Preuzmite Ustavno pravo - Usmeni i više Ispiti u PDF od Ustavno pravo samo na Docsity!
1. Uslovi donosenja Ustava RS od 2006
Po ustavnoj povelji iz 2003,svaka drzava clanca je imala pravo da posle 3 godine istupi iz Drzave zajednice Srbija i Crna Gora putm referendum.Ona drzava clanica koja iskoriti pravo na istupanje ne dobija pravo na mudjunarodni pravni subjektivitet.Postupak istupanja iz drzavne zajednice je bio utvrdjen u propisima Republike Crne Gore.Donosenjem zakona o referendum i odluke o raspisivanju referendum Republika Crna Gora je zapocela izjasnjavanje o svom drzavno- pravnom statusu.Pravo izjasnjavanje na referendum je bilo uskraceno drzavljanima Crne Gore koji su imali prebivaliste u Srbiji.O tom pitanju,pozitivno misljenje je dala tzv. Venecijanska komisija.Referendum u republici Crne Gore je odrzan 21.maja 2006 i na tm referendum gradjani CG su se izjasnili da zele da Republika Crna Gora bude nezavisn drzava sa medjunarodno-pravnim subjektivitetom. S juna 2006 RS je formlane proglasila osmisljenje odlukom Narodne skupstine.Time je RS nasldila medjunarodni pravni subjektivitet i medjunarode dokumente.RS je priznala CG 15 juna 2006,odlukom Vlade.
Istupanje RCG iz drzavne zajednice
Po isteku perioda od tri godine svaka drzava clanica je,prema Ustavnoj povelji imala pravo da pokrene postupak za istupanje iz Drzavne zajednice tj. za promenu drzavnog statusa.Prema Ustavnoj povelji od 2003 odluka o istupanju iz Drzavne zajdnice SCG donosi s nakon referendum.Zakon o referendum donosi drzava clanica vodeci racuna o medjunarodno priznatim standardima.Bitno je reci da je posebno bio regulisan slucaj istupanja Crne Gore iz drzavne zajednice SCG.Postupak za istupanje iz drzavne zajednice bio je utvrdjen ,pored Ustave povelje,i propisima RCG,postojecim i novodonetim. Referendum u RCG je organizovan u partnerstvu sa Evropskom unijom i odrzan je 21.5.2006. saglasno Odluci Skupstine RCG o raspitivanju republickog referenduma o drzavno-pravnom status RCG.
Proglasenje samostalne RS
RS je formalno proglasila osamostaljenje time sto je konstatovala svoje sledbenistvo sa Drzavnom zajednicom i utvrdila odredjene mere u tom cilju,aktom svog parlamenta –Odlukom Narodne skupstine RS od 5 juna 2006. U toj odluci RS je utvrdila odredjene mere ciji je cilj bio visestruk:
1.) ostvarivanje medjunarodnog prava subjektiviteta RS kao drzave sledbenika Drzavne zajednice SCG
2.) ostvarivanje nadleznosti koje su presle na RS kao sledbbenika Drzavne zajednice,a pre svega u oblasti spoljnih poslova odbrane.
3.) resavanja svih spornih pitanja izmedju RS kao sledbenika Drzavne zajednice i RCG kao nezavisne drzave.
Uredbom vlade RS od 8. juna 2006. Konstatovan je prestanak rada 5 institucija SCG: 1.) skupstine SCG 2.) predsednika SCG 3.) saveza ministarstva 4.) vrhovnog saveta odbrane 5.) Suda SCG
Srbija je priznala CG 15.juna 2006. Odlukom Vlade RS o priznavanju RCG.
2. Postupak donosenja Ustava RS od 2006.
Razlozi donosenja novog ustava Srbije su bili ustavno-pravni i politicki.Postupak za promenu Ustava od 1990,sastojao se iz 3 faze: 1. Podnosenje i usvajanje predloga iz promenu ustava 2. Izrada i usvajanje akta o promeni ustava 3. Potvrdjivanje i proglasenje ustava na republickom referendum.
Narodna skupstina je donela Zakon o nacinu i postupku promene Ustava RS ( 11.aprila 2003.),ali je taj zakon bio nesaglasan sa Ustavom,pa je prestao da vazi (26.3.2004.). Postupak donosenja novog Utsava je sproveden kroz 3 faze: 1.) zapocelo je donosenje odluke Narodne skupstine RS o pristupanju za donosenje novog ustava 2.) zapocela je izmenom poslovnika o radu Narodne skupstine 3.) u ovoj fazi je odrzan republicki referendum,radi potvrdjivanja novog akta o promeni ustava RS.
Na ovaj referendum je moralo da izadje vise od polovine gradjana koji imaju biracko pravo,i za promenu je trebalo da se izjasni “za” vise od polovine ukupnog broja biraca.Ovaj referendum je bio uspesan.Novi Ustav RS je proglasen na sednici Narodne skupstine i istog dana stupio na snagu.
3. Promena ustava RS od 2006
Deveti deo Ustava naslovljen kao POMENE USTAVA,sastoji se od tri tematske celine: 1.) predlog za promenu ustava i usvajanje promene ustava 2.) zabrane promene ustava 3.) ustavni zakon.
