompetencija se definiše kao umešnost upotrebe znanja, tehničkih i komunikacionih veština,
vrednosti, rezonovanja, emocionalnog reagovanja i promišljanja u svakodnevnoj praksi u kontekstu
ishodima učenja. U odgovarajućem akcionom planu se zagovara strategija zasnovana na potrebama, u okviru koje je „obrazovanje farmaceuta društveno ’uračunljivo’, gde su nauka i praksa zasnovane na dokazima, a farmaceuti u praksi poseduju kompetencije potrebne da služe društvu u skladu sa njegovim potrebama” (6). Da bi se ovi visoki ciljevi postigli, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja i obezbediti smernice za sledeće prioritetne oblasti: 1) razvoj i procena kompetencija, 2) društvena ’uračunljivost’, 3) obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, 4) radna snaga i tržište rada (engl. workforce ), 5) interprofesionalno obrazovanje, 6) razvoj nastavničkog kadra, 7) vođstvo, 8) obezbeđenje tehničkog kadra, i 9) kontinuirano profesionalno usavršavanje (6).
Koncept društvene ’uračunljivosti’ u domenu obrazovanja razvijen je kao pandan konceptu korporativne društvene odgovornosti (engl. corporative social responsibility ). U kontekstu obrazovanja, društvena ’uračunljivost’ podrazumeva da su potrebe društva unapred predviđene, da su institucionalni ciljevi definisani iz aspekta društvenog okruženja, da je nastavnim programima obuhvaćen kontekst u okviru kojeg će se stečena znanja primenjivati, da su studenti po dobijanju diplome ne samo kompetentni stručnjaci, već i nosioci promena, da je vrednovanje usmereno ne samo ka procesu i ishodima, već pre svega ka uticaju (engl. impact ) koji se postiže i da su zdravstvene institucije i drugi činioci zdravstvenog sistema oni koji procenjuju postignuti stepen društvene ‘uračunljivosti’ (2). Ovakva očekivanja u skladu su sa društvenim promenama koje je donela globalizacija, kao i prelaz iz industrijskog doba u doba znanja^2. Globalizacija je donela mnoge društvene i ekonomske promene uz izraziti porast socijalnih problema koji se prvenstveno odnose na socijalnu nejednakost u pravu na rad, zdravlje i obrazovanje. Stoga se promene u obrazovanju farmaceuta kao zdravstvenih stručnjaka moraju posmatrati kroz konceptualni okvir promena zdravstvenog sistema koji u fokusu ima pacijenta.
Reforme zdravstvenih sistema u različitim zemljama
Reforme zdravstvenih sistema koje se sprovode u toku poslednje dve decenije imaju za cilj unapređenje zdravlja stanovništva uz primenu koncepta socijalno-
zahteva posla za dobrobit pojedinaca i društva u celini (4). Kompetentnost predstavlja sposobnost da se lične vrednosti i znanja primene na način prilagođen profesionalnoj ulozi i odgovornostima tako da se ponašanje prilagodi zahtevima situacije ili posla u kontekstu profesionalne prakse (4, 5). Kompetencije podrazumevaju izražen skup znanja, veština, oblika ponašanja, stavova i vrednosti koje osoba razvija, stiče i akumulira tokom obrazovanja i kroz radno iskustvo, a koja su važna za obavljanje profesionalne prakse (4). 2 U doba znanja, znanja i ideje se smatraju osnovnim izvorom ekonomskog napretka – u obrazovanju se naglasak pomera sa sadržaja na sposobnost da se one primene i da se stvori novo znanje.
Reforma obrazovanja zdravstvenih stručnjaka - kompetencije za globalno društvo
Postoji opšta saglasnost da aktuelne reforme obrazovanja zdravstvenih stručnjaka treba da budu sistemski zasnovane, tako da dovedu do poboljšanja performansi zdravstvenog sistema kroz definisanje suštinskih profesionalnih kompetencija u odgovarajućem kontekstu zasnovanih na sveobuhvatnim saznanjima (3). Ovoj, trećoj generaciji reformi obrazovanja zdravstvenih stručnjaka prethodile su dve: prva generacija reformi, koje su bile usmerene na razvoj kurikuluma zasnovanog na naučnim saznanjima („šta učiti?”) i druga generacija reformi, koja je kao cilj imala uvođenje inovativnih metoda nastave zasnovanih na rešavanju problema („kako učiti?”) (3).