U ustavu RS od 2006 postupak promene ustava ima 2 faze: 1.) podnosenje i usvajanje predloga za donosenje ustava- predlog za promenu ustava mogu podneti : najmanje jedna trecina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik republike ,vlada,najmanje 150 hiljada biraca,a potom sledi usvajanje predloga za promenu ustava. 2.) usvajanje akta o promeni ustava-Narodna skupstina je ta koja donosi odluk o promeni ustava i koja treba da usvoji predlog za promenu ustava. Prema ustavu u revizionom postupku postoje dva oblika : 1.) fakultativni-on se sprovodi radi potvrde ustavnog akta 2.) obavezni- u slucaju kada se promena ustava odnosi na vazna ustavna pitanja (preambulu,nacela,ljutsa i manjinska prava i slobode,utvrdjenje vlasti,ratno i vandredno stanje…). Venecijanska komisija je s tim u vezi izrazila misljenje da je lista ustavnih promena koje podlezu referendum voma siroka. Za organizaciju republickog ustavnog referendum vaze 2 osnovna principa : 1.) princip vladavine prava 2.) princip da referendumska
Prvi deo ustava RS su NACELA USTAVA,u koje je sistematizovano 16 ustavnih nacela: nacelo
gradjanske suverenosti,nacelo vladavine prava,naclo podele vlasti,nacelo stranackog pluralima,nacelo zabrane sukoba interesa,grb,zastava i himna,nacelo jedinstvenosti i nepovredivosti drzave teorije,glavni grad,srpski jezik i cirilicno pismo,svetovnost drzave,nacelo pokrajinske autonomije i lokalne samoupave,nacelo zastite domacih drzavljama i srba u inostranstvu ,nacelo zastite ncionalnih manjina,ravnopravnost polova,nacelo ekvipariranosti medjunarodnog i unutrasnjeg prava,poloaj stranaca koji imaju prava zajamcena Ustavom i zakonom,osim onih prava koja se ticu samo drzavljana RS.
Neka pitanja koja po svom sadrzaju i znacenju ne bi spadala u ustavna nacela,vec predstavljaju drzavne institucije (grb,zastava,himna,glavni grad,sluzbeni jezik i pismo) ili spadaju u materiju o ljutskim i manjinskim pravima i slobodama(zastita nacionalnih manjina,ravnopravnost polova,polozaj stranaca).Ostalih 10 nacela ima znacenje ustava nacela.
Ustav RS od 2006 u poredjenju sa ustavom od 1990 neka osnovna nacela zadrzava( nacelo podele vlasti,vladavine prava,politickog pluralizma),neka od njih dopunjava i razradjuje,a sadrzi in eke novine.Novo nacelo je zabrana sukoba interesa. Ova nacela Ustava RS od 2006 izrazavaju odredbe demokratkse drzave.
6. Pojam i obelezja RS kao drzave
Ustavom RS od 2006. Srbija je drzava koja se sastoji iz 2 elementa: odredjivanje titulara suverenosti ,osnovne vrednosti na kjima se drzava zasniva.Karakter i ustvno pravni status RS,ustavom je tako opredeljen da je Srbija suverna,nezavisna,samostalna drzava koja ostvarujuci ustavotvornu vlast uspostavlja svoje unutrasnje uredjenje.Ustavna obelezja RS su osnovne ustavne odredbe i njima su utvrdjena unutrasnja i spoljasnja obelezja Srbije kao drzave. Osnovna unutrasnja obelezja RS kao drzave prema Ustavu RS od 2006.: RS je drzava srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj zive,zadrzava se republikanski oblik vladavine, gradjanska demokratija,ljutska i manjinska prava i slobode,nacelo vladavine prava,princip podele vlasti na zakonodavnu,izvrsnu i sudsku,srbija je drzava zasnovana na pripadnoti evrpskim principima i vrednostima,zasnovana je na socijalnoj pravdi,obezbdjuje se politicki pluralizam i visestranacki politicki system,ona je drzava sa unutrasnjim uredjenjem,teritorijalne jedinice;autonomne pokrajine,opstine,gradova i grad Beograd kao jedinica lokane samouprave,ekonomski odnosi se uredjuju onoliko koliko je neophodno za modern drzavu.
Nadleznost RS
Nadleznost RS cini cetvrti deo Ustava od 2006. naslovljen kao NADLEZNOST REPUBLIKE SRBIJE.
Ustav RS utvrdjuje da republika srbija uredjuje i obezbedjuje 17 pravnih oblasti :
1.) suverenost,nezavisnot,teritorijalnu celovitost i bezbednost; 2.) ostvarivanje i zastitu sloboda i prava gradjana,ustavnost i zakonitost; 3.) teritorijalnu organizaciju RS,system lokalne samouprave; 4.) odbranu i bezbednost RS i njenih gradjana,mere za slucaj vandrednog stanja; 6.) jedinstveno trziste; 7.) svojinske i obligacione odnose; 8.) sistem u oblasti radnih odnosa,zastita n radu,zaposljavanje; 9.) odrzivi razvoj,sistem zastite i unapredjenje zivotne sredine; 10.) system
u oblasti zdrastva,briga o deci,socijalna zastita; 11.) kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima
pravnih lica; 12.) razvoj RS ,mere za potsticanje ravnopravnog razvoja pojedinih delova RS; 13.) rezim i bezbednost u svim vrstama saobracaja; 14.) praznike i odlikovanja RS; 15;) finansiranje ostvarivanja prava i duznosti RS; 16.) organizaciju,nadleznost i rad republickih organa; 17.) druge odnose od nteresa za RS,u skladu s Ustavom.
7. Spoljna obelezja RS kao drzave
Tradicionalna spoljna obelezja drzave - drzavni simboli su grb, zastava i himna. Ustavom Rs od 2006 u okviru ustavnih nacela utvrdjeno je das u simboli RS grb zastava i himna. Grb RS se koristi kao veliki grb i kao mali grb. Zastava RS postoji i koristi se kao narodna zastava i kao drzavna zastava. Izgled i upotreba grba, zastave i himne , uredjuju se zakonom. Ustav utvrdjuje da je himna RS svecana pesma Boze pravde.Srbija ima i drzavni praznik ali on nije ustvna vec zakonska kategorija. Zakonom iz 2001 odredjen kao drzavni praznik RS 15.02 – Dan Drzavnosti
- Sretenje. U okviru nacela ustava, ustav utvrdjuje da je glavni grad RS –Beograd.
Spoljna obelezja svake drzave pa tako i RS su teritorija i stanovnistvo. Teritorija je prostor na kome drzava vrsi vlast, taj prostor je trodimenzionalan. Narod je personalni elemenat drzave, drzava je zajednica ljudi a drzavna organzacija potcinjavanje ljudi pod vrhovnu vlast. Ustav RS od 2006 je utvrdio kao ustavno nacelo – nacelo jedinstvenosti i nedeljivosti teritorije RS kao drzave. Preambula utvrdjuje da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije. Ustav takodje utvrdjuje i nacelo nepovredivosti drzavnih granica. Ustav utvrdjuje da je promena granica RS moguca samo putem referenduma. Ali pitanje teritorija i granica nije samo unutrasnje pitanje vec je i medjunarodno pitanje – primer za to je status Kosova i Metohije. Drzavne granice se ne odredjuju ustavom vec se odredjuju aktima unutrasnjeg prava. Drzavljanstvo je pravna veza izmedju pojedinaca i drzave in a osnovu te veze pojediac ima odredjena prava i obaveze. Pravo na drzavljanstvo je utvrdjeno ustavom RS od 2006 kao jedno od osnovnih nacela ljudskih i manjinskih prava i sloboda.Prema zakonu o drzavljanstvu iz 2004 , drzavljanstvo RS se stice:
1)poreklom, 2)rodjenja na teritoriji, 3)prijemom, 4)po medjunarodnim ugovorima
Drzavljanstvo RS prestaje:
1)otpustom, 2) odricanjem, 3)sticanjem drzavljanstva druge drzave, 4)po medjunarodnim ugovorima
8. Vladavina prava kao nacelo ustava RS od 2006
Vladavina prava je ustavom RS od 2006 jedno od osnovnih ustavnih nacela, i u formalnom i u materijalnom smislu. Vladavina prava pociva na neotudjivim ljudskim pravima.
Ustav sadrzi osnovna nacela vladavine prava.:
1)na vrhu su ustav i opste prihvacena pravila medjunarodnog prava
2)ispod su potvrdjeni medjunarodni ugovori
3)potom su zakoni
4)podzakonski i opsti pravni akti razlicitih donosioca
10. Odnos unutrasnjeg I medjunarodnog prava I struktura pravnog poretka
Ustav Republike Srbije od 1990. nije sadrzavao odredbe o odnosu unutrasnjeg I medjunarodnog prava s obzirom da u vreme njegovog donosenja Srbija nije bila samostalna drzava. Ustavna povelja drzavne zajednice SCG je sadrzala odredbu o primatu medjunarodnog prava nad pravom SCG I drzava clanica drzavne zajednice.Medjunarodni odnosi I odnosi unutrasnjeg I medjunarodnog prava su nova ustavna materija u ustavu RS od 2006. U pozitivnom pravnom poretku Republike Srbije akti medjunarodnog prava imaju sledeci polozaj: 1) na vrhu su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava koja su u istom rangu sa ustavom, 2)potvrdjeni medjunarodni ugovori su ispod ustava a iznad zakona, 3)zakoni koje donosi narodna skupstina moraju biti u saglasnosti sa opsteprihvacenim pravilom medjunarodnog prava I potvrdjenim medjunarodnim ugovorima.U ustavotvornom smislu narocito je znacajna ustavna odredba da potvrdjeni medjunarodni ugovori moraju biti u skladu sa ustavom. Oni medjunarodni ugovori koji su vec potvrdjeni mogu izgubiti pravnu smisao.Po misljenju venecijanske komisije da Srbija ne bi prekrsila svoje medjunarodne obaveze koje proizilaze iz vec potvrdjenih ugovora, ona ima tri mogucnosti: a)ona mora ili da izmeni ustav ili b)otkaze ugovor, c)ili da se povuce iz ugovora. Spoljna politika RS pociva na opste priznatim principima I pravilima medjunarodnog prava. RS uredjuje svoj medjunarodni polozaj I odnose sa drugim drzavama I medjunarodnim organizacijama. Nadleznosti narodne skupstine su da potvrdjuje medjunarodne ugovore.Kao primer polozaaj medjunarodnih ugovora u unutrasnjem pravnom poretku Republike Srbije sluzi evropska konvencija za zastitu ljudskih prava I osnovnih sloboda jer ona predstavlja deo pravnog poretka u RS I ona je pravni akt odmah iza ustava.
Pravni poredak Republike Srbije ima sledecu strukturu:
Na vrhu su Ustav I opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava
Ispod su potvrdjeni medjunarodni ugovori
Potom su zakoni
A ispod ovih su podzakonski opsti pravni akti razlicitih donosilaca
11. Politicke stranke (pojam, tipologija I dedologija) I nacelo politickog pluralizma u
ustavu RS 2006.
Politicka stranka je politicka organizacija ljudi ciji je osnovni cilj osvajanje I vrsenje drzavne vlasti demokratksim putem. Politicke stranke imaju tri osnovne uloge: 1)da iskazu I utvrde opstu volju birackog tela, 2)da odaberu buduce predsednike I da disciplinuju vec izabrane, 3) da obrazuju I obavestavaju birace. Bitno obelezje politickih stranaka je legalnost I ogleda se tako sto na zakonit nacin stranka dolazi na vlast putem izbora. Drzavna uloga je nuzna I korisna.Klasicna podela stranackih sistema je prema broju politickih stranaka tako da postoje: jednostranacki, dvostranacki I visestranacki sistemi. Postoje brojne tipologije stranaka: burzoaske I radnicke, kadrovske I masovne, republikanske I monarhisticke…Politicka ideologija se razradjuje u programu stranke a on je uglavnom okrenut konkretnim ciljevima stranke. Nacelo politickog pluralizma je jedno od osnovnih nacela na kojima se zasniva savremena drustvena konstitucija I predstavlja system u kome se razlicite stranke bore za vlast- je nacelo demokratskog politickog sistema. Ustav RS od 2006 govori da je osnivanje politickih stranaka slobodno; se opredelio za najliberalniji system nastanka politickih stranaka I to je system prijave nadleznom organu.Polticka ideologija je skup uverenja, ideja I postavki o uredjenju drustva I drzave sa stanovista interesa odredjenih drustvenih grupa. Politicka ideologija koja je apstraktnije prirode se razradjuje u programu stranke koji je okrenut pre svega prakticnim pitanjima I konkretnim ciljevima I interesima stranke. Istorijski gledano predhodnica politickih stranaka bile su grupe politickih istomisljenika koje su se organizovale da bi vrsile uticaj na drzavu I obezbedile svoje interese I ideje u vezi s nekim pitanjem drzavnog uredjenja ili organizacije drzave. Za polticke stranke vazi nacelo samoorganizovanja jer one svojim aktima uredjuju programske ciljeve I unutrasnju organizaciju koja se po pravilu uredjuje statutom politicke stranke. Ustavni sud moze zabraniti samo onu politicku stranku ciji su rad I delovanje usmereni na nasilno postizanje ciljeva – nasilno rusenje ustavnog poretka sa sankcijomkoja nije statusne prirode.