Šematski prikaz pomenutih edukacionih reformi prikazan je na Slici 1, koju su kreirali Frenk i sar. (3).
Slika 1. Tri generacije reformi obrazovanja zdravstvenih stručnjaka (3) Figure 1. Three generations of healthcare education reforms (3)
Frenk i sar. (3) navode da je u većini zemalja i visokoškolskih institucija zastupljen pristup koji podrazumeva primenu prve i druge generacije reformi, pri čemu se mnoge institucije nalaze u fazi uvođenja druge generacije reformi (metodika nastave
posebno podržana razvojem novih informaciono-komunikacionih tehnologija), dok su još uvek retke one institucije koje već sprovode treću generaciju reformi.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je definisala i objavila preporuke za promene u obrazovanju zdravstvenih stručnjaka, koje uzimaju u obzir različite stepene razvoja zdravstvenog sistema i sistema obrazovanja (1). U ovim preporukama je jasno naznačeno da je potrebno ostvariti bolju intersektorsku saradnju između obrazovnog i zdravstvenog sektora, kao i jačanje institucija koje regulišu ove delatnosti tj. donose standarde i kriterijume za regulaciju obrazovanja i prakse zdravstvenih stručnjaka. Takođe je jasno ukazano na to da su za dostizanje adekvatne stručnosti i društvene odgovornosti svršenih studenata neophodne promene obrazovnih institucija u pogledu kontinuiranog usavršavanja nastavnog kadra, primene inovativnih nastavnih metoda, i usklađivanja kurikuluma sa konkretnim potrebama u zdravstvenoj zaštiti i približavanja realnoj praksi u konkretnom zdravstvenom sistemu (1).
Intenzivne promene u farmaceutskoj praksi^3 se reflektuju i na obrazovanje farmaceuta. Osnovna karakteristika ovih promena je pomeranje fokusa sa leka na pacijenta, što reforme studija farmacije čini zahtevnijim u odnosu na promene u obrazovanju lekara i drugih zdravstvenih stručnjaka. Istraživanje i analiza potreba i promena u obrazovanju farmaceuta je veoma intenzivno u svim delovima sveta (razvijenim, srednje i nisko razvijenim) o čemu svedoči značajan porast broja obrazovnih institucija koje realizuju studijski program Farmacija, kao i broj časopisa, naučnih publikacija i knjiga posvećenih ovoj tematici. Tako je, pored prestižnog časopisa American Journal of Pharmaceutical Education koji izlazi od 1937. godine, osnovano i nekoliko novijih, kao što su Pharmacy Education (od 2001. godine), International Journal of Pharmacy Education (od 2003. godine), Currents in Pharmacy Teaching and Learning ( od 2009. godine), dok se određeni časopisi bave temom obrazovanja farmaceuta u kontekstu drugih socijalnih i bihejvioralnih aspekata ( Indian Journal of Pharmaceutical Education and Research (izlazi od 1967. godine) i Research in Social and Administrative Pharmacy (izlazi od 2005. godine).
Potrebna znanja u obrazovanju farmaceuta se menjaju tako da daju odgovore na rastuće zahteve vezane za brz napredak u oblasti biomedicinskih nauka, rastuće zahteve visoko regulisane profesije i rastuće potrebe zdravstvenog sistema. Ovo se odnosi kako na konkretno, nacionalno okruženje, tako i šire, regionalno i globalno, i predstavlja osnov za internacionalnu mobilnost zdravstvenih stručnjaka. Pored sticanja primenljivih stručnih i naučnih znanja, naglasak je stavljen na razvoj kritičkog načina razmišljanja, sposobnost rešavanja problema, veštine komunikacije, digitalnu pismenost, timski rad i
_____________________________ 3 Termin farmaceutska praksa je jasno definisan u odgovarajućem dokumentu FIP-a (17) i naučnoj literaturi, a ovde referentno služi i odgovara regulatornom terminu navedenom u Zakonu o zdravstvenoj zastiti Srbije - poglavlje Farmaceutska zdravstvena delatnost (18).