12. Odnos crkve I drzave – nacelo laiciteta
Ustavom RS od 1990. je bio ustanovljen princip tzv “Laicke drzave” sto znaci da su drzava I crkva odvojeni. Ustav RS od 2006 proklamuje ovo nacelo kao I nacelo ravnopravnosti crkve I verske zajednice – one su odvojene od drzave ,ravnopravne I slobodne da samostalno uredjuju svoju untrasju organizaciju. Ustav moze I zabraniti versku zajednicu ukoliko ona ugrozava prava slobode gradjana. Ustavni sud moze zabraniti versku zajednicu ali ne I crkvu iz veoma brojnih razloga tj kada njeno delovanje ugrozava: pravo na zivot, ravo na psihicko I fizicko zdravlje, prava dece, pravo na licni I porodicni integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost I javni red ili ako izaziva I podstice versku nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
13. Principi ekonomskog uredjenja
Prema ustavu RS od 2006 ekonomsko uredjene pociva na 5 principa: 1)prinicpi privreda, 2) otvoreno I slobodno trziste, 3) slobodna preduzetnistva, 4)samostalnost privrednih subjekata, 5) ravnopravnost privatne I drugih oblika svojine
Osnovna nacela ekonomskog uredjenja je da je odnos izmedju poslodavca I zaposlenih nacin na koji se uskladjuje uticaj privrede na polozaj zaposlenih. Kada su u pitanju svojinski odnosi, ustav RS od 2006 uvodi nov pojam svojine – javnu svojinu.Garantuju se 3 obilka svojine: privatna, zadruzna I javna. Ustav utvrdjuje da se drustvena svojina pretvara u privatnu na nacin utvrdjen zakonom. Javne finansije obuhvataju pitanje poreza, budzeta, javnog duga itd… Budzet je
Izborni sistem je jedinstvo izbornoih principa I mehanizama njiovog ostvarivanja. Tip izbornog
sistema se uglavnom utvrdjuje zakonom a ne ustavom. U savremenim ustavnim sistemima postoje tri osnovna nacina raspodele mandata:
vecinski sistem – moze biti sistem relativne vecine, sistem apsolutne vecine. Kod vecinskog sistema je izabran onaj kandidat koji je dobio vecinu glasova biraca.
proporcionalni sistem je izum novijeg doba, glasa se po listama a ne za kandidata pojedinacno.
mesoviti sistem
Osnovna nacela izbornog sistema kod nas su regulisana ustavom I to na sledeci nacin:
1)garantovani su aktivno I pasivno biracko pravo
2)Izbori su slobodni I neposredni
3)Biracko pravo je opste (svi gradjani su nosioci)
4)Biracko pravo je jednako (jedan covek jednako jedan glas)
5)Glasanje je tajno
6)Kandidate za izborne stranke predlazu politcke stranke, koalicije politickih stranaka, doctor politicke organizacije kao I grupe gradjana.
7)Obezbedjena je zastita birckog prava – parlamentarna I sudska
8)Ustavom se garantuje izborno pravo I utvrdjuju uslovi za njegovo koriscenje a zakonom se precizira sadrzina izbornog prava I uredjuje se nacin I postupak ostvarivanja birackog prava.
Broj mandata u predstavnickom telu ne mora uvek biti unapred poznat. Narodna skupstina Republike Srbije je jednodomno telo I ima 250 poslanika. Narodni poslanici u narodnoj skupstini se biraju na 4 godine na slobodnim ,opstim I neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom. U Republici Srbiji saglasno zakonu organi za sprovodjenje izbora su: 1)Republicka izborna komisija koja je jedna za citavu teritoriju RepublikeSrbije I 2)Biracki odbori koji se formiraju po birackim mestima.
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik republike 90 dana pre isteka mandata narodne skupstine tako da se izbori okoncaju u narednih 60 dana. Odlukom o raspisivanju izbora odredjuje se dan odrzavanja izbora I dan od koga pocinju teci rokovi za vrsenje izbornih radnji. Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u “sluzbenom glasniku Republike Srbije”. Od dana raspisivanja do dana odrzavanja izbora ne moze proteci manje od 45 ni vise od 90 dana. Redovni izbori za narodne poslanike odrzavaju se najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima istice mandat.
17. Zastita izbornog prava
Ustavno – pravna istorija poznaje 4 osnovna modela zastite izbornog prava:
1)Zastita poverena parlamentu
2)Zastita poverena sudovima
3)Zastita poverena posebnom politicko-sudskom organu
4)Zastita poverena ustavnim sudovima (u zemljama gde oni postoje)
Ustav Republike Srbije od 2006 obezbedjuje dva oblika zastite izbornog prava:
1)parlamentarna zastita I 2) ustavno-sudska zastita.
Izborni zakon poverava zastitu izbornog prava republickoj izbornoj komisiji, vrhovnom sudu Srbije I nadleznim sudovima. Prigovor republickoj izbornoj komiji moze dati svaki birac kandidat I podnosilac liste. Republicka izborna komisija odlucuje u roku od 48sati od casa prigovora I dostavlja resenje podnosiocu. Ako za to vreme republicka izborna komisija ne donese resenje onda je prigovor usvojen. Konacan akt republicke izborne komisije ocenjuje vrhovni sud.
18. Polozaj, funkcije, nadleznosti I nacin odlucivanja narodne skupstine
Narodna skupstina Republike Srbije je najvise predstavnicko telo. Ima ustavotvornu I zakonodavnu vlast. Po ustavu republike Srbije od 2006 njene funkcije su: 1)ustavotvorna , 2)zakonodavna , 3)izborna , 4)kontrolna
Neke od nadleznosti narodne skupstine su:
1)donosi I menja ustav, 2)donosi zakone, 3)proglasava ratno I vanredno stanje, 4)odlucuje o promenama granica republike Srbije, 5)nadzire rad sluzbi bezbednosti, 6)daje amnestiju na krivicna dela, 7)usvaja budzet, 8)raspisuje referendum itd…
Parlament je organ vlasti izabran neposredno od strane gradjana komeje poverena zakonodavna vlast kao najznacajnija funkcija vlasti. U republici Srbiji narodna skupstina je jednodomno predstavnicko telo koje sacivanja 250 narodnih poslanika. Polozaj parlamenta u neraskidivoj je povezanosti sa njegovim funkcijama. Uporedno pravno posmatrano u rukama parlamenta su ustavotvorna I zakonodavna vlast, parlament konotrolise rad organa izvrsne vlasti pre svega vlade, a parlament kao centralni organ drzavne vlasti, raspolaze I pravom da bira odredjene organe drz vlasti.
U okviru izbornih prava, narodna skupstina:
1)bira vladu, nadzire njen rad I odlucuje o prestanku mandata vlade I ministarstva,
2)bira I razresava sudije ustavnog suda
3)bira predsednika vrhovnog kasacionog suda, republickog javnog tuzioca, javne tuzioce
4)bira , razresava I nadzire rad guvernera narodne banke Srbije
5)bira, rzresava I nadzire rad zstitnika gradjana
6)bira I razresava I druge funkcionere odredjene zakonom
21. Predsednik Republike Srbije
U savremenim ustavnim sistemima sef drzave je jedan od organa u sistemu organizacije vlasti kome se ustavompoveravaju odredjeni poslovi izvrsne vlasti. Nema drugog sefa drzave do
predsednika republike te on predstavlja I olicava drzavu na cijem je celu. Ustav republike Srbije od 2006 utvrdjuje da predsednik republike izrazava drzavno jedinstvo republike Srbije.
Nadleznosti predsednika republike Srbije su:
1)predsednik predstavlja republiku Srbiju u zemlji I inostranstvu
2)ukazom proglasava zakone u skladu sa ustavom
3)predlaze narodnoj skupstini kandidata za predsednika vlade
4)komanduje vojskom
5)daje pomilovanja I odlikovanja
6)vrsi I druge poslove odredjene ustavom
7)predlaze narodnoj skupstini nosioce funkcija u skladu sa ustavom I zakonima
8)postavlja, unapredjuje I razresava oficire vojske Srbije
9)postavlja I opoziva ukazom ambasadore republike Srbije na osnovu predloga vlade
10)prima akreditovana I opozivana pisma stranih diplomatskih predstavnika
Proglasenje zakona je jedno od najvaznijih ustavnih ovlascenja predsednika republike. Predsednik republike je duzan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona odnosno najkasnije u roku od 7 dana,ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglasenju zakona ili da zakon uz pismeno obrazlozenje vrati narodnoj skupstini na ponovno odlucivanje. Ako predsednik republike ne donose ukaz o proglasenju zakona u ustavno predvidjenom roku ukaz donosi predstavnik narodne skupstine. Predsednik republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem u skladu sa zakonom. Izbore za predsednika republike raspisuje predstavnik narodne skupstine 90 dana pre isteka mandata predsednika republike tako da se izbori okoncaju u narednih 60 dana u sklladu sa zakonom. Prilikom stupanja na duznost predsednik republike pred narodnom skupstinom polaze zakletvu ciji tekst utvrdjuje ustav. Prema ustavu predsednik republike ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Mandat traje 5 godina I pocinje da tece od dana polaganja zakletve. Niko ne moze vise od dva puta da bude biran za predsednika. Mandat prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razresenjem. Kad je predsednik sprecen da obavlja duznost ili mu mandate prestane
pre isteka vremena zamenjuje ga predstavnik narodne skupstine. Predstavnik narodne skupstine
moze da zamenjuje predsednika najduze 3 meseca.
22. VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Vlada je izvrsni organ vlasti. Polozaj vlade je u ustavu Republike Srbije od 2006 odredjen odredbom “vlada je nosilac izvrsne vlasti u republici Srbiji”. Nadleznosti vlade su u osnovi utvrdjene ustavom: 1) ona utvrdjuje I vodi politiku Republike Srbije, 2)izvrsava zakone I druge opste pravne akte,3)donosi uredbe radi izvrsavanja zakona,4)predlaze narodnoj skupstini zakone, 5)usmerava I uskladjuje rad organa drzavne uprave, 6)vrsi I druge poslove odredjene ustavom I zakonom. Vlada donosi opste I pojedinacne pravne akte I poduzima druge mere. Najvazniji opsti pravni akti koje donosi vlada su: uredbe, potom donosi odluke I druge akte. U parlamentarnom sistemu vlada se sastoji od ministarstva. Vlada moze biti: poslanickog sastava, mesovita I
neposlanicka.Na celu vlade nalazi se predsednik – prvi minister premijer. Sastav vlade republike Srbije je utvrdjen ustavom. Vladu cine predsednik vlade, jedan ili vise predsednika I ministri. Ona jeste parlamentarna vlada ali spada u neposlanicke vlade tj u one ciji clanovi ne mogu biti poslanici. Ustav utvrdjuje da kandidata za predsednika vlade narodne skupstine predlaze predsednik republike. Kandidat za predsednika vlade narodnoj skupstini iznosi program vlade I predlaze njen sastav. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika. Mandat vlade pocinje da tece danom polaganja zakletve pred narodnom skupstinom, a mandate vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrano: izglasavanjem nepoverenja, raspustanjem narodne skupstine, ostavkom predsednika vlade u drugim slucajevima utvrdjeno ustavom. Odogovornost vlade je klasicna ustanova parlamentarnog sistema. Prema ustavu od 2006 vlada je odgovorna narodnoj skupstini za politiku republike Srbije, za izvrsavanje zakona I drugih opstih pravnih akata, za rad organa drzavne uprave… Ministri su za svoj rad sada odgovorni ne samo vladi I narodnoj skupstini vec I predsedniku vlade. Predsednik vlade moze podneti ostavku I podnosi je predsedniku narodne skupstine I istovremeno o njoj obavestava predsednika repubiike I javnost.