potreba društva, odgovarajućih usluga, kompetencija i obrazovanja koje je potrebno za sticanje kompetencija (Slika 3). U skladu sa navedenim, potrebno je da nadležna regulatorna tela donesu propise kojima se definišu odgovarajuće lične i profesionalne kompetencije farmaceuta u zavisnosti od oblasti profesionalne prakse i stepena stručnog iskustva (od početnika do eksperta).
Slika 3. Obrazovni model zasnovan na potrebama društva (21) Figure 3. Needs-Based Education Model (21)
Novi profesionalni izazovi farmaceuta u obezbeđenju racionalne farmakoterapije i preuzimanju odgovornosti za ishode lečenja zahtevaju kontinuiranu nadogradnju već postojećih znanja stečenih visokim obrazovanjem i kontinuirano unapređenje kako opštih, tako i specifičnih kompetencija (22). Pregled osnovnih domena kompetencija farmaceuta definisanih od strane različitih institucija dat je u Tabeli I (23).
Tabela I Pregled osnovnih domena kompetencija farmaceuta/ishoda studijskih programa definisanih od strane različitih institucija (23) Table I Overview of the main domains of pharmacist competencies/educational outcomes defined by different institutions (23)
Opšti okvir kompetencijа (FIP, 2012)a
Okvir osnovnih kompetencijа fаrmаceutа (PSI, 2013)b
Okvir zа osnove fаrmаcije (RPS, 2014)c
Ishodi učenja (CAPE, 2013)d
Ishodi zаsnovаni nа sposobnostimа (UW SOP, 2013)e
Profesionаlne/lične kompetencije
Profesionаlnа prаksа
Lične veštine
Profesionаlnа prаksа
Lična praksa
Lični i profesionаlni rаzvoj (sаmosvest, vođstvo, inovаcije i preduzetništvo, profesionаlizаm)
Temeljna znanja
Оpšte sposobnosti
Kompetencije u okviru pružаnjа zdrаvstvene zаštite
Fаrmаceutske kompetencije u jаvnom zdrаvlju
Bezbednа i rаcionаlnа primenа lekovа
Javno zdravlje
Zdrаvstvenа zаštitа pаcijenаtа
Osnove prаkse i pružаnjа zdrаvstvene zаštite (zdrаvstvenа zаštitа pаcijenаtа; uprаvljаnje sistemimа primene lekovа; zdrаvlje i dobrobit; zdrаvstvenа zаštitа rаzličitih populаcijа)
Zdrаvstvenа zаštitа pаcijenаtа
Javno zdravlje
Snabdevanje lekovima Pristup prаksi i pružаnje zdrаvstvene zаštite (rešаvаnje problemа, edukаcijа, zаstupаnje pаcijenаtа, sаrаdnjа sа drugim zdrаvstvenim rаdnicimа)
Kompetencije u organizaciji i upravljanju
Veštine organizacije i upravljanja
Organizacija i upravljanje Upravljanje
a (^) FIP General Competency Framework for Services Provided by Pharmacy Workforce, 2012 b (^) PSI Core Competency Framework for Pharmacists, Pharmaceutical Society of Ireland, c (^) RPS Foundation Pharmacy Framework, Royal Pharmaceutical Society, 2014 d (^) CAPE Educational Outcomes 2013; Center for the Advancement of Pharmacy Education (SAD) 2013 e (^) Ability Based Outcomes, School of Pharmacy, University of Washington (SAD) 2014
mobilnosti studenata i nastavnika i sistemom za međusobno priznavanje i transfer kredita ( Bologna Declaration ). Reforme u obrazovanju farmaceuta su prvo započete na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu usvajanjem novog nastavnog plana i programa školske godine 2006/2007, a potom i na drugim univerzitetima u Srbiji na kojima je u okviru medicinskih fakulteta akreditovan studijski program Farmacija. Evaluaciju promena i dosegnutih ishoda učenja sprovode fakulteti u skladu sa odredbama definisanim u okviru sistema kvaliteta i prema opštim smernicama nacionalne Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Upoznavanje sa politikom i praksom drugih relevantnih institucija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, povezivanje, umrežavanje i razmena ideja, informacija i iskustva je od ključne važnosti. Značajan napredak u ovom smislu omogućen je kroz različite programe saradnje u oblasti visokog obrazovanja finansirane od strane Evropske unije. Projekti realizovani u okviru programa Tempus, kao i, u novije vreme, mogućnosti prijave projekata s ciljem izgradnje kapaciteta i realizacije mobilnosti nastavnika i studenata u okviru programa Erasmus+, omogućili su domaćim visokoškolskim institucijama da se upoznaju sa savremenim pristupima razvoju kurikuluma, primeni metoda aktivnog učenja i obezbeđenju kvaliteta u visokom obrazovanju. Ovo je od posebnog značaja za Srbiju kao zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, da bi se postiglo da i naš obrazovni sistem postane deo jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora (engl. European Higher Education Area, EHEA ).