23. Vojska Srbije
Osnovni cilj za postojanje vojske je nuznost odbrane drzave koja povlaci za sobom vojnu obavezu gradjana te drzave. Vojska obavlja jednu od osnovnih funkcija drzave – odbrambenu funkciju zastite spoljasnjih granica drzave. Ta osnovna funkcija vojske ustavnopravno se izrazava kao odbrana suverenosti I teritorijalnog integriteta drzave a pored nje vojsci se po pravilu dodeljuje jedna unutrasnja funkcija a to je zastita ustavnog poretka. Vojska ima obaveze jedino prema drzavi I mora biti politicki neutralna. Civilna kontrola nad vojskom postoji kada je vojska u potpunosti potcinjena civilnom organu. Takav polozaj vojske se obezbedjuje tako sto o primeni vojne sile odlucuje drzava preko civilnih organa.Vojska je tradicionalna ustavna institucija. Skoro da nema ustava koji ne sadrzi neke odredbe o vojsci. Dva najcesce uredjivana pitanja su: 1)prava I duznosti gradjana u odbrani zemlje I 2) odnos vojske I icivilne vlasti. Ta pitanja su ustavna materija I u ustavu Srbije. Ustav republike Srbije od 2006 sadrzi bitne odredbe o vojsci,O vojsci Srbije donosi se zakon. Vojska Srbije brani zemlju od oruzanog ugrozavanja spolja I izvrsavanja druge misije I zadatke u skladu sa ustavom, zakonom I principima medjunarodnog prava koji regulisu upotrebu sile. Predsednik republike u skladu sa zakonom komaduje vojskom I postavlja, unapredjuje I razresava oficire vojske Srbije.
24. Ustavno nacelo o sudovima
specijalizovanih sudova. Ustav utvrdjuje da se sudske odluke donose u ime naroda. Sudsku
odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku.
26. Izbor, prestanak funkcije I razresenje sudija I visoki savet sudova
Sudijska funkcija je, prema ustavu stalna. Izuzetno lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na 3 godine. Nacin izbora sudija se uredjuje u zavisnosti od toga da li se radi o licu koje se prvi bira na sudsku funkciju, pa tako narodna skupstina bira za sudiju lice koje se prvi put bira, dok visoki savet sudstva u skladu sa zakonom bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu. Ustav utvrdjuje da predsednika vrhovnog kasacionog suda bira narodna skupstina na predlog visokog saveta sudstva. Predsednik kasacionog suda bira se na period od 5 godina I ne moze ponovo biti biran. Prestanak sudijske funkcije je jedinstven ustavni institute.
Sudiji prestaje funkcija iz tri razloga: 1)na njegov zahtev, 2) nastupanjem zakonom propisanih uslova, 3)razresenjem iz zakonom predvidjenih razloga
Prema ustavu, postupak, osnova I razlozi za prestanak sudijske funkcije kao I razlozi za razresenje o duznosti predsednika suda uredjuju se zakonom. Visoki savet sudstva je novi ustavni organ u republici Srbiji.
Nadleznost visokog saveta sudstva:ucestvovanje u postupku izbora predsednika sudova, sudija, javnih tuzilaca I zamenika javnih tuzilaca, imenovanje sudija – protnika; vrsi I druge zakonom odredjene poslove. Prema ustavu visoki savet sudstva je nezavisan I samostalan organ koji obezbedjuje I garantuje nezavisnost I samostalnost sudova I sudija.Visoki savet sudstva ima 11 clanova.Njegov sastav obrazuju delom clanovi po polozaju a delom izborni clanovi. U sastav visokog saveta sudstva ulaze predsednik visokog kasacionog suda, minister nadlezan za pravosudje I predsednik nadleznog odobra narodne skupstine, kao clanovi po polozaju, kao I 8 izbornih clanova koje bira narodna skupstina u skladu sa zakonom. Mandat clanova visokog saveta sudstva traje 5 godina osim za clanove po polozaju. Clan visokog saveta sudstva uziva imunitet kao sudija. Nadlelznost visokog saveta sudstva je:1) bira I razresava sudije u skladu sa ustavom I zakonom, 2) predlaze narodnoj skupstini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, 3)predlaze narodnoj skupstini izbor predsednika visokog kasacionog suda I predsednika sudova u skladu sa ustavom I zakonom, 4)ucestvuje u postupku za prestanak funkcije vrhovnog kasacionog suda I predsednika sudova na nacin predvidjen ustavom I zakonom, 5)vrsi I druge poslove odredjene zakonom.
27. Javno tuzilacka funkcija
Prema ustavu republike Srbije od 2006 javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ koji goni ucinioce drugih krivicnih I kaznjivih dela I preduzima mere za zastitu ustavnosti I zakonitosti. Javno tuzilastvo vrsi svoju funkciju na osnvu ustava, zakona, potvrdjenog medjunarodnog ugovora I propisa donetog na osnovu zakona. Javni tuzilac I zamenik javnog tuzioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izrazeno misljenje u vrsenju tuzilacke funkcije osim ako se radi
o krivicnom delu krsenja zakona od strane javnog tuzioca odnosno zamenika javnog tuzioca.
Osnivanje organizacije I nadleznost javnog tuzilastva uredjuje se zakonom. Republicko javno tuzilstvo je najvise javno tuzilastvo u RS. Republicki javni tuzilac vrsi nadleznost javnog tuzilastva u okviru prava I duznosti RS. Funkciju javnog tuzilastva vrsi javni tuzilac. Republicki javni tuzilac odgovoran je za rad javnog tuzilastva I za svoj rad u narodnoj skupstini.
Ustav ustanovljava nov organ – drzavno vece tuzilaca kao samostalni organ koji obebzbedjuje samostalnost javnih tuzilaca I zamenika javnih tuzilaca u skladu sa ustavom. Drzavno vece tuzilaca ima 11 clanova tako u sastav drzavnog veca tuzilaca ulaze:
1)republicki javni tuzilac, 2)minister nadlezan za pravosudje I 3)predsednika nadleznog odbora narodne skupstine, clanovi po polozaju, 4)I osam izbornih clanova koje bira narodna skupstina u skladu sa zakonom.Nadleznost drzavnog veca tuzilaca je iskljucivo vezana za zamenike javnog tuzioca: on predlaze narodnoj skupstini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuzioca, bira zamenike javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuzioca, bira zamenike javnih tuzilaca koji sun a stalnoj funkciji za zamenike javnog tuzioca u drugom javnom tuzilastvu, odlucuje u postupku za prestanak funkcije zamene javnih tuzilaca na nacin predvidjen ustavom I zakonom, vrsi I druge poslove odredjene zakonom. Republickom javnom tuziocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kad sam to zatrazi, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresavanjem iz zakonom predvidjenih razloga.
28. Poreklo I polozaj, sastav I izbor sudija ustavnog suda
Ustavni sud je jedna od retkih institucija koja je u osnovi sa istom koncepcijom uz odredjena poboljsanja normativnih resenja nastavila svoju egzistenciju. Polozaj ustavnog suda u savremenom ustavnom sistemu je odredjen da se otklanjaju nee manjkavosti ustava Srbije od 90- tih godina kao sto je npr nepostojanje nadleznosti za resavanje ustavnih zalbi, nepostojanje pravno definisanih uslova za izbor sudija…
Ustav definise ustavni sudkao samostalan I nezavisan drzavni organ koji stiti ustavnost I zakonitost I ljudska I manjinska prava I slobode. Jedno od bitnih obelezja dosadasnjeg ustavnog koncepta ustavnog suda je da se samo u ustavu utvrdjuju I uredjuju nejgov polozaj I nadleznost. U ustavopravnom sistemu republike Srbije je vazilo nacelo da se ustavom a ne zakonom uredjuju sva najvaznija pitanja polozaja ustavnog suda. Ustav republike Srbije od 2006 utvrdjuje da ustavni sud cini 15 sudija.Ustavom je propisano da 5 sudija ustavnog suda bira narodna skupstina, 5 imenuje predsednik republike a 5 opsta sednica vrhovnog kasacionog suda Srbije. Ustav utvrdjuje uslove za izbor sudija. Sudija ustavnog suda se bira I imenuje medju istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina zivota I 15 godina iskustva u pravnoj struci.Utvrdjivanje kriterijuma za izbor sudija u ustavu je pozitivna novina. Jedno lice moze biti birano ili imenovano za sudiju ustavnog suda najvise 2 puta. Mandat sudija ustavnog suda je 9 godina. Sudija ustavnog suda uziva imunitet kao narodni poslanik a o njegovom imunitetu odlucuje ustavni sud. Sudija ustavnog suda ne moze vrsiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao izuzev profesure na pravnom fakultetu u republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Sudija ustavnog suda ne mogu biti clanovi politickih stranaka. Ustav utvrdjuje da sudiji ustavnog suda duznost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili nominovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane opste uslove za starosnu penziju ili razresenjem. Sudija ustavnog suda razresava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za duznost sudije ustavng suda,bude osudjen na kaznu zatvora ili za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim duznosti sudije ustavnog suda.Dejstvo odluke koju donosi ustavni sud, ustav
30. Poreklo I tipologija ljudskih I gradjanskih prava
Nema ustava bez ljudskih prava I sloboda. Ljudskim, gradjanskim I manjinskim pravima, utvrdjuje se pravni polozaj pojedinaca prema organima vlasti. Prvobitno I osnovno znacenje ljudskih prava je da su ona instrument ogranicavanja drzavne vlasti. Ljudska prava su tekovina novovekovnih borbi.Tri su bitna nacela na kojima pociva liberalna koncepcija ljudskih
prava.Prvo, politicka vladavina je svetovnog porekla, drugo, pravni I drzavni poredak sluze dobrobiti ljudi I odgovaranju nacionalnim nacelima uma I trece, postaje urodjeno prirodna ljudska prava koja mora postovati svaka drzavna vlast. Sve do kraja II Svetskog rata preovladjujuce je bilo stnoviste da su ljudska prava, njihov sadrzaj I garancije kao odnos pojedinca I drzave stvar unutrasnjeg prava svake zemlje. U pravnoj I poltickoj teoriji posoje razlicite podele ljudskih I gradjanskih prava. Cetiri najcesce koriscene tipologije su: 1)prema subjektu – nosiocu sloboda I prava (postoje individualna I kolektivna ljudska prava) u zavisnosti od toga da li se ostvaruju I postoje u stvarnosti kao cinjenica, ljudska prava se dele na stvarna I formalna; 2)prema svom predmetu zastite se mogu podeliti na licna, politicka, ekonomska, socijalna I kulturna prava;3)prema vremenu nastanka, razvrstavaju se na generacije.
Uslov za uzivanje ljudskih prava I sloboda je da izmedju pojedinca I drzave postoji odredjena narocita javno-pravna veza – drzavljanstvo. Medju univerzalnim konvencijama o ljudskim pravima ciji sadrzaj je u vecoj ili manjoj meri uticao I na sadrzaj savremenih ustava pa I ustava Srbije od 2006 isticemo: 1)Povelju ujedninjenh nacija od 1945.(pre svega preambula ovog akta),
- Opstu deklaraciju o pravima coveka 1948, 3)Medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima 1966.