Neki od ciljeva koje je potrebno ostvariti kao uslov za neophodne promene u obrazovanju farmaceuta i drugih zdravstvenih stručnjaka, sadržani su u okviru prijave projekta Uspostavljanje okvira za učenje bazirano na praksi zdravstvenih stručnjaka u Srbiji, koja je pripremljena u okviru programa Erasmus+ izgradnje kapaciteta finansiranog od strane EU (30). Ovi ciljevi su prikazani u Tabeli II.
Tabela II Ciljevi projekta Uspostavljanje okvira za učenje bazirano na praksi zdravstvenih stručnjaka u Srbiji (30) Table II The aims of project Reinforcement of the Framework for Experiential Education in Healthcare in Serbia (30)
Ciljevi projekta Uspostavljanje okvira za učenje bazirano na praksi zdravstvenih stručnjaka u Srbiji Prvi cilj: Unapređenje i razvoj nastavnih planova i programa za obrazovanje zasnovano na praktičnom iskustvu u realnom radnom okruženju
- definisanje ishoda učenja zasnovanih na sticanju stručnih kompetencija;
- uspostavljanje sistema obezbeđenja i unapređenje kvaliteta;
- razvoj nastavnih kadrova i nastavnih baza;
- uspostavljanje baze podataka i informacionog sistema podrške za administraciju i efektivnu komunikaciju između studenata, nastavnika fakulteta i mentora iz prakse;
- definisanje nacionalnog okvira za studentsku stručnu/kliničku praksu.
Drugi cilj: Razvoj zajedničkih nastavnih planova i programa za interprofesionalno obrazovanje različitih profila zdravstvenih stručnjaka
- definisanje ishoda učenja zasnovanih na kompetencijama;
- razvoj kolaborativnih i komunikacionih veština i zajedničko rešavanje problema u kliničkoj praksi;
- razvoj nastavnih kadrova i razvoj metoda za digitalno učenje.
Treći cilj: Razvoj programa za tercijarno obrazovanje i unapređenje nastavničkih kompetencija nastavnika fakulteta i mentora iz prakse
Posebni izazovi za promene u obrazovanju farmaceuta u Srbiji su relativno zaostajanje reforme sistema zdravstvene zaštite i upravljanja zdravstvenim sistemom, koje se ogleda u nedostatku, kašnjenju i/ili disproporciji zdravstvenih politika, strategija i akcionih planova. Za razvoj farmaceutske prakse nedostaju ključni dokumenti i politike (kao što je Nacionalna politika lekova), usporen je razvoj regulatorne infrastrukture (akreditacija zdravstvenih ustanova, standardi prakse-farmaceutskih usluga-Dobra apotekarska praksa) (31-33). Reforma i modernizacija zdravstvenog i obrazovnog sistema u Srbiji se odvija parcijalno, intersektorski nedovoljno
- Govaerts MJB. Educational competencies or education for professional competence? Med Educ. 2008; 42: 234–6.
- International Pharmaceutical Federation (FIP). Developing the healthcare workforce of the future: better science, better practice, better health care. FIP Education Initiative Action Plan 2014-2018.
- Porter ME. What is value in health care. N Engl J Med, 2010; 363(26): 2477-81.
- America IoMCoQoHCi. Crossing the quality chasm: A new health system for the 21st century: National Academy Press; 2001.
- European Commission. Contribution of the EU Health Forum to the future Public Health Programme - post 2013. [cited 2015 Jan 22]
- Available from: http://ec.europa.eu/health/interest_groups/docs/euhpf_contributions_post2013_en.pdf
- Tabish S, Syed N. Future of Healthcare Delivery: Strategies that will Reshape the Healthcare Industry Landscape. IJSR; 2015. 4(2):727-58.
- Kohn LT, Corrigan JM, Donaldson MS. To Err Is Human: Building a Safer Health System: National Academies Press; 2000.
- International Pharmaceutical Federation (FIP). Ensuring more responsible medicines use–the pharmaceutical profession takes the lead, 2013.
- IMS Institute for Healthcare Informatics. Advancing the responsible use of medicines: applying levers for change; 2012.
- Tinetti ME, Fried T. The end of the disease era. Am J Med. 2004;116(3):179-85.
- Starfield B. Is patient-centered care the same as person-focused care? Perm J. 2011; 15(2): 63.
- Bowling CB, O’Hare AM. Managing older adults with CKD: Individualized versus Disease-Based approaches. AJKD. 2012; 59(2), 293-302.
- International Pharmaceutical Federation (FIP). Definition of Pharmaceutical Care, Statement of Professional Standards on Pharmaceutical Care; 1998.
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Službeni glasnik RS 107/2005, 72/
- Schaefer M, Leufkens HG, Harris M.F. The teaching of social pharmacy/pharmacy administration in colleges of pharmacy with special regard to the situation in Germany. J Soc Adm Pharm.1992; 9(4):141-48.
- Hassali M, Shafie A, Al-Haddad M, Abduelkarem A, Ibrahim M, Palaian S, Abrika O. Social pharmacy as a field of study: The needs and challenges in global pharmacy education. Res Social Adm Pharm. 2011; 1–6.
- International Pharmaceutical Federation (FIP). Global framework for quality assurance of pharmacy education, 2 nd^ edition, 2014.
- Stojkov Rudinski S, Tadić I, Crnjanski T, Krajnović D. Analiza, adaptacija i validacija dokumenta za procenu kompetencija farmaceuta. Arhiv za farmaciju 2012; 62 (3): 208-18.
- Parojčić J. Obrazovanje farmaceuta u Srbiji na prekretnici između tradicionalnog i savremenog. Beograd: Fondacija Tempus; 2014.
- Directive 2013/55/EU, Official Journal of the European Union, L 354/132, 2013.
- Wilson K, Langley C. Pharmacy Education and Accreditation Reviews (PEARs) Project. Report commissioned by the Pharmaceutical Society of Ireland. 2010.
- Accreditation Council for Pharmacy Education (ACPE). Accreditation standards and key elements for the professional program in pharmacy leading to the doctor of pharmacy degree: Standards
- Chicago; 2015.
- Fletcher A. Meaningful student involvement: Students as partners in school change. Olympia, WA: CommonAction; 2005.
- World Health Organization. Interprofessional collaborative practice in primary health care: nursing and midwifery perspectives. Geneva, 2013.
- Interprofessional Education Collaborative Expert Panel (IECEP) Report: Core competencies for interprofessional collaborative practice, 2011.
- ReFEEHS Project Application, Faculty of Pharmacy, University of Belgrade, 2015.
- Farmaceutska komora Srbije. Dobra apotekarska praksa (predlog izmena na osnovu sugestija Republičke stručne komisije za farmaciju); Beograd, 2008.
- Tasić Lj. Precondition for the implementation of national medicines policy. Arhiv za farmaciju;
- 56(4), 328-9.
- Lakić D, Tasić Lj, Kos M, Petrova G, Stoimenova A, Krajnović D. Pharmacy network and access to medicines in selected eastern European countries: comparative analysis. Croat Med Ј 2012;15;53(1):53-59.