31. Koncepcija ljudskih I gradjanskih prava u ustavu RS od 2006
Ustav RS od 2006 spada u one ustave koji imaju posebna poglavlja o ljutskim pravima I slobodama.Ustav Srbije posvecuje znacajnu paznju pitanju ljutskih I manjinskih prava I sloboda.Jedna trecina ustavnih odredbi u Ustavu od 2006 se bavi osnovnim ljudskim pravima.Time je ustavotvorac pokazao da su ljutska I manjinska prava sastavni deo ustavnog prava zemlje.Koncepcijaljutskih I gradjanskih prava koja je sprovedena u Ustavu RS od 2006 uglavnom se zasniva na njihovoj sadrzini.Sistematika Ustava ukazuje na tipologiju sloboda I prava gradjana-prema subjektu koje je njihov nosilac,I to na individualna I kolektivna prava gradjana,odnosno dodatnom sistematizacijom ovog ustavnog poglavlja izdvajaju se posebno manjinska prava I slobode.Polazeci od sadrzine,Ustav utvrdjuje nekoliko grupa sloboda I prava pojedinaca I njegvog samoodredjenja: 1.) licne slobode I prava,kao I posebna licna prava; 2.) politicka prava; 3.) ekonomsko-socijalna prava; 4.) prava pripadnika I nacionalnih manjina.Drugi deo Ustava je sistematizovan u 3 dela: 1.) osnovna nacela; 2.) ljudska prava I slobode; 3.) prava pripadnika nacnih manjina.
Osnovna nacela odnose se na pitanja njihovog ostavrenja I oblikovanja zastite:
Ustav odredjuje cilj ustavnih jemstva ljutskih I manjinskih prava; 2.) ustav uvodi tzv opstu antidiskriminatorsku klauzulu koja vazi za ostavrivanje svih ljudskih I mnajinskih prava; 3.) ustav proglasava kao nacelo neposrednu primenu prava zajemcenih ustavom; 4.) ustavom se utvrdjuje mogucnost ogranicenja ljudskih I manjinskih prava; 5.) ustav roglasava nacelo sudske
zstite ustavnih sloboda I prava I predvidja pravo obracanja institucijama madjunarodne zajednice
u tom cilju.
32. Licne,politicke slobode I prava
Garantuje koje se ustavima utvrdjuju u odnosu na sudsku I upravnu vlast imaju za cilj da obezbede postovanje ljutske licnosti u postupcima pred upravnim I sudskim organima.Te
garancije su trojake:prvo,to su garancije u vezi sa lisenjem slobode I pritvorom;drugo,to su garancije postovanja ljudske licnosti;trece,to su ustavne garancije u vezi sa kaznjvanjem za kaniva dela.Garancije u vezi sa lisenjem slobode I pritvorom imaju najstarije poreklo.Lisenje sloboda dopusteno je samo iz razloga I u postupku koji su predvidjeni zakonom.Lisenje slobode je svaki akt negiranja licne slobode coveka,tj prava na licnu slobodu I bezbednost.Pritvor je preventivno lisenje slobode lica za koje postoji osnovna sumnja da je izvrsilo krivicno delo.Ustav utvrdjuje da lice za koje postoji osnovna sumnja da je ucinilo krivicno delo moze biti pritvoren samo na osnovnu odluku suda.Ustav obezbedjuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu I daje odredjene arancije u vez sa kaznjavanjem za kaznjiva dela I izricanjem kazni.Kaznu koja obuhvata lisenje slobode moze izreci samo sud.Posebna licna prava gradjana u Ustavu RS od 2006 su: licna sloboda,pravo na zivot,nepovredivost integriteta,neovredivost stana,tajne pisma,pravo na zastitu podataka o licnosti,sloboda kretanja,sloboda veroispovesti,sloboda nauke I umetnosti.Licna sloboda tj pravo na licnu bezbednost znaci da niko ne moze biti lisen slobode,niti pritvoren,osim u slucajevima I po postupku utvrdjenim zakonom.Ustav garantuje pravo na zivot odredbom: Ljudski zivot je neprikosnoven.U RS nema smrtne kazne.Ustav zabranjuje kloniranje ljudskih bica.Politicka prava su osnovi ustavopravni institute koji obezbedjuju razlicite oblike ucesca pojedinaca u javnom zivotu zemlje.Ustav garantuje klasicna politicka prava gradjana.Ustav propisuje da je svako Slobodan da bez odobrenja,na nacin predvidjen zakonom osniva novine I druga sredstva javnog obavestavanja.Ustav garantuje I pravo na obavestenost,tj svako ima pravo da bude obavesten o pitanjima od javnog znacaja.
33. Ekonomska I socijalna prava
Ustav RS od 2006 sadrzi cistavu seriju socijalnoekonomskih prava koja spadaju osnovna ljudska prava.Ustav garantuje ekonomska prava: pravo svojine,pravo nasledjivanja,pravo na rad,pravo na ograniceno radon vreme,pravo na zastitu na radu,pravo na osiguranje,pravo na strajk.Pravo svojine moze bti oduzeto ili ograniceno samo u javnom interesu utvdjenom na osnovu zakona.Zakonom se moze ograniciti nacin koriscenja imovine.Pravo nasledjivanja ne moze biti iskljuceno ili ograniceno zbog neispunjavanja javnih obaveza.Svako ima pravo na Slobodan izbor rada,potrebnu zastitu na radu,ograniceno radon vreme,dnevni I nedeljni odmor,placeni godisnji odmor.Socijalno osiguranje Ustav obezbedjuje utvrdjujuci da gradjani I porodice kojima je neophodna drustvena pomoc radi savladavanja socijalnih I zivotnih teskoca I stavranja uslova za zadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba imaju pravo na socijalnu zastitu.Pravo zaposlenih I njihovih porodica na socijalno obezbedjenje uredjuje se zakonom.RS se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.Ustav garantuje zaposlenima pravo na strajk u skladu sa zakonom I kolektivnim ugovorom.Od socijalnih prava ustav od 2006 ustanovljava:pravo na zastitu zadravlja,pravo na zdravu zivotnu sredinu,pravo na posebnu zastitu majke,deteta I porodice,I ravo na obrazovanje.Ustavom je predvidjena posebna zastita porodice,majke,samohranog roditelja I deteta. Prema ustavu svakom ima pravo na obrazovanje.RS omogucuje uspesnim I
